Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Епископ стобијски и Местобљуститељ струмички Давид: Нема цркве без јединства са другим црквама!

      Искуство је показало да, када се захвата вода са живописног планинског извора, сасвим је могуће, у лончић, поред бистре воде, да уђе и жаба. Сада, у затишју, пред вероватних будућих дебата, креативно је да се сагледа шта је постигнуто на пољу религијског плурализма, и шта тек треба да се уради. И, да! Између осталог, да се лоцира жаба!

    Збивања повезана са МПЦ, показала су се више него добродошла за домаћу јавност, а тако ће бити и у будућности. Зашто? Полако и стидљиво, ти догађаји почињу да изоштравају критеријуме друштва приликом расуђивања – шта је, а шта није црква! Следствено, да ли је МПЦ црква, или није? Са јуридичког аспекта јесте црква, будући да је као таква записана у судском регистру верских заједница. Истовремено, општепознато је да МПЦ тражи да постане део православне цркве, чињеница, која, сама по себи, сведочи да са теолошког аспекта МПЦ, још увек, у суштини, није православна црква. Уколико, пак, МПЦ подразумева aутокефалност као самодовољну самосталност, онда је она најаутокефалнија од свих! Зато, зачуђује зашто МПЦ тражи аутокефалност, када то значи проницање са другима, будући да призната аутокефалност подразумева међузависност православних цркава. Позната је максима да заједништво није институционални, већ егзистенцијални императив. Речено отвара питање: како се постаје православна црква?

    Представници МПЦ често пута указују на то да имају храмове, свештенике и организован живот. И друге непризнате или иноверне цркве имају храмове и много образованије свештенике. Али, то није критеријум да их православна црква прими у литургијско и доктринарно јединство, што је, пак, једина јасна потврда да је нека црква православна. Представници МПЦ често су потонути и у прошлост, но представља неартикулисан нагон, потреба: да се 19. веку направи копи-пејст у 21. век.

    Следствено, упућенима је јасно да је неодрживо тражење литургијског саслуживања и аутокефалије пред, да МПЦ, уопште, постане православна црква. Ултимативно тражење од стране МПЦ је изазвало неке бугарске интелектуалце да је упореде са параполитичком организацијом. То је идентично, као да се нека протестантска црква обрати само једној православној цркви са улитматумом: служите литургију са нама и доделите нам аутокефалију, а потом ћемо вас ми признати за мајку! Ипак, треба бити на броду да би се добила кабина, јер у њу не може да уђе онај, који се налази на копну! Устројство православне цркве је такво да је најпре неопходно да се пребива у литургијском и канонском јединству, па потом све друго долази природно и без ултиматума. МПЦ, нажалост, још увек нема то јединство и затворена је за разговор са онима, који једино могу да јој помогну. У овом контексту, руски писац Захар Прилепин, би рекао: „игра им не иде, постојано у жбуну траже лоптицу, мачка са комшијског улаза гадљиво гледа, а ја пролазим да не бих гледао.“ Полазећи од те чињенице, политичари треба да буду опрезни за ким се поводе за савет по питању цркве, са циљем да не окаљају свој углед и да држава не уништи критеријуме непристрасности при успостављању религијског плурализма, који је суштински за функционисање једне демократије. Власт може до бесвести да подржава МПЦ и да се идентификује са њеном непризнатошћу, но више не сме, као до сада, да то прави на рачун других цркава у земљи. Познато је да је свака агресивност знак немоћи. Зато држава не треба себи лако да дозвољава да се поведе за, са часним изузетцима, варваризираним јавним дискурсом по питању теолошких теми.

    Многи митрополити БПЦ, међу којима и председник т.з. комисије за посредовање за МПЦ, старозагорски митрополит Кипријан, јавно су истакли да је проблем МПЦ, без сумње „чисто канонско питање“ (БТВ „Тази сутрин“, 29.11.2017). Његовом ставу су се супротставили скопски т.з. експерти, који непризнавање МПЦ представљају као политичко питање. Професор са теолошког факултета у Великом Трнову, Свилен Тутеков, имајући у виду израз аплогета МПЦ, указује да такав говор о цркви садржи све, осим црквених мисли, сазнања и критеријума. При таквом дискурсу, сама реалност цркве више не присуствује. Уместо реалности цркве, према Тутекову, видимо ограниченост само њених епифеномена: социјалних, моралних, политичких. А, истински дијалог је могућ само уколико извире из суштинске одлике цркве, а то је јединство, и само уколико се води црквеним, а не политичким језиком. Дакле, само уколико је битна црква, а не идоли националромантизма, геополитике и аутокефалије.

    Уколико се БПЦ, уопште, нађе у прилици да посредује за МПЦ, неизбежно ће морати да се сретне са ПОА, будући да су БПЦ и ПОА нераскидљив део једне и исте цркве. Та црква ће помоћи и еклисиолошки неписменом приватном декану из Скопља, да не мантра између соломонских решења и њему непознате путеве.

    Нико да не потцењује способност мислећих људи да лоцирају жабу. Време је да се коначно испуне речи песника, да људи треба да науче критички да размишљају о цркви, а не да буду учени од т.з. експерата, шта да размишљају!

    Текст је објављен у дневним новинама „Слободен печат“, (28. децембар 2017.), у рубрици редовних колумни Епископа стобијског.

    http://www.slobodenpecat.mk/kolumni/nema-tsrkva-bez-edinstvo-drugite-tsrkvi/




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 18 часа, Рилски рече

    Реторика..
    Занемари све што сам реко и држи се само прогона Архиепископа Јована који ем није Србин, ем је Македонац, ем је био у МПЦ и верник и студент на Београдском БФ , ем потоњи епископ исте МПЦ, ем је једини прихватио оно што је Црква понудила и као такав признат са свима који су се одазвали позиву. 
    Шта спречава псеудо МПЦркву да са овим својим сабратом, чедом, суграђанином разговара бар као ти и ја вечерас?
    Али буди искрен, немој ове излизане фразе о некаквој љубави коју не види само македонче ..а ево Јована већег Македонца од тебе и мене заједно..

    Која реторика? Јасно питам и тражим јасан одговор. Био Давид или Јован, свеједно. Оба су били део „екипе из МПЦ“ која по вама и њима није Црква. По трећи пут постављам питање (али изгледа постаје реторичко): како је могуће свештеничко рукоположење у нешто шта није Црква? Очигледно да се еклисиологија може прилагођавати по потребама.

    Не знам како је Јован тако велики Македонац кад се изјаснио као Византијац. Цео тај његов чисто политички пројекат који само има облик пара-цркве базира се на негирању свега шта је македонско.

    Нисам разумео. Које и какве излизане фразе око љубави?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 58 минута, Драгана Милошевић рече

    MPC je mladja tvorevina od rukopolozenja ove dvojice.

    Сестро хоќеш да кажеш да су владике Јован и Давид рукоположене пре него што су се родили???:skidamkapu:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Драгана Милошевић рече

    ne.

     

    Него?
    МПЦ-ОА постоји од 1958 године.
    Вл. Јован је роѓен 1966, а вл. Давид 1972. Како су онда били рукоположени пре постојање МПЦ-ОА?

    • Оплаках :)) 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 9 часа, MKD13 рече

    Problem je sto vi mislite da drzite kluceve od Carstva nebeskog, pa ni sami ne ulazite ( i mislite )da drugima ne dajete da ugu)))

    Не, пријатељу.. проблем је што се ти понашаш и претстављаш структури Цркве као да је окупаторска војска. То када су у питању СПЦ и рецимо Грчка Православна Црква.. Додуше, према БПЦ заузимаш став као да је ослободилачка војска у питању. Иако је то још и погрешније од првог става.
    И ок, то је све легално...
    Нико не може да ти одузме то право. Али ствар је у томе што је то ниво ''како мали Перица замишља Цркву''.Теби и теби сличнима је и став према БПЦ исто толико погрешан чак и погрешнији него став према СПЦ и Грчкој Цркви. То ћеш јако брзо схватити, посебно када веома брзо отсањаш ''Перичин'' сан о легалности давно осуђене Бугарске Егзархије у телу данашње БПЦ.
    Ево и ја сам део СПЦ. Њен активни део и честица. Ја не мислим да СПЦ ''држи кључеве Царства..'' већ јасно и јавно, Бога молим да се што више зближе ''мпц'' и БПЦ и да вам се коначно оствари ''вековни сан''. Искрено се надам да ће се оно здраво , на обе стране пробудити и коначно доћи до изражаја, јер га и сада има, као што је то био случај сада са ПОАрхиепископијом и људима који је воде а који су ''до јуче'' били у структури расколничке мпц ..

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 часа, milos2000 рече

    Која реторика? Јасно питам и тражим јасан одговор. Био Давид или Јован, свеједно. Оба су били део „екипе из МПЦ“ која по вама и њима није Црква. По трећи пут постављам питање (али изгледа постаје реторичко): како је могуће свештеничко рукоположење у нешто шта није Црква? Очигледно да се еклисиологија може прилагођавати по потребама.

    Милоше, ..или боље речено ''Милоше''..сасвим кратко и једноставно и да завршим јер заиста ниво са кога ти наступаш и начин на који то чиниш доказује да је чак и ''Перичин ниво'' изнад ''Милошевог'' сагледавања..

    Елем, РУКОПОЛОЖЕЊЕ у РАСКОЛУ је брате мој, АМБАЛАЖА БЕЗ САДРЖАЈА.
    Та амбалажа, итекако може да добије на садржају, али једино и само преко ПОКАЈАЊА и ПОВРАТКА ЦРКВИ.
    У том смислу, МПЦ - није у апсолутном смислу никаква Црква и зато је упорно (и самом себи додијах) пишем малим словима и акцентујем.
    Јер Црква даје пуноћу и садржај а ''мпц'' даје искључиво и само, амбалажу.
    Ако је  ''мпц'' Црква, како мали Перица и још мањи ''Милош'' замишљају, зашто би уопште тражила од било кога па и самих СПЦ и ево сада БПЦ, да јој то признају и да она постане Црквом!
    Дакле, понављам, епископи ''мпц'' имају (потребну) амбалажу, која ће бити испуњена садржајем и СУШТИНОМ једино и само преко сопственог покајања те повратка Саборности Цркве, управо на начин како су то урадили људи (екипа) из Православне Охридске Архиепископије. И то једино по ИКОНОМИЈИ а не по акривији Цркве!

    Да не дужим, препоручујем ти, а и брату ''Тринаестици'', студију ''О границама Цркве'' од Флоровског..

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 часа, Рилски рече

    Не, пријатељу.. проблем је што се ти понашаш и претстављаш структури Цркве као да је окупаторска војска. То када су у питању СПЦ и рецимо Грчка Православна Црква.. Додуше, према БПЦ заузимаш став као да је ослободилачка војска у питању. Иако је то још и погрешније од првог става.
    И ок, то је све легално...
    Нико не може да ти одузме то право. Али ствар је у томе што је то ниво ''како мали Перица замишља Цркву''.Теби и теби сличнима је и став према БПЦ исто толико погрешан чак и погрешнији него став према СПЦ и Грчкој Цркви. То ћеш јако брзо схватити, посебно када веома брзо отсањаш ''Перичин'' сан о легалности давно осуђене Бугарске Егзархије у телу данашње БПЦ.
    Ево и ја сам део СПЦ. Њен активни део и честица. Ја не мислим да СПЦ ''држи кључеве Царства..'' већ јасно и јавно, Бога молим да се што више зближе ''мпц'' и БПЦ и да вам се коначно оствари ''вековни сан''. Искрено се надам да ће се оно здраво , на обе стране пробудити и коначно доћи до изражаја, јер га и сада има, као што је то био случај сада са ПОАрхиепископијом и људима који је воде а који су ''до јуче'' били у структури расколничке мпц ..

    Rilski, srpska i grcka crkva posle balkanskih ratova zajedno sa vlastima sprovode nasilnu asimilaciju naseg naroda, i ne zbog mene nego zbog vasih dela vi ste okupatori i asimilatori. Danas srpska vlast izgubila svoje pozicije u RM a SPC inertno produzuje voditi agresivnu politiku naspram nama. Price za malu decu su tvrdnje da vi nepriznajete MPC zbog kanone i pravoslavlja. Al time vi jos dublje pravite jaz i neprijateljstvo sa nama. A to boga mi nije dobro za vas sad kad se resava i pitanje Kosova. Ja sam uvek za to da Kosovo pripada srbima, al kako se vi ponasate prema nama, ja se pitam nije li bolje da vi budete sto dalje od nama...sve ovo iskreno... i zao mi e sto nas dovodite do ovakve krajnosti

    Sto se tice Egzarhije: "Восток" не понимает дела церковного болгарского. У него болгары виноваты. А на деле они не виноваты. Они не могли сами отстать от патриархата, - и не отставали, а просили. Но когда они просили, то патриархат должен был их отпустить. Не отпустил? Они и устроили себе иною дорогою. Мы как отцепились от патриархата-то?! Не стали посылать, и конец. Так и они сделали. Виноват патриархат. Собор же их, осудивший болгар - верх безобразия. Там царил γένος еллинский

    Nisu ove reci malog perici vec svetog Teofana Zatvornika koji je bio ocevidac dogacaja. I jos drugi ruski svetitelj Teofan al Poltavski, koji je odabrao mesto izbeglistva ne Kraljevinu a Sofiju nije se usrucavao da sasluzuje sa Egzarhistima koji su bili i njegovi ucenici jos od vreme carske Rusije. Pa sad vidi koji je Duh ziveo u njima, malog perice ili?..

    I koje osudio Egzarhiju? Grci.

    Kako? Najbezobraznije. Rusi i drugi pravoslavni nisi se saglasili sa anatemom. bai the vei, anatemu su potpisali cetvoro carigradskih patrijarha jednovremeno(jedan zakonit i tri bivsa))))Jedini od grckih crkava nije potpisao jerusalimski patrijarh i pored svih nasilija. Zato kratko posle sobora je nizvergnut.

    I ceo sabor je bio u duhu grckog etnofiletizma, grci u nikom slucaju nisu mogli biti nepristrasni sudije, jer su robovali grckoj Megali Idei. U stvari oni su bile sabrani jedinstveno da odluce bugare od Crkve.

    I kao to da nije bilo povezano sa ukidanje ohridske i pecku i trnovsku crkvu, i namecanje grcizma nad slovenskim narodom. koliko unizavanje slovenski narod je pretrpeo od grckog klira, samo Bog zna. A ogan samo zna kolko slovenske knjige su spaljenje u duhu grckog romejstva?

    i normalno bugarima anatema jer su etnofiletisti!

    Jl cuo neko ovde, po Bogu, o stida ili barem straha Bozjeg!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 часа, Рилски рече

    Милоше, ..или боље речено ''Милоше''..сасвим кратко и једноставно и да завршим јер заиста ниво са кога ти наступаш и начин на који то чиниш доказује да је чак и ''Перичин ниво'' изнад ''Милошевог'' сагледавања..

    Елем, РУКОПОЛОЖЕЊЕ у РАСКОЛУ је брате мој, АМБАЛАЖА БЕЗ САДРЖАЈА.
    Та амбалажа, итекако може да добије на садржају, али једино и само преко ПОКАЈАЊА и ПОВРАТКА ЦРКВИ.
    У том смислу, МПЦ - није у апсолутном смислу никаква Црква и зато је упорно (и самом себи додијах) пишем малим словима и акцентујем.
    Јер Црква даје пуноћу и садржај а ''мпц'' даје искључиво и само, амбалажу.
    Ако је  ''мпц'' Црква, како мали Перица и још мањи ''Милош'' замишљају, зашто би уопште тражила од било кога па и самих СПЦ и ево сада БПЦ, да јој то признају и да она постане Црквом!
    Дакле, понављам, епископи ''мпц'' имају (потребну) амбалажу, која ће бити испуњена садржајем и СУШТИНОМ једино и само преко сопственог покајања те повратка Саборности Цркве, управо на начин како су то урадили људи (екипа) из Православне Охридске Архиепископије. И то једино по ИКОНОМИЈИ а не по акривији Цркве!

    Да не дужим, препоручујем ти, а и брату ''Тринаестици'', студију ''О границама Цркве'' од Флоровског..

     

    Јака нека Логосна логика. У цркви која није црква, на литургији која није литургија, рукоположи се свештеник који није свештеник, зато што je све то само „амбалажа“. Али ипак је могуће да тај свешеник постане свештеник „по содржини“ (кад се „покаје“) тако што би се post factum литургија прогласила за литургију у цркви која није била црква! What?!

     Колико је само арогнације потребно да би неко себе сматрао поседником критеријума да би одлучивао шта је црква, а шта није. Цело православље на Криту није успео да се договори по том питању, али за неког је врло лако самог себе прогласити носиоцем истине и светлине и поставити се на месту самог Судије.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Да. Параноја! То је то. Манија гоњења.

    Аутопсија би сигурно то дијагностификовала као узрок смрти: Параноја! 

    Црква је одсуство Параноје. Да. Цркву гоне.

    Сад, на страну то што појма немамо ни шта је параноја а камоли шта је Црква.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 часа, Перезвон рече

    Да. Параноја! То је то. Манија гоњења.

    Аутопсија би сигурно то дијагностификовала као узрок смрти: Параноја! 

    Црква је одсуство Параноје. Да. Цркву гоне.

    Сад, на страну то што појма немамо ни шта је параноја а камоли шта је Црква.

    Vracu, isceli prvo sebe od slepila da bi mogo pravilno napraviti autopsija!

    FARISEI i KNIZhNIKI! Naucite shto znaci milost hocu a ne zrtvu!

    Onda bi uvideli da: i da ste postavili pravilnu dijagnozu (shto niste), ne bi zbog nekolcina paranoicnih episkopa MPC, slali citav makedonski narod u pakao.

     

    • Волим 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, MKD13 рече

    Vracu, isceli prvo sebe od slepila da bi mogo pravilno napraviti autopsija!

    FARISEI i KNIZhNIKI! Naucite shto znaci milost hocu a ne zrtvu!

    Onda bi uvideli da: i da ste postavili pravilnu dijagnozu (shto niste), ne bi zbog nekolcina paranoicnih episkopa MPC, slali citav makedonski narod u pakao.

     

    Аз братко теби ништа нисам ни рекао. Недоразбирување верувај ми :)

    Имао сам пред очима ширу слику и општију тему када сам писао тај шаљиво-замагљени пост без смајлија.

    Различите смо личности, различитог искуства, образовања, васпитања... Појединачне, аутентичне личности сабране Духом светим у Христу на евхаристији Оцу чине Цркву. Исправо вероисповедање и саслуживање су парадоксално примарни конститутивни елеменат Цркве. Нема ту никаквог: НАМА неко нешто не даје (параноја) нити "ВИ сте послали народ у пакао" (елеменат параноје :) ), нема тога... 

    Немам ја очекивања од других. Очекујем од себе. Не очекујем да ме схватиш само покушавам да кажем да је Црква сувише драгоцена да би се ми њоме гађали и лупетали како коме падне на памет. Неко не капира ни шта је крштење, рукоположење, раскол, покајање - лако је причати, тастатура трпи све :)

    Да пробам, безуспешно, да будем мало јаснији. Све што сам написао о параноји, Цркви, капирању мислим да важи шире него само на расколом болесној МПЦ.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Није параноја. Изван Цркве - нема спасења. Негирати црквеност једне Цркве - то значи да цео тај народ који ту Цркву сачињава, ако се не „покаје“ - иде у пакао. То није ништа ново, некада је то и инвизиција радила, у име Христа.

    Српска црква је здрава, Македонска је болесна. Она чак и није црква, тако да не може бити болесна црква. Она је нешто, које, је - било шта било - али је болесно. Matej 5 - 22: A ja vam kažem: Svaki koji se srdi na brata svoga, bit će podvrgnut sudu. A tko bratu rekne 'Glupane!', bit će podvrgnut Vijeću. A tko reče: 'Luđače!', bit će podvrgnut ognju paklenomu." И то није параноја.

    И МПЦ не сме да буде црква. Зато што цео пројекат црковног раздора у „БЈРМ“ темели се на основу негирања „болесној“ МПЦ. Кад тога не би било, онда би СПЦ била разбијач јединства унутар једне локалне цркве.

    Овде на југу нико не капира шта је крштење, рукопожење, раскол, покајање. Посебно ако је критеријум адаптиран према теологији савремене православне инквизиције.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...