МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима

пре 2 минута, Predragmoratic рече

само их отшкринеш, нит су отворене нит затворене 

Соломонско решење....брависимо

Мени дође на исто.

Ако осећам страхопоштовање, савићу главу и нећу видети.

Ако сам "лудачки " настројена звераћу свуд редом и бићу као пањ.

пре 37 минута, Драгана Милошевић рече

Ако осећам страхопоштовање, савићу главу  и нећу видети.

Ни за тим по мени нема потребе јер ако неко осећа страхопоштовање осећаће га у сваком случају, видео не видео.

1 hour ago, Vladan :::. рече

И како би ти решио проблем у парохији када пола људи хоће отворене а пола затворене двери? Кога би отерао?

Референдумом

Ко изгуби, нек си изгради нову цркву.

пре 55 минута, Драгана Милошевић рече

Ако сам "лудачки " настројена звераћу свуд редом и бићу као пањ.

Баш то.

Замислимо ситуацију. Путује нека група верника негде, тог дана је рецимо неко црно слово на које се не служи у целој СПЦ већ где ко хоће, и дођу у неком месту до цркве кад тамо пуна порта народа. Питају и кажу им да је храмовна слава, питају је ли ту владика, кажу да није дошао него су ту само свештеници. И шта сад? Како да сазнају јесу ли двери отворене или затворене, има ли благодати или не? Да се гурају кроз гужву и масу не би ли дошли скроз до олтара да виде? Или да питају редом људе зна ли неко како се служи да би знали да ли да буду на литургији или не? Јасно је да би такво понашање могли да опишемо као секташко и расколничко. А то зато јер се због једне ствари (коју неко, ето, сматра битном или најбитнијом а око које Црква још није донела строги суд (што је знак да можда није битна а камоли најбитнија)) цепа јединство и заједница са свима осталима, све остало се релативизује и поништава ако се та једна једина ствар не уклапа у њихово мишљење. Њихово мњење је изнад Цркве и заједнице, они су судије благодати, они доносе одлуку где Дух Свети силази, а при томе сама Црква коју тај Дух води о томе није донела (такав строги и искључиви) суд.

пре 2 минута, Orthophill рече

Референдумом

Ко изгуби, нек си изгради нову цркву.

Не читаш пажљиво. Рекао сам пола пола, дакле, већ је био некакав референдум. И шта онда?

Управо сада, Vladan :::. рече

Не читаш пажљиво. Рекао сам пола пола, дакле, већ је био некакав референдум. И шта онда?

Једна недеља са отворене, друга са затворене.

пре 5 минута, Orthophill рече

Једна недеља са отворене, друга са затворене.

То је најгора могућа опција. То је лудило. Јер тиме шаљеш најпогрешнију могућу поруку верницима а то је да се заиста: благодат Божија укључује и искључује (назименично за једне и друге) отварањем и затварањем двери. Аман...

пре 5 минута, Vladan :::. рече

То је најгора могућа опција. То је лудило. Јер тиме шаљеш најпогрешнију могућу поруку верницима а то је да се заиста: благодат Божија укључује и искључује (назименично за једне и друге) отварањем и затварањем двери. Аман... 

Не! Тиме се шаље порука да и једна и друга пракса је исправна. Али заборављам, неки нису способни да праве компромисе, па колика и да је цена.

За мене као лаика по питању знања о Црквенослужбеним правилима, Олтар је Светиња над Светињама. То је за мене мали Рај на Земљи. И затварање двери за мене представља чињеницу да још увек нисам достојан Раја. Банализујем, кажем, као лаик. Нека осећања не могу да опишем, а ово је једно од таквих.

пре 15 минута, Orthophill рече

Тиме се шаље порука да и једна и друга пракса је исправна. Али заборављам, неки нису способни да праве компромисе, па колика и да је цена.

И тиме се уједно шаље и порука да су и једни и други у праву када кажу да (њима а и осталима) од двери зависи благодат.

Погрешна порука се шаље између редова иако изгледа као згодан технички компромис. Мислим да би последица тога било цепање и секташење верника не само по том питању него и по свим осталим питањима око којих се не слажу. Ускоро би имао гомилу ствари због којих нема благодати и не би могао свим фракцијама да поделиш храм на једнаке делове... Толика би ти била цена компромиса.

пре 2 минута, Плаво Небо рече

да још увек нисам достојан Раја

То би онда значило да су сви свештеници и владике увек достојни Раја а ми само када се двери отворе. Биће, ипак, да није баш тако  

Управо сада, Vladan :::. рече

То би онда значило да су сви свештеници и владике увек достојни Раја а ми само када се двери отворе. Биће, ипак, да није баш тако  

Знао сам да ће се наћи неки већи философ од мене  Рекох да тај осећај не могу описати и ту не мислим на само физичко присуство нити свештеника, нити било кога другог у самом Олтару, већ на саму симболику. Јесте да сам банализовао, али, не буквализујем 

пре 10 минута, Плаво Небо рече

Знао сам да ће се наћи неки већи философ од мене  Рекох да тај осећај не могу описати и ту не мислим на само физичко присуство нити свештеника, нити било кога другог у самом Олтару, већ на саму симболику. Јесте да сам банализовао, али, не буквализујем 

Па ти си онда ипак већи филозоф од мене  јер те ништа не разумем. Симбол или икона одвојена од реалнсти, од физичког и личног присуства је: ништа. Када симбол одвојиш од људи (њиховог физичког присуства тј. њихових личности) онда он лебди у ваздуху, нема везе ни са ким јер га нико не користи, нико нема везе са њим и постоји сам за себе. А у Цркви не може нешто да постоји само за себе јер је Црква заједница верних. Може неки симбол тако сам за себе да постоји у уму некога од нас али то онда значи и да је одвојен од других (у чијим умовима није) а Црква су баш ти други, без њих ми ни Оче наш не можемо да изговоримо а камоли да освештамо Тело и Крв Христову.

Ово све ако сам те на првом месту уопште правилно разумео а ако нисам онда се извињавам  

пре 4 минута, Vladan :::. рече

Па ти си онда ипак већи филозоф од мене  јер те ништа не разумем.

Подсети ме на причу  (не знам о ком старцу, можда је реч о старцу Пајсију) о једном старцу (без дипломе)коме су долазили све академик до академика....а они око њега школованији се питали како то да њему долазе академици а њима не....и један тако једном приликом упита једног академика како то да  академици иду код тог нешколованог старца а не код њих школованих...Одговор тог академика је отприликике био  да  баш тог старца могу само суви академици разумети .