Goku

Што прије га рашчинити, да се ово зло сјеме не би примило међу остале

Теби аплауз за ово, а ја се препознах

Пази ти монаха, молим те ја лијепо, он се фино спашава без жена, а овамо нашао недужног брата да упропаштава    
Шалу на страну, нека им је срећно, а Богом благословено, колико видим већ јесте. 

Могуће је, познајем људе који су се упознали тако и данас су у срећном браку.

Да и ја мало исфилозофирам на ову тему:

Углавном се слажем са братом Томом, само бих још мало проширио. Наиме, мислим да је у старту погрешно стављати протестанте и јеховине сведоке у исти кош. Када је ријеч о Јеховиним свједоцима морамо бити свјесни да се ради о људима код којих би најприближнија дефиниција била испран мозак. А за разговор са таквим људима, ми једноставно нисмо обучени (ко није психолог или социолог). И да, не долазе да чују него да говоре. Сматрам зато да је погрешно уопште се упуштати у било какву дискусију са њима. Ако се већ појаве на вратима и желе да разговарају о вјери, лијепо изнесемо икону, тражимо да је цјеливају па ћемо разговарати. Гарантујем да ће отићи и више се неће враћати.

Што се разговора са протестантима тиче, не мислим да и ту обичне ријечи могу нешто промијенити. Повукао бих паралелу са "традиционалним православцима". Сви имате у окружењу некога ко размишља на овај начин. " Зашто ја да славим Никољдан посно када га је још мој ђед славио мрсно, то је сада некакво помодарство постало. И зашто да носим колач и кољиво у Цркву, па ни мој ђед није носио, очитам молитву код куће и боље ја то освештам него поп. И што да идем недјељом у Цркву, кад видим ко све иде, ено онај комшија до јуче био комуниста, сад не можеш ући у цркву од њега и осталих грешника. Битно је да ај на црвено слово и младу недјељу не палим машину за веш и не радим у пољу, ја сам добар човјек, шта ћу у цркви"
Е, сад, шта таквом причати о еухаристији, саборности, есхатону... А камоли протестанту коме су ови појмови тек далеки. Мислим да је овдје једино могуће заинтересовати их личним примјером, и позвати их да се лично увјере тј доживе оно што ти живиш. Дођи и види...

Ексклузивно!
 
Разоткривање највећег форумашког заводника: Твртко - како сам завео десетине форумашица: Комбинација патетике и интригантног надимка
 
Исповести преварених: 
НН1: Мислила сам да је другачији, да је онај што умије да воли и пати... сви су они исти!
НН2: Не кајем се, знала сам да има друге.
НН3: Једноставно нисам могла да одолим његовом нику хихихихихихихихи....
 
Ухваћени :
Снежа и Иван са двије ноте коначно виђени заједно: Доста је било скривања и претварања. Волимо се!

Духовна медицина:
Бенигним жаокама лијечим малигне духовне недостатке : Др Рапсоди - духовна акупунктура.


 

Доставио је храну једној модераторки, оно шта се даље десило ће вас шокирати!!!
Ћевапи са кајмаком на посни дан!
 
Извјесни достављач Драшко (право име познато редакцији) само за ЖРУ таблоид, отворено и без цензуре прича о догађају који му је пољуљао вјеру у живот и у људе:

Д: Тога дана сам кренуо на посао као и сваки дан, не слутећи да ће ми слијед догађаја преокренути живот наглавачке. Не мало сам се изненадио када ми је је врата отворила наша позната модераторка. Још када сам видио да је наручила ћевапе са кајмаком, а био је петак, умало се нисам онесвијстио!

Од тог шока, каже Драшко, слабо једе, не може да спава, а од стране поменуте модераторке свакодневно трпи притиске како би о овоме ћутао.

Д: Читаву ствар сам пријавио полицији, али знате како то код нас иде... Свакодневно ми пријети, уцјењује... Пријавила ме и надређеном, пријети ми отказ

Непозната модераторка није била расположена за разговор. Фотографисање је одбила уз опаску да жели да заштити свој идентитет док се прашина око цијелог случаја не слегне.

 Само је кратко изјавила:

Н.н: Ако већ морате да трпате нос у туђе послове онда напишите и то да се све десило у петак навече, након вечерње, када према црквеним канонима већ почиње нови дан, тако да технички нисам прекршола пост. Поменутог Драшка никад у животу нисам видјела!



 

Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју.
Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном.
Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата;  не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене.

Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили."

И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније.
Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе.
А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем

Ја гласам за плодну, мислим ако то није оно што би највише вољела да чује, онда не знам шта је.

Ја гласам за плодну, мислим ако то није оно што би највише вољела да чује, онда не знам шта је.

Mislim da sam već jednom pisao na ovoj ili temi slične sadržine, ali evo opet:

Za našeg starijeg su nam u BL poslije rezultata amniocinteze preporučivali pobačaj (simetrična translokacija 1. i 2 hromozoma, više se i ne sjećam...).
I pošto su rezultati kasnili (već se ulazilo u 24. nedjelju.) bukvalno su nam u četvrtak (sjećam se bio Spasovdan kojeg od tada slavimo) rekli (tj ženi) da dođe u ponedjeljak na abortus.
Šok,ludilo. četvrtak već 15:30, zovi institut za majku i dete u BG, završilo im radno vrijeme, zovi sve moguće i nemoguće veze, dođemo nekeko do neke doktorke tamo koja je obećala da će nas primiti preko veze pa u petak ujutru pravac iz BL u BG. Tamo nas genetičar poprilično umiri, bukvalno nam rekla: " ja vam ne smijem ništa savjetovati, ali da znate, ako se odlučite na pobačaj veće su šanse da ćete pobaciti potpuno zdravo dijete". Vratimo se u petak naveče u BL, čujemo za kliniku "Jevremova", u subotu zakažemo pregled za nedjelju, pa opet u nedjelju ujutru u BG... Opet isto, ne može se 100% reći, ali velika vjerovatnoća da je sa djetetom sve OK. Potrošili na te preglede i ta dva odlaska u BG oko 300-400 evra, ali Bogu hvala, pa smo imali i bili pismeni, da se tako izrazim da tražimo drugo mišljenje. A Fićko živ i zdrav, postavljao sam slike i ovdje ( ima i na FB, sa kime sam prijatelj, može se uvjeriti) ništa mu ne fali (osim što sam mu ja tata, tu mu ne mogu pomoći). A malo nedostajalo da ga nemam uopšte. 

I šta da neko nije imao mogućnosti da ode u BG? Ode potencijalno zdravo dijete. I još čujem barem tri priče prijatelja sa živom i zdravom djecom, evo neka i u školu krenula, da su im preporučili pobačaj. Ovim jednim prijateljima, koji su prije toga već imali dva pobačaja jer je navodno bilo problema, isto preporučili i treći put, i oni nisu htjeli, na svoju odgovornost. I eto i njihovog bucka, da kucnem u drvo, momčina.

Tek toliko da podijelim (još jednom) svoje iskustvo sa vama. Uvijek tražiti drugo mišljenje. Uvijek.
 

Mislim da sam već jednom pisao na ovoj ili temi slične sadržine, ali evo opet:

Za našeg starijeg su nam u BL poslije rezultata amniocinteze preporučivali pobačaj (simetrična translokacija 1. i 2 hromozoma, više se i ne sjećam...).
I pošto su rezultati kasnili (već se ulazilo u 24. nedjelju.) bukvalno su nam u četvrtak (sjećam se bio Spasovdan kojeg od tada slavimo) rekli (tj ženi) da dođe u ponedjeljak na abortus.
Šok,ludilo. četvrtak već 15:30, zovi institut za majku i dete u BG, završilo im radno vrijeme, zovi sve moguće i nemoguće veze, dođemo nekeko do neke doktorke tamo koja je obećala da će nas primiti preko veze pa u petak ujutru pravac iz BL u BG. Tamo nas genetičar poprilično umiri, bukvalno nam rekla: " ja vam ne smijem ništa savjetovati, ali da znate, ako se odlučite na pobačaj veće su šanse da ćete pobaciti potpuno zdravo dijete". Vratimo se u petak naveče u BL, čujemo za kliniku "Jevremova", u subotu zakažemo pregled za nedjelju, pa opet u nedjelju ujutru u BG... Opet isto, ne može se 100% reći, ali velika vjerovatnoća da je sa djetetom sve OK. Potrošili na te preglede i ta dva odlaska u BG oko 300-400 evra, ali Bogu hvala, pa smo imali i bili pismeni, da se tako izrazim da tražimo drugo mišljenje. A Fićko živ i zdrav, postavljao sam slike i ovdje ( ima i na FB, sa kime sam prijatelj, može se uvjeriti) ništa mu ne fali (osim što sam mu ja tata, tu mu ne mogu pomoći). A malo nedostajalo da ga nemam uopšte. 

I šta da neko nije imao mogućnosti da ode u BG? Ode potencijalno zdravo dijete. I još čujem barem tri priče prijatelja sa živom i zdravom djecom, evo neka i u školu krenula, da su im preporučili pobačaj. Ovim jednim prijateljima, koji su prije toga već imali dva pobačaja jer je navodno bilo problema, isto preporučili i treći put, i oni nisu htjeli, na svoju odgovornost. I eto i njihovog bucka, da kucnem u drvo, momčina.

Tek toliko da podijelim (još jednom) svoje iskustvo sa vama. Uvijek tražiti drugo mišljenje. Uvijek.
 

Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју.
Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном.
Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата;  не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене.

Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили."

И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније.
Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе.
А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем

Поздрав,
пошто ме сестре @ana čarnojević i @Svetlana Pecin-Saraguda прозваше да сам крив због закључавања теме "Коме смета отац Арсеније Јовановић ???" налазим за сходно да се, ето, оправдам и затражим канонски опрост.
Да имам толику моћ и утицај на администрацију да мени испуњавају жеље и реагују на сваки мој миг, нисам до сада знао, ако је тако, лијепо.
Да сам предложио да се тема затвори - јесам.  (и сам постављач теме, прије мене захтијевао исто.)
Кренуо сам читати од посљедњих па страница и ево на шта сам наилазио:
Јесу ли ово ријечи утјехе? Мени личи на лично препуцавање. И да, јесте ми мучно на православном форуму читати како једни друге називамо глупим, безобразним, незналицама, сљедбеницима гуруа, и слично... (На крају испаде да је највише цитиран ВСБ, иако се са њим највише слажем, само што из поштовања према саговорнику не бих то тако експлицитнио рекао. Ето извињавам се, прво њему па онда осталима цитиранима)

На крају, шлаг на торту је самозвани "ватрени апостол":
Ако је и од трола - превише је. 

И још ја испадох рогат што указујем да на православном форуму не може тамо неки тањир да одређује кога треба искључити из Цркве и одвојити од чаше Спасења?
Јесте, указао сам на све ово што је резултовало закључавањем теме. И опет бих. Као што сам и неколико пута указивао на сличне ствари на другим темама и раније.
Да се не брукамо, без потребе.

Ја сам у поукама тражио отприлике исто оно што је недавно и Катарина 1976, неку заједницу и дружење, мјесто гдје бих са људима сличним себи подијелио нека запажања, искуства, страхове радости... буквално ријечи утјехе. Ако су Поуке мјесто препуцавања и доказивања сопствене супериорности, извињавам се, погрешно сам схватио.

Администрацији сугеришем да откључа спорну тему, како би се форумаши и даље могли овако фино "тјешити".
Ја ћу се (још једном, као и сваки пут када ме нешто изнервира) мало повући са форума, да се мало дурим и глумим увријеђену даму, па се видимо за неко (краће или дуже) вријеме, кад ме прође.

Знам, тежак је то ударац да форум остане без једног сошл медиа инфлуенсера какав сам ја, али преживјећете. Чуо сам да на интернету има и других садржаја 
па одох то мало да истражујем.
Живјели, веселили се 
 
 

Добих неких амина овдје, па рекох да покушам са још једном.
Ова је нешто другачија, такође написана давно...

Pajac

Dame i gospodo, molim za tišinu!
Neka u sobi zavlada tajac.
Da ispuni vašu i svoju taštinu,
večeras će da vas zabavlja pajac.

Kada se svjetla na pozornici upale
poteći će vicevi i šale,
ali malo ko će raspoznati krinku
i vidjeti suzu kad razmrlja šminku.

Fasada od lažnog veselja,
izazvaće smijeh kod prijatelja.
Al' velika nesreća u njemu čuči
jer i plač klovna kao smijeh zvuči.

Bol osmjehom skriva,srećan nikad nije,
i ne vidi nadu, tuga je u svemu,
pa kada već nema ko s' njim da se smije,
gospodo i dame, nasmijmo se njemu.

Што прије га рашчинити, да се ово зло сјеме не би примило међу остале

Пошто ми је @Сања Т. упитила челенџ на оној теми о фотографијама дана, ево да и ја испричам своју историју.
Дакле, најприје да вам свима упутим извињење на недостатку романтике, али ја заиста немам појма како и када сам упознао тј први пут срео своју супругу (а ни она). Упознали смо се преко заједничких пријатеља/кумова који су били у вези (она је, нормално, била пријатељица од куме, а ја пријатељ од кума). То би могла бити нека 2003. година, отприлике. Дакле, осим недостатка сјећања на први сусрет а самим тиме изостанка љубави на први поглед и лептирића у стомаку, нисмо се нешто ни претјерано дружили а ни сретали првих пар година, да бисмо, пар годиа касније, прво почели да се срећемо, а касније заједно идемо на концерте 357 који су, свако мало гостовали у Бањалуци. Али и то је било онако другарски, између тих хепенинга се нисмо ни видјели ни чули, углавном.
Елем, све је почело након једног концерта Хладног пива, када смо договорили кафу, на коју смо чекали једно мјесец дана усклађивања термина. За мене је и тада све било пријатељки, негдје у то вријеме отприлике доживио корпирање и педалирање катаклизмичко епских размјера од једне сестре (сестре из цркве, а и сестре јер је ракла да на мене гледа као на брата;  не у Џејми - Серсеи Ленистер фазону). Тако смо ми ишли по кафама, излетима, манастирима, кинима... отприлике од августа до октобра док мени није постало јасно шта се дешава и шта осјећам. Е, ту се тачно сјећам тренутка, једне рано јесење, благо прохладне вечери у рафтинг клубу Кањон, приче готово од ријечи до ријечи и најљепших плавих очију и како су се мени буквално отвориле очи и како сам помислио да је све оно што сам икада тражио на погрешним мјестима (погрешним људима тј женама) ту испред мене.

Наравно, пошто сам изузетно смотан када су жене у питању, требало ми је до октобра да предузмем одлучујући корак, а и тада га је она предузела И данас ми зна приговорити у смислу :" Да сам ја чекала на тебе, и би се сада дружили."

И сада иде оно најбитније, послије свега 3 седмице "правог" забављања, ја одем у Русију на 10ак дана, да будем крштени кум сину од пријатеља који се тамо "удао". И ту негдје, држећи малог кумића у наручју док сам му давао флашицу млијека сконтам како бих и ја хтио то исто. И код свете Матроне купим прстен са плавим полудрагим каменом у боји њених очију. Плашио сам се мало да ће помислити да сам луд ако је запросим након једва мјесец дана везе, па сам то планирао учинити накада касније.
Међутим, ту је опет моја смотаност дошла до изражаја: док сам из торбице вадио друге поклончиће које сам спремио за њу, на под ми испадне и прстен. Па када је већ испао, сагнем се да га подигнем и ето прилике, када већ клечим да упутим судбоносно питање. Тако се заручисмо послије само мјесец дана везе.
А ево и слике, чисто да не помислите да измишљам, као ономад када сам био у вези са измишљеном дјјевојком док ме није преварила са измишљеним пријатељем

Trifke, brate, praštaj ali ne razumijem te uopšte.
Shvatam da ne želiš (ne možeš, ne smiješ...nebitno) da kažeš u kom si manastiru i to mi je ok, ali da kačiš slika i zabranjuješ (moliš, zahtijevaš...nebitno) ljudima koji prepoznaju manastir da govore koji je, to ne kontam nikako!? U čemu je sada fazon da neki forumaš zna koji je manastir u pitanju a neki ne zna? Kao ja biih sada, da znam koji je manastir došao tamo da tražim Trifke(t)a, a onaj ko već zna to neće uraditi ili ...?
Zar onda nije poštenije ne postavljati slike uopšte?
Praštaj, ne moraš odgovoriti.

Мислиш Козарској Дубици?

Шокантно откриће: ожењени на Кани Галилејској!!!
7. Божија заповијест - омиљена за избјегавање.
 Да данашњи православци не презау ни од чега одавно је познато. Ипак, оно што се данас сазнало пренеразило је и запрепастило и најокорјелије форумске атеисте.
Наиме, истакнути форумаш И.Б. иако дуго година срећно ожењен пријавјљен је на подфорум Кана Галилејска, гдје се, као што знамо форумаши упознају брака ради. 
Да ли само брака, или ту има и ванбрачних дружења и шта је И.Б.-а натјерало на овај корак, остаје да се види. 
Наводно је у питању "грешка".
И.Б. за сада не жели да више коментарише, а нама само остаје да нагађамо.
И.Б., вражићу мали 

Било би лијепо да ова тема заживи барам упола као увијек актуелне теме о хомосексуалцима. 
Баш да видимо да ли је помоћи некоме атрактивно као беспотребно нападати/бранити горе наведене.