О ПОСЛЕДЊЕМ ВРЕМЕНУ

[karadjordje]

Е,видиш,ја зато и мислим да је БОГ ту поставио цаку  да бисмо вјеровали да је свако вријеме последње и да би били што спремнији.

[Баба]

Или опуштенији , зависи од избора...

[Guest Светлана]

Док буде Светих људи да се за нас моле да нам Бог подари још времена за покајање неће доћи крај свету.

[Дејан]

Кажу намножиће се сви могући греси ,јереси,блуд ово оно.Све је то ок,слажем се.Али све је то било за време светог Максима Исповедника,он је био једини правоверни на планети.Замисли тај бедак да си једини који исправно верује у Бога на целом свету.Логично је да би тад требало да се деси крај  али није се десио,Божија љубав је надлогична

[Barbara]

Zasto bih se time opterecivali?kad bude bice,vazno je samo da budemo spremni da ne zaspemo

[Дејан]

Хришћани треба да живе человјекољубиво=са погледом у светлу будућност

[karadjordje]

И да вирују у свитог оца папу  0104_cheesy

[Баба]

? ?? ?????? ? ?????? ??? ????  0104_cheesy

????? ?? ?????? ???????, ?????? ????? ? ?????!

[marija]

Djakon Аndrej Kurajev: KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVENJE

Датум: 01.08.2009



KRAJ SVETA, CARSTVO ANTIHRISTA, OTKROVENJE

razgovor sa djakonom Andrejem Kurajevim

I CELO NEBO SE ČINI BLIZE

Djakon Andrej Kurajev je profesor moskovskog Sveto-Tihonskog bogoslovskog instituta, stariji naučni saradnik katedre za filozofiju i religiju Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta; predavač filozofskih nauka i bogoslovlja; autor mnogih knjiga i članaka na religiozno-filozofske teme. Nedavno je izašla iz štampe knjiga oca Andreja "O našem porazu" sa razmišljanjima autora o antihristu i kraju sveta. Ta knjiga, u kojoj nedostaje "apokaliptična" histerija i utisnutost stradanja, izazvala je veliki interes najšire čitalačke javnosti. Zato smo odlučili da se obratimo ocu Andreju sa molbom da nam odgovori na mnoga potresna pitanja - sta je to kraj sveta, carstvo antihrista, apokalipsa?

- Oce Andreje, obično se kraj sveta povezuje sa dolaskom antihrista. Koga samo nismo nazivali antihristom - Petra I, Lenjina, Staljina, cak i Gorbačova. A ko je antihrist po crkvenom shvatanju, sta od njega ocekivati?

- Kao prvo, Apostol Jovan u svojim Poslanicama (ne u Otkrovenju) govori da ima mnogo antihrista. U tom smislu antihrist napisan malim slovom - to je svaki čovek koji je u stanju aktivne borbe sa Crkvom. U užem smislu antihrist - to je lik Gospoda Hrista u ogledalu. Uopšte, za antičku i srednjovekovnu kulturu ogledalo je veoma čudan predmet, u kojem postoji nešto nepravilno. U enciklopediji "Mitologije naroda sveta" pomenut je članak o antihristu, koji prati dobra ilustracija - freska sa jedne italijanske katedrale iz vremena renesanse, gde je naslikan antihrist, koji stoji usred gomile ljudi. Taj antihrist spolja veoma liči na Gospoda Hrista: ima odeću kao Gospod Hristos, kosu kao Gospod Hristos, frizuru kao Gospod Hristos, i lice, i uopšte je kao Gospod Hristos. Razlikuje se samo jednom detalju - ima zle oči.

Ne treba zaboraviti da prefiks "anti" na grčkom jeziku ne označava samo protiv, nego i "umesto". Antihrist dolazi umesto Hrista, tj. zamenjuje sobom Hrista. I da bi takva zamena mogla "proći", on treba veoma da liči na Hrista. Ovde postoji neki lik u ogledalu: mi znamo da je Gospod Hristos tri i po godine propovedao na zemlji, tri i po godine zemaljske službe. Tacno toliko po Otkrovenju, tri i po godine, trajaće zemaljska vladavina antihrista. Gospod Hristos je činio čudesa, nesumnjivo ce i antihrist "činiti čudesa". Gospod Hristos je imao Svoje učenike, Svoju Crkvu, naravno da ce i antihrist nesto tako imati. Gospod Hristos se javio čitavom svetu, nesumnjivo da ce se i antihrist javiti čitavom svetu, i takodje ce biti spreman apsorbovati u sebe i potčiniti svojoj vlasti, svojem "evandjelju" sve kulturne, nacionalne i religiozne tradicije, svaku od njih izokrenutu po njegovom, naravno.

Sličnosti ima mnogo. Ali kako govori Česterton, ako čovek koga ne interesuje sadržaj uzme, recimo, dve novine, od kojih se jedna naziva "Ateist", a druga "Katolik", naći ce u njima mnogo zajedničkog: isti modeli, štampani jednom istom tehnologijom, dogadjaje, redakcijske članke, i takodje stranački feljtoni i novosti. S tačke gledišta strukturalizma, sve je veoma slično, no bila bi velika greška izvesti zaključak da su ateizam i katoličanstvo jedno te isto. Takodje i u našem pitanju - spoljašnosti ce biti slične. Razlika je u namerama. Zbog čega Hristos odbacuje zemaljsku vlast? Zbog čega je antihrist uzima? Namere su suprotne.

- Znaci, antihrist ce biti konkretan čovek, koji ce osim toga imati i ogromnu svetsku vlast?

- Da. Ja smatram da je antihrista moguće opisati pomoću suprotnog bogoslovlja. Znamo sta je bilo sa Hristom, i iz toga mozemo zaključiti sta ce biti sa antihristom. Znamo za tri kušanja Gospoda Hrista, o kojima je prelepo govorio F. M. Dostojevski u "Legendi o velikom inkvizitoru" - iskušenje hlebom, iskušenje vlašću, iskušenje čudom. Ta tri iskušenja koja je Gospod Hristos odbacio, antihrist ce, očigledno, prihvatiti. On ce preuzeti vlast nad ljudskim dušama preko čudesa, vlast nad odnosima medju ljudima polugama zakona zemaljske uprave, vlast nad telima kontrolisanjem mehanizama raspodele zemaljskih bogatstava. Treba reci da je poslednje - povećani interes u oblasti raspodele - navelo Dostojevskog da posumnja na antihrista u idealima socijalizma.

- Da li Vase reci znaće da ce carstvo antihrista predstavljati neku globalnu nadrzavnu strukturu, nešto poput svetske vlade?

- Posto antihrist dolazi da bi prevario ako je moguće i izabrane, to znaci da ce predmet njegovog specijalnog interesa biti kontrola nad životom onih koji su za njega opasni, kontrola nad životom Hrišćana. Zbog toga, da bi carstvo antihrista moglo u potpunosti dostići svoje ciljeve, biće neophodno sprovesti marginalizaciju Hrišćanstva s njegovim pratećim nestajanjem, tj. uništenjem. A za to antihrist ne mora zakone svoje zemaljske vlasti u bukvalnom smislu da raširi na svim zemaljskim teritorijama.

- Ali, znaci li to takodje da su neHrišćanski narodi od samog pocetka osudjeni?

- To je ta situacija u kojoj je neizvesno i "da" i "ne". To jest, moguce je dati argumente u korist "da" i u korist "ne". Hajde da cak pitanje postavimo ovako: da li ce se neHrišćani spasti? Mislim da pitanje može biti otvoreno dotle dok ubedjenja neHrišćana nisu dostigla saznajno, direktno suprotstavljanje Jevandjelju.

- Pominjali ste čuda, ali već sada većina savremenih racionalista uopšteno shvata da su sve to "bapske priče"

- Iskreno govoreći, ja sam već davno zaboravio kako izgledaju "savremeni racionalisti". Mene sreću savremeni antiHrišćani, savremeni svetski mislioci, ali racionalizam kod njih po pravilu 'ne miriše'. To je moguće videti iz toga sto ce sa zanosom, s kojim ti nazovi racionalisti prilaze svakom zarezu u biblijskim tekstovima, s tim istim zanosom, samo promenivši njegov znak, oni ce iznositi najčudnije priče o čudesima koja se dešavaju na granici Crkve. Recimo, okultizam, ekstrasenzorika i slicno. Zato, avaj, zbog običnog racionalizma u naše vreme ljudi sasvim ne stradaju. Suprotno, ja zalim sto je iz savremenog običaja nestala tako značajna uzrečica koja je bila prisutna u univerzitetskoj i akademskoj sredini protekle dekade. Kada je neki student, disertant ili prosto predavač predlagao neku tezu, tada je njegov stariji kolega (profesor ili naucni supervizor) preteci stavljao prst ispred i surovim glasom govorio: "Dokažite!" Meni je iskreno zao sto je ta reč danas isčezla iz našeg života. Ja sam zapravo ubedjen da se savremeno mišljenje ne dotiče racionalizma.

- Sta, u krajnjem slučaju, ide na ruku dolazećem antihristu?

- Naravno, vlast nad dušama, tj. u užem smislu religiozna vlast, to ce biti vlast koja ce pokusati da izgradi neki surogat realnih istorijskih religija kroz njihovu zamenu "ništavnostima". Neke spoljašnje forme ce ostati, ali ce sadržaj biti sasvim drugačiji. Uopšteno, ako čovek trazi opštu osobinu raznih filozofskih sistema, kao rezultat ce dobiti nulu. Pokusajte da uzmete, na primer, grčku antičku filozofiju i nadjete u njoj jednu ideju s kojom bi se saglasili svi grčki filozofi. Eto, garantujem vam da takve ideje jednostavno nema. Isto je i u indijskoj filozofiji. Samo izdaleka izgleda da je indijska filozofija nešto celovito. Ništa slično. To je već dvehiljadegodišnja istorija sporova, razdora, beskonačnih diskusija, svoje sholastike, beskonačnog deljenja itd.

Zato, ako mi i još sve zajedno objedinimo, dobijamo evropsku filozofiju, Hrišćansku filozofiju, kitajsku, i probajmo izvući odatle nešto zajedničko - ništa razumno nećemo dobiti! Isto je moguće reći i za religije: iz njih se ne može izvuci zajednička osobina. Ona ce biti pusta, savršeno neinteresantna, veštačka. Ali ako neko ima stremljenje k tome da bi se pod zgodnim izgovorom spasao od religije, tada se to može uskladiti, zato sto svaki čovek oseća da religija nosi u sebi još i neku opasnost za njega, da je to imperativ, potreba obnove života, potreba služenja. To ne želi svako. Ali, reci o tome iskreno i pravo - takodje ne mogu svi.

Josif Brodski ima divnu izreku: "Neverje je slepoća, ali češće podlost." Ja se s tim mogu potpuno saglasiti. U mom životu samo je jedan mladić iskreno priznao uzrok svog udaljenja od Crkve. Kada smo sa njim na intelektualnom nivou sve manje-vise razjasnili, on je izjavio: "Ne, ja se sigurno necu krstiti, jer bi onda trebalo da se rastanem od zena, zato neću" (treba primetiti da se posle, posto je završio institut, oženio i prišao Crkvi). U osnovi ljudi misle da Crkvu zapravo ne ostavlja mozak, već nešto sasvim drugo. I zato smatraju da je bolje neku 'vašku' u mozgu zamisliti, koja bi mi objasnila zašto ja ne idem u Crkvu, zasto se ne slažem sa Jevandjeljem. I onda nagomilavaju takvo smeće u glavu: "Ja bih posao, prihvatio bih vašeg Boga, da je 'vaška' rekla da to treba". Zato je Gospod Hristos i govorio: "Dodjite k Meni svi umorni i obremenjeni, i Ja cu vam dati mir", i samim tim činom On je potpuno ispunio drugu socijalnu, psiholosku, psihoterapeutsku ulogu - On je uznemiravao, On je razrušio gradjanski mir, duševni mir, farisejsku samoživost. S te tačke gledišta je potpuno opravdano u Gospodu Hristu videti buntovnika. U Jevandjelju su Hrišćani nazvani "solju zemlji", a ako je pritom "zemlja" (tj. mi) bolesna, predstavite sebi reakciju ranjenog organizma na so!

- Obicno svi Hrišćanstvo shvataju kao religiju ljubavi. I onda odjednom Otkrovenje! Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova sa njegovim strasnim slikama. Desila se cak neka promena smisla same reci. Pa reč apokalipsa označava samo "otkrovenje", tj. ono u principu ne sadrži još nekakve strasne slike samo po sebi, tada kada se ne shvata nipošto neutralno. Ne govori već o dodatnom "apokaliptičnom", iza čega stoji nešto veoma strasno, koje govori o kraju sveta. Kazneni mač poslednjih vremena

- Može biti da je i mac. Ja ovde vidim potpuno drugo poredjenje: ovan. Ovan, koji probija jaka vrata. Evo u čemu je stvar: vrata ada, kao sto znamo, zaključana su iznutra. Nije Gospod taj koji nas zatvara u neki koncentracioni logor večnih muka, večnog pogubljenja, već se mi sami zatvaramo od Njega iznutra. Pritom, zatvaramo se na razne načine. Postoje zatvori koji funkcionišu potpuno logično: kada ja sam hoću, dodjem do vrata i zatvorim ih. A dešava se da se ta vrata prosto zatvaraju od promaje. Uopšteno, u covečjoj dusi 'šetaju' takve 'promaje', vrata koja se naglo zatvaraju, kroz koja bismo mi mogli doći do Boga. Posebno u poslednjim vekovima društvenog zivota biti Hrišćanin je sve teže. Eto neke reze, koje stihijski nastaju u društvu, ponekad deluju cak nevidljivo. Posto ih ne vidimo, onda i ne osećamo koliko nas blokiraju. A posto ih ne osećamo da nas blokiraju, onda i ne osećamo da su nas lišile slobode. Prirodno, u nama se ne radja bunt protiv njih Tačnije, bunt se ponekad može pojaviti, ali on po pravilu uplivava u potpuno nenormalne forme - narkotika, samoubistva, itd. Ljudi ne shvataju protiv čega treba buntovati. Tako se polako navikavamo na našu tamnicu, i kada se potpuno priviknemo, kada nas svet postane potpuno izolovan i zatvoren, tada se spolja i dešava to ovana. Zato u nas zatvoreni svet spasiteljska komanda mora da se probija spolja, da bi nam omogućila da dišemo svež vazduh. Najtužnije je to sto ta spasiteljska operacija, koju vrši Gospod Hristos na kraju istorije, može biti uspešna samo delimično, zato sto Gospod Hristos moćno slama te zatvore koji su iznikli, kako se ne bi proizvoljno "tako desilo". Ali On nikada neće slamati vrata duše koja razumno nije htela da Ga primi. U tom smislu neretko govore da je Gospod Hristos - dzentlmen, On nikada ne ulazi bez brave i saglasnosti domaćina. Takve zatvore Gospod ne može razrušiti silom. Ti zatvori, ističem, nisu socijalno-istorijski, već su oni unutar samog čoveka, sam čovek. Ovde Gospod odstupa od Svoje svemogućnosti i bira put nenasilja.

Proizilazi iz ovoga, može se smatrati, da ljudi (delimično proizvoljno, delimično neproizvoljno) grade takvo društvo u kojem gube najvazniju slobodu - slobodu da budu sa Bogom. I tada se Bog k njima probija, i probija se Sam, ali ako se pritom pokaže da neko razumno hoće da ostane sirotim, on ce takav i ostati. Upravo u tom smislu spasiteljska misija Gospoda Hrista ne može biti dovedena do kraja, do sveopsteg, apsolutnog, totalnog uspeha. Prosto zato sto je, nakon bacanja spasonosnog obruča onome koji se davi, potrebno je da i on želi da se za njega uhvati. A ako je on samoubica, ne treba ni bacati - sve je beskorisno.

- Oce Andreje, za savremenog čoveka slike Apokalipse - strasni konjanici, Andjeli sa trubama - nikako ne idu sa realnim životom. U čemu je uzrok: u dubokom, sakrivenom simbolizmu apokaliptičnih slika ili u nečem drugom?

- Ja mislim da treba još malo da pričekamo. Tada ce Apokalipsa, kao i cela Biblija, postati jasni. Stvar je u tome sto Biblija i jeste knjiga Crkve. Pravoslavna Crkva - to je Hrišćanstvo perioda kasne antike. Pravoslavlje je formiralo svoje osnovne principe crkvenog zivota u periodu kada su Hrišćani ziveli u neznabozackom svetu. Zato je ono dovoljno dobro prilagodjeno zivotu u manjini i paganskom okruzenju. A zatim su Hrišćani postali vecina i Crkva je zamrla u toj tvrdjavi koju je sebi izgradjivala u vreme neznabostva. I postalo je mnogo toga nejasnog u proslosti, vise ili manje uspesnog u spoljasnjem

- A sta ce biti sa strasnim kompjuterom "Zver", i uopste sa kompjuterskim svetom. Sada, eto, postoji i "adski" internet?

- Vi znate, u literaturi su opisani svi ti "užasi", sa mnogo dovoljno smešnih obrta. S velikom razneženošću ja uvek čitam članke u kojem se kompjuter razobličava kao dete djavola. Naročito je prijatno čitati članak takve vrste u novini koja je na kompjuteru sredjena, u brošuri koja je takodje na kompjuteru napravljena. To budi zdrav osećaj humora. A ako je ozbiljno, tad je sve stvar, kako sam govorio, u namerama, u tome kako sve to iskoristiti, u tom broju i kompjuterima

http://www.vidovdan.org/arhiva/print888.html

[marija]

? ?? ?????? ? ?????? ??? ????  0104_cheesy

????? ?? ?????? ???????, ?????? ????? ? ?????!

??????? ?? ???????? ?? ????????

[karadjordje]

? ?? ?????? ? ?????? ??? ????  0104_cheesy

????? ?? ?????? ???????, ?????? ????? ? ?????!

Warum srcee.gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />

[Баба]

? ?? ?????? ? ?????? ??? ????  0104_cheesy

????? ?? ?????? ???????, ?????? ????? ? ?????!

Warum https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt=':cmizdrenje:' />

Denn es kann nicht sein Karadjordje und Papst Benedikt bei der gleichen Zeit.

[karadjordje]

Aber warum 

[Дејан]

Антихрист ће бити за цео свет оно што је Тито био за Југославију.Волеће га цео свет као срби Тита.

[Баба]

????????? ?? ???? ?? ??? ???? ??? ??? ?? ???? ??? ?? ???????????.?????? ?? ??? ???? ??? ???? ????.

???????.

?? ??? ?????? ??????.

?? ???? ????, ???? ?? ?????? ??? ???? ?? ?????? ? ??????????? ( ??? ????? ???????, ???? ?? ???? ?? ??????), ??? ??? , ????? ?? ??? ??? , ?????? ???? ???? ???????? ...

?? ???????????? ?? ?? ?? ???? ?????? ? ????????? ?? ??????, ?????? ???? ?????????, ?????? ( ? ????).