Jump to content
  • Александар Милојков

    Одговор Епископа западноамеричког Г. Максима поводом текста Епископа бачког Господина Иринеја „Опасни портпароли“

    О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“

     

     

     

     

     

    „Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
    а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)

    Као епископ и пастир верника Западноамеричке епархије, објавили смо током прве недеље Свете и Велике Четрдесетнице Саопштење које је имало за циљ да разјасни недоумице наших клирика и верника по питању свеправославног саслуживања у дијаспори, а конкретно у Сједињеним Америчким Државама. На нашу адресу, наиме, јавили су се наши свештеници и верници са питањем да ли смеју да саслужују са свештенством и народом из других православних јурисдикција, с обзиром на то да су били збуњени приспелим противречним информацијама око тог питања. Разни весници (а не један) са збуњујућим порукама били су повод објављеном Саопштењу.

    Објавивши Саопштење, одмах смо добили недвосмислену подршку са разних страна будући да смо објаснили да се канонско-јерархијско и благодатно-евхаристијско општење не прекида када је Српска Православна Црква у питању. Од свештенства из поверене нам епархије, као и из других епархија и од сабраће епископа, укључујући и руске, добили смо само речи подршке и захвалности због настојања да се спречи „скретање у неканонско отцепљење од општења“ и саслуживања Оваплоћеном Логосу „Који приноси и Који се приноси“ у Светој Литургији васцелог света. Иако је ово саопштење наишло на свесрдно одобравање и похвале, у нашој свести је остало уверење да нисмо учинили ништа више од оног што нам је сами Господ заповедио као каквом-таквом епископу и пастиру.

    Maksim222.jpg.f4f8299e3a5251e50efaab9572e122c2.jpg

    Једини који се нашао да се осврне на наше Саопштење, додуше запањујуће негативно, био је један српски епископ, владика бачки Иринеј са текстом „Опасни портпароли“ (http://www.spc.rs/sr/opasni_portparoli). У нади да је његово реаговање било резултат врло жалосног неспоразума, а не свесног извртања чињеница, пожелели смо да дотичном сабрату у епископству појаснимо своје ставове. Прво и најважније: наше Саопштење је написано да би у тренутку збуњености око једног питања помогло нашим верницима у западној Aмерици. Стога изазива чуђење што на њега реагује неко коме, као што ће се јасно видети у наставку, овдашња ситуација није ни блиска ни разумљива. У том смислу, истичем да наше Саопштење садржи у суштини само један став и он се тиче поглавито канонског стања у америчкој дијаспори а заснован је на следећим чињеницама:

    1. И поред текућег великог и болног проблема у односима између двеју Патријаршија, Васељенске и Московске, поводом тзв. украјинске кризе, ми православни Срби општимо и са једном и са другом, непромењено, као и до сада, као што то, уосталом, чине и све Православне Цркве по свету. У Саопштењу се та сушта чињеница констатује.
    2. Ниједна од постојећих православних канонских јурисдикција у Америци (укупно их има осам) нити њихове канонске епархије нису у расколу са Српском Православном Црквом. То је радосна вест за све доброжелатељне Србе, били они део јерархије или лаоса Божијег.
    3. Сабрање канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава постоји и успешно дела на овдашњем простору већ девет година на основу одлуке Предсаборске свеправославне конференције од 6-12. јуна 2009. године. У међувремену је сва православна Сабрања по свету потврдио Свети и Велики Сабор одржан на Криту 2016. године. Ако обратимо пажњу, видећемо да су у свим званичним документима, као и на званичној веб страни Епископског сабрања (http://www.assemblyofbishops.org/about/canonical-jurisdictions), тачно набројане канонске јурисдикције које према свеправославном консензусу делају на тлу Сједињених Америчких Држава, о чему се свако добронамеран и недобронамеран може обавестити. Све те јурисдикције (укључујући и српску) набројали смо у Саопштењу да не би било конфузије ко је ту канонски а ко није (не заборавимо да српска јурисдикција у Америци обухвата више парохија са обраћеницима ради којих је нашу српску јурисдикцију требало поменути). Српска Црква никада није саопштила да са неком од побројаних јурисдикција не треба општити. Према томе, пошто ниједна ранија или недавна синодска (или саборска) одлука Српске Православне Цркве ништа не мења по питању канонског свеправославног општења у Сједињеним Америчким Државама, ми смо наше вернике подсетили на ту чињеницу. Додајмо као важно и то да је, знајући шта је став нашег Сабора, и Епископски савет Српске Цркве у Америци ове године по питању свеправославних саслуживања закључио да српски јерарси наставе са сарадњом и саслуживањем са свима у Америци као и до сада. Дакле, ништа самовољно ни произвољно нисмо тврдили, па је далеко од истине тврдња Преосвећеног теолога да смо наступали као „слободни стрелац“.
    4. Узевши речено у обзир, нетачна је тврдња епископа бачког да се нашим Саопштењем препоручује саслуживање са било којом црквеном заједницом непризнатом од стране Српске Православне Цркве (видети и наш коментар ниже). Напротив, Саопштење, чији је циљ да охрабри вернике да не мењају столетњу праксу, нигде, ни имплицитно ни експлицитно, не заговара општење са „аутокефалном Православном Црквом Украјине“ (непризнатом од Српске Цркве), као ни са њеном јерархијом. Између којих редова је баш то чега нема (а не оно што ми, супротно томе, тврдимо) могао да прочита видовити бачки епископ остаје енигма.
    5. Свако тенденциозно повезивање „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ и некаквих „грађана“ из те земље са нашим Саопштењем (а управо ту немогућу мисаону акробатику изводи бачки епископ у тексту „Опасни портпароли“) јесте недобронамерно и апсолутнонеосновано. Као што је познато, јурисдикција Васељенске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама укључује и Украјинце али они нису део поменуте новоосноване „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ него су одавно у саставу Васељенске патријаршије (много пре ове наше 2019. године). Са њима су српски јерарси деценијама саслуживали, и дан-данас то чине, не игноришући ту еклисиолошку датост, док сасвим одбацују дневнополитички контекст у који жели да их прокрустовски смести епископ бачки када изнова инсинуира у свом тексту да ми, набрајајући Цркве са којима смо у општењу, „мудро прећуткујемо“ Порошенкову „Православну Цркву Украјине“. Старији, али ипак очигледно неупућени, бачки владика заборавља да „Порошенкови Украјинци“ не постоје као црквени ентитет у Америци (него као туристи долазе у посету), те је сувишно било уопште спомињати их (као што је неумесно, међу осталим сувишним стварима, маштовити владика Иринеј у свом тексту поменуо и Мираша Дедеића).
    6. Сасвим је нетачно да је епископ Максим, како инсинуира аутор текста „Опасни портпароли“, позвао све на „свеправославно саслуживање“ на Недељу Православља. Напротив, као што стоји у Саопштењу, тај епископ је само охрабрио своје свештенство и вернике да у својим местима наставе са досадашњом праксом. Он, осим тога, није мислио да „убеђује“ оне који међусобно не саслужују да то чине – опет епископ бачки врши учитавање у поменуто Саопштење! – него је своје вернике једноставно подстакао да опште са онима са којима су и до сада општили. Уистину, био је то позив и подстицај који је донео радост добронамернима (сходно „праву свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа“, да цитирам аутора текста „Опасни портпароли“). Како је пак бачки владика успео да у амерички контекст трансплантира проблем несаслуживања представника Јерусалима и Антиохије (у Америци) нама заиста није јасно. А проблем је буквално непостојећи будући да парохије из некадашњег Јерусалимског викаријата у Америци већ скоро десет година постоје као делови већ постојећих разних јурисдикција и, самим тим саслужују са представницима Антиохије (једна од таквих бивших јерусалимских парохија је драговољно дошла под омофор епископа западноамеричког). Колико сазнајемо, православни Срби по целој дијаспори су и ове године, премда у датим околностима, саборовали са Јелинима, Русима, Румунима, Бугарима и осталима. Чујемо да су недавно руски и цариградски свештеник у Бечу заједно служили! Да опет поновимо: Срби у Америци настављају да се молитвено сабирају са онима које су обухваћени нашим Саопштењем.
    7. Можда због тога што не познаје довољно канонску ситуацију у дијаспори или зато што је непажљиво читао наше Саопштење епископ бачки није схватио да ми уопште не позивамо на општење са некаквим „грађанима“ (Филаретом, Епифанијем и Макаријем). Тако нас, уосталом, није схватио нико осим њега, што је, признаћете, само по себи симптоматично. Понесен жаром, он нам поставља директно, али суштински непотребно и бесмислено питање: да ли бих саслуживао са поменутим епископима и да ли њихове присталице очекујем на „свеправославном саслуживању“? Но, свако ко пажљиво чита наше Саопштење види prima facie да је одговор негативан. Ми нити то хоћемо (без одлуке Сабора Српске Цркве), нити можемо (јер у Америци њих нема). У свом обраћању, епископ бачки нам је (питамо се, у којој улози?) отворено поставио и низ других директних питања на која нам не би тешко било да одговоримо када би она имала иоле везе са нама. Али, срећом, немају! Заиста нам је несхватљиво да се један стари јерарх и бивши професор универзитета у своме писму није успео фокусирати на једину тему-питање иначе врло кратког Саопштења: да ли православни Срби у Америци могу или не могу да учествују у заједничком богослужењу са свим осталим православнима (испоставља се да могу!), него је одлучио да изнесе низ оптужби, клевета и инсинуација, држећи нам при том лекције (по мало из канонског права, дипломатије, еклисиологије, а помало из етике, схватања аутокефалности итд.).
    8. Да је наше Саопштење било јасно и плодотворно како за нашу паству тако и за друге, говори и податак да је у Недељу Православља широм наше Епархије (а како видесмо и у многим парохијама Епархија Српске Цркве у дијаспори) било црквено општење са свим канонским јурисдикцијама. У неким градовима до свеправославног (или, како је неком милије: „међуправославног“) саслуживања не би ни дошло да није било нашег Саопштења. Осим тога, за неке наше парохије и мисије би погубна била препорука „да се клонимо општења“, попут мисије у Бојзију (држава Ајдахо), у којој наш народ опслужује осведочени пријатељ наше Цркве и народа и гостољубиви домаћин Јелин архимандрит Нектарије Серфес. Јесмо ли заиста доспели дотле да нам се узима за зло то што се боримо за елементарнуцрквеност? Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html).

    Да завршимо овај осврт. Истина је да епископи у отаџбини понекад нису свесни изазова са којима се сусреће наша паства у расејању. То им се не може замерити. Али остаје тужан и горак осећај када се једном искључиво пастирски надахнутом реаговању, какво је било наше, припишу неке сасвим друге намере и учитају непримерене конотације („неке нетачности и погрешне поруке“). Док је мотив нашег Саопштења искључиво пастирски, питамо се који су мотиви обраћања које обилује ad hominem заједљивим провокацијама!? У нашем Саопштењу се не може ни наслутити (осим ако се машти пусти на вољу) држање било чије стране, сем једино брига за Цркву Христову која је у историји пројава Тројичног Божанства. Ту исту бригу не негирамо Преосвећеном епископу бачком, али му овим текстом показујемо да он, а не ми, „свесно замагљује и изврће ствари“. Овај преосвећени сабрат је у свом осврту на наше Саопштење искривљено представио наше еклисиолошке (а и неке теолошке) ставове. Разумемо га делимично: свакоме се може десити да у брзини или у стању премора изнесе погрешно тумачење чињеница (у овом случају низ неистинитих тврдњи!). Међутим, исти епископ Српске Цркве је српској јавности допустио себи нешто много горе: једног свог брата у епископству је без иједног ваљаног аргумента представио као особу која манипулише истином прећуткујући чињенице и инсинуирајући при том да је тај епископ нечији „портпарол“. Преко такве клевете у овом нашем одговору нисмо могли прећи. Све остало му, као и много пута до сада, опраштамо. За коју му је сврху требао тај жалосни (ис)пад, знано је, вероватно, само њему.

    Напослетку, служба епископа у Цркви има изнад свега евхаристијско-жртвени карактер. Благодарни Господу на дару епископства који одговорно делимо са нашом браћом у Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве, верујемо да испуњавамо обавезу чувања јединства Цркве Божије, жудећи за Царством Божијим у коме нема деоба него где ће сви бити „једно“ (уп. Јн. 17, 21). Остаје нам да се молимо да Господ у нашим међуљудским односима још сада, у историји, очисти све оно што са Његовим Царством нема ништа заједничко. А свима нека дарује „дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих“.

    Епископ западноамерички Максим

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    1 hour ago, Александар Милојков рече

    Свака украјинска црквена у орханизација, ако је канонска, налази се под ЦП.

    7896634

    Е сад се у пуном светлу показује шизофреност оваквог става. Надам се ипак (још мало) да је ово став само Милојкова, а не и Еп. Максима. 

    Јер и новооснована удружена расколничка група под именом ПЦУ јесте под Цариградом, јер је Томос само по наслову о аутокефалији, а у суштини је Томос потчињења Цариграду. Што значи да Милојков признаје украјинске расколнике?

    Али пре свега директно под Цариградом је расколничка дијаспора, што теби изгледа није спорно?

    Друга ствар, која чини овакву тврдњу потпуно ван памети, јесте да УПЦ МП нити је када била, нити сада јесте под Цариградом. По теби, УПЦ МП никада није била канонска Црква, што се ни Вартоломеј не усуђује да тврди!

    Алал ти еклисиологија! joooj

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    За освежење, ево превода писма епископа Григорија Богослова епископу Василију Великом:

     

    Григорије Назијанзин

    Василију

    "Престани да о мени говориш као о необразованом , сировом и непријатељски расположеном човеку који не заслужује да живи само зато што сам се одважио и  успео да созерцавам о начину на који се према мени поступа. И сам си свестан да нисам погрешио ни у чему другом и немам грижу савести која би била изазвана лошим поступањем према теби ни у малим нити у битним питањима а надам се да никада неће ни доћи до тога. Знам само да  бејах преварен-касно сам то схватио,на жалост-али сам схватио-а за то је главни кривац твој трон који те је изгледа изненада издигао изнад тебе-уморан сам од тога да ме криве за твоје грешке и од тога да се извињавам људима који знају наш пређашњи а и садашњи однос. Због свега што морам да трпим ово је дефинитивно најсмешнија и најушљивија ствар јер у овој ситуацији иста особа  неправедно страда али и испашта због своје кривице а ја се тренутно налазим у таквој положају. Различити људи ме окривљују за различита дела,сваки по свом укусу, диспозицији или по мери огорчености коју у њему изазивам. Они најљубазнији ме критикују са презрењем, омаловажавајући ме. Ти исти ме бацају након што сам им послужио,поступајући са мном као што се поступа са безвредним чашама и бокалима или са скелом која је битна док се зграда зида али чим је зидање завршено,мајстори је склањају. Пустићемо их да живе у свом убеђењу и нећемо спутавати њихову слободу говора. А да ли ми ти,као награду, исплаћујеш та благословена и празна надања која си осмислио ради злобних говорника,који те оптужише за вређање моје личности под изговором да ме поштујеш,као да сам толико лакомислен и тако лако занесен поменутим третманом. Јасно ћу ти ставити до знања све што ми је на души и не смеш се због тога љутити. Рећи ћу ти оно што сам рекао и у тренутку патњи, не у изливу беса или запрепашћења  због онога што се десило тако да свакако нисам тада изгубио здрав разум нити сам бунцао. Нећу се латити оружија нити ћу разрађивати тактику- коју нисам изучавао ни раније , када је прилика била прикладнија јер сви су се тада наоружавали у својој помахниталости (знаш и сам која је болест слабића), нити ћу изаћи пред Антимуса, иако  дотични није ратник за пример, јер и сам сам ненаоружан и ненавикнут на рат а самим тим и подложнији сваком рањавању. Бори се сам са њим ако желиш (јер околности често од слабића праве ратнике) или нађи некога ко ће се борити када ти ухвате мазге, док стражари над теснацем,као што у старини учини Амалек Израиљцима. Дај ми пре свега тишину. Зашто бих се борио за прасиће који сисају и живину, и то не моје властите, као за душе и каноне ? Зашто бих митрополију требало да лишим прослављеног Сасиме или да лежим наг и откријем тајне твог ума када би требало да се придружим онима који их прикривају. Да ли ћеш онда бити муж и све стране привести својим закључцима,као што реке чине зимским бујицама, без обзира на пријатељство и интимност у чињењу добра или због репутације коју ће ти такав ток догађаја донети. Предај се Духу. Из нашег пријатељства научићу да не верујем пријатељима нити да било шта поштујем као Бога."

     

    Уживајте :)
     

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 37 минута, Vladan :::. рече

    Ваљда је ово мало боље од "неуке баба Јелице" тј. ваљда видиш "неку логичко-егзегетску анализу"...

    Баба Јелице! Добро пишеш! Ђе си се чколовала?

    :))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Ведран* рече

    7896634

    Е сад се у пуном светлу показује шизофреност оваквог става. Надам се ипак (још мало) да је ово став само Милојкова, а не и Еп. Максима. 

    Јер и новооснована удружена расколничка група под именом ПЦУ јесте под Цариградом, јер је Томос само по наслову о аутокефалији, а у суштини је Томос потчињења Цариграду. Што значи да Милојков признаје украјинске расколнике?

    Али пре свега директно под Цариградом је расколничка дијаспора, што теби изгледа није спорно?

    Друга ствар, која чини овакву тврдњу потпуно ван памети, јесте да УПЦ МП нити је када била, нити сада јесте под Цариградом. По теби, УПЦ МП никада није била канонска Црква, што се ни Вартоломеј не усуђује да тврди!

    Алал ти еклисиологија! joooj

    Тзв. аутокефална ПЦУ нема своје парохије у САД-у! Ни по том "Томосу" нема право на дијаспору. Дакле, ради се о украјинцима који су у САД-у били под Цариградом и пре ових пометњи око Украине, а не о тзв. ПЦУ.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 32 минута, Александар Милојков рече

    Могу. Услов је да ми поставиш конкретно питање. А ја сада да ти пишем овде читаву егезгезу текста владике Максима, стварно немам времена.

    Dobro. Uradicu to ali kada budes zavrsio sa doktoratom. Necu da te sada ometam.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 18 минута, Александар Милојков рече

    За освежење, ево превода писма епископа Григорија Богослова епископу Василију Великом:

     

    Григорије Назијанзин

    Василију

    "Престани да о мени говориш као о необразованом , сировом и непријатељски расположеном човеку који не заслужује да живи само зато што сам се одважио и  успео да созерцавам о начину на који се према мени поступа. И сам си свестан да нисам погрешио ни у чему другом и немам грижу савести која би била изазвана лошим поступањем према теби ни у малим нити у битним питањима а надам се да никада неће ни доћи до тога. Знам само да  бејах преварен-касно сам то схватио,на жалост-али сам схватио-а за то је главни кривац твој трон који те је изгледа изненада издигао изнад тебе-уморан сам од тога да ме криве за твоје грешке и од тога да се извињавам људима који знају наш пређашњи а и садашњи однос. Због свега што морам да трпим ово је дефинитивно најсмешнија и најушљивија ствар јер у овој ситуацији иста особа  неправедно страда али и испашта због своје кривице а ја се тренутно налазим у таквој положају. Различити људи ме окривљују за различита дела,сваки по свом укусу, диспозицији или по мери огорчености коју у њему изазивам. Они најљубазнији ме критикују са презрењем, омаловажавајући ме. Ти исти ме бацају након што сам им послужио,поступајући са мном као што се поступа са безвредним чашама и бокалима или са скелом која је битна док се зграда зида али чим је зидање завршено,мајстори је склањају. Пустићемо их да живе у свом убеђењу и нећемо спутавати њихову слободу говора. А да ли ми ти,као награду, исплаћујеш та благословена и празна надања која си осмислио ради злобних говорника,који те оптужише за вређање моје личности под изговором да ме поштујеш,као да сам толико лакомислен и тако лако занесен поменутим третманом. Јасно ћу ти ставити до знања све што ми је на души и не смеш се због тога љутити. Рећи ћу ти оно што сам рекао и у тренутку патњи, не у изливу беса или запрепашћења  због онога што се десило тако да свакако нисам тада изгубио здрав разум нити сам бунцао. Нећу се латити оружија нити ћу разрађивати тактику- коју нисам изучавао ни раније , када је прилика била прикладнија јер сви су се тада наоружавали у својој помахниталости (знаш и сам која је болест слабића), нити ћу изаћи пред Антимуса, иако  дотични није ратник за пример, јер и сам сам ненаоружан и ненавикнут на рат а самим тим и подложнији сваком рањавању. Бори се сам са њим ако желиш (јер околности често од слабића праве ратнике) или нађи некога ко ће се борити када ти ухвате мазге, док стражари над теснацем,као што у старини учини Амалек Израиљцима. Дај ми пре свега тишину. Зашто бих се борио за прасиће који сисају и живину, и то не моје властите, као за душе и каноне ? Зашто бих митрополију требало да лишим прослављеног Сасиме или да лежим наг и откријем тајне твог ума када би требало да се придружим онима који их прикривају. Да ли ћеш онда бити муж и све стране привести својим закључцима,као што реке чине зимским бујицама, без обзира на пријатељство и интимност у чињењу добра или због репутације коју ће ти такав ток догађаја донети. Предај се Духу. Из нашег пријатељства научићу да не верујем пријатељима нити да било шта поштујем као Бога."

     

    Уживајте :)
     

     

     

    Jeli ovaj tekst za tebe neko novo otkrivenje. Sta hoces da njime dokazes? Niko i ne razmislja o tome da li se oni mrze ili vole i nikoga to i ne zanima. Da li si primetio da ti niko o tome ne postavlja pitanja?  

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Александар Милојков рече

    Дакле, ради се о украјинцима који су у САД-у били под Цариградом и пре ових пометњи око Украине, а не о тзв. ПЦУ.

    Аха!

    Значи подразумевао си "украјинску црквену организацију" у Америци (није у питању само САД) када си рекао " Свака украјинска црквена у орханизација, ако је канонска, налази се под ЦП." а не украјинску црквену организацију у Украјини. ОК.

    Пошто волиш логику.... сви они који у Америци прихвате или су већ прихватили Томос и потчинили се Цариграду јесу "канонска Црква", јер су под Цариградом? Ерго прихватајући оне који су "под Цариградом" прихвата се Томос.

    Овим делом....

    пре 9 минута, Александар Милојков рече

    ради се о украјинцима који су у САД-у били под Цариградом и пре ових пометњи око Украине, а не о тзв. ПЦУ. 

    ...само се замућује вода. Не ради се само о њима. Ради се и о онима који прелазе под Цариград на основу Томоса.

    Јер по чему ће се разликовати они што су пре били и они што су прешли, када се за критеријум узима само "су под Цариградом"?

    Неће се разликовати ни по чему. Копираћу мој коментар о овој ствари са главне теме о расколу.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Ево поменутог коментара:

    Владан је одрадио оно шо сам ја желео. Указао је на чињеницу да је ситуација у погледу Украјинаца у Америци у најмању руку крајње нејасна.

    Оно што је јасно из последњег одговора Еп. Максима, јесте да је он, како сам и претпостављао, помињући Цариградску патријаршију, и посебно наглашавајући све њене делове, управо мислио на Украјинце. И на наше саслуживање са њима.

    Он то објашњава тиме што смо ми наводно били у општењу са Украјинцима (по дијспори) који су под Цариградом, и пре овог фанарско-украјинског циркуса. Па, по њему, зашто не бисмо били и сада!?

    Два таква цариградска Украјинца су и Иларион емондтонски и Данил памфилијски. Главом и брадом Вартоломејеви егзарси у Украјини. Они који су припремили терен за сједињење расколника пре пар месеци. И вероватно су, мада о томе нема званичних вести, саслуживали са расколницима.

    Поред њих и њихове пастве, која је и пре циркуса била директно под Цариградом, а чији пут до цариградског покровитељства је слично скандалзоне природе, али то је нека друга тема, дакле, поред њих, ту су још и бројне парохије Денисенковог викаријата. Међу њима тек влада прави хаос својствен свему чега се Денисенко дотакне. По "Томосу", ово су сада парохије које припадају Вартоломеју. У пракси, неке директно одбацују Томос, како је и Владан навео, и не желе да се потчине Цариграду. Друге ваљда прихватају власт Цариграда, а у ствари, за већину се не зна.

    Дакле, позиција Еп Максима у односу на све ове групе је сасвим нејасна, и његови ставови и паушална и олака оцена да смо ми са Цариградом пре саслуживали и да зато и даље саслужујемо је неодржива у таквом своме ноншалантном формату.

    Прво питање је да ли саслужујемо и са онима који су се пребацили од Денисенка под окриље Вартоломеја, па су сад и они "под Цариградом"? Ако саслужујемо јер су под Цариградом, да ли то онда Еп. Максим признаје Вартоломејев и Порошенков украјински "Томос", насупрот једногласном ставу целе СПЦ против таквог признања?

    Друго питање је, да ли саслужујемо са онима који су кумовали расколу и служили са расколницима само зато јер ми нисмо прекинули општење са Цариградом а они су цариградски клирици? Да ли то укључује и егзархе Данила и Илариона?

    Ако саслужујемо са свима који су под Цариградом јер ми имамо општење са Цариградом, онда треба јасно рећи да Еп. Максим стоји насупрот препоруци САС СПЦ. Препорука додуше није више од тога, него једноставно препорука, и он није у прекршају ако пастирски примењује икономију. Уосталом са тим циљем је Саопштење САС СПЦ такво какво јесте. Али треба отворено рећи да он из пастирских разлога не прмењује ту препоруку, па кад већ пише јавно, ред би био и да образложи где се то и на који начин и из којих разлога он држи икономије. Он кроз ова два саопштења није образложио, ако што сам показао изнад.  

    Контраптодуктивно је причати да је одлука САС СПЦ таква да ми не прекидамо однос када она јасно стоји на граници икономије (по којој се саслужује) и акривије (по којој би наступио потпуни прекид), уз позив и препоруку да се из уздржавамо саслуживања са онима који су саслуживали са расколницима. Уздржање управо значи неизазивање непотребних сцена саслуживања са људима који отворено подржавају раскол. А Епископ Максим позива све да служе са свима укључујући и компромитоване (на пример Данила и Илариона) и могуће, мада не сасвим јасно, и са Денисенковим бившим расколницима који су сад "под Цариградом".

    Оно где његов до сада изречени став прелази границе пастирске примене икономије јесте у отвореној и неоснованој критици оних који указују и на акривију. А он је први потегао стрелу на "портпарола" помињући га (их) у своме обраћању својој пастви!! Није јасна конекција између "портпарола" и његове пастве, осим што га је оптужио да збуњује његово стадо само зато што је додатно појаснио принципе којима се наша Црква руководила у формулисању става у односу на украјинску кризу.

    Стога бисмо сада исто тако могли рећи да став епископа Максима збуњује стада по другим епархијама јер он тврди да ми треба да саслужујемо и са два егзарха трона цариградског који су утабали стазе и поравнили путеве од Фанара до Кијева, насупорот ставу САС СПЦ. И при томе тврди да је његов став став СПЦ, а онај који говори и о икономији и акривији (тј. појашњење "портпарола") став који збуњује паству. 

    Ево ја стојим збуњен ставом Еп. Максима.

    Одавде је:

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Ведран* рече

     

    ...само се замућује вода. Не ради се само о њима. Ради се и о онима који прелазе под Цариград на основу Томоса.

     

    Не ради се о њима. Епископ је говорио о канонским Црквама на тлу где је и његова епархија. А ту, све и да се тзв. ПЦУ призна за канонску, ње нема. Јер, како рекох по "Томосу", та структура нема право на дијаспору. Могу у САД да дођу само као туристи.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 минута, Trifke рече

    Dobro. Uradicu to ali kada budes zavrsio sa doktoratom. Necu da te sada ometam.

    Ja mislim :dedica:, da i nemamo sta puno analizirati Trifke,  e.Maksim zakljucuje ...  Вартоломеј је на себе преузео крст једне историјске одлуке и тек ће даља историја – а не садашњи тренутак – показати да ли је био у праву....  tako da ako gledamo tako,  verovatno se djabe svi mi pastimo da nesto dokazemo, djabe smo tamo pisali 500 strana i lomili mozdane vijuge u sadasnjem trenutku i real time (:D).... kada ce istorija pokazati da li je Vartolomej bio u pravu,... ali, znamo da je patrijarh uzeo .... teski krst na sebe .... tako da,  mozemo zbog toga i na neki nacin predvideti  sta ce tacno dalja istorija pokazati... (:smeh1:)

    Ljudi nismo bas mala deca, mislim da e.Irinej nije bas bez razloga kritikovao neke stavove e.Maksima.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Александар Милојков рече

    Не ради се о њима. Епископ је говорио о канонским Црквама на тлу где је и његова епархија. А ту, све и да се тзв. ПЦУ призна за канонску, ње нема. Јер, како рекох по "Томосу", та структура нема право на дијаспору. Могу у САД да дођу само као туристи.

    Пријатељу, не знам зашто ово радиш, али срамотиш се. Без било какве зле намере ти ово кажем, баш пријатељски.

    Или стварно не капираш, у шта сумњам.

    Не говорим ни ја о "ПЦУ" у Америци (мада има и тога, ако ниси упућен), него управо о "цариградској дијаспори" која укључује те Денисенкове расколнике. А ти то упорно и врло невештно избегаваш, уосталом као и владика Максим у свом одговору в. Иринеју. С тим што он "није ни знао" да Денисенковци постоје у Америци. А то је чак и баба Јелица могла да сазна.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Још када је наш свети Јустин Ћелијски наглашавао да треба успоставити аутокефалну Америчку Цркву, а неко то упорно спречава.

    Ја сам скроз огорчен и не могу да се саберем од чега бих почео да критикујем све од реда, почев од тријадологије изображавања узрочности и других фанариотских недела.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 33 минута, Александар Милојков рече

    ПЦУ призна за канонску, ње нема.

    Брате, лупаш. То су Денисеновци (има и онај денисенков човек, не знам како се на српском каже). Сви они су служили са анатемисаним Денисенком чије рашчињење је и ЦГ потписао. И он је чинодејствовао тамо уредно као и са Мирашом. То је структура која је предата ЦГу са Томосом. 

    Само један пример, да не би упадао у тлапње и причао глупости: 

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 минута, Milan Nikolic рече

    почев од тријадологије изображавања узрочности

    Немој то само, сунце ти пољубим! 

    Држ се канона. :))

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 минута, Zoran Đurović рече

    Само један пример, да не би упадао у тлапње и причао глупости: 

    Већ сам му слао сличан линк ка главној теми са све фотком али га изгледа није ни погледао и мислим да се зато збуњује. Ево и овде.

    Contrary to Tomos: UOC KP parishes in US declare their affiliation with OCU

    h0LQ72_5c7eddf67d5a29_43566945-tmb-720x4 A unanimous decision to remain within the OCU was taken at the parish meeting of the Holy Trinity Parish in Bridgeport city

    Parishes of the Kiev Patriarchate in Bridgeport and Clifton are averse to the jurisdiction of Phanar.

    On March 3, 2019, during the annual report-election parish meeting, the community of the Holy Trinity Parish of the Kiev Patriarchate in the city of Bridgeport, Connecticut, USA, made a unanimous decision to remain under the jurisdiction of the OCU, said the parish priest Oleksandr Dviniatin, on his Facebook page.

    He added that during the divine service, members of his community plan to make a liturgical mention of the “OCU Primate, His Beatitude Metropolitan Epiphany and His Holiness Patriarch Philaret”.

    “Regarding the overseas parishes of the OCU: Tomos is not a Symbol of Faith, take it as a Typicon,” said Dviniatin.

    image(742).png

    In the comments under the news about the decision of the Holy Trinity parish in Bridgeport, Oleksij Holchuk, the rector of the Holy Ascension Church of the UOC KP in the city of Clifton, New Jersey, also said that his community does not intend to move to the Patriarchate of Constantinople.

    “The Holy Ascension Church of Clifton NJ is and will remain a part of the Ukrainian Church with its center in Kiev – the local Orthodox Church of Ukraine. This issue was settled by our parish many years ago. No one has the right to take away freedom from people including who should be considered their primate,” Holchuk wrote.

    image(743).png

    At the same time, head of the OCU Epiphany Dumenko said that the process of transferring foreign parishes to the UOC KP to Phanar is already underway. “It just may not be officially announced. We are negotiating that. It is impossible to do it at once. But now, for example, in Europe there are a lot of parishes that have expressed thier desire to be subordiante to the Ecumenical Patriarchate,” Epiphany said.

    Recall, according to the provisions of the Tomos, being hyped by the adherents of the new religious organization as a document on “independence” and “autonomy” of the new Ukrainian “church”, the jurisdiction of the OCU is limited to the territory of Ukraine, whiles the new church structure no longer enjoys the right to ordain bishops or found parishes outside the state. "The already existing [parishes – Ed.] from now on are subordinate, according to the new order, to the Universal Throne, which has canonical powers in the Diaspora,” reads the text of the Tomos. It also states that all of the above terms (including the provision on re-subordination of foreign parishes of the Kiev Patriarchate to Phanar) are a necessary condition for the granting of Tomos as such: “On all these conditions, our Holy Great Church of Christ blesses and proclaims Autocephalous Orthodox Church in Ukraine.”

    Earlier, Filaret said that there is a tendency to become dependent on Constantinople but his Church is ready to fight: “The tendency is that we can become dependent on Constantinople. Therefore, it depends on us whether we will obey them or not.”

    https://spzh.news/en/news/60605-ne-po-tomosu-prihody-upc-kp-v-ssha-zajavili-o-podchinennosti-pcu

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...