Blaža Željko

Volim "žive" ljude koji su hrabro okusili život.. sve njegove aspekte, prošli sito i rešeto od pakla do ljudskosti.. i kad se pronađu u pravdi sasvim su određeni i definisani. Sav taj spektar svega i svačega kroz koje je njihovo srce prošlo i brusilo se stvara boeme u najlepšem smislu reči .. i to je teško razumeti ako rigidno (ograničeno) gledamo na svet. Ima jedan Filipinac kog život nije mazio a ni on nije bio cveće iz našeg tupog ugla ... ali naš ugao je tako jedno ništa da je to strašno. Zove se Meni Paskao, kao Tajson pronašao se u boksu, postao šampion .. a onda 'ladno sagradi 1000 stanova za siromašne. Šta tu reći? Samo zanemiš i ne možeš da ne razmišljaš o značenju boemije i sa druge strane mizerne skučenosti tako dominantne u današnje vreme. Toliko o srcu čoveka.

Mislio sam da neću ali ipak sam konačno dočekao zrno pravde kojih će biti sve više. Pretsednik države nije hteo da spomene Balaševića (hvalio se svojim ocenama iz škole) ... jedan drugi političar involviran u sve već trideset godina je čak vređao pokojnog Đoleta ... ali ni manje ni više nego PATRIJARH srpski, dakle neko veći od svih političara, konačno uvodi pravila, konačno u svet unosi istinite pojmove iz samog Hristovog bića (Crkve) i naziva stvari pravim imenom.. Za Đoleta kaže da je jedan od najvećih koje je ova zemlja imala! Tako je Gospodin Porfirije svim ovim mrziteljima pokazao njihovu beznačajnost u koju polako odlaze.

Najdublje poštovanje senima (i dubokom tragu koji je ostavio) Đoleta Balaševića kao i Patrijarhu Porfiriju koji donosi novi duh u narod! Donosi Hrista i Duh istine i pravde!  "Blaženi koji mir grade..." a Đoleta ispraćaju ćirilicom u Zagrebu, peva mu Split, Sarajevo, Skoplje, Niš, Beograd, Novi Sad, Čačak, Osijek, Maribor... i konačno naš Patrijarh svemu tome daje prelepu notu! 

Jedna pesmičica iz naše kafane (a šta drugo) i naša sjajna Jaca u zahtevnoj Bruncličinoj pesmetini "ponovo se sunceeee..."  (ako je moguće slušati na dobrim zvučnicima ili slušalicama)

Moja divna prijateljica i moja malenkost pokušasmo da malo osmislimo ovo vreme dok smo uzapteni. Skromno od mene i prebogato, vrhunski od jedne operske dive

Mala opservacija na pitanje našeg oca Neše Ilića: "Да ли заиста има неког ко верује да данас може бити чувене симфоније Цркве и Државе?" 

Ta simfonija je utopija. Države u nama znanim oblicima plod su nužnosti organizacije palog čoveka da ne dođe do anarhije i da se u tim okvirima očuva koliko toliko potencijal razvoja duhovnosti... ali u konačnici nisu spojive jer pripadaju različitim svetovima. Država je od ovog sveta, Carstvo nije od ovog sveta. Ako je Carstvo ideal (i realnost) u kom neće biti država ni granica ali samo u Hristu... onda je ta simfonija ovde neostvariva. Carstvo je nevidljiva država po sebi i ono je globalistički orijentisano jer nema ni Judeja, ni Jelina ni Srba ni Engleza... u svemu je Otac! U ovoj realnosti (neospornoj) ono sigurno dolazi negde u sukob sa državnim uređenjima kakva poznajemo i koja uključuju ljudsku palu prirodu.
Konačno, po hristolikoj prirodi i imanentnoj potrebi ka zajednici svih utkanoj u ljudsku bogolikost... sve nekako vuče ka nečem globalnom i na kraju će doći do globalizacije (brisanja država) ali biće samo dve opcije - globalizacija u Hristu kao realnost i puno ostvarenje ljudske društvene prirode i pseudo globalizacija po slobodi od greha u svemu suprotnom Hristovim vrednostima.
Dakle Crkva i država su više štimovanje instrumenta nego simfonija 

https://m.youtube.com/watch?v=02ggGZsQez0&t=15s

Stanje vojne bolnice na Vidu (fotografije od pre desetak dana) što govori o odnosu države prema ovom veoma važnom istorijskom i kulturnom nasleđu. Stadioni su važniji od ove bolnice?! Važniji su od narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji (koje preživljavaju SMS-ovima) i uopšte od premnoge sirotinje po Srbiji koja gladna umire u tišini ..sve češće izbačena na ulicu jer ne može ni da sanja da plati mesečne režije?!

Par reči o strogosti i osuđivanju kojima smo često skloni, ili "Čistima je sve čisto"...što bi reklo Jevanđelje.

Dok sam bio trpezarac u Patrijaršiji svaki dan sam se družio sa pokojnim vladikom Danilom Krstićem. Par puta me pozvao da idem sa njim na nekakve priredbe. Na jednoj toj priredbi devojke u oskudnim gaćicama (kao malecni kupaći kostimi - skoro pa tange) legle na leđa sa nogama prema nama a onda su ih podizale i širile onako unakrst... Ja se mlad i neiskusan presamitio od užasa, sablaznuo se i pobesneo!? A znate li šta je vladika, koji se smeškao, rekao na to? (doveka ću pamtiti) Kaže: "Simpatično, kao da nogama blagosiljaju... ho ho ho" (on se tako smejao, ko deda mraz  ) 

Da, tad sam razumeo šta znači "čistima je sve čisto".

Bogu sam blagodaran na daru da budem u blizini tog majušnog a velikog čoveka.

U davna (i ne tako davna) vremena za progona hrišćana nije se govorilo: "Dioklecian je lično ubijao; Neron, Trajan, ili neki Marko .." ima ih još čitav buljuk. Možda neki i jesu lično okrvavili ruke ali većinom je to činila potčinjena masa zadojena duhom vremena i ambijenta kom je boju davala svest i volja vladara. Zato se uvek govorilo u literaturi i istoriografiji: "To i to zlo desilo se ZA VREMENA TRAJANA.. ZA VREMENA DIOKLECIJANA.." ili ostalih nabrojanih i nenabrojanih. Oni su, budući pod Vlašću kao Božijom silom i Anđelskim činom, svojim duhovnim stanjem davali boju vremenu i istorijskim tokovima .. dakle i životima ljudi. Jednog dana govoriće se "Za vremena mučenka Gavrila Dožića i vladavine Josipa Broza desilo se to i to; za vemena Patrijarha Pavla deslo se to i to; za vremena Patrijarha Irineja i svetovne vlasti Aleksandra Vučića... desilo se to i to". Da, to je aksiom, to je duhovni i istoriografski standard koji se ne može promeniti jer je veći od čoveka. Onda će neki istoričari secirati ovo vreme i daće svakome pravo ime.

Sremačka ravnica, šetam i u nekoj livadi zarasloj u travu opazim deo starog uskog koloseka. Nekada je tuda išao voz. Jedan kraj pruge ulazi u zemlju, vreme ga potapa... drugi kraj ima samo jednu šinu... druge nema ili je i ona potonula u duboku travu. Još stoji par cigli nekakvog zida.. verovatno stanica ko zna iz kog vremena. Sednem i reko' "Ajde da čekam taj voz!?" Spustim se na neku ciglu, zapalim cigaru... slušam tišinu. Malo posle još jednu cigaru, pa još jednu ali voza ni od korova. Shvatih da je besmisleno čekati, voz neće doći.. a nisam ni kartu kupio. Nema gde.

Čujem da je Vučić na Saboru? Treba da puste najpoštovanijeg Tasu na ovu delegaciju. To bi bio istorijski dijalog! Bože, šta bih dao da tome prisustvujem!