Епископ Атанасије (Јевтић): СРПСКА АРХИЕПИСКОПИЈА ЖИЧКА – ПЕЋСКА ПАТРИЈАРШИЈА И ЦАРИГРАДСКА ПАТРИЈАРШИЈА, ОДНОСИ КРОЗ ИСТОРИЈУ

пре 4 минута, о.Небојша рече

Нема потребе за персирањем, а ни за сакривањем. Лако ме је наћи на сајту Богословије гдје су матурски таблои или у календару Црква за ову годину.

Милан Ракић је већ написао за мене да сам на служби у Мачви.

Колега, Ви сте ипак старији. Не треба Ви мени да персирате. 

Има и мене на паноу београдске богословије, но, оток-потом. 

пре 13 часа, Milan Nikolic рече

Јел неко прочитао овај рад вл.Атанасија, и има ли неке речи о догађајима у Украјини и уопште о фанарском додељивању и одузимању аутокефалија кроз историју?

Може ли неко да ми одговори на ово питање везано за тему?

пре 4 часа, Milan Nikolic рече

Може ли неко да ми одговори на ово питање везано за тему?

Daleko sam od kompetentnog, ali tekst mi se cini nedorecenim. Najveci dio teksta je istorija (stil je pomalo "leteci" cime je dosta tezak za pracenje) dok je tek pred kraj teksta izveden zakljicak o "uzimala-davala" pristupu u dodjeljivanju autokefalije...Autor je nesumnjivo iznio stav, ali iskreno ocekivao sam da ce argumentacija biti bogatija, tj. da ce problematika biti sagledana sa vise aspekata.

Da ne bude da samo kritikujem, moze se dosta nauciti iz teksta

пре 2 минута, Flavius Belisarius рече

Daleko sam od kompetentnog, ali tekst mi se cini nedorecenim. Najveci dio teksta je istorija (stil je pomalo "leteci" cime je dosta tezak za pracenje) dok je tek pred kraj teksta izveden zakljicak o "uzimala-davala" pristupu u dodjeljivanju autokefalije...Autor je nesumnjivo iznio stav, ali iskreno ocekivao sam da ce argumentacija biti bogatija, tj. da ce problematika biti sagledana sa vise aspekata.

Da ne bude da samo kritikujem, moze se dosta nauciti iz teksta

Сјајно. Исто и ја  мислим. Све ми делује као да пише из позиције: ја сам ово рекао и као такав сам неприкосновени ауторитет. То ме нервира у његовим текстовима. 

Епископ Атанасије је иниституција! Чича је загазио у 82. и није у најбољим годинама, много је дебео и већ 1/4 живота га муче болови од пршљенова. Опраштам му све што данас погреши или заборави да помене, јер сам већину патрологије научио из његових текстова и превода, а научио сам и како је бити одан Христу и свом народу. Епископ Атанасије је највећи теолог који пише на српском још од аве Јустина, а то је 40 година округло. Епископ Атанасије је годинама један од највећих живих Срба и то оних правих, на којима почива Српство. Он неће никад издати ни Св. Саву, ни кнеза Лазара, ни Србију, ни Русију.

Тражили су да проговори и проговорио је, а они који су то тражили и прозивали га по медијима нису му ни до колена.

Толико о томе.

пре 8 минута, Протомајстор рече

Епископ Атанасије је иниституција! Чича је загазио у 82. и није у најбољим годинама, много је дебео и већ 1/4 живота га муче болови од пршљенова. Опраштам му све што данас погреши или заборави да помене, јер сам већину патрологије научио из његових текстова и превода, а научио сам и како је бити одан Христу и свом народу. Епископ Атанасије је највећи теолог који пише на српском још од аве Јустина, а то је 40 година округло. Епископ Атанасије је годинама један од највећих живих Срба и то оних правих, на којима почива Српство. Он неће никад издати ни Св. Саву, ни кнеза Лазара, ни Србију, ни Русију.

Тражили су да проговори и проговорио је, а они који су то тражили и прозивали га по медијима нису му ни до колена.

Толико о томе.

пре 1 сат, Леон Професионалац рече

Све ми делује као да пише из позиције: ја сам ово рекао и као такав сам неприкосновени ауторитет.

пре 8 минута, Vladan :::. рече

 

Стварно то мислим.

Да је велики - јесте! То нико не спори. Али велики морају да знају када треба да стану. Некад истрајеш управо тиме што станеш на време. Како Бог заповеда. 

Наша је несрећа што смо толико мали и сиромашни па имамо само њега који се издвојио од многих. Додуше, неки су просто били онемогућени да буду велики. Не само Ђуровић, било је ту прегршт даровитих али нису имали митру као супер armor у игрици. 

@Леон Професионалац Хтедох да истакнем да и његови ученици изгледа имају исти наступ као и он  
 

On 1.6.2019. at 11:55, Stavros K рече

Млађи епископи који су професори на ПБФ су се надоградили на стабло које је на ПБФ посадио свети старац Порфирије. Мислим да би ПБФ постао руина од факлутета када на њему не би предавали епсикопи СПЦ. Ми не можемо слепо следовати пример грчке Цркве која је много озбиљнија црква од СПЦ. Доста професора млаже генерације попут Ђуровића је заблудело у својој теологији (протестантској и католичкој). толико о плаћању карата Л.А. - Београд и платама.

Порфирије није дао Макси благослов да предаје. Друго, једва је докторирао. 3. Није објавио у Грчкој своју тезу.

4. Кад је он - што је био смисао моје аргументације - млад и прогресиван владика, не би имао катедру на факсу. У свему је лицемеран, па и у томе. 

5. Кретен си ако сматраш католичку и протестантску теологију злом по себи. Ја сам научник за разлику од Максима. Он предаје материју за коју није квалификован. Његово име ће зато остати упамћено као име негативног лика. Ви га само уљуљкујте.     

пре 8 часа, Milan Nikolic рече

Може ли неко да ми одговори на ово питање везано за тему?

Ја сам уредно прочитао. 

пре 1 сат, Протомајстор рече

Епископ Атанасије је највећи теолог који пише на српском још од аве Јустина, а то је 40 година округло. Епископ Атанасије је годинама један од највећих живих Срба и то оних правих, на којима почива Српство. Он неће никад издати ни Св. Саву, ни кнеза Лазара, ни Србију, ни Русију.

Није. Нема оригиналности мисли. 

Већ је издао. Чекао је да се заврши сабор па да објави ово да му не би обријали Максу. После је срамно потписао овај апел иза кога стоје Максим и компанија, а сам није био на сабору. То је сулудо. 

Прочитајте најбољи коментар на Тасино сочињеније: 

Dragoljub Marjanovic Прочитах први део до краја средњег века...па пошто се цењени владика баца на "незнавене историчаре уметности" а уме другде и историчаре да оплете као да је он Богом дан за све и свја, нека ми буде дозвољено да приметим пар грешака у његовом тексту везаном за измирење српске и цариградске патријаршије које је овде збрда здола представио. Прво, не чини правду великом слависти, историчару и проти Владимиру Мошину који је први, а не Ж. Јанковић, доказао да Калист није бацио анатему на цара Душана и патријарха Јоаникија, него да их је одлучио, и тај рад је прота Мошин објавио у Гласнику српске православне цркве бр. 9, далеке 1946. године. Даље, није патријарх Калист Цариградски ишао српском патријарху на двор у Сер ради преговора о измирењу него Душановој удовици, царици Јелени која је столовала у Серу после Душанове смрти, о томе јасно говори цар Јован Кантакузин у својим Мемоарима. Узгред, владика Атанасије греши када каже да је царица Јелена, жена Душанова, била ћерка бугарског цара Ивана Александра. Била му је сестра! (требао је неко од историчара ово да му мало прегледа пре него што су публиковали). Јован Угљеша је био Серски деспот, а не "из Драме". Његова Повеља -писмо о измирењу Цркава у Серској области је настало након измирења а не као позив за измирење јер се у Повељи јасно каже да је митрополит Никеје и егзарх Витиније "дошав и преградни зид порушивши и многим трудом и знојем измирио силом Светог Духа раздвојене и помирио децу за заједничком мајком..", дакле јасно говори о нечему што се већ десило. Даље, владика Атанасије очигледно прећуткује неугодну чињеницу да у Светој Гори, одакле је потекла једна од иницијатива ка коначном измирењу Цркава, пре тога, како пише у житију старца Исаије "Грци не примаху у општење пречистих и божанствених тајни српске свештеноначалнике, него их шта више хуљаху" што је подстакло старца Исаију да ступи у акцију измирења заједно са кнезом Лазаром. Старац Исаија је по владики Атанасију "игуман Хиландара" иако то нигде не пише у његовом житију, већ се наводи као игуман руског манастира светог Пантелејмона који је обновио уз помоћ цара Душана и царице Јелене. С тим у вези, пропустио је да каже да су изасланици Цариградске патријаршије у Призрену не само "разрешили цара Душана и патријарха Јоаникија" од одлучења, него су као потврду јединства две Цркве, српске и цариградске, служили литургију и причестили се са српским епископом Призрена, пошто је тада патријарх Сава IV већ био мртав. Чудим ме да је владика Атанасије пропустио да помене овај важан еклисиолошки и евхаристијски моменат измирења који се налази у Слову о патријарху Сави IV?! Даље, у вези оспоравања патријаршије после измирења, не помиње одавно познат у историјској науци, можда не и међу богословима, приручник "Ново упутство" из 1386. године, тзв. "Ектесис неа", где се прописује начин како цариградски патријарх од тада ословљава првојерархе осталих Цркава, а српски патријарх, шести по реду иза римског (не ословљава се као "саслужитељ" што је разумљиво), александријског, антиохијског, јерусалимског и трновског ословљава као "Најсветији архиепископе Пећи и све Србије, у Духу Светом вазљубљени брате и саслужитељу наше смерности". Дакле, једанаест година после измирења. Наравно, каснија пракса Цариградске цркве па све до данас је показала да су нам ипак признали патријаршију. Зато би међу фрескама српских архиепископа и патријараха у Храму Светог Саве обавезно требало насликати и светог патријарха Јоаникија II. И на крају, не постоји Епирска деспотовина нити епирски деспоти пре 1224. године, односно пре царског крунисања Теодора I Дуке Комнина Анђела, јер само је цар могао да додели деспотско достојанство, а у случају Теодора I Анђела, сасвим је сигурно да му деспотско достојанство нису доделили никејски Ласкариси са којима је био у конфронтацији, а није га могао наследити ни од свог оца Михаила Анђела јер ни он није био у том достојанству, а и да је био, деспотска титула није била наследна.

Ипак, највише зачуђава владикина сасвим површна анализа реакције Димитрија Хоматијана на Савино архиепископско рукоположење и његов аутокефалан статус. Ја нигде у протестном писму нисам видео да се Димитрије Хоматијан позива на Јустинијанову хрисовуљу или било какав други акт, где је то Атанасије учитао није ми јасно. Помиње се само Јустинијана Прима у Хоматиновој титули на самом почетку коју је основао цар Јустинијан својом XI новелом 535. године али се Хоматијан не позива у писму на њу. Упркос томе, владика Атанасије у напомени 1 себе ставља у ред са Тарнанидисом и Острогорским зато што је приметио да је Хоматијан имао неканонске претензије ка патријаршијској власти па каже да то нико од историчара осим ваљда њих тројице до сада није приметио иако је Карпозилос 1973. године написао читаву студију о црквеним односима између Никеје и Епира између 1217 и 1233 године, односно баш за време Хоматијанове управе архиепископијом у Охриду где је истакао Хоматијанове неканонске патријаршијске претензије! И на крају овог заиста конфузног сегмента текста, по Атанасију Свети Сава је "добио аутокефалну архиепископију са седиштем у Пећи 1219. године", иако св. Апостоли у Пећи 1219. године још немају ни темеље! Заиста је неко од историчара требао да му прегледа овај текст пре него што су га објавили.

пре 1 минут, farisejski.bukvojed рече

 

Ја се дружим са паметним људима... Ово је било сурово. 

Управо сада, farisejski.bukvojed рече

Nisam imao da budem surov, samo precizan.

Niko gg. umirovljenom Atanasiju ne osporava znacajan prevodilacki doprinos. Ne da Bog sve talente svima. Treba malo da se rasporedi.

Рекао сам за себе да сам био суров што сам пренео овај коментар.

пре 8 минута, Zoran Đurović рече

Ја се дружим са паметним људима... Ово је било сурово. 

Нисам знао за ово Драгољубово. 

Свакако су текстови Еп. Атанасија без референци, некако неубедљиви...

Зато сам писао оно пре неки дан...