Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    У ЧЕТИРИ ОКА: Теолог Благоје Пантелић: Цркви не требају велики храмови, већ самокритика

      Храмови никако не би требало да буду симболи политичке или финансијске моћи цркве, већ, једноставно, простори прилагођени литургијском животу локалне заједнице. Црква свој имиџ може лако да поправи, потребна нам је пре свега самокритика.

      Овако без духовне и преподобне позе верника, критички о вери и СПЦ промишља теолог Благоје Пантелић, уредник првог теолошког интернет магазина код нас, Теологија.нет. Магазин је, за само шест месеци колико постоји, успео да оствари завидну посећеност и, што је још важније, да пробуди црквену јавност Србије и региона. Када се погледају објављени текстови, уочава се један пре свега савремен, храбар и самосвестан тон теолога и свештеника који пишу и резонују о (нашој) цркви и свему што је окружује: политици, филозофији, историји, економији, уметности.

    На основу текстова које објављујете, неко би можда рекао да је Теологија.нет опозиција у СПЦ?

    - Често се у високим црквеним круговима може чути да се о нама говорио као о некаквој опозицији у СПЦ. Реч је, наравно, о ноторној бесмислици. Прво, ми нисмо хомогена теолошка група, нисмо истомишљеници. Друго, да смо опозиција, то би значило да је циљ нашег деловања смена актуелне црквене администрације и наше устоличење, што је, сложићете се, заиста комично. Људи који то говоре не знају ништа не само о ономе што ми радимо, него ни о цркви. Е сад, питање је шта те људе мотивише да нас тако третирају. Искрено, не знам тачно, могу само да нагађам. Ми смо, између осталог, објавили и неколико критичких текстова о предлогу новог устава СПЦ, али то нису били никакви опозиционарски памфлети, већ озбиљни теолошко-правни осврти. Можда је проблем у самој критици, без обзира што је она конструктивна и добронамерна? Највероватније јесте... Ми смо одмах јасно истакли да је намера уредништва да негује и развија критичко теолошко мишљење. Вероватно нас зато неки сматрају опозиционом групацијом, што ми, понављам, свакако нисмо.

    Зашто се свака критичка мисао упућена СПЦ тумачи као новотарство и напад на српство и веру?

    aHok9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT1RNN01EQV8vNGFmYmRmMGU4MGMzYzI1Zjg4MzVkMThmZjE5ZDhkOWQuanBlZ5GTAs0C5ACBoTAB.jpg

    - Зашто је критика, односно самокритика, проблем? Зашто се хришћански теолози који су склони критичком мишљењу, односно самокритичком мишљењу, често третирају као лоши верници? Па вероватно зато што је сумња та која иницира критику. Нема критике без сумње. А сумња није драг гост у заједницама као што је ова наша. Далеко је дражи гост, на пример, номинално, патетично исповедање вере православне. Иако је јасно да је реч о само номиналним православцима, они се пажљиво негују, редовно заливају итд. јер многи у цркви живе управо од њиховог православизма, и то јако добро живе. Када већ помињемо сумњу, подсетио бих, ако ми дозволите, на један занимљив моменат у новозаветној повести. Прича каже да је постојао један апостол који је био узорит, толико ревносан и лојалан, да су му чак били поверили да чува заједничку касу, а кад је требало, и целивао је Господа. Други је исто тако био непоколебљив, али је понекад и сумњао, закерао, тражио неке доказе и слично. Први је завршио као отпадник који се обесио, а други је мучен и убијен, али се до краја није одрекао своје вере. Погађате, први је Јуда Искариотски, а други Јуда Тома, тзв. неверни Тома. Да не дужим, јасно вам је шта желим да кажем.

    Патријаршијски управни одбор одлучио је да поред цркве у насељу Степа Степановић финансира изградњу вртића. Може ли се ово тумачити као почетак једне нове, добре праксе?

    - Бићу искрен. Немам херменеутички кључ за откључавање смисла активности Патријаршијског управног одбора. Такође, нисам у стању ни да предвидим шта ће тај одбор у будућности чинити. Иначе, када је реч о тим грађевинским пројектима у начелу, саветовао бих им да више не граде мегаломанске храмове, попут онога на Врачару. То доиста нема никаквог смисла, осим ако не планирају да живе од туризма. Црква, Богу хвала, више није интегрални део ниједне империје, тако да њене грађевине више не морају да буду показатељи снаге државе, да фасцинирају или плаше непријатеље и сл. Храмови никако не би требало да буду симболи политичке или финансијске моћи цркве, већ, једноставно, простори прилагођени литургијском животу локалне заједнице. На пример, моја омиљена црква је параклис у Студентском граду који је заправо адаптирана ТВ сала. Храмови би требало да изгледају тако да свима одмах буде јасно да је снага цркве, да парафразирам апостола Павла, у немоћи, а не на пример у богатству државе с којом је у неком виду колаборације, да црква не претендује на то да влада, већ да служи итд. Дакле, наши храмови би требало да буду далеко, далеко скромнији. А новац који претекне би могао да се искористи и за, рецимо, изградњу вртића. Што да не?!

    Да ли су онда такви примери силе и сјаја посвађали грађанску Србију са Црквом и шта би Цркви могло да поправи имиџ?

    - Поставили сте ми заправо два питања. Свађа је последица озбиљне кризе идентитета у коју су, накан распада СФРЈ, запале и грађанска Србија и наша црква, и док ту кризу свака од њих не превазиђе, неће бити у стању да нормално комуницирају. А црква свој имиџ може лако да поправи. Довољно је да ампутира све оно што јој не дозвољава да буде оно што треба да буде, а то је - заједница љубави. Хришћанство је у протекла два миленијума шминкано свим и свачим, те нам је данас више него икада потребна не нова шминка, него скидање те шминке. Потребна нам је, пре свега, самокритика. Ту је одговорност теолога највећа, ми смо напросто дужни да се критички односимо према свему ономе што данас квари хришћанско учење и контаминира хришћански живот, без обзира на то ко је извор контаминиције и коју ће нам етикету сабраћа закачити.

    Шта је највеће искушење за савремене хришћане и хришћанке?

    - Исто оно што је било и за древне хришћанке и хришћане - да прилагоде себе Христу, а не Христа себи... Да прихвате то да Бог није на небу, него у љубавном односу, да не игноришу то да љубав из слободе исходи а да се жртвом доказује, да је њихова слобода омеђена слободом ближњих, да треба да жртвују себе, а не друге...

    НИСМО ДОБРИ ХРИШЋАНИ

    Када би Христос дошао у Србију, где би одсео?

    - Код мене сигурно не би, јер нас троје живи у малом стану. Верујем да би и остали такође нашли ваљане разлоге да га не приме, како им не би узурпирао простор, реметио планове и сл. Дакле, одговор на ваше питање је: нигде, био би бескућник.

    Онда, према Вашем одговору, ми и нисмо тако добри хришћани?

    - Да, нисмо. Довољно је да погледамо свет око себе и да нам то буде одмах јасно. Данас међуљудске односе регулишу два принципа - „Човек је човеку вук“ и „Човек је човеку пролазник“. Да смо ми добри хришћани, други би мени били рај, не би били пакао - како је говорио Сартр. Један од најпознатијих хришћанских теолога, који је живео у другој половини четвртог столећа, Јован Златоусти био је убеђен да незнабожаца не би ни било да смо ми добри хришћани. Можда је претерао, не знам... Оно што знам јесте да ми можемо да будемо далеко, далеко бољи хришћани, и када то будемо постали, овај свет ће бити далеко боље место за живот.

    ЦРКВА И МЕДИЈИ

    Приметили сте једном приликом да су црквени медији искористили интернет на најгори могући начин.

    - Црква није трансформисала своје медије, и то је основни проблем. Они изгледају као да смо у 1998. а не у 2018. години. Када мало пажљивије погледате садржаје који се нуде и начин на који се то чини, ви видите да их производе и дистрибуирају или непрофесионалци или професионалци који су или јако слабо плаћени или раде про боно. Те медије најчешће воде људи без икаквог искуства и без јасне представе како они, ти медији, у ствари треба да изгледају, коме се обраћају, шта желе да постигну итд. Потребно је много тога урадити како би се стање поправило. Бојим се да је чак неопходно почети од нуле. Они који у Синоду или где већ одлучују о судбини црквених медија прво морају да схвате да свака епоха има своје комуникацијске стандарде, и да ће говорити у празно ако те стандарде буду игнорисали. Напросто морају суштински да промене и начин рада. На пример, скандалозно је да патријаршијски сајт www.спц.рс последњи објављује вести са Сабора. И то најчешће нису никакве вести, већ саопштења уз која се дода галерија фотографија. Такве ствари су недопустиве. Примера, нажалост, има подоста. Било како било, што се дуже одлаже реформисање црквених медија, то ће тај процес на крају бити мучнији. Надам се да ће се људи који о томе одлучују ускоро пробудити из зимског сна.

     

    Извор: Блиц https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-cetiri-oka-teolog-blagoje-pantelic-crkvi-ne-trebaju-veliki-hramovi-vec-samokritika/mzerqwm

    Измењено од Поуке.орг инфо




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 1 минут, gavrosaurus рече

    Чим те блиц хвали...чувај се.

    Koliko god neko mirzio blic i smatrao ga anicrkvenim medijem, imali su tekstova koji nažalost su poprilino tačni, mislim prvenstveno na aferu "lažni Norvežanin". 

    Inače šta bi bilo pogrešno u ovom tekstu, pošto ga je izdao BLIC? 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 11 минута, gavrosaurus рече

    Чим те блиц хвали...чувај се.

    Ne citam Blic. Tek sam posle video da je to izvor. Ja sam u intervjuu prepoznao istinu i drsgo mi je da postoje ljudi koji ovako razmisljaju... i nesto rade da se to misljenje cuje. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Не капирам зашто сметају велики храмови?

    "Овако без духовне и преподобне позе верника, критички о вери и СПЦ промишља теолог Благоје Пантелић" - извињавам се, али ова рука у џепу и поглед у даљину, шта је друго него позирање.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 часа, Поуке.орг инфо рече

    - Код мене сигурно не би, јер нас троје живи у малом стану. Верујем да би и остали такође нашли ваљане разлоге да га не приме, како им не би узурпирао простор, реметио планове и сл. Дакле, одговор на ваше питање је: нигде, био би бескућник.

    Lazno smirenje...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 минута, Zayron рече

    Bolje mali i puni nego veliki i prazni. :) 

    Боље и мали храмови са својом функцијом, и велики са својом, и без измишљања топле воде и позерске теологије.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ma, novinari, ( i Blic koji je poznat po svom podrivackom delovanju protiv crkve ) izvukli iz celog intervljua samo rec, da Crkvi ne trebaju veliki hramovi,.. kao, fora, zbog finansija i slicno,...

    A, ovamo drzava i politicari i mnogi drugi, rasipaju lovu na sve i svasta,... klasicna zamena teza,... :0201wink:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 41 минута, carjunaka рече

    Боље и мали храмови са својом функцијом, и велики са својом, и без измишљања топле воде и позерске теологије.

    Taj teolog to i potvrdjuje da je i malih i velikih hramova napretek i da u Crkvi manjka svega drugog više nego hramova. Radi se o izboru da li je bolje pridati toga čega manjka nego insistirati na onom čega ima već sasvim dosta. A u tom nema ničeg pozerskog, sasvim racionalno postavljeno pitanje. Postaviti crkvu do crkve u koje neće dolaziti mnogo ljudi ili investirati umjesto u kamenje i armirani beton u teologe, sveštenike, katehete koji će potom dovesti ljude u hram, kupiti im stanove, obezbijediti solidne i dostojne uslove života da se ne moraju stiskati po malim stančićima i po skupim a nekvalitetnim podstanarstvima. Ili upravo investirati u dječije vrtiće i slične stvari i tako dati ljudima više razloga da zavole Crkvu i dolaze u nju redovnije. Tako sam ga ja shvatio. Ako do sada nije sagradjeno crkvi i hramova i kod nas i kod vas ja ne znam kad će biti? Istina je da mnoge treba popraviti, mnogi se ne održavaju kako treba i zato polako propadaju a novaca nema za sve. Tako se i postavlja onda to pitanje gdje usmjeriti taj novac da bi od tog bilo veće koristi a ne pored dva poluprazna ili skoro prazna hrama izgraditi treći koji će biti isto prazan ili poluprazan. Crkvu ne čine cigle već ljudi, to bi se trebali konačno naučiti i mi i vi. O tom je tu riječ.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    1 hour ago, Zayron рече

    Taj teolog to i potvrdjuje da je i malih i velikih hramova napretek i da u Crkvi manjka svega drugog više nego hramova. Radi se o izboru da li je bolje pridati toga čega manjka nego insistirati na onom čega ima već sasvim dosta. A u tom nema ničeg pozerskog, sasvim racionalno postavljeno pitanje.ma ničeg pozerskog, sasvim racionalno postavljeno pitanje.

    Не потврђује то него каже супротно, каже да велики храмови немају функцију у Цркви што наравно није истина. Не знам ко то "инсистира" на великим храмовима и шта то значи. Колико великих храмова тренутно гради СПЦ?
    Позерски је комплет цео наступ, као гледа мудро у даљину, направио премудар израз лица, рука у џеп да се види да је опуштен тип, и сољење памети целој Цркви која вековима гради храмове.

    1 hour ago, Zayron рече

    Postaviti crkvu do crkve u koje neće dolaziti mnogo ljudi ili investirati umjesto u kamenje i armirani beton u teologe, sveštenike, katehete koji će potom dovesti ljude u hram, kupiti im stanove, obezbijediti solidne i dostojne uslove života da se ne moraju stiskati po malim stančićima i po skupim a nekvalitetnim podstanarstvima. Ili upravo investirati u dječije vrtiće i slične stvari i tako dati ljudima više razloga da zavole Crkvu i dolaze u nju redovnije. 

    Цркви требају духоносци, прави мисионари и светитељи, а не теолози-позераши. Мисија Цркве је да шири Јеванђеље, да проповеда Царство Небеско, а не да удомљује теологе са малим станчићима који, елем, никога не приводе Цркви него пискарају и полемишу сами за себе, као нека секта. Везе теолози са народом немају, нити њихова теологија. Направила се једна интелектуална вештина од теологије за ужи круг људи, и сад још Црква треба да их за то чашћава становима. Као не могу катихете и теолози да приводе људе Цркви из малих станова, ма иди бегај… 

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Broken рече

    Obi, zašto lažno smirenje ? Kako si to pronašao ? Ja čak i sad kad čitam taj citat pokušavajući da pronađem lažno smirenje, ne vidim ga.

    Sta, on kao ne bi ponudio Hrista da se skloni kod njega jer ima mali stan?? Ta recenica je cisto pros.....vanje, ili ako cemo finijim jezikom - lazno smirenje.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...