Најбољи чланови

То је zru Ето, да се молитвено данас сетимо и свештеномученика Христовог Мирона, нека га Господ усели у Цартсво своје и да моли Бога за нас!

19. Jeromonah Miron Nikić, po sećanju oca Antonija rodom je iz Bresnice nedaleko od Čačka. Jedno vreme bio je i starešina manastira Nikolja, ili ga je zamenjivao. No, ipak 1934. godine on je samo namesnik i paroh manastirske parohije. U Nikolju se zadržao izvesno vreme i iste godine otišao u Hercegovinu, u neki manastir, najverovatnije u Žitomislić ili u manastir Krstaču. Tamo je kao i studenički monah Dositej od ustaša ubijen za vreme Drugog svatskog rata. Neki tvrde da su ga ubili partizani 1943. godine, jer je bio u četnicima i sa desetoro svoje sabraće borio se sa ustašama. (24)

Пре свега да се захвалим Богу а и предобром оцу Ивану И да свима јавим радосну вест ! Поред свих мојих страхова како ће моји дас прихвате да мајку причестимо и уз разговор са оцем Иваном успео сам да их убедим да се мајка причести , опростите мало ће да буде од узбуђења мало сбрда сдола али ПРАШТАЈТЕ ! Мајка је била у малте не полу коми и нисам био у могућности да њу лично питам да ли пристаје да се причести јер сам у себи имао бојазан да ће бурно или шта знам како реаговати када је свештеник дошао Богу хвала мајка је била мало свеснија и рекао сам јој за причест она је одмах одреаговала само " Како сине када непостим ? " Набрзину сам јој објаснио да када је човек болестан и у тешком стању да је разрешено поста мада вама свима кажем да никада није постила али то сада није битно ! Одма је одговорила да ЖЕЛИ да се причести ! Што је моје срце са радошћу , и поред јадног стања мајке, хтело да искочи од радости . Свештеник ју је причестио и Богу хвала брзо уз молитву за њено здравље и свију нас , да кажем мада је ружан израз, обавио посао . После причешћа мајка је заспала као јагње и температур јој је спала са 39,6 на 38 и после подне односно вечерас много боље и расположена и почела је ЧАК и да се шали ! Богу хвала иде на боље ! Ово сам морао да вам свома пренесем и да вам кажем да уколико имамо сви проблема такве врсте убеђујте своје рођаке и пријатеље и своје најмилије да прихвате Свето причешће и да приме Христа у себе јер ЗАИСТА ЈЕ СПАС ЗА ДУШУ ЧОВЕКА И ЖИВОТ ВЕЧНИ ! Данас сам и ја велики сведок тога и БОГУ ВЕЛИКО ХВАЛА И НА ВЕЧНУ ЊЕГОВУ СЛАВУ ! Амин Боже дај ! Праштајте мени грешноме !

имам потребу да нешто искоментаришем...мислим да нема никакве потребе да се овакве ствари постављају на наш форум...не видим која је сврха тога...овако нешто може да изазове само најгоре могуће емоције које постоје у човековом бићу, да га узнемире ...а човековој је души је потребно управо супротно ( нарочито у време поста)...овај свет је ионако пун зла и лоших ствари а ми би требало да тражимо лепе ствари (којих сигурно има ) и да их постављамо овде, да се потрудимо да бар овде направимо оазу мира и љубави и да нам буде пријатно да боравимо овде...је лично углавном не гледам ТВ а новине само прелистам управо због тих ствари...лепо је рекао о.Михајло (игуман манастира Јовања) да не гледамо дневник РТС, јер ништа добро и лепо не можемо да чујемо...нон стоп смо бомбардовани лошим информацијама, хајде да се потрудимо да их бар овде не видимо и не чујемо... овај коментар се не односи лично на Ромејца, говорила сам уопштено...

Jadna djevojka, neka je Gospod ukrijepi.

То они желе да ти мислиш да они не тврде да си ти мајмун. Али они тврде управо то - да смо ти и ја мајмуни који су једне вечери заспали и једно јутро се пробудили као људи. Молим те, за тренутак стани и размиси да ли ти као интелигентно биће може да поверујеш у такав нонсенс?

Кад би Дарвин могао да види неке данашње представнике људске врсте, није искључено да би био убеђен да смо постали од мајмуна...

У Бугарској откривен најстарији манастир у Европи 19 понедељак мар 2012 Posted by radiosvetigora in Вијести ≈ Оставите коментар Бугарски археолози су открили манастир за који сматрају да је најстарији у Европи. По њиховим ријечима, манастир у селу Златна Ливада, на југу земље, основао је 344. године сам свети Атанасије Велики. До сада је најстаријим европским манастиром сматран Манастир кандида каса, основан 371. године у Шкотској, а након њега Манастир светог Мартина из 373. у Француској. Археолози су испитали испосницу откривену надомак постојећег Манастира светог Атанасија и закључили да је могуће да је велики светитељ ту боравио. Свети Атанасије је 343. учествовао у раду Сардичког сабора, одржаног у Сардику, данашњој Софији. Одатле се упутио за Константинопољ и претпоставља се да се зауставио у области данашње Златне Ливаде. Свети Атанасије био је архиепископ Александријски и један од највећих светитеља и темеља Цркве Божије.

Ljudi ne plasite se. To su samo probe najnovijeg modela "Zastave" 2012- X

Разлог овог твог говора јесте заправо у томе што ти вероватно живиш лепо.. Леп живот: ћале и кева раде, свако зарађује до 100.000дин, бабина пензија и дедина из дојче, стричеви и ујаци сви раде и добро зарађују... Таквих је мало у Србији. Због чега мало? Због такве политике која је довела Србију до колена, и сад истим лажима гарантују да ћемо чим уђемо у ЕУ, одма сутрадан пасти цене за 300%, скочити плате са минималца (10.000-15.000) на 60.000... ТО ТАКО НЕ ИДЕ !!! Продаше КосМет, дадоше све приватницима, све је мафија узела који служе њима.. ЈЕСИ ТИ СЛЕП Ј*БОТЕ ??? ОПАМЕТИ СЕ!! (извињавам се на оваквом коментару, али надам се да ће ме модератори схватити како се ја осећам након што видим шта раде од напаћене Србије)

Junacka belgijska vojska

odgovor (sasvim primeren pitanju): slozene celijske strukture su nastale dugim nizom sitnih promena u manje slozenim celijskim strukturama... Nego kad ce ova tvoja igrarija sa X pitanja da se zavrsi? Jel to stara dobra kreacionisticka taktika da postavljas pitanje za pitanjem, ne osvrces se na odgovore, sve dok ne smoris sagovornike ili ne predjes na drugu temu tako da bar neko moze da se pravi blesav pa da kao konstatuje da su se evolucionisti razbezali od tvojih "strasnih pitanja"... Koliko odgovora je dovoljno da shvatis da nisi u pravu? 50? 100? 1000? Ili da malo okrenemo igru (i skratimo pricu)... koji coveku dostupan dokaz bi mogao da te ubedi u to da je TE tacna? A mozes slobodno i da se vratis na ovu temu... nema potrebe da bezis sa nje okolo...

Hvala Vam puno na odgovoru !!!

Verujem i ja veruje i Ivica veruje jos masa tu na forumu u Gospoda Isusa Hrista pa ne vidi razlog zasto ne bi prihvatio TE. Kako ces bez TE dobiti sledecu generaciju antibiotika, vakcina, citostatika, insekticida, pesticida kad se svi koji to razvijaju osladnjaju iskljucivo na TE predvidjanja???

A posto si ti prelazna forma izmedju ta dva tesko da ce ici posto si se tu visestruko izblamirao i napravio pajaca od sebe sa enormnim neznanjem i neobrazovanjem koje si prikazoa.

A još u koka kola ložu auuuuu još 2 meseca plus sHa_sarcasticlol

Samo kad bi znao koliko sam njih preveo u evolucioniste na ovom forumu pao bi u depresuju na minimum 2 meseca. sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol sHa_sarcasticlol

Нема на чему Аквило. Надам се да ће их макар мало образовати...

Samo teorija? O dogmatskom pogledu na ulogu teorije u nauci dr Milan M. Ćirković, e-mail: [email protected], Astronomska opservatorija, Volgina 7, Beograd ili Departman za fiziku, Novosadski univerzitet, Trg Dositeja Obradovića 4, 21000 Novi Sad Kada je pre oko godinu dana, tadašnja srpska ministarka prosvete digla prašinu uklanjanjem Darvinove teorije evolucije iz školskih programa, i kod nas se sa visokog mesta začuo (ne)slavni argument kojim kreacionisti već poodavno vitlaju u svojim agresivnim kampanjama širom sveta: “evolucija je samo teorija!” Čovek na ulici, koji se ne bavi profesionalno naukom, makar se i interesovao za njene rezultate na popularnom nivou, teško izbegava da ne bude impresioniran time: pa “svi znamo” da se “teorija” razlikuje od “stvarnosti”, ili da je čak obično u sukobu sa “činjenicama”. Ovo je neiscrpan izvor zabuna, pošto svi termini pod navodnicima u prethodnoj rečenici u nauci znače nešto sasvim drugo nego u svakodnevnom životu. Nažalost, oni koji o stvarima u društvu, pa i školskim programima, odlučuju su obično veoma daleko od nauke, pa su već samim tim – čak i da im ne pripisujemo ideološke ili druge zlonamerne motive – skloniji da prihvate svakodnevni govor u kome je “teorija” maltene pogrdan pojam. U daljem tekstu videćemo da oznaka bilo čega (pa i darvinizma) kao “samo teorije” može biti sve drugo, samo ne pežorativna – naprotiv! U poduhvatu raščišćavanja zabluda i konfuzija nimalo ne pomaže ponašanje medija, novinara, popularizatora nauke, pa i pisaca udžbenika, koje stvara (uz mali broj časnih izuzetaka) potpuno iskrivljenu i pogrešnu sliku o istinskom naučnom radu i procesu kojim dolazimo do velikih otkrića. Kao što je odavno primećeno, zadatak onih koji pišu o nauci je različit, često i direktno suprotan zadatku samih naučnika. Primer za to su fotografije: kad god se – a to ionako nije čest slučaj – pojavi potreba za fotografisanjem naučnika, to se uvek čini u njihovom radnom okruženju, pri čemu hemičar mora biti u belom mantilu sa epruvetama, astronom u kupoli teleskopa itd. Kako fotografišete čoveka koji misli? Odgovor: nikako, jer to nije medijski interesantno! Stoga u tom svetu fotogeničnosti, propagande i “odnosa sa javnošću” mesta teoretičarima uglavnom nema, što je svakako izvor opasnog iskrivljavanja slike o nauci. Stoga je tužno, ali ne i čudno, da besmislen pokušaj da se evolucija obesnaži pseudoargumentom “samo teorija” nailazi na podršku u velikom delu javnosti, čak i one obrazovane. Sve to ukazuje na neophodnost razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije nauke, a posebno onog njenog dela koji se naziva epistemologijom (ponekad, uz oprostivo pojednostavljenje, i teorijom saznanja). Ironično, ovi rezultati koji snažno ističu ravnopravnost, ako ne i primat, teorijskog saznanja su od ogromne praktične koristi u svakodnevnom naučnom radu. Ova se tema dotiče mnogih važnih pitanja o kojima se nažalost malo govori, a naročito se izbegavaju u udžbenicima: odnos nauke i pseudonauke, pojmovi epistemičke statičnosti i dinamičnosti, zatvoreni i otvoreni terijski sistemi, uloga etike u nauci, te priroda i struktura revolucija u nauci. O njima nažalost ovde ne možemo govoriti, ali zainteresovanom čitaocu svakako preporučujemo literaturu navedenu na kraju teksta. Jednu stvar valja, međutim, odmah istaći: u daljem tekstu govorićemo o teorijama, onako kako se one sagledavaju u svakodnevnom radu naučnika, ali i kako ih sagledavaju, recimo, istoričari nauke, navikli na širu perspektivu. Govorićemo, dakle, o teorijama, a ne o dogmama; razlika je istovremeno i očigledna i neuhvatljiva. Teorija u nauci može postati dogma; kako se to i kada dešava složeno je pitanje kojim se ne možemo baviti, ali valja pomenuti da se to u nauci, a posebno u razvijenim naukama kakve su prirodne, dešava neuporedivo ređe nego u ma kojoj drugoj oblasti ljudske aktivnosti. Doduše, to je donekle kompenzovano time što je dogmatizam u nauci manje oprostiv od dogmatizma u religiji, bankarstvu ili sportu! Bavi li se nauka činjenicama? Svakodnevno se suočavamo sa pozivima ljudi koji sebe smatraju racionalnim i modernim da se oslanjamo na činjenice, da se vratimo činjenicama, itd. U popularnoj predstavi, nauka se bavi činjenicama, a činjenice se obično definišu tako da predstavljaju ako ne same eksperimentalne rezultate, a ono neka jednostavna uopštavanja iz njih (“činjenica je da je Zemlja okrugla”). Pokušaćemo da objasnimo kako u ovoj popularnoj predstavi ima jako malo istine, i da je za razvoj nauke sam koncept “činjenice” gotovo potpuno nevažan! Iz njega proističu brojne zablude, kao i ničim opravdana idolatrija eksperimentalnih rezultata koja dovodi do naopakog pogleda na nauku. Verovatno najznačajnija pojedinačna poruka filozofije nauke sastoji se u onome što se naziva Dijem-Kvajnovom tezom, po imenima francuskog fizičara i filozofa Pjera Dijema (Pierre Duhem, 1861-1916) i američkog matematičara i filozofa Vilarda Kvajna (Willard Van Orman Quine, 1908-2000). Mada ima mnogo verzija, D-K tezu možemo sažeti u sledeći iskaz: Dijem-Kvajnova teza: Teorija je uvek nedovoljno određena (engl. subdetermined by) eksperimentom. Kao i u ogromnom broju drugih slučajeva, krajnje elementarna istina ima čitav niz dubokih, ozbiljnih i “na prvu loptu” nesagledivih posledica. Jedna od njih jeste da u nauci nema “čistog” empirijskog saznanja, čak ni u najnaprednijim disciplinama! Zapravo, razvoj neke discipline je korelisan sa razvitkom teorijskih interpretacija u toj oblasti, a ne sa količinom empirijskih podataka (“činjenica”). Posledica toga je i ono što je, mnogo pre Dijema i Kvajna napisao niko drugi do Čarls Darvin (koji je, što se nažalost retko priznaje, značajan i kao filozof nauke): “Začuđuje da tako malo ljudi razume da nijedno posmatranje prirode nema smisla ukoliko nije u korist ili protiv nekog gledišta.” Ono što je Darvin nazivao “gledištem” jeste ono što danas smatramo naučnom teorijom. Jednostavno, zar ne? Možemo stvar i obrnuti. Zamislimo da na neki način (kristalna kugla, intuicija, ili gledanje rešenja na kraju udžbenika) znamo odgovor na pitanje kako se veličina koju merimo Y menja u zavisnosti od neke promenljive X pre nego što smo sa merenjima krenuli. Bitna posledica D-K teze je da moramo sve empirijske podatke/rezultate merenja uzimati sa rezervom ukoliko imamo teorijskih razloga za verovanje da karakteristike datog merenja (kvalitet instrumenata, uslovi, itd.) nisu dovoljne za diskriminaciju među teorijama. Ovo se često dešava u istorijskim naukama (geologija, kosmologija, evoluciona biologija, isl.) gde je potrebno razlučiti različite načine promene neke veličine sa vremenom, a na raspolaganju su nam merenja koja su ili suviše spora ili suviše brza u odnosu na karakteristično vreme promene. Kako upokojiti vampira? Britanski naučnopopularni časopis New Scientist od 25. maja 2002. (kao reakcija na članke u prethodnim brojevima posvećene merenju radioaktivnosti, kao i prilog o političkim potresima u Francuskoj) donosi neodoljivo pismo čitaoca Čarlsa Norija: “Da li su radioaktivne padavine iz Černobilja i uspon Žan-Mari Lepena u Francuskoj bili pod uticajem engleskog kralja Henrija II? Pogledajte mapu francuskih poseda koje je držao ovaj, najevropskiji od svih engleskih monarha (proveo je najveći deo života u Francuskoj) 1154. godine i imaćete odlično podudaranje sa oblastima u kojima je Le Pen dobio malo glasova u prvom krugu izbora, a još bolje podudaranje sa drugim krugom. Vratite se glasovima francuskog Nacionalnog fronta u sedamdesetim i osamdesetim godina i relacija ostaje na snazi. Potpuno me zbunjuje kako je dobri kralj Henri (koji je govorio francuskim jezikom i znao jako malo engleskih reči) koji svakako nije poznavao nuklearnu hemiju, uspeo da reprodukuje mapu padavina radioaktivnog cezijuma iz Černobilja...” Krajnje jednostavan uvid u istorijske atlase, kao i u pomenute članke iz ranijih brojeva New Scientista, ukazuje da je korelacija koju je zapazio Nori zbilja izuzetno dobra. Bolja, može se pokazati, od onih na osnovu kojih su učinjena brojna priznata naučna otkrića, od Faradejevog otkrića elektromagnetne indukcije do Habla, cefeida i vasione van Mlečnog puta. Da li bi i mi trebalo da smo zapanjeni, poput Norija? Ako nismo, zašto je tako? Očigledno, zato što nam se sličnost u geografskom rasporedu čini potpuno slučajna, i navođenje ovih podataka zajedno lišenim bilo kakvog dubljeg smisla. Ali, kako se zapravo u nauci pronalazi smisao? Zašto nam se ova korelacija čini i za jotu manje ozbiljna od, na primer, rezultata nekog psihološkog ili sociološkog istraživanja koje pronalazi, zapanjujuće visok stepen korelacije po opštinama između kvaliteta obdaništa i potrošnje sosa od soje? Tačno je da nema nikakvog nezavisnog argumenta za visoko fantastičnu pomisao da je Henri Plantagenet mogao uticati na rezultate izbora (sama koncepcija bila bi mu verovatno nerazumljiva i šokantna) 800 godina nakon svoje smrti. Ali isto tako nema ni traga ikakvom nezavisnom argumentu (u ovom izmišljenom primeru) da vaspitačice po obdaništima pripremaju decu za konzumiranje kineske hrane! I jedno i drugo je podjednako besmisleno! Ali, zašto nam se ono prvo odmah čini očigledno besmislenim, dok u pogledu drugog nismo tako sigurni, te nam se po glavi mota misao da bi “tu ipak moglo biti nečeg”. Pored očigledno zabavnog prizvuka (što je svakako i bila Norijeva namera), ovde se radi o nečem veoma ozbiljnom, što zadire duboko u srž naučnog metoda. Reč je o onome što je veliki škotski matematičar i statističar Džordž Adni Jul (G. Udny Yule, 1871-1951) nazvao “besmislenim korelacijama”. U radu iz 1926. godine, Jul je ispitivao korelaciju veoma visokog stepena između produženja života u Engleskoj i opadanja broja venčanja po obredima anglikanske crkve. Primer je interesantan, jer ilustruje podmuklu zamku koju pred istraživača postavljaju besmislene korelacije: na prvi pogled čini se da bi ove dve pojave mogle biti uzročno povezane, iako pravo objašnjenje izmiče. Jul je nakon detaljnog istraživanja zaključio da je svaka uzročna veza između ovih pojava iluzorna, te da je korelacija čista slučajnost. Neko bi mogao primetiti da je verovatnoća takve slučajnosti jako mala. Međutim, to je pogrešno, jer bez obzira koliko malo a priori verovatna podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Priroda i ljudsko društvo su naprosto toliko bogati fenomenima, da je dovoljno samo zagrebati po tom bogatstvu da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti. Ponekad glupe korelacije mogu imati neki dubok i neočevidan uzrok; najčešće, one su samo proizvoljna konstrukcija Zakona velikih brojeva, poput sličnosti oblaka na nebu sa kontinentima, koje svako dete ponekad zapazi. Eto jedne pouke koju istorija nauke često potvrđuje: i za najveće budalaštine se može naći potpora u iskustvu/eksperimentu/praksi... – samo ako se dovoljno traga! A da bismo razlučili hrabre od besmislenih hipoteza potrebno nam je razrađeno i napredno teorijsko saznanje. Kao što i Nori primećuje, teško da i najneobuzdanija mašta može dati bilo kakvo objašnjenje za korelaciju anžujskih poseda u Francuskoj sa radioaktivnim padavinama iz Černobilja ili antifašističke svesti glasača. Stoga je odlično što su ova dva primera navedena zajedno, pošto su obe korelacije potpuno besmislene, i u saznajnom smislu obe imaju potpuno identičnu, odnosno nultu vrednost. Ovo se može proširiti u opšte pravilo koje bi, otprilike, moglo da glasi: Ne pripisujte vezi između ma koje dve stvari A i B nikakvu važnost, ukoliko prethodno nemate dobru ideju (odnosno teorijski razlog) zašto bi A i B trebalo da budu povezani! Ovo ima duboke posledice po naučnu praksu i metodologiju, pošto nasuprot materijalističkoj i pozitivističkoj iluziji o empirijskoj nauci osvetljava druge aspekte naučnog stvaralaštva: intuiciju, inspiraciju, estetiku. Ove pojave su često zanemarivane u svakodnevnoj predstavi koju imamo o naučnom radu, koja je formirana često pod velikim uticajem ideoloških stavova poput logičkog pozitivizma ili vulgarnog materijalizma. No, ukoliko želimo da izbegnemo zamke besmislenih korelacija i razumemo kako se kreće istinska nauka, svakako ih moramo uzeti u obzir. Besmislene korelacije nam ukazuju da je bilo koja generalizacija iz iskustva veoma opasna praksa, kada smo na teorijski novom i nepokrivenom terenu. Ako nemate teoriju kojom se rukovodite, vaš rad, ma koliko on bio temeljan i dugotrajan, osuđen je na propast! Zapravo, stvar je još gora po naivni empiricizam, jer u nedostatku teorije vaša prilježnost u eksperimentalnom ili posmatračkom domenu je kontraproduktivna: što više radite, to ćete nužno uočavati sve više i više besmislenih korelacija! Svaki novi podatak se može zaveriti u besmislenu korelaciju sa svim ostalima, a očigledno je da se sa povećanjem broja podataka broj besmislenih korelacija eksponencijalno brzo uvećava! U ovom svetlu se odlično može razumeti poznata Bolcmanova deviza da “nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije.” Ovde možemo zastati i razmisliti o dužini i težini puta koji neka naučna disciplina mora preći od svog začetka do one faze u kojoj se smatra “zrelom” naukom. Na dužinu tog puta očigledno ne utiče, barem ne u linearnoj srazmeri, količina dostupnog empirijskog materijala. Da je drugačije, mnoge bi društvene i medicinske nauke bile znatno zrelije od, recimo, astronomije, pošto potonja i dan-danas raspolaže sa krajnje skromnom bazom empirijskih podataka, naročito kada se radi o prostoru van našeg planetarnog sistema. Međutim, nijedan ozbiljan istoričar ili filozof nauke neće se složiti sa ovakvom tvrdnjom, već će, naprotiv, istaći da su astronomske teorije veoma dobro razvijene, sa detaljnim matematičkim aparatom, i omogućuju da se definišu strogi kvantitativni testovi koji svaku od njih potvrđuju ili odbacuju, što je sve obeležje zrele nauke. Nasuprot tome, teorijska osnova većine društvenih nauka, izrazito je slaba, zbog očigledne složenosti fenomena koji su predmet izučavanja ovih disciplina. U društvenim, pa i medicinskim naukama, veoma se često dešava ne samo da se objavljuju rezultati koji nemaju nikakvu, pa ni najudaljeniju, teorijski interpretaciju (“ishrana bogata belim lukom utiče povoljno na učenje stranih jezika kod dece” ili slični zaključci “istraživačkog tima sa univerziteta XY” kakve čitamo po novinama), već i da se čitave oblasti razvijaju oko veličina za koje nije jasno jesu li samo matematički konstrukti ili odgovaraju bilo čemu u realnosti (primer tobožnjeg koeficijenta inteligencije, IQ-a, se neizbežno nameće). Stoga su u ovim disciplinama promene paradigmi daleko češće i dramatičnije, i stoga su ove discipline pod mnogo većim uplivom van-naučnih (recimo političkih ili verskih) uticaja, što su sve simptomi epistemološke nezrelosti. U slavnim predavanjima na Kaltehu, Ričard Fejnmen je, u jednoj od karakterističnih digresija, napomenuo da se fizičar se po tome i razlikuje od matematičara što on mora znati rešenje neke jednačine pre nego što počne da je rešava! Ovu ideju – koja je takođe blisko povezana sa D-K tezom – Fejnmen je verovatno nasledio od svog mentora, velikog fizičara i možda još većeg filozofa fizike, Džona Arčibalda Vilera, čije poznato Prvo moralno pravilo za mlade naučnike glasi: “Nikad se ne upuštajte u proračune pre nego što znate odgovor! Napravite procenu pre svakog proračuna, pokušajte sa jednostavnim fizičkim argumentima (simetrija! invarijantnost! održanje!) pre svakog izvođenja, pogađajte odgovore na svaku zagonetku!” Evolucija kao “samo teorija” redux: čak ni tako spektakularne potvrde evolucionističkih doktrina kao što je Bardžesov škriljac u Britanskoj Kolumbiji (gornji deo slike), gde je pronađena izuzetno bogata kambrijska fauna od pre približno 520 miliona godina, ne predstavlja, striktno govoreći “dokaz evolucije”. U faunu Bardžesa spada i ovaj čudesni fosil Opabiniae (na slici gore), bića sa pet očiju i surlom građenom poput creva usisivača, rekonstruisan u svom originalnom okruženju (na slici dole desno). Evolucija, kako Darvinova, tako i ma koja druga uvek ostaje “samo teorija”, u čemu, naravno, nema ničeg lošeg: darvinizam je izvrsna teorija bez koje, po slavnim rečima Teodosijusa Dobžanskog, ništa u biologiji nema smisla. Ma koliko nam se ovo činilo neobičnim, pa i nastranim, taj osećaj proističe prevashodno iz snage naših predrasuda, a one su, sa svoje strane, često inspirisane pozitivističko ili vulgarnim materijalističkom bojom naočara kroz koje smo navikli da posmatramo svet, pa i naučnu aktivnost. Ako je ideja uspešna (u smislu objašnjavanja fenomena, predviđanja ishoda ogleda ili broja drugih ideja koje iz nje proističu), tada se nje treba držati, ukoliko nije, nikakva količina empirijske podrške, na dugi rok, neće koristiti. Ispostavlja se da su u istoriji nauke ideje dobijene na osnovu često iracionalnih pristupa, poput estetske vrednosti (Ajnštajnova relativnost, Dirakova teorija polja, itd.), često daleko uspešnije od onih dobijenih prostim uopštavanjem iz opita ili prakse. Zašto je to tako, daleko je dublje pitanje, čijem se odgovoru istoričari i filozofi nauke još nisu približili. Besmislene korelacije se često zloupotrebljavaju u ideološke svrhe tako što se uzročna veza ili insinuira (“Dok žene nisu imale pravo glasa, nije bilo nuklearnog oružja/ozonske rupe/AIDS-a/televizijskih reklama”) ili nameće kao argument (“Statistike pokazuju da među pismenim ljudima ima više homoseksualaca nego među nepismenim; dakle, pismenost čini ljude homoseksualcima.”) za potvrdu autorovih stavova. Naravno, tada smo obično u stanju da besmislenost korelacija prepoznamo. Da li smo sigurni da bismo to uspeli i kada se radi o suptilnijim kontroverzama, kao što je veza ljudskih industrijskih aktivnosti i klime, ili korelacija korišćenja pesticida i pojave određene vrste raka? Na kraju, prava podela, naravno, ne leži na liniji eksperimentalna/teorijska nauka već jednostavno, kao i uvek, na liniji kvalitetna/nekvalitetna nauka.Ljudima vaspitanim u iluzijama o primatu eksperimentalne nauke nad teorijskom i empirijskog nad teorijskim saznanjem, te zagovornicima dogmatske fikcije da se “eksperimentom utvrđuje istina” (ili još gore, da se “nauka bavi istinom” ili čak “Istinom”) možemo samo preporučiti da se obrazuju u istoriji nauke. Mada možda nije univerzalni lek, ipak može poput penicilina pomoći kod zapanjujuće širokog spektra problema i nedoumica. IZBOR IZ LITERATURE Srećna okolnost jeste što smo tokom poslednjih godina, sa više novih izdanja i re-izdanja donekle uspeli da nadoknadimo ogromne propuste izdavač-ke delatnosti iz oblasti filozofije nauke u prethodnim decenijama – stoga ovde navodimo samo izbor iz izdanja na našem jeziku. Praktično sve knjige iz ovog kratkog i subjektivnog izbora mogu se nabaviti u bolje opremljenim domaćim knjižarama. Dijem,P.: Cilj i struktura fizičke teorije (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, S. Karlovci, 2003). Đorđević,R.: Uvod u filosofiju fizike (Jasen, Beograd, 2004). Hemlin,D.V.: Teorija saznanja (Jasen, Nikšić, 2001). Koen,M.R. i Nejgel, E.: Uvod u logiku i naučni metod (Jasen, Beograd, 2004). Penrouz,R.: Carev novi um (Informatika, Beograd, 2004). Poper,K.R.: Pretpostavke i pobijanja (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, S. Karlovci, 2002). Vajnberg,S.: Snovi o konačnoj teoriji (Polaris, Beograd, 1997).

Радујем се овим Брате slava3

Грешиш. Али немој се чудити - то и јесте проблем од којег је све почело... Охристовљење и није могуће мимо литургије - сама Црква је Тело Христово, а Литургија је пројава Цркве. Дух Свети није дух индивидуализма, већ Дух Заједнице - Литургијског сабрања. Литургија никако не може бити средство - она је пројава и икона Царства Небеског, и Циљ свега другог што се у животу једног хришћанина дешава - пост, молитва, сваки подвиг и сваки труд је зарад учествовања у Литургији, никако обрнуто...

Ups... 4chsmu1

Ja mislim da je ovaj najpametniji...

Драги пријатељи, вечерас ћемо,. надамо се, да вас обрадујемо са новим изгледом сајта Поуке.орг. Постављање новог дизајна ће бити око поноћи, не знамо тачно баш када... Мени лично се много допада, давао сам предлоге како и шта да изгледа а људи из АЦБ студија су све то одрадили како треба. Заправо, видећете и сами. Велико хвала о. Страхињи Голијану који је помогао да се идеја реализује! Хвала оче Страхиња и нека Те Бог благослови и стоструко награди!

Ako bude usvojen novi zakon o penzionisanju, ovako će izgledati CRNA HRONIKA u novinama, kroz 12 godina: DA ZAHVALIMO ISKUSTVU PILOTA Beograd, 13. januar 2024 76-godišnji pilot JAT-a je juče, vršeći svoju dužnost, zaboravio kod kuće naočare (dioptrija 9+; 7+), zbog čega je omašio pistu na aerodromu "Nikola Tesla", te je morao prinudno da sleti. Prinudno je sleteo na autoput Beograd-Zagreb, pri čemu je uništio 16 putničkih automobila, 4 kamiona i jedan autobus. Samo zahvaljujući njegovom dugogodišnjem iskustvu u ovom poslu materijalna šteta nije veća. OBAVEŠTENJE MINISTARSTVA ZA PRODUŽENJE RADNOG STAŽA Beograd, 13.01.2024. Svi koji u ovoj tekućoj godini napune 73 godine i imaju više od 50 godina radnog staža, dobijaju subvencije za kupovinu novih invalidskih kolica. Na subvenciju imaju pravo svi koji invalidska kolica koriste na radnom mestu. 78-GODIŠNJI LOPOV U INVALIDSKIM KOLICIMA POBEGAO Kruševac, 14.januara 2024. Juče popodne je bezobrazni mladi 78-godišnjak, kome nedostaje još dobrih 18 godina do penzije, bezočno opljačkao banku "Naša posla d.o.o" u Glavnoj ulici. Nepoznati mladi 78-godišnjak je u službenim invalidskim kolicima upao u banku "Naša posla d.o.o" i od službenica banke zahtevao novac. Mlađa službenica (69-godišnja M.P.) se nije uplašila, već je odmah pozvala policiju. Na mesto događaja su se dovezli 72-godišnji policajac Jeremija P. i godinu dana mlađi Stamenko K., koji je vozio policijsko vozilo i nespretno parkirao u obližnjem lokalu. Bezobrazni lopov je bez plena zbrisao u invalidskim kolicima! 76-GODIŠNJI PEKAR ZAMENIO BRAŠNO SA MALTEROM Niš, 15.januar 2024. 76-godišnji Budimir N. je greškom zamenio malter sa brašnom. Do greške je došlo jer mu je 81-godišnji dostavljačmaterijala Radivoje V. greškom dostavio zamotuljke sa malterom umesto sa brašnom. Budimir, koji ima već više od 10 godina manje probleme sa vidom (dioptrija levog oka 13+), nije našao svoje naočare, kako bi pročitao šta piše u sadržini zamotuljka. 79-GODIŠNJI PRAPRAPRADEDICA PAO SA GRAĐEVINSKE SKELE Leskovac, 13. januar 2024. Pri obnavljanju fasade ozbiljnije je povređen Jusuf H. iz Novog Pazara. Mladi radnik je zbog nedostatka radnog iskustva pao sa građevinske skele na 83-godišnjeg šefa gradilišta, koji je tražio svoju zubnu protezu, a koja mu je ispala zbog kašlja. Tom prilikom su povređena obojica. Obojicu radnika građevinskog preduzeća "Starac Fočo d.o.o" su prebačena u Leskovačku bolnicu. TOKOM OPERACIJE ISPALA MU ZUBNA PROTEZA Kragujevac, 14. januar 2024. 78-godišnjem hirurgu Bošku M. se juče dogodio nemio događaj. Lekar B.M. je obavljao operaciju trbušne duplje. Tokom operacije mu je u trbušnu duplju pacijenta ispala zubna proteza, što je lekar primetio tek nakon operacije. Lekar je zapretio tužbom ako mu pacijent ne podmiri troškove za novu protezu... Ako bude usvojen novi zakon o penzionisanju, ovako će izgledati CRNA HRONIKA u novinama, kroz 14 godina: DA ZAHVALIMO ISKUSTVU PILOTA Beograd, 13. januar 2024 76-godišnji pilot JAT-a je juče, vršeći svoju dužnost, zaboravio kod kuće naočare (dioptrija 9+; 7+), zbog čega je omašio pistu na aerodromu "Nikola Tesla", te je morao prinudno da sleti. Prinudno je sleteo na autoput Beograd-Zagreb, pri čemu je uništio 16 putničkih automobila, 4 kamiona i jedan autobus. Samo zahvaljujući njegovom dugogodišnjem iskustvu u ovom poslu materijalna šteta nije veća. OBAVEŠTENJE MINISTARSTVA ZA PRODUŽENJE RADNOG STAŽA Beograd, 13.01.2024. Svi koji u ovoj tekućoj godini napune 73 godine i imaju više od 50 godina radnog staža, dobijaju subvencije za kupovinu novih invalidskih kolica. Na subvenciju imaju pravo svi koji invalidska kolica koriste na radnom mestu. 78-GODIŠNJI LOPOV U INVALIDSKIM KOLICIMA POBEGAO Kruševac, 14.januara 2024. Juče popodne je bezobrazni mladi 78-godišnjak, kome nedostaje još dobrih 18 godina do penzije, bezočno opljačkao banku "Naša posla d.o.o" u Glavnoj ulici. Nepoznati mladi 78-godišnjak je u službenim invalidskim kolicima upao u banku "Naša posla d.o.o" i od službenica banke zahtevao novac. Mlađa službenica (69-godišnja M.P.) se nije uplašila, već je odmah pozvala policiju. Na mesto događaja su se dovezli 72-godišnji policajac Jeremija P. i godinu dana mlađi Stamenko K., koji je vozio policijsko vozilo i nespretno parkirao u obližnjem lokalu. Bezobrazni lopov je bez plena zbrisao u invalidskim kolicima! 76-GODIŠNJI PEKAR ZAMENIO BRAŠNO SA MALTEROM Niš, 15.januar 2024. 76-godišnji Budimir N. je greškom zamenio malter sa brašnom. Do greške je došlo jer mu je 81-godišnji dostavljačmaterijala Radivoje V. greškom dostavio zamotuljke sa malterom umesto sa brašnom. Budimir, koji ima već više od 10 godina manje probleme sa vidom (dioptrija levog oka 13+), nije našao svoje naočare, kako bi pročitao šta piše u sadržini zamotuljka. 79-GODIŠNJI PRAPRAPRADEDICA PAO SA GRAĐEVINSKE SKELE Leskovac, 13. januar 2024. Pri obnavljanju fasade ozbiljnije je povređen Jusuf H. iz Novog Pazara. Mladi radnik je zbog nedostatka radnog iskustva pao sa građevinske skele na 83-godišnjeg šefa gradilišta, koji je tražio svoju zubnu protezu, a koja mu je ispala zbog kašlja. Tom prilikom su povređena obojica. Obojicu radnika građevinskog preduzeća "Starac Fočo d.o.o" su prebačena u Leskovačku bolnicu. TOKOM OPERACIJE ISPALA MU ZUBNA PROTEZA Kragujevac, 14. januar 2024. 78-godišnjem hirurgu Bošku M. se juče dogodio nemio događaj. Lekar B.M. je obavljao operaciju trbušne duplje. Tokom operacije mu je u trbušnu duplju pacijenta ispala zubna proteza, što je lekar primetio tek nakon operacije. Lekar je zapretio tužbom ako mu pacijent ne podmiri troškove za novu protezu...

Kamion udario Lalin auto. Na sudu, advokat vozača kamiona ispituje Lalu. - Zar niste, gospodine, neposredno posle udesa, izjavili da vam ništa ne fali? - upita advokat. - Paaa, kažću vam, oma, ovako je bilo. **Taman** sam natovario moju najbolju kravu Rumenku na.... - Nisam vas pitao za detalje - prekide ga advokat. - Samo odgovorite na pitanje! Da li je tačno da ste vi sami izjavili neposredno posle udesa da niste povređeni? Lala odgovori: - Paa, upravo sam, gospodine, kren'o na vašar sa mojom kravom Rumenkom na prikolici... Advokat ga ponovo prekine: - Gospodine sudija, samo želim da se potvrdi činjenica, da je gospodin izjavio policiji koja je izašla na lice mesta, da je on nepovređen i da mu ništa ne fali. A eto sada, nekoliko nedelja posle udesa menja priču, i tuži mog klijenta. Ja sam ubeđen da je on prevarant. Molim vas recite mu da samo odgovori na postavljeno pitanje. Sad je već i sudiju zaintrigirala Lalinu priča, pa uzvrati advokatu: - Neka ga, nek' ispriča šta ima da kaže u vezi sa svojom kravom. Lala se uljudno zahvali, i počne iz početka: - Paa, k'o što sam već reko, taman sam natovario svoju najbolju kravu Rumenku na prikolicu i kren'o na vašar. Na raskrsnici se odjedared pojavio neki vel'ki kamion, prošiš'o na crveno, i pravo u moj auto. Bacio nas je sve u jarak - ja sam odletio u levi, a Rumenka u desni jarak. Mnogo je bolelo i nisam mogao da se pomerim. I onda sam čuo Rumenku kako stenje i muče. Znao sam da je jako povređena. Ubrzo se pojavila policija. Kad je policajac vid'o moju Rumenku izlomljenu i svu u krvi, da se ne bi mučila, on izvadi pištolj i upuca je u glavu, pravo među oči. I onda je oma' doš'o do mene, i pit'o: "Kako se vi osećate"? A, šta biste mu vi, gospo'n sudijo, rekli ...a???

"Шумадијо из три дела, поново ћеш бити цела!" - мој предизборни слоган 2022. године.

Сада сам и ја бацио поглед код братије са Ихтуса. Изгледа да су баш добро закували атмосферу међу својим редовима, што и јесте природа ствари и СТАЊА када се неко/и одвоји/е од Цркве... Међутим, примећујем једну добру ствар тамо из њиховог писања. Чини ми се да админима и модовима још корак фали да искрено разумеју и прихвате ставове и одлуке знавичне СПЦ. Тако ми бар изгледају писања људи под ник-нејмом "Калуђер", "леново", "орос".... (не знам да ли су тачно админи али су најактивнији..). Поготово кад намирушу неког акакијевца, одмах немилосрдно реагују ... Мислим да би требало да им дамо молитвену подршку : Господе, буди са њима, окрепи их, оснажи и просвети. Амин.

Видео сам твој пост, него сам уопштено рекао, није било усмерено теби. Незахвално је уопште коментарисати овакве ствари. Ако кажеш нешто у корист злочинаца, а корист може да буде, рецимо, да ниси за смртну казну, може да се стекне утисак омаловажавањa жртве која је једва преживала. Али злочин се већ догодио, нажалост. Да могу да спречим овакав злочин а да је једини начин да га спречим убиство - убио би их. Али, кажем, већ се догодило и каква је корист да се сада убијају. Једном сам гледао из даљине, из једне зграде, како неки матори бије краву. Ужасно се иживљавао. Дуго и јако је тукао, онако садистички. Пуно људи је то гледало одушевљено. Страшно. Био сам бесан да сам могао обе руке да му одсечем. И на ове мајмуне што их то радује. Како ли је тек страшно када човека муче.

A da, znam sad ko je Raka, moj pokojni otac se zgrozio jedared kad je čuo besedu tog čoveka u skupštini Srbije. Ali to nije dokaz da je on seljačina, on je definitivno idiot i prostak, seljačina je čovek sa sela iz naroda. Koji jeste malo priprost, ali koji govori ono što misli i ne ume da se folira. Raka nije seljačina on je stoka. Molim vas da ne mešate ova dva pojma. Moj komšija Žoltika je seljačina i paor ali nije stoka. A moj komšija Cile je stoka alkoholičarska i prostak ali nije seljačina a ni paor, niti ume da zasadi paradjaz ko ni BoTa što ne ume. Dakle za sad je samo Velja pretendent na presto seljački.Mada ni Toma ne zaostaje mnogo...

Baš me briga šta je tebi riba po meri.A za uporno spamovanje teme a i duplih naloga sledi ban.

Ja sam glasao ovde za Dveri, čisto da se zna, verovali ili ne.

nek mi Bog oprosti,ali mislim da bi takvima kolac bio najbolji.Prastajte! Gospod nek pomiluje ovu jadnicu.

Za ovakve djavoimane sadiste ima resenja: 1) sto je silovao - fizicka kastracija, bez anestezije, 2) sto je hteo da ubije, i to hladnokrvo, i to paljenjem - visednevne batine, a onda dozivotna i tezak rad, bez mogucnosti pomilovanja. Ovo da se primenjuje jedno vreme, da vidis kako bi odma` naglo opale ovakve bolestine, a vrlo brzo bi se i istrebile. Na zalost, danas je svet posao putem papirnatih "zakona", a napustio je zive ljude i pravdu Boziju.

Ако наставиш да се фолираш, добићеш и следећу опомену, а након ње и бан. Ако си мислио да овде некога можеш правити будалом, преварио си се. Сувише провидно изгледа та твоја жеља за знањем, пошто не постављаш питања, већ експлицитно тврдиш, као на пример: нисте хришћани јер се не обрезујете. Онај ко же ли да нешто научи, он пита: каква је веза између старозаветног обрезања и хришћанства? Добије одговор од компетентних људи, лепо се захвали и онда заиста нешто и научи.

Научно истраживање показало да пост штити мозак 19 понедељак мар 2012 Posted by radiosvetigora in Занимљивости ≈ Оставите коментар Један или два дана поста седмично могу заштити мозак од дегенеративних болести као што су Паркинсонова и Алцхајмерова, показало је истраживање Националног института за старење (National Institute on Aging), огранка америчког Националног института за здравље, у граду Балтимору. Овај институт води низ научних пројеката који за циљ имају разумијевање процеса старења и вођење здравог и продуктивног живота. „Смањење потрошње калорија може да помогне мозгу, али просто редуковање уноса хране можда није најбољи начин да се омогући ова заштита. Боље је смјењивати периоде уздржања, у којима се не једе готово ништа, са периодима када једете шта хоћете“, казао је Марк Матсон, представник Института. По његовим ријечима, пост повећава енергију и продужава животни вијек, штитећи мозак и кардиоваскуларни систем од обољења повезаних са старењем.

SA RENDIJEM I APISOM :D

io capisco tu capisci lui, lei, Lei capisce noi capiamo voi capite loro, Loro capiscono

posbno pravoslavni post - "istinski hriscani" ce shvatiti.;D

У Врање нема лагање, само легање, кулирање, нема смарање, нон-стоп смејање, стално зезање, зајебавање, кад се напијеш онда играње, правење срање веће ил' мање, у ружне приче убацување ... Викање, драње, расправљање и са сељаци ратовање, кад дођев гости поштовање, добра места показување и с убаве снајке триповање. Рачуни плаћање по кафане, па целу недељу чврсто штекање, ал' паре на зајам нема давање ... Так'в је живот у наше Врање... 0110_hahaha 0102_laugh 0110_hahaha

hahahhaa mora da su ovi nacisti resili da se vrate sa juznog pola i otpocnu III Svetski rat...

Вероватно је мало незгодно када се госпођа појави на родитељском, али шта ћеш.

1) Citanjem ovakvih stvari sigurno ne, ali revnoscu za pravdu Boziju i molitvom mozemo da sprecimo. 2) Ne znam cemu se tacno cudis... danas je svet pao daleko najnize od kad postoji, a u pogledu zivotnog etosa i covekoljublja. "Ohladnela je ljubav mnogih", ljudi su postali tupi na osecaj za pravednost, stradanja drugih slabo koga potresu. Zato se i desavaju ovakve stvari, a na nama je da ih upamtimo i da od sebe damo svaki moguci doprinos da se stvari bar pokrenu na bolje. ... Uopste uzev, nijedan zakon nece sam da se promeni, ni jedno pravosudje, nigde... da bi se nesto promenilo, potreban je pokret cele javnosti, i to tako da se u drzavnim zakonima uvedu najstroze kazne za ovako satanska izivljavanja. Ne smrtna kazna, ali teske i dozivotne robije bez pomilovanja obavezno.

srbija je ćao odavno

ја би постао асексуалан као цепаница поред ње, просто подвижник у бестрасности greengrin greengrin greengrin

Zakon, u kome nema milosti i ljubavi prema svima, a narocito prema gresnicima i otpadnicima, nije Boziji zakon... Tu jednostavno ne moze da bude dileme...