Рилски

Димитријевић г. проф. Владимира, православног публицисту и колегу Ђорђевић г. Мирка, таман толико итреба узимати за озбиљно када је здрава мисао у питању... Као још увек недораслог лику и делу старијег му колеге деда Мирка...
Најозбиљније га међутим, треба узети у обзир када вам падне да евентуално на неким следећим изборима гласате за ''Двери'' ..тада се најозбиљније сетите свих његових речи и дела и просто напуистите просторију...

Mene fasciniraju ta naucna dostignuca u bilo kojoj oblasti da su.
A sto se etike tice taj prag smo prekoracili odavno na raznim mestima. 

Не бој се ... стадо мало ..

Таша, ај' кад већ ниси ни прочитала материју о којој је реч .. престани да дајеш своје виђење нечега што ниси ни прочитала и наравно нико ти не може забранити да и поред добронамерног савета ти ипак наставиш да ''тресеш'' ..

С А Д ...   Vs  ...Нови С А Д

Ја сам уредно прочитао. 

Порфирије није дао Макси благослов да предаје. Друго, једва је докторирао. 3. Није објавио у Грчкој своју тезу.
4. Кад је он - што је био смисао моје аргументације - млад и прогресиван владика, не би имао катедру на факсу. У свему је лицемеран, па и у томе. 
5. Кретен си ако сматраш католичку и протестантску теологију злом по себи. Ја сам научник за разлику од Максима. Он предаје материју за коју није квалификован. Његово име ће зато остати упамћено као име негативног лика. Ви га само уљуљкујте.     

С А Д ...   Vs  ...Нови С А Д

С А Д ...   Vs  ...Нови С А Д

Није ваљда да се исповедају на сваких сат времена?
Шалу на страну.  Колико сам схватио, ви сте на селу. Ако и сељаци имају тај менталитет "сервисне станице" мој адвокат, мој поп, мој зубар, мој банкар онда је ситуација више него грозна и тржиште је овладало људима. Туга. 

Нема ама баш никакве (мудре) логике али теби то није ни битно јер ти рече да знаш шта је било тако да не би требало да се ослањаш на логичност навода из новина да би закључио који сценарио има логике јер ти то већ знаш  
 

Нема, а поготово не тек сада.
 

Mopaћеш, пре свега ти, да схватиш да бројке са Истином немају никакве везе. Ако не због нечега другог, онда због себе самог и кога другог, ако не Христа и његових еванђелских речи о ''Стаду малом''..
Додуше и ''Украјна'' ти показује то исто. А ''пројекат ПОА'' како ти то волиш да кажеш, је, пријатељу мој и брате, ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ МП и СП-Ц.. Само се МПЦ повукла у одсудном моменту, под ненормалним притиском Државе и њених служби, (иако су потписници недељама бранили Нишки договор, пре свих Петар ..који је то чинио пуних 20 дана, па Наум који је истрајао мање од 10 чак и Тимотеј који је први попустио одмах, истини за вољу после три дана). Да је то управо овако како кажем, и сами Архијереји МПЦ то потврђују усвајањем имена ПОА-МПЦ, додуше касније..али ипак усвајају то име.

И н крају, не вреди се ни уједињавати ако се не забораве грешке са обе стране. Међутим, нечије подвиге, е то не би смео да се заборави нико - и то опет важи за обе старне. Наравно да ту пре свега мислим на Архиепископа Јована и његову , како ти кажеш, малу али (ја додајем), састрадалну и веома Црквено-свесну екипу, на којој би му позавидели  и Пастири са неупоредиво бројнијом паством.  

Mopaћеш, пре свега ти, да схватиш да бројке са Истином немају никакве везе. Ако не због нечега другог, онда због себе самог и кога другог, ако не Христа и његових еванђелских речи о ''Стаду малом''..
Додуше и ''Украјна'' ти показује то исто. А ''пројекат ПОА'' како ти то волиш да кажеш, је, пријатељу мој и брате, ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ МП и СП-Ц.. Само се МПЦ повукла у одсудном моменту, под ненормалним притиском Државе и њених служби, (иако су потписници недељама бранили Нишки договор, пре свих Петар ..који је то чинио пуних 20 дана, па Наум који је истрајао мање од 10 чак и Тимотеј који је први попустио одмах, истини за вољу после три дана). Да је то управо овако како кажем, и сами Архијереји МПЦ то потврђују усвајањем имена ПОА-МПЦ, додуше касније..али ипак усвајају то име.

И н крају, не вреди се ни уједињавати ако се не забораве грешке са обе стране. Међутим, нечије подвиге, е то не би смео да се заборави нико - и то опет важи за обе старне. Наравно да ту пре свега мислим на Архиепископа Јована и његову , како ти кажеш, малу али (ја додајем), састрадалну и веома Црквено-свесну екипу, на којој би му позавидели  и Пастири са неупоредиво бројнијом паством.  

Што се тиќе мени, наравно да може! Ја волим владику Јована.

Mopaћеш, пре свега ти, да схватиш да бројке са Истином немају никакве везе. Ако не због нечега другог, онда због себе самог и кога другог, ако не Христа и његових еванђелских речи о ''Стаду малом''..
Додуше и ''Украјна'' ти показује то исто. А ''пројекат ПОА'' како ти то волиш да кажеш, је, пријатељу мој и брате, ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ МП и СП-Ц.. Само се МПЦ повукла у одсудном моменту, под ненормалним притиском Државе и њених служби, (иако су потписници недељама бранили Нишки договор, пре свих Петар ..који је то чинио пуних 20 дана, па Наум који је истрајао мање од 10 чак и Тимотеј који је први попустио одмах, истини за вољу после три дана). Да је то управо овако како кажем, и сами Архијереји МПЦ то потврђују усвајањем имена ПОА-МПЦ, додуше касније..али ипак усвајају то име.

И н крају, не вреди се ни уједињавати ако се не забораве грешке са обе стране. Међутим, нечије подвиге, е то не би смео да се заборави нико - и то опет важи за обе старне. Наравно да ту пре свега мислим на Архиепископа Јована и његову , како ти кажеш, малу али (ја додајем), састрадалну и веома Црквено-свесну екипу, на којој би му позавидели  и Пастири са неупоредиво бројнијом паством.  

Па лепо би било.
Мада ако вам Барт буде давао своју алокефалију онда ће бити Украјина.

Иначе, ја аутокефалну МПЦ, не могу да замислим без ПОА. МПЦ и ПОА мора да се обедину, да не будемо као Цркву у Украјину.

Нема корист, него има штету. Али ви до сада нисте показали да сте зрели.
Какву корист имате од тога што остајет у расколу кад је било јако близу решења више пута, па сте због политике више волели раскол него да се вратите у окриље Цркве. До сада би имали аутокефалију 10 пута и звали бисте се Македонска Православна Црква.

Dijalog gde mu mesto nije
Objavljeno: 13.05.2019https://insajder.net/sr/sajt/stav/14420/Dijalog-gde-mu-mesto-nije.htm   Godinama poslanici Narodne skupštine Republike Srbije traže da se održi sednica o Kosovu i pregovorima koji su katkada u toku, katkada u zastoju. U onoj Skupštini koja u imenu ima i narod i republiku – dakle u njoj bi trebalo da sede predstavnici naroda, a sekularnost se podrazumeva.
   
Predsednik Republike, kao osoba koja vodi pregovore s Prištinom, dosad nijednom nije odgovorio na brojne pozive (najčešće opozicionih) poslanika da se o ovoj temi razgovara. Nije iznet plan koji su kao takav – nepoznat – prema oceni predsednika, građani odbili, pa sad nema šta ni da se iznosi.
Najvišem telu Republike nije podnet izveštaj o tome kako su se kretali pregovori, niko nije dao odgovor zašto su pregovori nastavljani i kada nije ispunjena glavna stavka na koju su se obavezali predstavnici Prištine – formiranje zajednice srpskih opština.
Skupština nije odlučivala ni o nastavku ni o prekidu pregovora, a kamoli o konkretnim stavkama. Poslanici su iz medija saznavali o integrisanom pravosuđu, o pozivnom broju, tablicama… između dve rečenice o spavanju na podu i neprijatnom osećaju koji pregovarači imaju tokom državničkog posla. Samo nisu dobili informaciju o čemu se u ime građana koje predstavljaju, pregovara i kako. Raspravu o Kosovu najavila je predsednica parlamenta, ali od puke najave – dalje se nije došlo.
Društveni konsenzus o ovom pitanju nikada nije postignut, a vremenom su se razlike između vlasti i opozicije samo produbljivale – pri čemu je teško reći da su stavovi svih i uvek bili konzistentni. Oni koji su do juče tvrdili da pitanje Kosova mora da se reši, sada predsedniku poručuju da će biti izdajnik ako do konačnog rešenja dođe.
Predsednika Srbije birali su građani Srbije, pobedio je većinom glasova, ali je Ustavom obavezan da bude predsednik svih građana. Ne samo Srba, pravoslavaca… već i ateista, agnostika, pravoslavnih, katolika, muslimana, reformista… svih onih čiji predstavnici sede u parlamentu.
Nije uobičajeno da predsednik države govori na crkvenom saboru. Još je neobičnije da se crkvenim velikodostojnicima obraća povodom teme o kojoj nije govorio na drugim mestima.
Uz divljenje koje je primio od patrijarha, bez reči obrazloženja, osim o važnosti da se o Kosovu razgovara - predsednik Srbije nije dao ni reč obrazloženja zašto razgovara samo s predstavnicima većinske crkve koja se identifikuje s nacijom, zaobilazeći predstavnike građana u parlamentu. Zašto se o pitanju ključnom za državu govori iza zatvorenih vrata, zašto se „pravda“ Crkvi i traži blagoslov Crkve, a ne građana. Žaleći se na težinu ovozemaljske odluke koja je pred njim, predsednik se za savet ne obraća predstavnicima građana, već onima koji su više zaduženi za „onozemaljska“ pitanja – pružajući tako mogućnost za spekulacije da li je konačno rešenje bliže iracionalnom verovanju no diplomatiji.
 
 

Како ви испирате нос? Ја слично овако само радикалније.

Ова метода је од најважнијих за здравље и заштиту од болести и алергената.
У питању је слани раствор. Можете овде чути од пуковника Миланка при крају емисије.
 

Ко што рекох..
Тенденција ''америчке''(дал' и европске?) стране  је јасна. Дизање галаме - типа: ,, држте зарђалог и скоро па, сенилног старца''; иако је нажалост, та стратегија имала велике успехе код најрођенијих, у старту је и ''про'' и 'с правом, ''пре'' зрена.

Ко што рекох..
Тенденција ''америчке''(дал' и европске?) стране  је јасна. Дизање галаме - типа: ,, држте зарђалог и скоро па, сенилног старца''; иако је нажалост, та стратегија имала велике успехе код најрођенијих, у старту је и ''про'' и 'с правом, ''пре'' зрена.

Зато што је и тај површни слој део текста. Многи неће ни видети даље од тог слоја.
Аутор није требало да помиње имена, а поменуо их је, и то свакако не случајно.

Матија Бећковић и Ршумовић тешко да су сами "подобни", а о "естаблираној песничкој елити", у време када песници једва налазе издаваче, је тек смешно говорити.
Реч је о двојици људи који су и сами у позним годинама, па не знам да ли је баш праведно замерати им што нису стигли на сахрану свог колеге, и из тога извлачити неке закључке.