Jump to content

Volim_Sina_Bozjeg

Члан
  • Број садржаја

    23135
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    29

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Poštovani, dobro došao na forum. Hristos je nač Učitelj i sve što je činio i svako čudo koje obznani radio je sa porukom kako bi je Njegovi mogli razumevati i po tome postati deca Božja a ne radi toga da se u čudo ima samo verovati. Verovali su i fariseji u čudo pa su mu spočitavali da to čini pomoću demona.
    Dakle Hristos je doneo i pravovernost i poznanje Nebeskog i mi zaista ne bi lomili glave svoje jer svako svoje obaveze ima koje "zapostavlja" radi toga što ovde ištemo Nebesko Carstvo jer verujemo da će nam se sve ostalo dodati.
    Tema je bitna, jer radi istine o vaskrsenju Hrista samog i Njeovih, mnoge stvari u životu bi postale više nego jasno odvojene (nebesko od zemaljskog) i to bi čoveku pomoglo da uzrasta u Hristovim vrlinama koje ne bešu od ovoga sveta iako je boravio na ovom svetu.
    Inače mnogi sveti oci govore da je Bogomislije ravno molitvi, pa se eto na ovaj način barem ja pokušavam što više moliti, jer zaista nemam nameru da stečeno znanje naduvam u sebe samoga kao kvasac farisejski nego da ga delim sa svima vama pa i dalje, Bez znanja postavljaću na fb ikone i ispod njih more Amina a moje poznanje o Hrisz ću potražiti onda kod vidovite zorke jer ona nešto zna.
  2. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Mozak ti je ograničen na muško ženske teme i odnose.
    Iako nije posečena znači da nije materijalna da je mač može rasporiti ali strada (muire) zajedno sa telom. Inače bi bilo rečeno da se telo poseče i strada dok duša odlazi i putuje kao da se ništa desilo nije.
  3. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Zato što se u pravoslavlju kasnije iz ne znam kog razloga ustalila besmrtna duša kao zalog nastavka života u Hristu a ne upravo ono zbog čega je Sin Čovečji i stradao na Krstu a to je Vaskrsenje koje je atemporalno i kojim podiže sve od početka do kraja veka.
    Kao što rekoh u starom adamu svi umiremo u Hristu svi živimo večno.
    Evo odlomak iz Jovana:
    Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше. Ко се ти сам правиш?
    А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш,
    И не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и ријеч његову држим.
    Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се.
    А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио?
    А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам.
    Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.
    Kako to Isus govori da je avrama video i da avram dočeka Njegov dan. Tu svakako Isus govori o svom atemporalnom vaskrsenju i danu kad će se na Krstu to obznaniti svim svetovima.
    Evo još nešto od Jovana:
    А Исус им поново рече: Ја идем, и тражићете ме; и помријећете у гријеху своме; куд ја идем ви не можете доћи.
    Тада рекоше Јудејци: Да се неће сам убити, јер говори: куд ја идем ви не можете доћи?
    И рече им: Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свијета, ја нисам од овога свијета.
    Зато вам и рекох да ћете помријети у гријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у гријесима својим.
    Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем.
    Много имам о вама говорити и судити; али Онај који ме лосла истинит је, и ја говорим у свијету оно што чух од њега.
    И не разумјеше да им говори за Оца.
    А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човјечијега, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам од себе не чиним: него како ме научи Отац мој онако говорим.
    И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.
    Isus ovde govori da je Sin Čovečji početak kojeg Otac posla i koji Oca zna a ostali ga ne znaju. Govori kuda Sin Čovečji ide oni ne mogu doći a kad podignu Sina Čovečjeg (na Krstu) poznaće da je to Prvenac atemporalno vaskrsli kroz koga je sve postalo, onaj isti Sin Čovečji koji se pope na nebo a da je pre toga sišao sa tog neba. Još jedna zanimljivost ovde sledi, da Isus govori da ništa ne čini što ga ne nauči Otac njegov, te je Očeva volja ta koja Sina Čovečjeg proslavlja tako što podignuti Sin podiže sobom sve koje je ranije video (videli smo u poglavlju sa avramom) i sve koje vidi kao svoje do kraja veka u Njemu samome.
    Zato im govori da činite dela avramova i da je otaac vaš avram vas bi i Bog poznao i podigao vas u meni.
    Sve što Isus govori odnosi se na telo a ne na dušu, Isus ne poznaje duše, Isus poznaje ličnosti, Isus jede sa Avramom, Isus vaskrsava Lazara, Isus daje Telo i Krv učenicima, Isus podiže Carstvo živih ljudi a ne duša.
    Isus nije vaskrsao kao individua i dao nam nadu da će vaskrsnuti nas. To bi bilo u suprotnosti sa Pismom jer onda nismo jeli ni Telo ni pili Krv. Isus vaskrsava i podiže u sebi sve svoje koje poznaje kao Carstvo a ne kao prošle i buduće generacije, Isus podiže i daje svoje Telo i Krv Carstvu a ne kostima i besmrtnoj duši koja bi trebala tek da sačeka Telo kao da to Telo nije već vaskrslo Hristom Isusom.
    Zato je bitno smanjiti doživljaj besmrtnih duša i više verovati životu u vaskrslom Hristu koji našu zemaljsku smrt svojom smrću i vaskrsenjem čini podjednakojakijom u tom eshatološkom smislu nove tvari van ovog vremena i prostora, odnosno neuslovljena više ovim vremenom i prostorom.
  4. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Ne kao poslednju realnost.
  5. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Da, ali je u nama a ne obećano da će nam se stvoriti. Moraš konačno da razgraničiš stvari.
    Hristos nije rekao ako budete dobri ja ću vam stvoriti Carstvo, nego je rekao Carstvo je u vama i smrti videti nećete tj. iz života prelazite u večni život.
    Nema onoga e sad da podvučem imena na papir i da vidim kome da stvorim Carstvo a kome ne. Nema toga moj brate, nego pomeni me Bože u Carstvu tvom, samo to postoji. Gde da te pomene ako Carstvo tek treba da se uspostavi?
  6. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Pavle piše da se u tren oka posle smrti selimo u eshaton u telima koje je ranije opisao kao duhovna tela.
    Nema više malih eshatona pojedinačnih nego je sve to Jedan eshaton u Hristu.
    Ono što je Hristos po prirodi, nama se edaje po blagodati.
    Naprimer moje molitve za upokojenog oca sada, Bog ih prima pre njegovog upokojenja, jer On zna šta će biti on je stalna sadašnjost.
    Kao i Liturgija.
  7. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Најлепше ти благодарим оче.
    Иначе занимљиво ми је како апостоли наглашавају значај и славу Исуса Христа Богочовека који се у Јовану 17. представи потпуно у слави очевој и где пред само страдање Сина Човечјег чини ми се уздиже Тело (без Јуде који Га издаде) у Очеву Славу. Већ тада можемо видети Сина Човечјег да је са Неба са којег сиђе и пре него што се вазнео на небо и сео са десне стране Оца а то су могли апостоли лако видети кад их је Васкрсли крстио Светим Духом.
    Све више и више се Писмо не може читати са историјске хронолошке перспективе него се Писму има приступати у Тајнама Створитеља са Његове перспективе кроз које је све постало, зато Павле не прави грешку и говори изричито кроз Исуса Христа је све постало а не кроз Логоса...
    Тај Богочовек Исус Христос истинити Бог наш је пркосио свим могућим природним законима иако је добровољно имао људску природу на себи али она Га ничим није могла ограничавати нити умањивати Његову Божанску природу а Божанско управља физичким законима, како временом тако простором, тако и Тајанственим деловањем свеприсутног Богочовека а не само Логоса како нас овде поједини збуњују.
    Како Богочовек може бити свеприсутан ако је ограничен нашим схватањем природних закона, као да победа над смрћу, промена времена из текућег историјског ограничавајућег у вечно неограничено безвремено, није могла Богочовека уприсутнити и пред старим Адамом и последњим у Царству Божјем за сва времена.
    Тако данас уместо живог Христа Исуса и Његовог Другог доласка већ за живота као што су то чинили апостоли, ми чекамо поново историјски дан, као да ћемо тај дан икада имати прилике да славимо попут рецимо дана младости друга тита.
    Нема по мени историјског датума другог доласка, већ је други долазак стање, које се појединачно свима објављује на исти начин а не кажем да се тај дан историјског карактера у светлости пуне славе неће и десити као крај времена за све и оне који Тело нису.
    Тело је ван времена а дан који одваја крај и почетак бескраја почиње у Царству које је већ овде у нама. Данас можемо помирисати тај дан, заронити у њега на дах, као што ронилац рони на дах у води али мора изаћи из воде да удахне ваздух. Међутим рећи да ронилац није ронио и био у води зато што је морао узети понекад дах, то није исправно. Као што је ронилац у води зароњен тако смо и ми већ овде у Царству које је у нама.
  8. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на Bilbija у Грађански рат у Украјини   
    O kakvim hilòjadama izgubljenih ruskih vojnika pricas? Znas li ti ista o tom Limanu, broju vojnikja, stanju na frontu ? Na osnovu cega ti zakljucujes da ce stradati "hiljade" ruskih vojnika? Rusa je do sasa stradalo 6 hiljada a ukrajinaca 40-50 000.... 
    RUsi su oslobodili 20-25% Ukrajine, stvaraju nove drzave a ti kukum avcis nad njihovom sudbinom? 
  9. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from - Sidarta - in Ћирилица и Latinica   
    Izvinite što smo bogat narod pa su oba pisma naša.......
  10. Оплаках :))
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на sanja84 у Тема јасна из прве поруке   
    video-2df147084f0ae7ed6dc0e2c8ffcb578d-V.mp4    
  11. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на александар живаљев у Бивша најбоља рукометашица Југославије, Светлана Китић, са ћерком ради у пекари   
    BLIC ZABAVA Čujem ljude kako govore: "Ne mogu da verujem da me služi Ceca Kitić": Ispovest najbolje rukometašice koja sada radi u pekari na Novom Beogradu
    Svetlana Ceca Kitić (62), nekadašnja rukometašica, otvorila je pekaru na Novom Beogradu u kojoj radi zajedno sa ćerkom Marom, a već nakon mesec dana proširile su posao ponudom kuvanih jela.
    Piše: I.M.  24.08.2022. 06:30     - Krenula sam u ovaj posao jer mi je bilo dosadno. Iz sporta sam izašla prezasićena, u rukometu sam bila 45 godina i pauze sam pravila samo kad sam rađala decu. Loptu više nisam mogla da pogledam. A i htela sam da se odmorim. I odmarala sam se, a korona je produžila odmor. Nakon sportske karijere, želela sam da radim nešto. Moj kum Radivoje Korać rekao mi je da otvara pekaru sa još dvojicom saradnika i pozvao me da budem četvrti partner. Prihvatila sam. Radila sam, prodavala peciva i kruna s glave mi nije pala, jer ipak sam ja krunisana kraljica. Svidelo mi se. Ništa mi tu nije bilo strano. Radilo se dosta, ali bila sam u kontaktu s ljudima, što mi je prijalo jer sam oduvek timski igrač. Kada se ta naša četvorka razišla, uz pomoć drugog prijatelja, Gagija, iznajmila sam prostor i otvorila svoju pekaru. Samo kvalitet je važan. Nikada ne bih davala proizvode od juče. Nisam ni skupa. Burek se sviđa mušterijama. Imam stalnu klijentelu. Ne planiram da se obogatim od pekare, niti to mogu.
      FOTO: OLIVER BUNIĆ / RAS SRBIJA Svetlana Ceca Kitić
    U početku je radila sama, ujutru od pet do kasnih poslepodnevnih sati. Savladala je sve, rad na kompjuteru, nabavke, mešenje, pečenje peciva...
    - Sada imam i kuvaricu Cacu i u pekari nudimo i gotova jela. Čujem ljude kako govore: “Ne mogu da verujem da me služi Ceca Kitić". Ja ne služim već prodajem pecivo i kažem: “Izvolite.” A šta i ako služim? Bila sam najbolja na terenu, ali nikad nisam živela niti živim za prošlost. Decu sam vaspitavala da se ne živi od stare slave. Idem danas misleći na sutra i ne obazirem se na juče. I uživam u svom poslu.
    Deca su joj danas velika: sin Nikola (40) zaposlen je na aerodromu, ćerka Sandra (24) je na kruzeru u Nemačkoj, a sa starijom Marom (34) radi u pekari.
    - Mara mi pomaže u pekari, a Saška od 18 ne živi sa nama već je odlučila da bude samostalna. To je bio naš dogovor u kući. Ko želi, može da se osamostali kad napuni 18 i da živi svoj život, ne na račun mame. Mama je tu da pomogne. A ako odlaziš, moraš da se snađeš. Ukoliko ostaješ sa mamom, onda pravila moraju da se poštuju jer kod mame živiš na “all inclusiveu”. I Nikola je rano otišao od kuće, dok je Mara najviše vezana za mene. Često joj kažem: “Ajde, Maro, udaj se, daj mi malo prazan stan, da mama živi malo.” Ona za mene kaže da sam Alisa u zemlji čuda, da sam retro, da previše verujem ljudima i da neko, ona, mora da me čuva. Kada ona radi u pekari posle podne, a ja sutradan ujutru, ostavi mi poruku: “Mama, volim te” ili “Želim ti divan dan” - ispričala je za Gloriju.
     
  12. Радостан
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на Драшко у Слике форумаша   
  13. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на sanja84 у depresija. kako se izlečiti. poželjni saveti sa ličnim iskustvom.   
    Kako bilo, pre lekova su psihički oboleli ljudi sedeli po ustanovama i nisu imali šanse da se izleče, zaleče. Sada sa lekovima, normalno žive...koliko toliko normalno.
  14. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Violetta Valery in Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?   
    Iskreno zamišljam je, sa molitvom na usnama.
  15. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Молитве без даљњег иду Хр, а Дух Свети је тај који се моли у нама. Све иде ка Оцу. Славе се свеци, јер и ми се молимо за друге. Љубав је та која нас уједињује. Оне се срећу у Хр и дају Оцу.
    Тело као форма неће нестати. Не као идентична материја која је треутно у нама, јер је она променљива. Постају ти атоми и саставни део других људи. Али, кроз душу држи се форма и живот тела. То је отисак у глини. Тако видимо душу. Но, на бесмртност, како ми се чини, нећемо чекати. Наравно да ћемо умрети, али се одмах и пробудити. Ја сам, како сте миогли видети, тежак буквалиста. Физички постојимо у телу Христовом. Због тога велим не замери се са братом, уносиш дисторзију у то тело. Јер је и он тамо. Није ово морална прича него онтолошка.
    Христос је заиста васкрсао и ми са њим. Једини период који чекамо је овај нашег историјског битисања. После смрти ћемо се сјединити са њиме. Јер смо умрли а и устали са њиме. Не као душе или некакве личности, него као људи.    
  16. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Не то није моја теза. Ја велим да одмах идемо и устајемо комплетни пред Њиме. Нема дремања. Богу, наше кости које овде остају не требају да би нас преко њих пресаздао. То је прах. Ништа. 
  17. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    3)
    Сада бих се зауставио са цитирањима настојећи да ово продубим, а следећи изванредан текст: Панајотис Христу, Максим Исповедник о бесконачности човека. Он наводи једно сјајно место када се Григорије Акиндин руга Палами и пита га спрдалачки: Како ти је пошло за руком да постанеш беспочетни човек, кад сви људи имају физички почетак? И онда прави паралелу са њим и архијеретиком Аполинаријем који је говорио да је Ис имао беспочетно и небеско тело.
    Почетак, твари, како и врапци знају, је у логосима који су израз Божије воље и сутуирани су у Логосу ка коме се створења кроз временску актуализацију крећу, и ако је кретање ок., тј. да им је гномичка воља здрава, онда се за разумну природу може рећи да је и заиста део Бога (Гр. Богослов). Зато се води рачуна о разликовању логоса природе, који нас апсолутно одсеца од Нестворене, Божије природе и начина постојања (тропос ипарксеос) који нас сједињује са Њиме. Тај пак начин постојања у Логосовој личности која спаја нестворено и створено, је везан за божанствену икономију, вечни енергијски план Божији изражен у предодређењу, тако да Адамов пад нема никакве везе са овом централном наканом него само са модалитетима извршеног спасења.
    Максим много пута наводи да су почетак и крај једно те исто. Чувајмо се да то не читамо у оригенистичком кључу. Почетак, средина и крај се разликују у нашој темпоралној димензији. Ту би ова Максимова изјава била глупа. Но, Максим је један од највећих умова за кога црква зна. Улазећи у свој крај (сврху, поклапајући свој историјски логос са првобитним и вечним логосом) спашени спаја оно замишљено и оно реализовано, почетак и крај и улази у свагда-крећући починак и свагда-стајајуће кретање (мислим да ово о. Сава има на уму). Христу закључује: „Будући ослобођен од свеза времена, он се ослобађа од обе крајности (почетка и краја) и тако постаје не само без краја - један аспект који је лако разумљив - већ такође и беспочетан, пошто почетак спада у оквир времена које је укинуто... А пошто је истински почетак и крај управо Бог, јединство између ова 2 елемента унутар људи који су спасени представља јединство са Богом“. То је обожење. Постати беспочетни и бесконачни по благодати (анархи и ателевтити). Свеци кроз време постају свесни те њихове остварености која је ван времена и простора.
    Оно што се коси са нашом логиком је то како да један може истовремено да буде на два места и то у телу. То остаје као велики проблем о коме ваља промишљати. На страну Хр који је и телесно присутан на много места, али њега да прескочимо сада, остају проблеми како нас свеци чују (јер сам кроз оне парадоксе навео да се и за те спашене душе мора одмах увести једно стање надвремености), и како у телима интервенишу, што помену Мк Ефески, а сведоче и Житија. Опет, волео бих да чујем на ком небу је то Илија у телу? То је сигурно ово есхатолошко, јер Син седи са „десне стране“ беспочетног Оца (дакле, нема те десне стране, већ је реч о Небу). А како Илија може да буде тамо, ако Хр није дошао по други пут? Он и Мојсије на Тавору говоре о стварима будућим, ономе што знају, не као кад су прорицали док су били на земљи, а јављају се као људи од крви и меса које Пт не разликује и за свакога би да направи по једну сеницу. Коме је Исус од ученика рекао да неће умрети док не виде Сина како долази у Слави? А још није било Другог доласка. Преображење је био тај Долазак који су видели тројица.
    Наше теологије треба да буду у стању да објашњавају Писма, односно Логоса који нам се јавља кроз њих. Што је теологија узвишенија, то више феномена и библијских епизода и тајни може да објасни (покуша да разјасни).
    Надам се да сам кроз ове цитате и коментаре успео колико-толико да прецизирам моје виђење ствари, а не да их више закомпликујем. Без помоћи о. Саве бих остао на оном недореченом нивоу. Свако добро у Господу!
    На крају, ипак сам ја познат као духовити недуховни духовник, па зато да вас све мало насмејем:

     
    О. Сава слуша релацију о. Зорана у Вечном Риму и мисли: O, My God!...
  18. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Stvoreno je samo vec u stvorenom svetu moglo slobodno da prihvati Bozji dar, tj. Obozenje po daru po blagodati, jer je to po prirodi nemoguce.
     
    A Obozenje i jeste ona ljubav koja se pretvori u vecni odnos Boga sa stvorenim ali kako vidimo iz svega sto smo ucili, promisao Bozja jeste da sama tvorevina slobodnom voljom prihvati vecnost.
    Takav koncept je bitan za stvoreno svesno bice, koje sada slobodnom voljom i u potpunoj slobodi, samostalno odlucuje, da li ce biti ili nece biti u vecnoj zajednici sa Bogom.
     
    Za samoga Boga je to vec gotova stvar, On ne podleze vremenu niti trenutku odluke Tvorevine ali trazi slobodan pristanak stvorenja, za vecni odnos.
  19. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Da se vratimo temi...
     
    Ima jedna dobra misao, rodjena ko zna gde ko zna kad, koja na pitanje duse i tela posle telesne smrti govori ovako> I da prihvatimo, da se je privremeno dusa odvojila od tela(zemnog, ne eshatoloskog), dakle i da se je dusa privremeno odvojila od tela, ona nije pocepala svoju vezu sa telom.
  20. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима   
    Sad bi samo da pitam, pre nego sto ista promislim.
     
    Buduci, da se svetitelji javljaju u Bogu, dakle posle "vecnog putira" koji za svetitelje postaje realnost i za koje verujemo, da su potpuno u Bogu, zasto bi morali svetitelji, da cekaju drugi dolazak i sveopste vaskrsenje, da bi ponovo bili upravo onakvi kakvi se danas nama javljaju.
     
    Ako pogledamo Hristovo preobrazenje, tu nalazimo na Iliju, ne kao duha nego kao potpunu Licnost u Bogu, taj isti Ilija prevazilazi sada vec palu ljudsku prirodu, jer je blagodat vecnog postojanja vec u njemu i nema javljanja bez preobrazenog ovaplocenog Hrista?
     
    Da li je moguce svetitelju, da zgresi dok je u Bogu po blagodati sada vec Oca, kad se Sin gleda? Ako mu nije moguce jer blagodat nadjacava prirodu coveka, ponovo mi se postavlja pitanje, zasto bi onda neko ko je u Bogu cekao drugi dolazak, jer mu se status sigurno ne menja.
     
    Ilija je sa apostolima ustvario kontak, ne kao duh nego kao licnost, jer licnosti bez odnosa ne postoje a koliko vidim na preobrazenju, sva je pucalo od razgovora.
     
    Hvala o.Savo, pa ako mislite da su ova pitanja stetna za mene, blagoslovite mi neko poslusanje. 
  21. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава   
    Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?
    Језек.:37:3   36 Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.
    Јован:12:24   37 И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.
      38 А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.
    Псал.:4:14   39 Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије.
      40 И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.
      41 Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.
      42 Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;
    Дан.:12:3Мат.:13:43   43 Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;
    Филиб.:3:21   44 Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.
    Лука:20:35   45 Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.
    1 Мој:2:7Јован:5:21Рим.:5:14   46 Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.
      47 Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба.
    1 Мој:2:71 Мој:3:19Иса.:9:6Лука:2:11Јован:3:31   48 Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.
    Филиб.:3:20   49 И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.
    1 Мој:5:3Рим.:8:29Филиб.:3:21   50 А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.
    Мат.:16:17   51 Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,
    Филиб.:3:211 Сол.:4:15   52 Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.
    Мат.:24:31Јован:5:291 Сол.:4:15   53 Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
    2 Кор.:5:4   54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.
    Откр.:20:14   55 Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа?
    Ос.:13:14   56 А халац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.
    Рим.:7:8   57 А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.
    Псал.:98:1Рим.:7:25   58 Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у дјелу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.
    2 Дн.:15:7Псал.:19:11Иса.:3:101 Сол.:2:1  
  22. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Ništa ti ne razumeš, zato što prevodiš ono što pišem na tvoju perspektivu.
    Mi ne živimo predodredjeni šta god uradili, nego je naš odnos sa tvorcem predodredjenje onoga što nam se dešava. Sud se završava tvojim zemaljskim životom, sva dela učinjena ili ne učinjena sve molitve mojake tovje za tebe i ostalih članova Crkve od početka do kraja veka računaju ti se u spasenje ali ako je tvoja slobodna volja osveštujući te Hristos u poslednjem času da prihvatiš i majku svoju i Crkvu (čovečanstvo) koje se moli za tebe i sve to odbaciš nikakav poslednji sud te neće spasiti niti ćeš se probuditi preobražen na tom sudu kako ti zamišljaš i uspećeš da promeniš odluku.
    Dakle odnos prema Drugome ( ako nisi poznavao Hrista kako ga hrišćani poznaju onda u odnosu prema Životu) je taj koji tebe opredeljuje da li ćeš u poslednji čas uspostaviti osvešćen odnos sa Tvorcem. Međutim poenta je u tome što ti nisi taj koji prepoznaje Tvorca, već je Tvorac taj koji prepoznaje tebe i tebi se javi kao što se javio Petru koji poznaše Isusa kao Sina Božjeg i gde mu sam Sin i svima nama svedoči "to što si me prepoznao kao Sina Božjeg ne dolazi ni po telu ni po krvi, nego ti je dato od Oca mog Nebeskog). Dakle život u podvigu, dobrim delima molitvama,ljubavi koji ima za cilj da ti prepoznaš Boga je utopija, nego život u Bogu podvigom, dobrim delima, ljubavi i odnosu prema Drugome mora biti takav da Bog prepozna tebe kao stanovnika Carstva koji postaje i tvoja realnost, jer umireš za zemlju a vaskrsavaš za večnost.
    Boga ne treba tražiti da ga ti prepoznaš (onda dolaziš u opasnost da pomisliš kako si već spašen ili si već u paklu) nego Boga treba živeti tako da On prepozna tebe, da ti se On obrati da Živ budeš na sve vekove, vaskrsnut od sopstvene nemogućnosti prepoznavanja Tvorca pa i Sina Božjeg ako ti to ne da Bog Otac Lično.
    Sveto Pismo je svedočanstvo kako je Bog prepoznavao svoje ljude, ljude stanovnike Carstva a ne kako su stanovnici Carstva prepoznavali Sina kao nekoga ko sa njima boravi u Carstvu.
    Dakle obrati pažnju molim te na to da mi ne možemo prepoznati Boga ni čitajući Pismo ni delima svojim ni milosrđem svojim ni ljubavlju svojom, već da imamo živeti tim delima kako bi Bog prepoznao nas i uselio nas u Carstvo kao svoje a ne kao neke koje treba da skroji od ničeg.
  23. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење   
    Prelazak iz života u život nije besmrtnost tela hajlendera, koji se smara po čitav Božji vek.
    Prelazak iz života u život je pobeda smrti vaskrsenjem duše i tela u duhovno neraspadljivo telo, gde tvoja ličnost počinje neprekidno  uspinjanje ka bespočetnom i beskrajnom Ocu u Carstvu sa Sinom, gde postaješ pričesnik Božanskih nestvorenih energija, gde tvoje postojanje više nije uslovljeno jer si banuo u svet, nego što si ga sam slobodnom voljom izabrao.
    To što ti vidiš moje koske, smrtne koje se raspadaju pred tvojim očima, to ne znači da ja nisam u duhovnom telu vaskrsnutom u Hristu u večnom uspinjanju gde se svi svetovi okupljaju oko Oca Nebeskog daleko od smrtnog i grehovnog stanja. Ovde svi umiremo ali se i ostvarujemo kao duhovno vaskrnuta bića u Carstvu.
    Mene smrt ne plaši niti mi veru čini u vekovno čekajućem raspoloženju na život. Meni je smrt prelazak iz života u večni život. U smrti ostavljam svoje ogrehovljeno telo a vaskrsavam u stanovima Oca Nebeskog koje je pripremio za sve nas koji u Hristu vaskrsavamo.
    Smrt bi učinila život beznačajnim, smrt obesmišljava svaku radost u životu, svaki zagraljaj, svaki poljubac, svaku ljubav prema bližnjima prirodi, Bogočoveku u Njegovim delovanjima i ako Hristos nije ustao iz mrtvih ( nije video smrt na vek) onda je i naša vera uzaludna a ovo postojanje ne bi mogao da nazovem život, nego budalaština.
     
  24. Свиђа ми се
    Volim_Sina_Bozjeg got a reaction from Милошшш in Ko je umro na krstu?   
    Sveopšte vaskrsenje se nalazi u Hristu a ne u vremenu.
    Vreme je stvorenje, kako kaže Maksim Ispovednik,te kao takvo ima kraj, zato ne utiče na Telo Hristovo, jer je Njemu podložno.
     
  25. Волим
    Volim_Sina_Bozjeg је реаговао/ла на Рапсоди у Размишљамо ли о сопственој смрти? Како је замишљамо?   
    Шта год урадила, каква год добра дела имала иза себе...да ми последње речи буду на уснама и да их и таква осећања прате...Господе, помилуј ме грешну .
×
×
  • Креирај ново...