Претражи Живе Речи Утехе

Кондак 1 Изабрани покровитељи православних земаља, похвалне пјесме вам узносимо, прослављајући побожност и чистоту вашег живота и поштујући ваш страдални подвиг. Ви, имајући велику смјелост ка Господу, молите за земаљску отаџбину и за све који вам прибјегавају са вјером и надом и вапију: Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Икос 1 Анђео Божији стојећи пред олтаром Господњим прима молитве ваше и полаже на злату кадионицу заједно са молитвама свих светих; и узнесе се кадиони мирис од руке анђела пред Богом. Ми поштујући славно житије ваше појемо вам: „Веселите се и радујте се у Господу праведни“ и говоримо овако: Радујте се који стојите пред Престолом Јагњета обучени у бијеле ризе; Радујте се који сада једете од мане скривене; Радујте се ви који сте узишли на висину Христових врлина; Радујте се јер Господу принесосте добра дјела као тамјан; Радујте се јер благодарите Господа у свако вријеме; Радујте се гусле седмоструне које Господу увијек узносе хвалу. Радујте се јер сте царску власт поштовали као служење од Бога дано; Радујте се јер сте бреме крста свога достојно понијели. Радујте се јер сте отаџбину своју више од живота вољели; Радујте се јер сте за њу поднијели страдални подвиг; Радујте се јер сте љепота Цркве Христове; Радујте се похвало и нетљена славо Свете Русије; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 2 Видећи Свеблаги Господ чистоту срца твога, страдалниче царе Николаје, изабра те од рођења Себи на служење. Ти будући до смрти вјеран Богу и отаџбини својој, узносио си сваки дан хвалу Господу: Алилуја. Икос 2 Разум духовни вама дарован, свети царе Николаје, света царице Александра заједно са царствујућим чедима вашим, од младости познасте истину ријечи Светог Писма: „Приступите Господу и просветите се и лица ваша неће се постидјети“. Зато вас је Господ утврђивао у врлинама и вашем пожртвованом служењу. Тога ради примите от нас похвале: Радујте се благородне лозе винограда благословени; Радујте се благочестивих руских владара достојни наследници; Радујте се ревнитељи за прослављање угодника Божијих; Радујте се светих храмова и обитељи градитељи; Радујте се унижених добросрдачни заступници; Радујте се јер ви објављујете милост народу вашем до дана данашњег; Радујте се јер душе водите на Господње изворе воде као јелени; Радујте се јер сте од младости срца узносили Богу; Радујте се са Христом сједињени; Радујте се благочестиви свјетилници; Радујте се јер блистате као дуга са седам боја дарова Духа Божијега; Радујте се јер утврђујете православни завјет са Богом; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 3 Сила љубави божанске дотакла се твога срца, света царице Александра, познала си истиниту вјеру православну. Тако си се утврдила православним духом и постала мајка своме народу, подобна древним руским царицама. Многи непријатељи рода хришћанскога клеветали су и хулили на тебе. Све си трпила са јеванђељским смирењем пјевајући благодарна Богу: Алилуја. Икос 3 Имајући ревност да угодите Богу, свети царски страдалници, проводили сте дане у молитви и добрим дјелима, још сте имали бригу за мир народа и племена, будући заступницима земаља словенских. Ми спомињемо мноштво ваших добрих дјела и са љубављу вапијемо овако: Радујте се светитељи Александра, Олга и Татјана, сестре милосрђа; Радујте се јер олакшавате ране тешких болести; Радујте се јер Господ распали срца ваша огњем љубави своје; Радујте се јер и нас удостојисте тога дара; Радујте се јер кротко претрпјесте клевету и увреде; Радујте се јер сте биле кушане, да постанете искусне пред Богом; Радујте се јер нам показасте образ смиреномудрости; Радујте се мирисни сасуди благодати; Радујте се јер је закон Господњи био свјетилник ногама вашим и свјетлост стегама вашим; Радујте се чиста огледала божанствене премудрости; Радујте се извори који увијек теку и дарују ријеке живе воде; Радујте се јер благодаћу напајате срца вјерних; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 4 Буру невоља и туга раздијелили сте са својим родитељима, сједињени љубављу неисказивом, свети царевићу Алексије са сестрама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. Од младости си имао вјеру нелицемјерну и савјест добру, уским јеванђељским путем сте прешли море живота земнога као по сувом, благодарни Богу појући: Алилуја. Икос 4 Чувши и видећи ваш равноангелски живот, о света царска чеда, чак су и ваши мучитељи били дирнути у срце. Ви сте као кринови мирисни у земљи руској, украс Винограда свете Цркве Христове. Тога ради примите од нас ове пјесме: Радујте се јер сте као дрво доброг коријена, које се благољепно украшава плодом врлина; Радујте се јер се радујете са радоснима и плачете са онима који плачу; Радујте се јер поучавате у љубави и бризи за родитеље; Радујте се јер сте од младости ка добру стремили; Радујте се од дјетињства причасници страдањима; Радујте се јер нас научисте храбрости и трпљењу; Радујте се јер уста и душу наслађујете ријечју Божијом; Радујте се јер добром појеђујете зло; Радује се нова Олго богомудра сатајнице оца властодршца, и Татјано добропобједна; Радује се Марија милошћу испуњена и Анастасија свјетолучна; Радујте се царска чеда, младе ластавице небеске; Радујте се јер нам у Христу дарујете образ простоте; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 5 Божанска свјетлост вам озари лица јер не бринусте о спољашњем, него се старасте много више о врлинском украшавању унутарњег човјека. Би знамење чудесно када благочестиви схимници оставише своје келије да ти се поклоне боговјенчани страдалниче Николаје и да те благослове појући Господу: Алилуја. Икос 5 Видјели сте, свети царски страдалници, да је у овом свијету све тљено и пролазно, зато ризницу своју у Господа положисте, за испуњењем јеванђељских заповјести нелицимјерни труд пројависте, јер се у немоћи вашој сила Божија пројављује, отаџбину вашу ка благостању водите. Ми, дивећи се преславном житију вашем појемо овако: Радујте се супружништву добри примјери; Радујте се родитељима у васпитању дјеце мудри учитељи; Радујте се монаха покровитељи; Радујте се јер се старате за Цркву Божију; Радујте се, јер у житијама светих поуке завољесте; Радујте се подражатељи наследних обећања вјером и дуготрпљењем; Радујте се јер ностие бремена ближњих; Радујте се јер ревнујете за испуњењем воље Божије; Радујте се јер сте умове и срца обратили ка висинама; Радујте се украшени трпељивомудрим наравом. Радујте се јер оставивши старог човјека одбацили сте плотско мудровање; Радујте се јер сте од кандила небеског свјетиљке срдачне запалили. Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 6 Све земље словенске, са љубављу испуњене према вама, проповједају о богоразумију и узвишености живота и вашој кончини. О свети царе Николаје ти си достојно носио бреме управљања државом, као послушање од Господа дато, са бригом, љубављу и страхом Божијим, знајући да једино Господ управља људским стегама и појући пјесму Творцу: Алилуја. Икос 6 Свијетлећи као звијезде водиље царству руском, седмочислени мученици, ви сте украс небеског Јерусалима, ка висинама пут показујете. Ми смотрећи на ваш образ радошћу узносимо пјесме овако: Радујте се јер сте јаспис вјере у темеље храма положили; Радујте се јер сте сардоник смирења у дом душевни уградили. Радујте се јер сте сафиром цјеломудрености овјенчани; Радујте се јер сте као халкидон у нетљеној чистоти прекрасни; Радујте се јер сте смарагдима богословља ум и срце нахранили; Радујте се јер као сард горите духом пред Богом; Радујте се јер преподобношћу блистате као хрисолиф; Радујте се јер сијате правдом као хрисопрас; Радујте се јер сте вирил скрушености срдачно задобили; Радујте се јер сте благотворношћу као топазом украшени; Радујте се јер су капи ваше крви као јакинт; Радујте се јер сте аместит небески задобили трпљењем; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 7 Иако је Човјекољубиви Господ дошао свим људима да се спасу и да дођу до познања истине, јавио је васељени светог цара Николаја, који је просијао као луча благодатна усред бешчашћа и богоодступништва, показујући добри примјер живота хришћанскога. Зато је Господар примио мученичку кончину да сада моли Бога за православне народе, појући: Алилуја. Икос 7 Новога Јова многострадалног одњегова Руска Црква, светога цара страдалника Николаја, који се родио у дан праведнога Јова дошавши на свјетлост Божију. Ти си свети мучениче Николаје свима опростио, заповједајући да се не чини освета за тебе, и рекао си да ће зло изгинути а само љубав побиједити. Благодарећи Богу за све, заједно са царицом и чедима душевна и тјелесна страдања си претрпио. Стога и ми, дивећи се снази духа вашег, о свети царски страдалници, вапијемо вам овако: Радујте се јер сте од Христа Бога благословени крст на рамена узели; Радујте се јер сте спремни принијети себе на жртву за свој народ; Радујте се увијек остављени но благодаћу укријепљени; Радујте се јер вас ништа не може одвојити од љубави Христове; Радујте се јер сте гледајући на Христа по водама страдања прешли ка Господу; Радујте се јер сте молитвом Исусу Сладчајшем горчину заточења утолили; Радујте се јер сте дали удове ваше као Божије оружје правде; Радујте се јер сте се сараспели са Христом; Радујте се јер сте својом кротошћу уништили мржњу; Радујте се јер никоме нисте узвратили за зло; Радујте се јагањци на паши Христовој напасани; Радујте се јер сте Господу пастироначалнику до краја последовали; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 8 Дивно и преславно чудо јави се у земљи руској, дом Пресвете Богородице наречени: Када људи одступише од вјере, задојени учењем демонским, учинише безакоње и неправду и одрекоше се од Цара – Помазаника Божијега, тада Царица Небеска Сама узе скиптар и власт у своје пречисте руке. Ти, свети Николаје, молећи се за своја невјерна и самовољна чеда, пред престолом Божијим кличеш: Алилуја. Икос 8 Сав испуњен злобом, непријатељ рода људскога подиже у земљи руској љути прогон од људи безбожних и звјерских, и потекоше ријеке крви хришћанске. Ви сте положили сву наду на Бога и Пречисту Богородицу, не бојећи се ничега, угледајући се на подвиге древних мученика, прозирући духом, да ће кроз страдања и тугу Господ привести великој слави. И ми, клањајући се вашем подвигу, пјевамо вам овако: Радујте се јер се не одрекосте Господа пред људима; Радујте се јер трајно задржасте чврстину наде; Радујте се јер сте опростили својим мучитељима; Радујте се јер сте се за непријатеље са љубављу молили; Радујте се војници Христови јављајући храброст непоколебљиву; Радујте се јер сте оружјем Крста побиједили видљиве и невидљиве непријатеље; Радујте се бисери духовни, који чините нит драгоцјену; Радујте се сједињени савезом љубави; Радујте се утјеху у Божанственој Литургији задобивши; Радујте се јер љубављу једно друго утврђујете; Радујте се сузама својим огањ праведног гњева Божијег гасите; Радујте се јер сте молитвама вашим исткали покров небески за народе православне; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 9 Сва природа анђеоска се задиви гледајући што усред љета Император и сав руски народ поју пасхалне пјесме прослављајући Саровског угодника Божијег славног Серафима. Због тога и преподобни, по своме обећању, прослави тебе богоблажени царе Николају. Ми прослављамо Господа, дивнога у светима својим: Алилуја. Икос 9 Оратори многорјечити не могу достојно исказати пуноћу ваше бриге за све православне. Ви, као дјелатељи усрдни сва добра учинисте винограду вашем, очекујући да народ принесе плодове добре, иако су учинили дјела трновита. Међутим, опростили сте народу своме, молили сте Бога за његово уразумљење и спасење. Ми недостојна чеда ваша пјевамо вам: Радујте се блажени јер сте позвани на вечеру свадбе Јагњета; Радујте се као бијеле грлице к небу узлетјеле; Радујте се као седмоструки свијећњак свети запаљен код престола Божијег; Радујте се јер сте у радост Господа свога ушли; Радујте се анђеоско весеље и радовање; Радујте се уточиште у нашим тугама и невољама; Радујте се маслине многоцјелебне, које ране наше исцјељујете; Радујте се јер нам помажете благовремено у земаљским потребама; Радујте се благоухањем мира, које истиче од ваших икона, све православље испунисте; Радујте се руских царева достојни украсе; Радујте се јер сте саговорници мудрим дјевојкама; Радујте се јер се уселили у свијетле одаје; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 10 Желећи да спасете народе православне, свети царски страдалници, нисте оставили свој народ, него увијек духом с нама пребивате. Подвигом добрим сте се подвизавали, трку окончасте, вјеру сачувасте и зато вам Господ припреми вијенац правде. И ми, благодарећи вама и међу светим прослављајући вас, непрестано Богу вапијемо: Алилуја. Икос 10 Стијеном и заштитом православних земаља јавио си се свети царе самодржавни, мудро владајући царством од Бога ти датом и водећи га ка добру. Ти, као и многи древни кнежеви, као сунце пресвјетло јавио си се отаџбини својој, и слично светима Борису и Гљебу, страдалним подвигом свој живот си увјенчао. Ми пак, свети страдалници, благодарно вам пјевамо овако: Радујте се возљубљени чедима Цркве; Радујте се јер нас духом радости испуњавате; Радујте се јер приводите залутале свјетлости истине; Радујте се јер утврђујете православље својим животом; Радујте се јер сте покровитељи војске словенске; Радујте се наши заштитници и брзи помоћници; Радујте се јер заступништвом вашим исцјељење и очишћење душама нашим приносите; Радујте се јер нас ослобађате од ропства страстима; Радујте се јер нас од клевете избављате; Радујте се јер уразумљујете зле и лукаве људе; Радујте се ви који сте мирис небеског врта; Радујте се божански цвјетови рајски; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 11 Пјесму умиљења приносимо вам свехвални, као праведним благовјерним царевима и страдалницима Христовим. Сада вас усрдно молимо: Умолите милостивог Владику да нам опрости безакоња наша и да се удостојимо заједно са вама пјевати Творцу: Алилуја. Икос 11 Свијећа свјетлости цијелој васељени било је житије ваше, да озари, просвети и загрије срца људи. Стога, својом свјетлошћу озари Христе и наше помисли, молитвама твојих светих страдалника, које са љубављу прослављамо оваквим похвалама: Радујте се јер заједно са анђелима хвалу Господу појете; Радујте се јер као луче сунчане мрак греховни разгоните; Радујте се јер сте страдањем дошли до велике славе; Радујте се јер се начинисте светообразни храмови Божји; Радујте се јер су душе ваше жељеле и скончале у дворима Господњим; Радујте се јер се срца ваша обрадоваше у Богу живом; Радујте се прослављени у цијелом православљу; Радујте се у цијелом свијету православном поштовани; Радујте се јер нас небеским хладом у врелини туге орошавате; Радујте се јер нам утјеху и плату дајете; Радујте се зоре невечерње златно сијање; Радујте се причасници неземаљске свјетлости; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 12 Благодат Господња почину на вама осјењујући над главама у дан борбе. Чувши ријечи Господње: „Који претрпи до краја биће спасен“ достојно пут земаљски сте окончали, у туги појући Богу: Алилуја. Икос 12 Појући ваше прослављење, радујемо се радошћу неизрецивом: ви сте били као богочасни вавилонски младићи у огњу страдања росом Духа осјењени. Стога молимо вас: и нас избавите од будућег огња вашим молитвама, да вам пјевамо: Радујте се јер сте сјеме божанске Ријечи у срца примили; Радујте се јер сте плодове добре учинили; Радујте се јер сте се обогатили духовноим сиромаштвом; Радујте се јер сте од горушичиног зрна смирења узрасли у рајско дрво спасења; Радујте се јер сте кротости Господњој подражавали; Радујте се насићени правдом Божијом; Радујте се јер сте задобили многоцјени бисер љубави; Радујте се пшеницо чиста на њиви Христовој; Радујте се миротворци, испуњени миром духовним; Радујте се неправедно прогнани; Радујте се молитвеним штитом од саблазни свијета ограђени; Радујте се јер тајанствено житије у Богу као смарагд задобисте; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 13 О свехвални и великоименити Христови угодници, страдалници царе Николаје, царице Александра, царевићу Алексије, принцезе Олго, Татјана, Марија и Анастасија, ви сте вијенац златни народима православним! Примите милостиво садашње мало мољење наше, од вољених срца страхопоштовање вам приносимо. Велику смјелост имате пред Господом, молите се стога за нас и за нашу земаљску отаџбину, да добијемо милост у дан суда и да се удостојимо у Царство небеско ући, појући Богу непрестано: Алилуја. (Три пута) Икос 1 Анђео Божији стојећи пред олтаром Господњим прима молитве ваше и полаже на злату кадионицу заједно са молитвама свих светих; и узнесе се кадиони мирис од руке анђела пред Богом. Ми поштујући славно житије ваше појемо вам: „Веселите се и радујте се у Господу праведни“ и говоримо овако: Радујте се који стојите пред Престолом Јагњета обучени у бијеле ризе; Радујте се који сада једете од мане скривене; Радујте се ви који сте узишли на висину Христових врлина; Радујте се јер Господу принесосте добра дјела као тамјан; Радујте се јер благодарите Господа у свако вријеме; Радујте се гусле седмоструне које Господу увијек узносе хвалу. Радујте се јер сте царску власт поштовали као служење од Бога дано; Радујте се јер сте бреме крста свога достојно понијели. Радујте се јер сте отаџбину своју више од живота вољели; Радујте се јер сте за њу поднијели страдални подвиг; Радујте се јер сте љепота Цркве Христове; Радујте се похвало и нетљена славо Свете Русије; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Кондак 1 Изабрани покровитељи православних земаља, похвалне пјесме вам узносимо, прослављајући побожност и чистоту вашег живота и поштујући ваш страдални подвиг. Ви, имајући велику смјелост ка Господу, молите за земаљску отаџбину и за све који вам прибјегавају са вјером и надом и вапију: Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници. Молитва Шта да вам узнесемо свети царски страдалници, царе Николаје, царице Александра, царевићу Алексије, принцезе Олго, Татјана, Марија и Анастасија. Славом анђеоском удостојио вас је Христос Господ и нетљеним вијенцима у Царству своме, наш ум и језик је у недоумици како да вам достојно заблагодаримо. Молимо вас са вјером и љубављу, помозите нам у трпљењу, благодарењу, кротсти и смирењу да носимо свој крст, наду на Господа да полажемо и све у руке Богу да предамо. Научите нас чистоти и цјеломудрености срца, да се по ријечи апостола увијек радујемо, да се непрестано молимо и да за све благодаримо. Згријте срца наша топлотом љубави хришћанске. Болесне исцијелите, младе поучите, родитеље умудрите, утјешите који тугује дајући утјеху и наду, залутале у вјери ка покајању обратите. Заштитите нас од замки лукавога и од сваке клевете, искушења и злобе. Не оставите нâс који молимо ваше заступништво. Умолите свемилостивог Господа и Пречисту Дјеву Богородицу Марију за торжество и побједу православља. Да заступништвом вашим Господ учврсти земље православне, да нам пошаље све што је корисно у животу овоме и да нас удостоји Царства небескога, да заједно са вама и са свима светима прославимо Отца, Сина и Светога Духа, сада увијек и у све вијекове. Амин.

Што се мене тиче, тако је текла моја свештеничка служба, да сам ја увек служио са отвореним Царским Дверима. То је било због тога зато што сам ја служио у Виленском Свето-Духовом манастиру где је било прихваћено служити са отвореним Царским Дверима. Исто тако је било у Каунасу, где сам био настојатељ. Тај обичај је био присутан и у епархијама на Западу, где сам служио. И у храму св. Јекатерине, где сам служио у Москви. А затим сам постао архијереј, а архијереји служе са отвореним Царским Дверима. Зато се и не сећам случаја да сам служио са затвореним Царским Дверима. И ја мислим, да у служењу са затвореним Царским Дверима, постоји нешто противприродно, зато што се Литургија врши целој црквеној заједници. Њу врши свештеник и сви који се налазе у храму. Савршено је несхватљиво, зашто да при самим најважнијим моментима Литургије, нарочито при вршењу Евхаристије, Царске Двери морају бити затворене и људи морају да слушају само глас свештеника, који пригушено допире иза зида иконостаса. View full Странице

Синоћ је у манастиру Светог Саве у дијелу Буенос Ајреса који се зове Сан Телмо служена вечерња служба којој су присуствовали Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа и архијереји: Јован из Руске заграничне цркве, Кирило, изабрани Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички и Методије, викарни Епископ диоклијски. Послије вечерње отворена је изложба фотографија царске породице Романових, а након обиласка изложбе Митрополит Амфилохије је одржао предавање на тему стогодишњице страдања руских царских страстотерпаца. Приказан је и филм “Такве вјере ни у Израиљу не нађох” аутора Радисава Јеврића. На крају је за све присутне приређена трпеза хришћанске љубави. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Светом архијерејском литургијом и освећењем спомен-обиљежја Царским страстотерпцима, данас је у манастиру Дајбабе код Подгорице обиљежена стота годишњица страдања руске царске породице Романових. Овим је почела четвородневна духовна манифестација „Породица Романов – сто година светости“. Прилог Радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, изасланик Патријарха александријског г. Теодора Другога Митрополит Зимбабвеа и Анголе г. Серафим, изасланик Свјатјејшег Патријарха московског и читаве Русије г. Кирила Епископ городецки и веглужски г. Августин, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, умировљени Архиепископ медонски Руске зарубежне цркве г. Михаил и изабрани Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа. Одговарали су Хор Богословије Светог Петра Цетињског са Цетиња и Дјечји хор „Преподобна мати Ангелина Српска“ из Никшића. На почетку литургије Митрополит Амфилохије је у првине ангелског лика обукао послушника дајбабске обитељи Драгана Ђуровића. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит црногорско-приморски је рекао да Христос Господ није дошао у овај свијет да му служе, него да служи. „И не само да служи него да и живот свој полаже за народ свој, за човјечанство, за људе своје. И сви они који су кренули за Њим као путем, истином и животом, они су призвани да носе крст Христов. Тако су свој крст понијели Његови ученици, тако су и њихови сљедбеници радили до наших времена“, казао је Владика Амфилохије. Додао је да је и дајбабска светиња, коју је открио Свети старац Симеон, у знаку крста, као што је и живот Старчев у знаку труда, подвига, крста, распећа али и васкрсења. „У знаку крста су и цар страстотерпац Николај, царица Александра и дјеца њихова Алексеј, Олга, Татјана, Марија и Анастасија. Њихов живот је живот на крсту и распећу, а кроз њих и преко њих и живот бескрајне мајке Русије“, нагласио је Владика Амфилохије. Владика је рекао да није случајно што се данас овдје освештава спомен обиљежје цару Николају, кога је Црна Гора бескрајно љубила, а цар Николај био њен велики добротвор. „Ено свједочанства – храма Светог Василија Острошког у Никшићу, чији је он задужбинар. Ено свједочанства и Царевог моста, који повезује Стару Херцеговину са Црном Гором. Ено свједочанства и камена темељца, који је положио цар Николај у вријеме крунисања краља Николе на Цетињу за градњу храма Свете Тројице. Нажалост, дошли су балкански ратови, дошао је Први свјетски рат, цар је пострадао заједно са својим народом, и није подигнута задужбина на Цетињу“, рекао је он и додао да се нада у Бога да ће она бити подигнута и у њој похрањене три велике хришћанске светиње – икона Богородице Филеримос, рука Светог Јована Крститеља и честица Часног Крста Господњег, које су код нас такође стигле из царске Русије, у вријеме страдања царске породице. Митрополит Амфилохије је подсјетио да је цар Николај у Првом свјетском рату спасио Србију и Црну Гору. „Након објаве рата од стране Аустроугарске и Њемачке, он је такође постао савезник Србији и Црној Гори, да би 1916. године, када је капитулирала Црна Гора, а краљ Петар Карађорђевић са Митрополитом Србије Димитријем прешао Албанску Голготу, и ту био у опасности да буде убијен заједно са својом војском, на Валони, благодарећи цару Николају то се није десило. Рекао је да је цар Николај тада поручио савезницима Французима и Енглезима да ће потписати сепаратни мир са Њемцима уколико не помогну српској војсци. „Зато су Французи и Енглези послали бродове и тако је спасена српска војска благодарећи цару Николају. А да је, мени се чини, тада он престао да ратује против Њемаца, не би Њемци послали Лењина да изврши крваву револуцију у Русији, а цар не би изгубио свој трон и своју круну царску. Али је Бог тако хтио да се његовим страдањем и мучеништвом заврши период историје човјечанства који је започео царем Константином 313. и 325. године утемељењем Константинопоља – Новога Рима“, објаснио је Митрополит црногорско-приморски. Нагласио је да је живот цара Николаја, као и Христов живот, био у знаку крста и распећа, али и у знаку васкрсења. „Ево једног од свједочанства његовога васкрсења“, закључио је Митрополит Амфилохије. Након светог причешћа, обављено је освећење спомен обиљежја. Прочитана је порука Патријарха александријског Теодора Другога. Епископ городецки и веглужски г. Августин рекао је у поздравном слову да је узбуђен и потресен како српски народ поштује цара Николаја и царску породицу Романова. „И морам да признам да је српски народ једини народ на свијету који је до краја остао вјеран руском народу. Никада га није издао. Ми знамо да је ваша земља након страшне револуције која нас је тада задесила, свим срцем примила нашу емиграцију. Ја као човјек никада нећу заборавити то доброчинство краља Александра, кога су управо због тога убили у Марсеју“, рекао је Владика Августин. Он је посебно поздравио Митрополита Амфилохија. „У име цијеле Русије, ја вам се, Ваше Високопреосвештенство дубоко поклањам за ово данашње свештенодејствије. Овај данашњи догађај оставиће дубок траг у односима наших народа“, казао је он и Митрополиту Амфилохију уручио поклон – икону Мајке Божије Фјодоровске. Митрополит Амфилохије одликовао је овим поводом Орденом спомена на стогодишњицу страдања царских страстотерпаца Романових Патријарха александријског Теодора Другога, Патријарха московског Кирила, Митрополита зимбабвеанског и анголског Серафима, Епископа городецког и веглужског Августина и амбасадора РФ у Подгорици Сергеја Грицаја. Уз одликовање додијелио им је и реплику васкршњег јајета цара страстотерпца Николаја Другог Романова. Скуп је поздравио и амбасадор Русије у Подгорици Сергеј Грицај. Поред руског амбасадора, присуствовао је и амбасадор Србије у Црној Гори Зоран Бингулац, као и представници црногорских опозиционих политичких странака. Митрополит Амфилохије казао је да на овај скуп нијесу позвани представници црногорске власти због санкција које су увели Русији. „Ми санкције Русији заводимо на овај начин, а њихове и наше санкције се не могу мијешати“, рекао је Митрополит Амфилохије уз бурно одобравање сабраног вјерног народа. Потом је приређена трпеза хришћанске љубави уз празнични културно-умјетнички програм. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице