Православни Србин

Не слажем се. Запад уопште није цвећка. Истина је да их баш брига, они желе само да се испуне њихови циљеви. Како ће наши (балкански) политичари према томе да се поставе, њих брига. Они ће своје циљеве остварити, милом или силом. А брига их дал ће Вучић или Тачи лажу своје народе или им говоре истину, итд. За нас (и Србе и Шиптаре) их баш нешто брига. Да се не заносимо сад како запад само жели да не буде насиља и како су они добри, и то ми звучи ко митологија нека. Али, реално, нису нам западњаци више криви од наших (балканских, и српских и шиптарских) политичара и властио који пљачкају, варају и лажу своје народе и зарађују на њиховој муци. Они (политичари) су нам веће зло од Амера и у то сам ја убеђен. Сви су политичари олош, свуда на свету, али чини ми се да су ови наши балкански међу најгорима дефинитивно.

Не, вараш се. Незадовољство је велико рекох, чланови СНС су незадовољни (знам то добро, најбољи другари су ми у СНС и то на високим позицијама). У сСрбији се пријатељу јако тешко живи, а СНС ништа није учинила да то стање поправи. Да дођеш у крај где ја живим, да видиш како већи градови изгледају (рупе по путевима, ко да смо у Азији а не у Европи, тако се осећам, веруј ми, а СНС на власти). Зато је народ итекако незадовољан. Што се бг избора тиче, јесте они су победили, али чак је и сам Вучић признао да им је снага опала и да нису добили онолико колико су се надали. Друго, ово је већ поновљена прича, тако је било са дроном, било је са возом и све остало. Иста прича брате потпуно. И лудом би било јасно да је све изрежирано (и то врло лоше, ако мене питаш). Овом Ђурићу још само фали да стави завој на главу, ко Шојић, да утисак буде још јачи. Да није жалосно, било би смешно.

Да, у праву. Па ево ја синоћ сам се расправљао са тим људима (не знам ни шта ми би да се расправљам, ваљда изнервиран због целе ситуације) и то се види да су то, жао ми је што тако морам да кажем, ненормални људи. Ко зомбији, упорно понављају речи вучићевске пропаганде, а чињенице их не занимају. Да, многи моји другари су већ отишли. Ја стварно не желим, јер ја волим ову земљу, али која је алтернатива? Стварно је не видим, нажалост.

А да се кладуимо да неће тако бити, тј. да неће напусти владу? Сличних сценарија је било колико хоћеш, као оно све хоће, напето и онда ај као попусте на крају. Само бре фарбање народа зарад политичких поена,. имам ја пријатеље и родбину доле, који мало реалније сагледавају ситуацију, кажу ужас како их ,,наши" политичари лажу и варају. Све је организовано било. Не знам за ово, не бих рекао да је тако. Мислим да Вучић само покушава из целе приче да накне политичке поене. И ништа више, корисно за Србију и Србе, не планира да уради. Дај Боже да грешим, али не верујем. Ми имамо тако лоше људе, као људе, на власти да је то невероватно.

Управо тако, Оби. Исто као и оно Дачићево од пре неки дан ,,да ми напустимо бриселски споразум". То је само демагогија и лагање нашег несрећног народа. Циљ је намакнути политичке поене, а што народ лоше живи кога брига. Важно је да политичари добро живе. Срамота бре човече, шта раде.

Да, исти рецепт. И сад ће да прогласе још једну ,,победу". А све је почело са Милошевићевим ,,победама" после којих је српски народ нестао са својих вековних територија. Страшно, брате, шта да ти кажем.

Још једна лаж у низу.

Ма Вучић је, преко Српске листе, у коалицији са владом Рамуша Харадинаја. Дакле, он је косалициони партнер са њима. И не знам дал је неки новинар питао синоћ (јер нисам могао да гледам то његово патетисање и глупирање пред камерама, то је бре нездраво да се гледа, мајке ми) да ли ће, после свега овога, представници Српске листа (иза које Вучић стоји) сада да напусте владу Рамуша Харадинаја због свега овцога? Јер ту се огледа озбиљност ситуације. То би га ја питао, да сам новинар, мада не знам да ли су новинари уопште смели било шта да га питају.

Хтедох синоћ да напишем нешто, али ајде да сачекам да видим шта ће да се деси до краја. И пошто је Марко ,,Ацо Србине" Ђурић пуштен сад ћу да изнесем своје мишљење. Дакле, чињеница да већина људи у Србији по ко зна који пут наседа на ову глупу фору ове покварене и безобразне власти (као што је то био случај са возом, дроном и сличним ,,жестоким кризама" на реалцији Србија-Приштина) ми говори колико је наш народ слуђен пропагандом коју пласира Вучић преко својих медија, на првом месту Информера и сличних. Дакле, да један те исти штос пали толико пута и да се народ на то у толикој мери прима (а прима се, сведок сам тога колико људи озбиљно ово схватају и мисле да неки рат само што није почео), то ми је просто невероватно. Е сад, о чему се овде заправо ради? Ма, у ствари, ствар је проста. У Србији је лоша ситуација, економска, социјална, народ једва живи, од просечне плате у Србији један човек не може да изгура цео месец. СНС и влада Александра Вучића ниједно своје конкретно обећање дато на изборима није испунила. Колико год Вучић сваки дан на телевизији махао неким папирима и дробио о БДП-у, народ није луд толико да не осећа како се овде лоше живи. И то доводи до повећања незадовољства у самом народу и популарност СНС-а опада (сведок сам незадовољства многхих чланова СНС-а и гласача те партије). И да би се то незадовољство некако каналисало на другу страну, Вучић се одлучио да, у договору са својим коалиционим партзнерима из Приштине, направи ову представу не би ли народ у Србији одвратио од тог незадовољства. А како другачије него новом вештачком ,,кризом" на Косову? И народ, шта, уместо да мисли колико се у Србији лоше живи и колико је власт лоша, народ сада прича о новој ,,кризи" о хапшењу Марка Ђурића, о рату, те Путин се сад меша, те ово, те оно. И о томе има да се прича наредних месец дана. Најгоре у целој причи, сад Вучић наступа као ,,национални лидер" са демагогијом да сад није време за политичка неслагања, већ да сви треба да се уједине јер ,,држава је угрожена", нападају Шиптари, бла, бла, бла. И тако се сада уместо да народ, разочаран катастрофалном политриком ,,,напредњачке власти", озбиљно окрене против ње, навлаче политички поени. Покварено и безобразно. И што рече брат Ћириличар, јадно. Али, нажалост, видимо да се народ у Србији у великом броју пеца на овај глупи фазон. Има ту још нешто- ово исто одговара и Вучићевим коалиционим партнерима у Приштини. Јер, и Шиптари су незадовољни економском и социјалном ситуацијом, јер, јбг, независност се не сипа у трактор, што би неки сликовито рекли. Шта ће њима независност ако и они бедно живе и један просечан човек нема да изгура месец и прехрани породицу? Зато многи, поготово млади, Шиптари беже са Косова. Један мој другар упознао је у Швајцарској, чини ми се, једног младог Шиптара са Косова и овај му причао како је било за време рата, како су он и његова породица страдали у рату, морали да беже из села, итд. Чисто људска једна прича и ти у томе видиш да смо ми и једни и други исто прошли и да тај рат никоме није требао и да нико, ни они ни ми, ништа тиме нисмо добили, сем што смо страдали и једни и други и убијали се међусобно, док су се мафијаши и политичари и на једној и на другој страни богатили.И у суштини, у таквим сукобима, обичан народ увек гине и мрзи се, а политичари и мафијаши се богате и одлично сарађују. Али, то је друга једна прича. Каже, дечко ок, не мрзи Србе и то и каже, све што је после рата радио било је да се снађе и да оде негде преко. Каже, каква независност Косова, какви бакрачи обичан народ Шиптари, немају од тога ништа и млад свет њихов такође гледа како да побегне негде на запад. И каже да се тамо лоше живи и да је народ незадовољан. А кад је народ незадовољан то иде на штету тамошњих политичара и њихових партија, значи на штету Тачија и Харадинаја и остале багре. И онда њима ова криза савршено добро дође, јер сад и код њих уместо да народ мисли на лош живот и да буде љут на своју власт, он сад мисли о вечитој теми ,,сукоба са Србима". Тако да ова представа савршено одговара шиптарским властима, као и Вучићу и екипи. Даље, има ту још једна ствар. Цела та прича је за домаћу употребу да се народу замажу очи и скрене пажња опет са суштинске ствари кад је Косово у питању. А то је да је, бриселским споразумом, склопљеним између Србије и ,,Републике Косова" (дакле, у том споразуму се не поставља питање статуса Косова, за тај споразум Косово је независно и то што га Србија званично не признаје је крајње небитна ствар) практично успостављена граница са Косовом, и скоро сви остали арибути државности. Тај споразум се бави и питањем положаја српске мањине на Косову, и ту ступа ЗСО на сцену, и то је то. По том споразумуз били су избори који су давали легитимитет ,,Републици Косово" (на самим гласачким листићима је било написано ,,Република Косово-гласачки листић" на српском и шиптарском). Вучић је уценама и претњама и јаком пропагандом натерао Србе да изађу на те изборе, легитимизују косовску независност, лажући их како је то што пише на папиру само формална ствар и да је Косово и даље у Србији. Тим свим потезима, српска власт фактички је признала Косово као независну државу. Није званично, али питање је дал је то и потребно. И колико год сад он махао неким папирима, опет, и патетисао, они су сами пристали на то да не могу да иду на Косово без одобрења Приштине. И молим лепо, Приштина није дала Ђурићу да иде тамо, значи сасвим је легално што су га привели и сасвим је у складу са споразумима које је и сама Србија тј. власт у Србији, потписала. Не знам шта ту има нејасно? Ђурић је, наравно, враћен у Србију и то је то. Дакле, цела ова маскарада служи да се сакрију од народа ове чињенице и да Вучић, квазипатриотском демагогијом,испадне ,,највећи Србин и патриота" који се ,,храбро али достојанствено" носи са Шиптарима. А да се заборави све ово што сам навео у вези са бриселским споразумом, који он у суштини крије од народа не наводећи који су све елементи тог споразума. То је поента. И корист има и Вучић и његови пархнери из Приштине. А највећу штету опет има овај несрећни и слуђени народ, нарочито Срби на Косову којима ова бедна владт тако безочно манипулише. Сад тај народ може и да страда, шиптарски екстремисти могу и да крену да малтзретирају Србе због свега овога, али Вучића и екипу баш брига за то. Њима је само важно да намакну себи који политички поен више. Како их није срамота и где ће им душа, само се то питам.

Па нема га. Иначе, мислим да је најбоље могуће, али свакако не савршено, решење систем налик ономе у скандинавским државама.

Да, и рекао сам да је то била све илузија. Мада, знам пузно људи који су, стварно верујући у ту идеју, били заиста људи који су у свакоме гледали човека, брата, итд. На пример, мој деда са мамине стране. Убеђени комуниста, а ипак један човек који ни мрава не би згазио и сваком би помогао колико може. Иначе, напустио је партију кад је спознао сво лицемерје и кад је схватио да је тај систем лажан. Али, никада није престао да верује у идеале братства, јединства, слоге, итд. И има још доста таквих људи. А неки људи ми заиста тврде да у то време није било свађе међу људима, на пример један старији човек ми каже да су се људи тад више помагали, више били солидарни, јер су их тако васпитавани од малих ногу (да су другови, учени су солидарности, итд). Дал је то последица илузије или је стварно тако било, не знам, али много ми је људи тако говорило о том периоду. Мада ја никако не идеализујем то време, свестан сам да је било доста лажи и манипулације и да није тако не би се све ни урушило. Ок, слажем се. Али, опет може да се каже, бар ја тако мислим, да је онда тај систем наишао на плодно тло и подстакао те негативне особине људи да избију на површину и да се манифестују у свом најгорем облику.

Да, бојим се да је ово само Дачићева демагогија за унутрашњу употребу. Наиме, он ће тако да прича за нашу јавност. А у стварности ће да настави да се понаша по истом. И наравно, неће повући потпис са бриселског споразума и остало штро тврди. Е то је проблем, и наши политичари су недоследни, само гледају како да привуку гласаче. И после буде пук пике не важи.

Па не знам, рекох, не постоји савршен систем. Али, капитализам који је на делу, од људи прави потрошаче и непријатеље. Само се то не назива тако, него конкуренција. То је мени очигледно. Сваки систем социјалне правде бољи је, по мени, од суровог капитализма. Није савршен ни он, али је бољи.

Опет не читаш пажљиво, јер ја ту говорим шта би било кад би се ту уништило, а нисам рекао да је могуће да се уништи. Кажем, уништити то осећање значи уништити човека као таквог. Али нигде не тврдим да је то могуће, баш напротив, само пар реченица касније наглашавам да је то немогуће. Ако су осећања природно и неодвојиво својство људи, онда је и то природно да волиш свој народ. Свети Апостол Павле, рецимо, волео је свој народ. Како те не интересује да ли је нешто природно а занима те која је основа да је осећање љубави према своме народу уткано у људску природу? Да ниси мало контрадикторна сама себи? Аха, теби треба да је неко то написао па да би била сигурна да је тако? Па не треба све да ти се напише да би увидела нешто што је очигледно. Док неки научник или други неки ауторитет не напише да је вода мокра, ти не би била сигутна да је тако? Стари Завет, кроз цео Стари Завет се говори о настанку и развоју идентитета једног народа и о његовој историји. Зар није тако? Пружам ја аргументе, али ти се са њима не слажеш. Чак ми пола коментара игноришеш, само делове цитираш. Иначе, ја мислим мало и својом главом, не бавим се само простом цитатологијом. Ти само хоћеш цитате. Изгледа да се ту не разумемо. Али, опет није лепо да тврдиш да ја не пружам аргументе, само због тога што ти у ствари не прихваташ аргументе које сам пружио.

Наравно, ниједан систем није савршен. САД је споља савршен систем, али кад се уђе и види он изнутра види се да ту има доста рупа. То што си навео, подељеност, сиромаштво, итд. Све то има и тамо. Не постоји идеалан систем нигде на свету, то није ни САД. Амерички политичари и уопште западни теолози су често критиковали утопистичку свест комунизма оличену у бившем Совјетском Савезу који су тај систем представљали као ,,савршено друштво", и ,,рај на земљи", друштво ,,братсва и заједништва", а онда се видело да ту нешто не мирише, да постоји терор, насиље, убијање људи, да држава ,,где су сви браћа", терорише свој народ, диктатура, нњсловбода, итд. Дакле, споља је то све било сјајно и лепо, али кад се погледа унутра, види се да је нешто труло. Е слично је и са САД. Она је споља све лепа,. она светли, она заноси људе, итд. Верује се да је тамо ,,савршен систем" и да је тамо некакав ,,рај на земљи". Али, кад се загребе унутра, кад се мало погледа тај систем, тек тад се види да то није тако. Поготово овај неолиберални капитзализам који заиста гази људе, претвара их у пуке потрошаче и непријатеље једне другима. Комунизам је, бар декларативно, пропагирао братсво међу људима, то да су људи браћа (,,човек је човеку друг и брат", чувена парола из совјетске ере), и можда је то било лажно, али многи људи су, верујући у то, водили се тиме и у човеку гледали брата, друга, пријатеља. Док савремени капитализам отворено, пропагира да је човек човеку непријатељ, вук или само чиста конкуренција. И то конкуренција коју треба уклонити. Зато толико неслоге међу људима и зато се људи мрзе, убијају, умиру чак. Није случајно да западни народи демографски изумиру, кад је такав систем вредности где је индивидуализам највећа вредност, онда није ни чудо да нема деце. Тек толико да видиш да знам итекако да будем критичан према западном друштву.

Добро,то није спорно.

Слабо следиш, изгледа. Нисам рекао да се осећања уништавају тј. да их је могуће уништити, већ да постоје идеологије и системи који теже томе да их униште. Пажљивије читај. И у вези конкретног осећања, поменуо сам комунистички пројекат који је прво тежио да уништи национално осећање кроз пласирање идеологије интернационалнизма (тј. њихово наметање), а онда су и сами комунисти схватили да је то немогуће. И онда су преокренули причу и, уместо да га уништавају, прихватили су национално осећање и пласирали га као позитивну вредност. Најбољи пример је сам СССР, где се од једна крајње антинационалне идеологије, прешло на националну. Од химне па надаље величао се руски народ који ствара, одржава совјетску домовину и уједињеује све остале народе СССР-а око себе. Ја и даље не знам које референце хоћеш? Не врдам ништа, објаснио сам ти. Дакле, природно је волети своју земљу и свој народ. Природно је имати национално осећање јер је оно везано за заједницу, у овом примеру, нацџионалну. Природно је јер човек тежи заједници. То ти је одговор, можеш ти да не будеш задовољна њиме, али немој да тврдиш да ти нисам одговорио. Чињеницу да се у Библији родољубље велича као једно од најпозитивнијих људских осећања. Опет не знам какве сад ,,упуте", тражиш, јес читала некад Стари Завет? Зашто не може бити доказ? Погледај како Свети Апостол Павле пише о израиљском народу и како га велича и то много пре појаве романтизма, француске револуције када је, навдно, настало национално осећање и свест о припадништву народу. Џуманџи, можеш да компликујеш, али ствари су јасне.

Слажем се са тим коментаром, с тим што нисам сигуран да је то последица руске политике као такве, већ пре последица тога што Русија данас није светска супер сила каква је био некадашњи СССР. А СССР ипак није имао благе интервенције, знали су они добро да оплету по онима који их нису слушали. Не желим ништа да тврдим, али опет, не треба ни романтизовати неке ствари. Геополитика је таква, нико ту није невин. С тим што су САД данас превазишле све границе и ту се слажем. Где год су дошли да донесу ,,демократију", донели су ратове и страдања. То без даљњег. Ето, толико о томе шта ја мислим о њима.

Драго ми је да се ту слажемо. И да, да ти објасним одмах, да не дођер до неразумевања, као што је био случај са Обијем. Мислим да је ипак неутралност најбоља опција, да се дакле не нађемо на путу ниједној великој сили, да не дозволимо да нас иједна користи и да што боље се снађемо у овом околностима у којима смо данас, да сачувамо своју државу, народ и територије. Нисам заљ улазак у НАТО или ЕУ. Дакле, то је мој став. Па слажем се. Нисам ја ни рекао да је агресија на нас била оправдана, далеко било, нити сам рекао да нисмо треебали да се бранимо (наравно да јесмо требали да се бранимо, јер на крају нисмо ни имали други избор). Само сам рекао зашто Амери нас Србе третирају другачије од, на пример, Румуна или Бугара. То је зато што смо ми једини се њима отворено супроставили. Зато они у нама гледају латетног непријатеља, и немам илузија да ће се то икада променити. Е сад, моја поента је да требамо бити што обазривији и не даватим им, бар док су овде доминантна сила, повода да на нас ударају. Јер, следећу већу агресију на нас не би смо издржали. Не, наравно. Ко је то тврдио? Ја? Не, никада. Наравно да је једино што смо могли у тренутку те агресије да урадимо јесте да се бранимо. Није то за мене никад било спорно. Херојство и јунаштво нашег народа и његова жеђ за слободом је нешто најлепше што имамо и то је управо највећи доказ да смо ми један истински демократски народ. Дакле- кад је НАТО напао, требали смо да се бранимо, него шта. И правилно је што смо тако и урадили, и није за мене ништа спорно што смо пуцали на њих. Е сад, мишљења сам да је требало дипломатским путем и преговорима учинити све да се тај рат избегне, ако је то било могуће. То сам рекао, а не да кад се већ десила агресија нисмо требали да се бранимо. НАТО је створен (званично) као противтежа Совјетском Варшавском пакту и Источном блоку. Као ,,брана комунизму", тако су навели. Али, заправо, НАТО је био и остао империјалистички и агресивни војни савез западних земаља на челу са Америком, коме циљ није био ,,борба против комунизма", већ освајање Русије и остваривање глобалне доминације САД. Дакле, чиста империјалистичка војна организација. Ни то, опет понављам, за мене никад није било спорно. Веровао или не, слажем се са свим што си написао. НАТО јесте злочиначка организација (само злочини по нашој земљи и над нашим народом изједначавају НАТО са Хитлеровим Трећим Рајхом) и то опет никад није било спорно. Бар не за мене. Али, није моја поента ни била то. Моја је поента била да треба, мудром политиком, учинити све да се ми више не нађемо као мета том НАТО-пакту, поготово што знамо какав је. А најбољи начин за то је, по мени, неутралност, што је више могуће у датим околностима. И ту једино могу подржати Вучићеву политику, наравно ако је она искрена и ако заиста доноси резултате. Дакле, не сукобљавати се ни са једном светском силом, а опет извући за себе максимум.

Феминизам је одавно постао болесно тоталитарна идеологија. Везе то нема са ,,борбом за женска права".

Да, човек се може изједначити са неком другом нацијом и постати део ње. Али, то не негира оно што сам рекао. Опет, човек природно тежи ка заједници, а национална заједница је једна од оних којима човек тежи. Зато је национално осећање сасвим природно и у складу са људским бићем.

Па постоје, колико год се код људи то гушило или не, немогуће је га угушити. Ето, у Југославији је, зарад југословенства, годинама гушено национално осећање народа који су живели у СФРЈ, па је то онда све експлодирало деведесетих. Остатак приче знамо. Просто, постоје осећања која се не могу угасити. Ако се то проба, само ће изазвати контраефекат који ће експлодирати и донети много лоших ствари. То се и десило. И чак мислим да се ниједна наднационална прича не може остварити гушењем националне. Јер да бих поштовао или волео друге људе и народе, морам пре свега волети и поштовати свој народ. Ако тога нема, онда сам лицемер. Бар ја то тако гледам. Да, постоје читаве идеологије и системи које су тежили ка томе да што више униште или бар контролишу људска осећања. Не знам како ниси знала за то и шта те сад у томе чуди? То, наравно, није успело нигде (а негде се претворило у конраефекат), јер је то немогуће. Човеку је у природи да осећа, то је саставни део његове природе. Па замисли човека без осећања. То је машина, робот, не човек. И не мислим ту само на једно осећање (родољубље), већ уопште. Овде конкретно говоримо о родољубљу, али важи и за сва остала осећања. Дакле, замисли човека без осећања? То је робот. Читао сам да су СС-овце тренирали да што више избаце осећања из свести, да буду као борбене машине, немилосрдни, хладни, безосећајни. Какве референце? То је природно, човек је друштвено биће по природи, тежи заједници, прво породично, а затим и националној. Сваки човек воли земљу у којој је одрастао, то је природно. Не требају ти за то никакве референце. У Библији цео један њен део говори о једном народу (Израиљу), развоју његовог идентитета, свести и родољубљу као позитивног људског осећања. У Старом Завету љубав према Богу поистовећује се са љубављу према Израиљу, дакле родољубље се велича као једно од највећих људских осећања. И ту се види да је оно Богом благословено, јер љубити Израиљ значи љубити и Бога Израиљевог, Бога Аврамовог, Исаковог и Јаковљевог. Ово је, наравно, и доказ да је национално осећање и свест о националном идентитету, старији од Француске револуције, за коју неке незналице зване ,,интелеклтуалци" тврде да је породила национално осећање, нацију и национализам. Ту видимо да љубав према своме народу није ништа страно Хришћанству, већ напротив.

То је јасно, зато и ниси хришћанин. Ово друго, ипак не бих коментарисао.

Тачно. Јер управо Црква као што признаје идентитет свакога човека и не жели да га униште, већ да га преобрази и приближи Христу, тако Црква и не укида идентитет једног народа, већ жели да га преобрази и приближи Христу. Зато постоје аутокефалне националне цркве као конкретизација исповедање исте вере код сваког народа. Вера је иста, суштина је иста, начин испољавања је у складу са традицијхом и идентитетом тога народа. Сваки од тих народа је унео нешто од свога идентитета у веру и тиме ничим није нарушио јединство и универзалност Православља.

Изгледа да ниси схватио поенту онога што сам рекао. Поента је у томе да Христос тражи од нас да помажемо људима, да будемо са људима браћа, да волимо људе, јер је Он у свакоме човеку. И кад помажемо људима, то је као кад Њему помажемо. Љубав, јер и Бог је Љубав, у суштини.