Jump to content
  • александар живаљев

    Професор Здравко Пено: Против дарвинизма аргументима Светог Максима Исповедника (Апел на апел - наставак)

      Др Здравко Пено, редовни професор на Богословском факултету "Свети Василије Острошки" Универзитета у Источном Сарајеву, управо је објавио (http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/stav/930-2017-07-27-06-38-00)

      наставак своје аргументације против Дарвинове теорије еволуције и њеног "усаглашавања" са црквеним учењем. Поштујући заинтересованост читалаца Поука за ову тему, доносимо прилог професора Пена у целини, при чему сматрамо да нисмо позвани да судимо ни њему, ни карактеру првобитног Апела наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који професор Пено критички процењује.

     

    Непосредно након што се у појединим штампаним медијима и на интернету појавио критички осврт на Апел наставника и сарадника ПБФ против потписника Иницијативе групе грађана у вези с „ревизијом изучавања теорије еволуције у нашим школама и факултетима“, појавила се потреба за разјашњењем одређених дилема и давањем одговора на додатна питања верника наше Цркве у вези с теоријом еволуције и хришћанским ставом који у вези с њом треба заузети. Како у краткој форми првобитног текста, под насловом Апел на апел, коју је одредило јавно обраћање широј јавности, није био могућ детаљнији осврт на  кључне разлоге против ставова теолога дарвиниста, овом приликом ћу, у циљу оповргавања истих, указати на одређена места из богословља светог Максима Исповедника. Овај велики отац и учитељ Цркве је, наиме, дао одговоре на кључне проблеме на плану космологије и антропологије и на тај начин дао добре полазне основе за разрешење многих савремених питања. 

    Група професора и сарадника ПБФ у петој тачки Апела заступа став да „хришћанска вера у тројичног Бога, који је слободни творац света и живота, уопште није (нужно) у сукобу са теоријом еволуције“. Свети Максим, пак, каже да је о Богу, иако је уз­ви­ше­ни­ји од свих ство­ре­ња, мо­гу­ће го­во­ри­ти на осно­ву на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа:„Не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“.[1] Надаље, Светитељ нас подсећа да: „Бо­га по­зна­је­мо не по Ње­го­вој су­шти­ни, не­го по Ње­го­вим ве­ли­чан­стве­ним де­ли­ма и про­ми­слу о би­ћи­ма. Кроз њих, као у огле­да­лу, раз­у­ме­мо Ње­го­ву бес­крај­ну до­бро­ту, пре­му­дрост и си­лу“.[2] Сходно учењу светог Максима „сва би­ћа по­сто­је на три на­чи­на: по су­шти­ни, ра­зно­ли­ко­сти и жи­во­ту“.[3] О на­чи­ну на ко­ји је Све­та Тро­ји­ца из­о­бра­же­на у тво­ре­ви­ни свети Мак­сим го­во­ри још од­ре­ђе­ни­је: „Као што на осно­ву по­сто­ја­ња би­ћа ве­ру­је­мо да по­сто­ји и сам над­су­шта­стве­ни Бог, та­ко на осно­ву раз­ли­ке су­шти­на ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма, са­зна­је­мо да по­сто­ји Прему­дрост ко­ја је уро­ђе­на Ње­го­вој су­шти­ни, ко­ја одр­жа­ва би­ћа. И опет, на осно­ву су­штин­ског кре­та­ња би­ћа по вр­ста­ма, схва­та­мо да по­сто­ји Жи­вот ко­ји је уро­ђен Ње­го­вој су­шти­ни и ко­ји до­пу­њу­је би­ћа, сти­чу­ћи и по­јам о Све­тој Тро­ји­ци – о Оцу и Си­ну и Све­том Ду­ху – кроз це­ло­му­дре­но по­сма­тра­ње тво­ре­ви­не. Јер, веч­на Бо­жи­ја Си­ла је­сте Ло­гос, као јед­но­су­штан Ње­му, а веч­но Бо­же­ство је­сте савечни (Оцу) Све­ти Дух“.[4] Недвосмислен је Светитељ у исказу да је постојање света на основу раз­ли­ке су­шти­на (природа) ме­ђу би­ћи­ма по вр­ста­ма темељ вере у Сина – Премудрост и да су­штин­ско (природно) кре­та­ње би­ћа по вр­ста­ма представља основ вере у Светог Духа.

    На основу овако исказаног учења о односу између Божијег начина постојања и постојања света јасно је да неприхватање разлике међу врстама представља исказивање неверовања у Сина, Који одржава бића у постојању, а да неприхватање природног кретања по врстама представља одбацивање вере у Светог Духа, Који допуњује бића у њиховом постојању. Немогуће је исповедати веру у Свету Тројицу, а не исповедати веру у Сина и Светог Духа који заједно са Оцем стварају свет, јер Отац ствара кроз Сина у Духу Светом, тако да у сваком акту стварања учествује свецело Света Тројица.

    Немогуће је исповедити веру у Бога Логоса без вере у логосе бића. Сходно учењу св. Максима, логоси бића су истоветни са Божијом вољом, а огле­да­ју се „у одр­жа­њу стал­но­сти сва­ке по­је­ди­не вр­сте“.[5] То значи да свака врста има постојаност у Божијој вољи, тј. логосу бића који јој претходи. Стварајући свет, Бог, дакле, није оставио могућност преласка из врсте у врсту. Бог је, по хришћанском схватању, дао ипо­стас це­ло­куп­ној при­ро­ди ко­ју ви­ди­мо и није је оста­вио да се кре­ће сти­хиј­ски, не­го је „у сва­ку од вр­ста ко­ји је обра­зу­ју по­се­јао ду­хов­не ло­го­се му­дро­сти и на­чи­не бла­го­род­ног по­на­ша­ња, та­ко да би (сва створења), не са­мо не­му­шта, мо­гла да про­по­ве­да­ју ве­ле­гла­сно свог Твор­ца, об­ја­вље­ног ло­го­си­ма ства­ра­ња, не­го да би и чо­век, ру­ко­во­ђен за­ко­ни­ма при­ро­де и на­чи­ни­ма (њи­хо­ве) об­ја­ве, мо­гао ла­ко да на­ђе пут прав­де ко­ји во­ди ка Ње­му“.[6]

    Свети Мак­си­м подвлачи да се постојаност бића потврђује и у природним законима, који се огледају „у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте“.[7] Ло­го­се би­ћа, дакле, не тре­ба по­сма­тра­ти ми­мо за­ко­на при­ро­де, јер и јед­ни и дру­ги пред­ста­вља­ју основ­не претпоставке по­сто­ја­ња тва­ри. У биљном и животињском свету не постоји никаква „природна потреба“ за преласком из врсте у врсту, за „мешањем“ врста, јер се сва бића понашају по инстинкту или урођеном природном закону.

    Проблеми настају када људи почињу да преусмеравају природну енергију других бића или своју енергију. Поред опасности конструкције митолошких сирена и кентаура и различитих генетски модификованих организама (ГМО), посебна и заправо највећа опасност јесте погрешно усмеравање људске енергије. Најкобније пошасти нашег времена, хомосексуализам и чедоморство, управо су последица неприродног усмеравања људске енергије (хомосексуализам) и прекида те енергије која је уствари прекид живота новог бића (абортус). Због тога треба имати на уму учење светог Максима о томе да наспри­род­ни за­ко­ни по­у­ча­ва­ју ко­јој вр­сти при­па­да сва­ко од би­ћа, с ци­љем да „чо­век на­у­чи да не ме­ња при­род­ни са не­ким дру­гим – не­при­род­ним за­ко­ном“.[8]

    Тво­ре­ви­на ло­го­си­ма према којима се управља об­ја­вљу­је сво­га Твор­ца, а при­род­ним за­ко­ни­ма, ко­ји про­жи­ма­ју сва­ко би­ће, усмерава чо­ве­ка у вр­ли­ни. Ис­пу­ње­њем за­ко­на при­ро­де, ко­ји се от­кри­ва­ју у исто­вет­но­сти при­род­не енер­ги­је сва­ке вр­сте, чо­век се вас­пи­та­ва за вр­ли­не. Сва­ка при­ро­да мо­же има­ти са­мо јед­ну при­род­ну енер­ги­ју, те се не мо­же до­зво­ли­ти по­де­ље­ност у де­ло­ва­њу при­ро­де.[9] Деј­ство у су­прот­ном прав­цу од при­род­ног пред­ста­вља грех, јер је по­сре­ди за­о­крет од бо­го­у­ста­но­вље­ног на­чи­на упо­тре­бе енер­ги­је. По­гре­шно усмер­ење при­род­не енер­ги­је или ње­на зло­у­по­тре­ба је­су раз­ло­зи за­што вр­ли­не, иако при­па­да­ју при­ро­ди сло­ве­сних би­ћа, ни­су јед­на­ко при­сут­не и делатне код свих љу­ди.

    Свети Мак­сим го­во­ри и о „нео­ства­ре­њу оно­га што при­па­да при­ро­ди“.[10] Зато, следујући његовом учењу о мудрости и доброти, које се дарују онима који ће задобити вечно добробитије, треба рећи да поред тога што „не­ће­мо ни­кад на­зва­ти му­дри­ма оне ко­ји ни­су мо­гли или ни­су хте­ли по­зна­ти Бо­га пре­ко Ње­го­вих ство­ре­ња“, исто тако, нећемо назвати добрима оне који искривљују природне законе и који не испуњавају врлине. Имајући ово у виду, шта рећи онима који немарно приступају тајнама вере? За све који су ступили на пут учитељства у Цркви, опомињуће звуче речи светог Максима: „Мно­го нас је ко­ји го­во­ри­мо, а ма­ло ко­ји де­ла­мо. Али, ни­ко не тре­ба да кри­во­тво­ри реч Бо­жи­ју због сво­је не­мар­но­сти, не­го сва­ко да ис­по­ве­да сво­ју не­моћ и да не кри­је исти­ну Бо­жи­ју, ка­ко не би са пре­сту­па­њем за­по­ве­сти би­ли оп­ту­же­ни и за по­гре­шно ту­ма­че­ње ре­чи Бо­жи­је“.[11]

    У Литургији, у молитви Приношења, свештеник се моли за своје грехе и незнања народа, јер он нема право и не може да буде у незнању или да остане „необавештен“ о узвишености своје службе, док могућност незнања, али до одређеног степена и времена, припада само верницима. Исто тако, у обраћању јавности нико не сме да иступа у име Цркве, а да не познаје њено учење, нити да у име Цркве износи своје личне ставове. Недопустиво је, дакле, износити партикуларно мишљење у име Цркве поводом тако осетљивог питања као што је теорија еволуције, без елементарне „обавештености“ о Дарвиновом учењу о врстама и пореклу човека. Потписници Апела су били у обавези да прочитају бар његово кључно дело Порекло човека, и да не пренебегну ћутке следећи његов исказ: „Барем сам, надам се, ипак учинио добру услугу, јер сам помогао да се обори догма о посебном стварању“,[12] тј. о засебном стварању врста. Уколико су, пак, све ово знали и упркос томе одлучили да стану на страну еволуциониста, њихова одговорност је заиста велика. Вољни грех и јавна саблазан подразумевају добровољно покајање и јавно исповедање вере.

    Недопустива је, напослетку, и инфериорност потписника Апела пред научним круговима, тако да се питање стварања света и човека препушта, без остатка, биолозима. Наука иде својим током и православно богословље се никада није мешало у њен развитак, као што је то много пута у историји био случај на Западу. То, међутим, не значи да ће православни теолози, без критичког односа, прихватати ставове оних научника који у објашњењу појава у свету примењују начела онтолошког натурализма, а не просто методолошког натурализма. Следећи логику онтолошког натурализма, неки генетичари се не заустављају на познању бића и њихове структуре, него, спроводећи интервенције у геному, вршећи трансмисију гена из једне врсте у другу, чине корак даље у настојању да промене структуру бића.

    Никако није довољно рећи „Бог је створио човека“, а биолозима препустити  одговор на питање како га је створио. У библијској перикопи о стварању се јасно каже да је човек створен од праха земаљског и да му је Бог дао Дух те је човјек постао душа жива (Пост. 2, 7). Да ли ћемо биологе питати како ће Бог поново човека васкрснути из земље у коју је сахрањен? Или ћемо их питати како постоје свете мошти (моћи или енергије) великих светитеља (као нпр. св. Василија Острошког)? Или ћемо од њих тражити појашњење појаве невештаственог огња на Велику Суботу (који се даје само на молитву православног јерусалимског патријарха) или некварљивости богојављенске воде?

    Биологија заиста јесте наука којој, по свим релевантним предвиђањима, припада блистава будућност, али она има своје домете као и свака област људског духа. Биолозима не можемо дати удео у ономе што им објективно не припада, а то је тумачење питања порекла и крајњег назначења човека, зато што они, по правилу, или не виде даље од смрти или теже природној бесмртности. Вера у Христа као Победитеља смрти је неодвојива од вере у Њега истог који је постао Син Човечији. То је вера у Христа као Новог Адама, по чијем лику је саздан први Адам. Свака друга антропологија, супротстављена истини Божијег Откривења, а посебно мајмунообразна антропологија, не само што је неприхватљива, него је и осуде вредна. То је грех неверовања, то је, према учењу светог Максима Исповедника, хула на Духа Светога.[13]

    Нетачна антропологија узрокује и искривљену христологију. Ако су нам мерило речи светог Теофила Антиохијског: „По­ка­жи ми твог чо­ве­ка, па ћу ти ја по­ка­за­ти свог Бо­га“,[14] онда је јасно да на основу човека који има „дарвиновско“ порекло није могуће показати било каквог Бога. Тим више, немогуће је показати Христа, јер Он се у Оваплоћењу присајединио сјемену Аврамову(Јевр. 2, 16), коме је предак био Адам, први човек и носилац Христове генеалогије по телу, као уосталом и наше. Христос се, дакле, није присајединио ни анђелима, тј. није узео њихову природу, да би примио људску природу и обожио је. Предвечни Логос је испунио логос свог бића у телу тако што се оваплотио и што је пострадао. У Оваплоћењу Логос је испунио логос промисла, а у Страдању је испунио логос суда људске природе. Логос промисла и логос суда су, према светом Мак­симу, „кри­ла, ко­ји­ма Ло­гос на тај­но­вит на­чин до­ле­ће – до­ла­зи би­ћи­ма у њи­хо­вом по­сто­ја­њу“.[15]

    Када је реч о ве­зи из­ме­ђу ло­го­са про­ми­сла и ло­го­са су­да са Ло­го­сом, треба нагласити да се про­ми­сао про­ја­вљу­је у не­тру­ле­жном на­чи­ну ипо­ста­сног сје­ди­ње­ња Ло­го­са са сло­ве­сним те­лом, а суд се са­сто­ји у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња ра­ди нас ова­пло­ће­ног Бо­га. Логос се, другим речима, сједињује са словесним, а не са бесловесним телом. На овај на­чин про­ту­ма­че­ни про­ми­сао и суд има­ју чи­сто он­то­ло­шки ка­рак­тер, јер је њи­хов циљ очу­ва­ње при­род­ног (κατάφύσιν) на­чи­на по­сто­ја­ња би­ћа и задобијање благодатног обожења. За­јед­но са до­га­ђа­јем ства­ра­ња све­та ни из че­га, они пред­ста­вља­ју из­раз ства­ра­лач­ке љу­ба­ви Ло­го­са пре­ма ство­ре­њи­ма.Уза­јам­на по­ве­за­ност ло­го­са би­ћа са ло­го­си­ма про­ми­сла и су­да ука­зу­је на ди­на­мич­но по­сто­ја­ње би­ћа и на крајњи циљ– Будући век ка ко­ме су усме­ре­на. Отуда, одбацивање посебности човека доводи под сумњу смисао Христовог Оваплоћења и Страдања, а тиме и Васкрсења.

    Учењу о логосима промисла и суда свети Мак­сим Ис­по­вед­ник је дао ев­ха­ри­стиј­ско ту­ма­че­ње. Пре­му­дра Ико­но­ми­ја Бо­жи­ја, тј. Бо­жи­ји про­ми­сао, про­ја­вљу­је се у личном сје­ди­ње­њу чо­ве­ка и предвечног Ло­го­са у БогочовекуХри­сту, а Бо­жи­ји суд се по­ка­зу­је у тај­ни жи­во­твор­них стра­да­ња. Бо­жан­ски про­ми­сао се испуњавау при­че­шћу Те­лом Го­спод­њим, а суд се оства­ру­је у при­че­шћу Кр­вљу Го­спод­њом. Све­та Ев­ха­ри­сти­ја, сходно учењу светог Мак­си­ма, је­сте сре­ди­ште ис­пу­ње­ња Бо­жи­јег про­ми­сла и су­да, бу­ду­ћи да је она до­га­ђај у ко­ме се од­ви­ја во­згла­вље­ње це­ло­куп­не Бо­жи­је Ико­но­ми­је, у чијем су средишту Ова­пло­ће­ње и Стра­да­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста. На свакој Литургији се испуњава Божији промисао о Оваплоћењу Христа у животима верних и испуњавају се Христове речи: Сада је суд овоме свијету (Јн. 12, 31), јер по мери састрадавања са Христом, верник који се причешћује Њиме, не ступа на Суд на крају историје, него је већ прешао из смрти у живот (Јн. 5, 24). Питање порекла човека и његове иконичности тиче се, да закључимо, нашег спасења, живота или смрти, а не испразне академске полемике.

    Недопустива је неодговорност потписника Апела пред Црквом, као и заклањање иза институција образовног система државе. Искрен однос према проблему дарвинизма подразумева или потпуно прихватање вере Цркве у стварање света по врстама и стварање човека по икони и подобију Божијем, или, пак, остајање на позицијама дарвинизма, што подразумева отворену борбу за сопствене ставове. Свако скривање иза свог или нечијег прста, не само да је знак лицемерја, које Господ Христос посебно осуђује, него, уколико се ништа не промени, представља опасност по будуће нараштаје студената и свих чланова црквене заједнице, који би могли и надаље бити изложени дарвинистичко-атеистичкој пропаганди.

    Господ Христос упозорава на потребу непрестаног стражења у вери, тако да немарним у вери говори у Откривењу: Знам дјела твоја, да ниси ни хладан, ни врућ. О, да си хладан или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих (Откр. 3, 15–16). Свима нама су потребна дела достојна истинске вере и покајања, али је тешко после јавног иступања у име Цркве, отклонити настале последице. Зато је Господ посебно нагласио: Гледајте да не презрете једног од ове моје најмање браће (Мт. 18, 10).

     

     

    У Београду, 07. 06. 2017. године                                   Проф. др Здравко Пено

                                                                                        редовни професор Богословког факултета

                                                                                       Универзитета у Источном Сарајеву

                                                                                            

     

     

     

    [1]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Μυσταγωγία, 23, PG91, 697 C.

    [2]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,  1, 96, PG90, 981 C.

    [3]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Ἐρωταποκρίσεις,105, ЕПЕ, 14А΄, Θεσσαλονίκη1992,198.

    [4]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,13, PG 90, 296 B.

    [5]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [6]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51,PG 90,476 С.

    [7]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG 90, 485 D.

    [8]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,51, PG90, 488 A.

    [9]    ΜαξίμουὉμολογητοῦ,γχειρίδιαθεολογικάκαὶπολεμικά,16, PG91, 201C.

    [10]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ, ΔιάλογοςμετὰΠύρρου,PG 91, 309 B.

    [11]ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Κεφαλαίαπερὶἀγάπης,4, 85, PG 90, 1069Α.

    [12]Чарлс Дарвин, Човеково порекло и сполно одабирање, Матица Српска, Нови Сад 1977, 63.

    [13]„Све оно у чему неко греши према људима има многе мотиве (разлоге) опраштања – јер неко, грешећи према (једном) човеку, а другом човеку добро чинећи, природи којој је сагрешио њој се и оправдава, а хула на Духа – која је неверовање, које нема други повод за праштање него да неко постане верник – с разлогом, ономе који у неверју оконча живот, не допушта да му се опрости грех неверовања и безбожности, ни овде ни у будућем (веку)“. ΜαξίμουὉμολογητοῦ,Πέυσειςκαὶἀποκρίσεις,189, ЕПЕ 1992, 14 Α΄, 260.

    [14]  ΘεοφίλουἈντιοχείας, ΠρὸςΑὐτόλυκον,1, 2,PG6, 1025 B.

    [15]  ΜαξίμουὉμολογητοῦ,ΠρὸςΘαλάσσιον,54, PG90, 517 D.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    Управо сада, JOCCCA рече

    Ako se kaze da je neko gori od nekog ne znaci da je taj u odnosu na kog je neko gori los.

     

    ? Kojom logikom? Los -> gori -> najgori, tako ide gradacija.

    ...Sad se vec brinem za sebe :D

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 часа, Justin Waters рече

    Covjek takodjer nema sustinu. 

    Sto se tice sustine covjeka, on je nema u nepolatonistickom smislu. Covjekovu prirodu mozes definisati na vise nivoa. ... makroorganizam, celije, nukleotidni niz....subatomski nivo, pa gledati da se covjek sastoji od kvarkova koji su medjusobno povezani subatomskim silama i da zbog tih sila 99,999999% covjeka je obicna vakumska praznina pa ti sad dumaj sta je sustina. 

    Ништа не спорим, управо си дефинисао суштину сваког живог бића, које у себи садржи и природу неорганске материје. То је дакле физички и физиолошки ниво суштине. Међутим, антички философи и Свети оци, познају и онај  која га издваја од примата, осталих сисара, једноћелијских организама, биљака и минерала. Не бих се сложио с тобом да су Платон, Аристотел и Свети оци незналице кад тако нешто тврде.

    пре 5 часа, Justin Waters рече

    Zamisli da je Maksim znao da covjek nije sastavljen od praha zemaljskog, vec od praha zvjezdanog, da je znao da je 99,999999% covjekovog volumena vakumsko nista...

     Па имаш велике научнике XIX и XX века, не требају ти Свети Оци. Зар сматраш да када је Мендељејев открио периодни систем елемената, да је рекао: "А-ха! Нема Бога!" Било је управо обратно. Исто је било и са Ајнштајном и Хајзенбергом, или сматраш да си и за њих баја?

    Уосталом, не знам ни за једног озбиљног научника који оспорава Божију улогу у стварању и развоју живота, осим Стивена Хокинга. Али, Бог му је подарио дуг живот, можда га на крају сконта. Паметан је он.

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 35 минута, JOCCCA рече

    necu moci da prihvatim da je covek stvoren kao majmun 

    Šta fali majmunima? Posebno te nešto nervira na njima? Možda to što "previše" liče na ljude? 

    Nismo mi ljudi NASTALI OD majmuna nego imamo zajedničke pretke. (Mi i oni)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Iulianus рече

    Nismo mi ljudi NASTALI OD majmuna nego imamo zajedničke pretke. (Mi i oni)

    Да си рекао да су нам мајмуни рођаци па да ти чоек и поверује. А овако, чу, заједнчке претке?!

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 23 минута, Џуманџи рече

    Lol, los pokusaj zamene teza. :D Niko ne govori o tome da bogoslovlje treba osloniti na naucna dostignuca, vec da ni bogoslovlje ne moze (ako smo posteni (u svakom smislu te reci, tj. na svakom planu)) da kritikuje ono sto ne poznaje i sto aktivno odbija da uopste ispita.

    Знаш како, неки дужи период сам у цркви и нисам никада имао проблем са разумевањем отаца иако се уопште нисам бавио науком нити сам знао иједног верника или теолога који се бавио са научним питањима док нисам дошао на овај форум. Богословље не може и не треба да критикује науку нити је наука потребна за разумевање богословља. Овај Максимов текст је читан и разумеван вековима пре дарвина и еволуције и нико није имао проблем да га прихвати нити ће га неко са научним доказима укинути. Богословље говори о вечним истинама и стога се треба трудити да се што мање у њега уплићу нека научна истраживања. Мени црква дозвољава да верујем у стварање по библиском извештај без икаквих последица. Мада искрено да ти кажем да ме ова тема нешто велико не интересује, каква је мени корист да знам како је Бог створио свет видљиви и невидљиви, ја сам прах у времену и ваља ми се трудити да задобијем спасење а тамо ћемо ако Бог да да разматрамо ово питање где се зна сва истина и нема лажи и преваре.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Iulianus рече

    Šta fali majmunima? Posebno te nešto nervira na njima? Možda to što "previše" liče na ljude? 

    Nismo mi ljudi NASTALI OD majmuna nego imamo zajedničke pretke. (Mi i oni)

    Мени и човечија рибица личи на људе. :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Iulianus рече

    (hehehehe) :cheesy3:

    More bit (ma, šta more, more!) da sam neđe u nekoj knjižari prevrt`o stranice Luče u rukama i jedino tu rečen`cu zapamtiJo. No, jas` kući vrn`o sa Vijencem! Očiju mi! Niđe Mikrokozma u biblioteci, đece mi! Evo, sad sam gled`o:)) 

    Sumnjam takođe i na Nikolićeve kvante :(( Da se nijesu Vaseljene nekako izmiješale?! :0426_feel:

    Будалама кад би вјеровали,
    Поете су покољење лудо.
    Нашу сферу да ноћ не полази,
    Би л' овако лице неба сјало?
    Без остријих зуба ледне зиме
    Би л' топлоте благост познавали?
    Без будалах тупога погледа
    Би л' умови могли блистат св'јетли?
    Свемогућство светом тајном шапти
    Само души пламена поете.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Vedran рече

    Да си рекао да су нам мајмуни рођаци па да ти чоек и поверује. 

    I onda bi mi on rekao da ne želi kod takvih "rođaka" da ide na slavu.. i, eto belaja. :smeh1:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 29 минута, Протомајстор рече

    Ништа не спорим, управо си дефинисао суштину сваког живог бића, које у себи садржи и природу неорганске материје. То је дакле физички и физиолошки ниво суштине. Међутим, антички философи и Свети оци, познају и онај  која га издваја од примата, осталих сисара, једноћелијских организама, биљака и минерала. Не бих се сложио с тобом да су Платон, Аристотел и Свети оци незналице кад тако нешто тврде.

    Ma, jasno je, sustina nekog bica je i metafizicko i filosofsko - logicko pitanje. Recimo, uzmes sto i stolicu, koji su od drveta gradjeni ,  od iste materije su. Imaju oba cetiri noge i ravnu povrsinu i istu geometrijsku figuru. I, postavis hranu na oba objekta. I, opet, se razlikuju po sustini. Jer je sto za jelo, a stolica za sedenje.

    Ralikuju se, iako, imaju istu gradju i slican geometrijski oblik. Sad, po Justinu, ne bi ih razlikovali, jer imaju istu gradju. :) Ali, sama priroda stvari i iskustvo nam govore drugacije..

    I, ipak ih, razlikujemo, jer su razliciti po sustini, iako im je projava slicna.

    Ima tamo kod sv. Jovana Damaskina u Istocniku znanja kako se gleda na sustinu , licnost, rod, vrstu, ....koje definicije tih stvari , su oci koristili da oblikuju bogoslovlje o prirodi i sustini i licnosti u Bogu kao sv. Trojici, o sjedinjenju priroda u Hristosu i o samom coveku.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Zoran Đurović рече

    Будалама кад би вјеровали,
    Поете су покољење лудо.
    Нашу сферу да ноћ не полази,
    Би л' овако лице неба сјало?
    Без остријих зуба ледне зиме
    Би л' топлоте благост познавали?
    Без будалах тупога погледа
    Би л' умови могли блистат св'јетли?
    Свемогућство светом тајном шапти
    Само души пламена поете.

    Ma di ptkrivaš te pesme :))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    ? Kojom logikom? Los -> gori -> najgori, tako ide gradacija.
    ...Sad se vec brinem za sebe [emoji3]


    Losa ti logika.
    Mnogo se tupi a sve je jednostavno ali ima dokonih pa ako kazes da je kasika metalna a oni kazu a sta je metal i nije im bitno da li je metalna vec da vrte nesto u krug

    Послато са SM-G7102 користећи Pouke.org мобилну апликацију

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Zoran Đurović рече

    Будалама кад би вјеровали,
    Поете су покољење лудо.
    Нашу сферу да ноћ не полази,
    Би л' овако лице неба сјало?
    Без остријих зуба ледне зиме
    Би л' топлоте благост познавали?
    Без будалах тупога погледа
    Би л' умови могли блистат св'јетли?
    Свемогућство светом тајном шапти
    Само души пламена поете.

    Blagodarim! :skidamkapu:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Šta fali majmunima? Posebno te nešto nervira na njima? Možda to što "previše" liče na ljude? 
    Nismo mi ljudi NASTALI OD majmuna nego imamo zajedničke pretke. (Mi i oni)


    Ne nerviraju me. Nek se oni druze sa evolucionistima a ja cu bez njih.

    Послато са SM-G7102 користећи Pouke.org мобилну апликацију

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Матусал рече

    нити сам знао иједног верника или теолога који се бавио са научним питањима док нисам дошао на овај форум.

    E, vidis, u tome je problem vascele Crkve. Covecanstvo je dobilo jos jednu prizmu kroz koju posmatra svet, a verujuci nikako da se pomire sa gubljenjem monopola nad time ko diktira pogled. 

    пре 8 минута, Матусал рече

    Богословље не може и не треба да критикује науку нити је наука потребна за разумевање богословља.

    Naravno da moze i da treba i naravno da je nauka potrebna bogoslovlju jer nam i ona koliko - toliko otkriva tajnu o nama. Ako je na korist i dobro - hriscansko je.

    пре 8 минута, Матусал рече

    Овај Максимов текст је читан и разумеван вековима пре дарвина и еволуције и нико није имао проблем да га прихвати нити ће га неко са научним доказима укинути.

    :0212_rolleyes: Nece, ne brini.

    пре 2 минута, JOCCCA рече

    Losa ti logika.

    Pa, Ok, ali onda mi objasni kako ide ta gradacija, zivo me zanima. Nije lepo ovako, zar da ostanem neinformisana?

    Измењено од Џуманџи

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



×
×
  • Креирај ново...