Претражи Живе Речи Утехе

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 25. априла 2023. године у Културном центру "Бански двор" премијерно ће бити изведено јединствено музичко дело - партитура „Хилендар“ свечана поема за симфонијски оркестар Владе С. Милошевића коју је приредио проф. др Саша Павловић. Дело ће бити изведено у овој, 2023. години, поводом 825 година од оснивања манастира Хиландара, 50 година од настанка партитуре "Хилендар" и 25 година од оснивања Академије умјетности Универзитета у Бања Луци. Поред тога, на програму је и концерт за клавир и оркестар „Ноћ у Хиландару“, дело истакнутог композитора и академика Светислава Божића. Након Бања Луке, биће одржан још један концерт, 27. априла - у Коларчевој Задужбини у Београду. О подухвату који носи наслов "Хиландар као надахнуће", известила је Задужбинa Хиландара: ХИЛАНДАР КАО НАДАХНУЋЕ представља подухват јединственог карактера и садржаја како у Републици Српској тако и у Републици Србији. Непосредни повод за покретање првог пројекта је недавно објављена партитура „Хилендар“ свечана поема за симфонијски оркестар Владе С. Милошевића коју је приредио проф. др Саша Павловић. Идеја да се партитура која је „лежала у паучини“ и звучно обелодани потекла је од Високопреподобног архимандрита Методија, игумана манастира Хиландара. Додатни разлог да се ово музичко дело премијерно изведе у 2023. години је 825 година од оснивања манастира Хиландара, 50 година од настанка партитуре Хилендар и 25 година од оснивања Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци. У част композитору који је компоновао симфонијску поему Хилендар, одлучено је да се први пројекат новог подухвата Хиландар као надахнуће изведу у оквиру манифестације Дани Владе С. Милошевића. Поред тога на програму је и концерт за клавир и оркестар „Ноћ у Хиландару“, дело истакнутог композитора и академика Светислава Божића. Након Бања Луке 25. априла, биће одржан још један концерт, 27. априла у Коларчевој Задужбини у Београду. Дугорочни подухват се одвија са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, концерт у Бања Луци се одржава са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Г. Јефрема. Покровитељи пројекта су Председник Републике Србије и Председник Републике Српске. Организатори су: Свети манастир Хиландар, Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Музиколошко друштво Републике Српске и Задужбина Светог манастира Хиландара. Партнери пројекта су Министарство просвјете Републике Српске и Град Бања Лука. Медијски партнери су РТРС, РТС и Музичка продукција РТС. Основни циљ и сврха подухвата ХИЛАНДАР КАО НАДАХНУЋЕ је шире представљање значаја и непроценљиве духовне и културне ризнице Хиландара. Остварење овог циља је осмишљено кроз свезу уметника и делатника у култури из Републике Српске и Републике Србије, у заједничким пројектима надахнутим Хиландаром. Подухват је осмишљен како би се код уметника, публике и друштва у целини, а посебно код млађих нараштаја, подстакло интересовање за уметничка дела из православне духовне и културне традиције, са надом да тако допринесе васпитању укуса али и новом стваралачком надахнућу. Извор: Задужбина Хиландара, ФБ

Ваше Преосвештенство, драги Владико, домаћине Бањалучке епархије и духовни пастиру Цркве Христове на овим просторима, Мало је рећи да сам данас испуњен радошћу, радошћу у Духу Светоме и у Господу нашем Исусу Христу и у Богу Оцу, што сам дошао у овај дивни град, у ову благословену земљу. Ова земља је благословена пре свега молитвама, вековним молитвама и сузама и крстом и страдањем православних Срба на овим просторима. Радујем се што сам дошао у овај град, у ову Епархију, као што сам се радовао и много пута раније, јер сам увек долазио са свешћу да долазим међу своје, да долазим у свој дом, код своје браће, код оних са којима сам једно у вери, једно у Господу нашем Исусу Христу, из којег свако друго јединство, које се гради и које происходи, јесте јединство које је нераскидиво, јединство које има свој почетак овде у историји, али које се продужује у сву вечност. У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, пре свега да се у љубави сретнем са вама, али и да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи, него да је потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало одједампут сила и љубав Божја се пројавила. Зато, браћо и сестре, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда. Господ Бог чуда чини баш тамо где се изгубила свака нада, али се није изгубила вера у Господа. То што се овде, на овим просторима, у Републици Српској и шире, десило чудо да се вера из пепела пробудила - и не само пробудила него и показала да је Господ жив у овом народу - јесте доказ да је Црква Христова на овим просторима нешто што никада није ни престало да има своју снагу, да има своје плодове, да јесте пут и јесте начин да се Бог покаже живим. Зато смо и ми данас смо дошли да се вашом вером утешимо, али исто тако да том и таквом вером потврдимо и покажемо да је Црква тело Христово, тело које сачињавамо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа и да сваки човек јесте непоновљив и да сваки човек има свој посебан дар и печат, али и да није свако добио тај дар по својој мери да би промовисао и афирмисао и искључиво само себе. У Цркви Христовој ништа није дато да буде појединачно, да одваја и издваја било кога, па макар и најмудријег и најпаметнијег и најспособнијег из тела које се зове Црква. Дарови су нам дати баш због тога да бисмо кроз своју посебност и кроз своје различитости могли да ступимо у хармонију јединства, могли да изграђујемо јединство. Тако је било у Старом Завету, тако је и у Новом Завету. Од апостолских времена до данас то је истина на којој почива Црква. Да бисмо градили и изграђивали јединство у Христу потребно је ставити понекад по страни и оно што можда мислимо да је боље од онога што други каже, потребно је пројавити и показати смирење како бисмо сви заједно могли ићи даље пре свега у добру и у врлини, у спознаји својих дарова и својих талената зашто су нам дати, у спознаји себе како бисмо онда могли да будемо заиста пример за углед, да будемо добри и да будемо корисни и другима. Велики апостол народа, апостол Павле каже: Молим вас браћо именом Господа нашега Исуса Христа да нема раздора међу вама, да будете утврђени у једној мисли и у једноме разуму, да кад год је потребно пројавите и покажете смирење ако то служи изграђивању јединства и Тела Христовог. Ако смо једно у врлини, ако смо једно у вери и ако су нам правила Јеванђеља и речи Христове закон по којем живимо, онда нема шансе да ћемо и ако имамо супротне ставове, супротна мишљења, различите идеје бити заувек поларизовани. Управо различито сагледавање сваке идеје, сваке теме па и сваког проблема са различитих гледишта може допринети јединственом и најспасоноснијем решењу и за свакога од нас, али пре свега за заједницу, за оно што се зове Црква, а онда и за оно што из јединства вере извире, као јединство народа. Није могуће успоставити било коју врсту напретка, било коју врсту међусобног разумевања, па самим тим ни градити кроз веру јединство Цркве и јединство народа ако нема молитве. Зато, браћо и сестре, ми смо дошли да се овде заједно Богу молимо, да нам Бог да разума, разума просвећеног вером и љубављу Христовом. Без молитве није могуће ниједан педаљ себи додати а камоли решавати суштинске проблеме смисла свога постојања, али смисла и путева постојања заједнице. Молите се непрестано јесте позив Христов, јесу речи апостола која су нама упућене. Наравно да су нам потребни мудрост, вештине, знања, способности, али све то смо од Бога добили као дар да употребимо на добро Цркве Христове и народа свога. Али, ако не дајемо простора Богу и Његовој благодати, ако мислимо да све од нас зависи, да све можемо, да можемо без саветовања са браћом, али пре тога без молитве као темеља нашега постојања и отварања простора благодати Божје да она дејствује са нама и да ми дејствујемо у њој, а када год је то потребно да благодати Божја онда дејствује и уместо нас, ако не осећамо потребу за Божјом помоћу, онда смо унапред потписали себи неуспех. Зато је важно да свака наша мисао, сваки наш покрет, све што чинимо започиње молитвом и поверењем у Бога да нас Он није оставио. Ви сте најбољи могући доказ за то. Народ ових крајева јесте доказ да Бог није оставио свој верни народ. Кад је било тешко, када је изгледало да је све порушено, из те пустоши ми данас где год кренемо, из готово сваке тачке види се торањ на коме су звона која подсећају и позивају на молитву. Види се храм Божји. Толики манастири, који су били порушени и није се знало место њиховог постојања, данас су не само подигнути као зграде него и жива места молитве. Ви сте, браћо и сестре, дакле, најбољи могући доказ себи али и другима да Бог не оставља свој верни народ. Он зна наше путеве, он понекад шаље искушења. Најчешће их шаље онда када ми хоћемо да деламо само по својој вољи. На питање, када је тешко у животу појединца и свакога од нас, одговор је - онда када постоји раскорак између онога што Бог за нас хоће и онога што бисмо ми хтели. Тешко је када немамо смирења и не молимо се Богу да нам Он открије своју вољу. Али, кад год прихватимо вољу Божју не само да имамо мир у души него онда заиста идемо напред и растемо у сваком добру, растемо у Христу, али и у свакој благодети од овога света. Растемо и онда када, негде у дубини својих душа, не разумемо зашто нам се нешто дешава, ми знамо да је то што јесте - јесте од Бога. Зато смо Богу благодарни и знамо да је то пут или можда кривина која ће нас извести опет на прави пут. Вером и молитвом, вером православном и молитвом Господу нашем Исусу Христу да окупљајмо се увек у храму Божјем, у Цркви Христовој. Ту у храм Божји доводимо и васпитавајмо своју децу. Тада неће бити много труда потребно да се бринемо о својој деци, о будућности свога потомства и свога народа ако смо њима успели да посведочимо јеванђељску веру и јеванђељске вредности. Тако смо им дали чврсту основу, чврст темељ, на коме онда све остало може да се гради. Тако смо им у руке дали компас, уз помоћ којег ће, и кад им иде све од руке, остати смирени и скромни, неће се преузносити и упадати у самољубље и гордост који су корен свакога греха и сваке странпутице. Али и када им не иде све од руке, неће падати у малодушност него ће знати да је Господ жив са нама и међу нама. Радујући се још једампут што сам дошао овде, Ваше Преосвештенство, драга браћо и сестре, у Бањалуку, у престоницу Републике Српске, молим се Господу да дâ истинске и праве вере православне из које ће се развијати истински православни хришћански живот, који ће онда вас и све нас водити познању Бога, а из тог познања водиће познању самога себе. Из познања Бога ми знамо ко смо и као појединци, а и као народ. Из тог познања себе и поштовања себе, љубави према својим даровима и својим талентима уз помоћ којих смо зрео народ и способни смо да развијајући плодове својих талената препознајемо и обогаћујемо друге. Кроз ту спознају себе и кроз развијање својих дарова, будући зрели, са истим поштовањем сусрећемо друге и другачије ма ко били, ма које вере били, ма ком народу припадали. Ми их препознајемо као од Бога створене и нама дате суседе да кроз наше јединство градимо и јединство са другима и тако све до осећања свечовечанског и свељудског јединства које је могуће остварити искључиво и само у једноме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, којег ми славимо овде у светом храму Божјем, али славимо га и тако што гдегод да се нађемо знамо да све увек почиње од Њега, да се Њему враћа, да из храма излази из свете Литургије и молитве и да се том храму опет враћа, где је дакле Један у Тројици Господ и Спаситељ наш Исус Христос слављен заједно са својим Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин! Извор: Инфо-служба СПЦ

Обавјештавамо све вјернике, свештенство, монаштво и сав српски народ да ће Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, на празник Светог првомученика и архиђакона Стефана, 9. јануара 2020. године, посјетити Епархију бањалучку. Његова Светост Патријарх ће том приликом служити свету архијерејску Литургију у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци са почетком у 9 часова. Позивамо вас да својим присуством, пажњом и љубављу дочекамо Патријарха српског и молитвено учествујемо у светој Литургији. Дочекајмо свечано и с љубављу Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја испред Саборног храма Христа Спаситеља у 8:30 часова. Парохија бањалучка Извор: Инфо-служба СПЦ

Уочи празника Покрова Пресвете Богородице, 13. октобра 2019. љета Господњег, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем осветио је новоподигнути Покровски храм у Бања Луци. Изградња новог храма у бањалучким насељима Росуље и Нова Варош започела је 2012. године. У годинама после свечаног освећења новоизграђених темеља приступило се зидању храма Покрова Пресвете Богородице. Освећење црквених звона наговестило је тренутак великог освећења храма и помоћних просторија - капеле за прислуживање свећа, парохијске сале и свештеничке канцеларије. Његово Преосвештенство Епископ г. Јефрем уручио је ктиторску грамату ктитору храма г. Пантелији Дамјановићу, док је његовом сину г. Давору Дамјановићу уручио орден Светог краља Милутина. Епископу бањалучком саслуживали су протојереј-ставрофор Ратко Радујковић, архијерејски намесник бањалучки; протојереј-ставрофор Војо Балабан, парох петрићевачки; протојереј Драган Максимовић, старешина Саборног храма Христа Спаситеља; протојереј Драган Видовић, парох мркоњићки; протођакон Радојица Жагран и јерођакон Силуан, сабрат светогорског манастира Григоријата. Многобројне званице и сав верни народ који се у великом броју окупио да буде учесник историјског догађаја за Епархију бањалучку, Бању Луку, а посебно насеља Росуље и Нова Варош, послужени су на свечаном ручку који је организован после свете архијерејске Литургије. Истог дана у 18 часова у новоосвећеном храму Покрова Пресвете Богородице служено је свечано бденије уочи великог Богородичног празника. Сутрадан, на празник Покрова Пресвете Богородице и славу храма, служена је света Литургија и освећен први славски колач са житом после чега је уприличен ручак у црквеној сали која је налази у склопу комплекса. Извор: Инфо-служба СПЦ

Обележавање стогодишњице завршетка Великог рата у Епархији ваљевској настављено је у селу Кадина Лука, на брду Грађеник, на темељима храма спомен – костурнице посвећене Светим мученицама Вери, Нади и Љубави и мати им Софији. Парастос свим жртвама највећег дотадашњег оружаног сукоба у историји служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља. По завршетку помена, ученици Основне школе „Сава Керковић“ из Љига приредили су културно – уметнички програм, тематски везан за велики јубилеј. Епископ Милутин овом приликом обнародовао је да ће убудуће ово свето место бити домаћин централне прославе Видовдана на нивоу Епархије ваљевске. „Црква на гробљу је застава победе“, говорио је богомудри Владика Николај Велимировић. Ми данас подижемо храм у част наших предака, да сведочи да они нису изгинули узалуд, већ за вечни живот, Царство Божје у коме нема ни рата ни туге, део је емотивно снажне проповеди Епископа ваљевског Г. Милутина приликом молитвеног помена храбрим солдатима и надалеко славним војсковођама који су у данима Колубарске битке положили животе на брду Грађеник (атар села Кадина Лука). Брду, које је према записима хроничара Првог светског рата представљало један од најважнијих положаја српске војске у време Колубарске битке, када је извојевана славна победа над, у погледу наоружања и људства, супериорнијом аустроугарском армијом. „Грађеник се мора одбранити. Његов пад имаће несагледиве последице по средишне положаје армије“, речи су Војводе Живојина Мишића упућене команданту Дринске дивизије, пуковнику Крсти Смиљанићу. И одбрањен је. Срцем неустрашивих домаћина Кадина Луке и околних места, који су за своје породице, отаџбину и веру православну са радошћу животе даривали. Баш како су вековима Срби чинили, бранећи своје, никако туђе нападајући… У Великом рату Србија је дала много живота за слободу. Стратегије њених војсковођа и данас су предмет проучавања у војноисторијској литератури широм света, а њени војници овенчани су највећом славом. Храм Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, у чијој ће крипти почивати кости ратника, наш је покушај да им се одужимо и за помоћ при његовој градњи морамо на многа врата покуцати. Замолио бих данашње државнике да дођу и осете ово свето место, да се ускоро заједно потрудимо и бар крст овде подигнемо… Наши преци нас благосиљају, гледају у нас да подигнемо храм где су они изгинули. Јер, само се у храму проповеда васкрсење и вечност. На улици и у кафанама тога нема. Чак се и у домовима све мање прича о о славним војницима и војсковођама, који су гинули за отаџбину, веру и породицу своју – беседио је Епископ Милутин. Хероји чије су кости на овом светом парчету земље завредили су вечну славу у царству Божјем, заједно са Милошем Обилићем, Карађорђем и свим светим вођама и бранитељима отаџбине. На нама је да овде подигнемо храм, који ће у векове блистати,и тиме покажемо да смо достојна деца својих предака, поручио је Владика Милутин. Подсћања ради, темељи спомен – храма у Кадиној Луци освећени су 2009. године. Градња ове богомоље отпочела је на иницијативу Грађевинског одбора Црквене општине Славковица, предвођеног Младеном Драшкићем из Кадине Луке. Земљиште за храм поклонио је Божидар Васиљевић, а пројекат чувени српски архитекта др Предраг Ристић са сином Савом. Такође, поред спомен – храма Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мати им Софије, планирана је и градња руске цркве, која ће бити посвећена Светим царским мученицима Николају Романову и његовој породици, од чије се страдалне кончине ове 2018. такође навршио један век, а чија је улога у спасавању српског народа у Великом рату била огромна. У част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата, Епархија ваљевска штампала разне брошуре, које ће ускоро бити дариване и Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју. Такође, духовни син Епископа ваљевског Г. Милутина, Епископ аустралијско-новозеландски Г. Силуан, заједно са нашим народом на Петом континенту молитвено је прославио овај важан догађај за српску и светску историју. Извор: Епархија ваљевска

Развој пројекта започет је благословом Епископа бањалучког г. Јефрема у августу 2017. године. Аутори пројекта су руске архитекте и дипломци Одељења за храмску архитектуру Московског архитектонског института Алексеј Капустин и Александра Скабичевскаја. У храму ће бити три капеле: у славу Преображења Господњег, Царских страстотерпаца и Светих Симеона и Саве. На састанку са архитектама из Москве, владика Јефрем је истакао да, упркос чињеници да је идеја о изградњи ове цркве у Бањој Луци стара скоро 100 година, сада је добила посебно значење, јер је храм посвећен сећању на Светог цара Николаја II и његову породицу на 100-годишњицу мучеништва царске породице. Извор: Српска Православна Црква

Патријарха српског г. Иринеја дочекао је многобројни верни народ са свештенством Епархије бањалучке и архијерејима бањалучким г. Јефремом, зворничко-тузланским г. Фотијм и бихаћко-петровачким г. Сергијем. Патријарха српског Иринеја поздравили су и званичници Републике Српске: председник Народне скупштине г. Недељко Чубриловић и председница Владе гђа Жељка Цвијановић са министрима. На празник Светог архиђакона и првомученика Стефана - крсну славу Републике Српске, Патријарх српски г. Иринеј ће началствовати светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христа Спаситеља у Бања Луци. Извор: Српска Православна Црква