Мисао дана...

[volga]

"I najmanja misao koja nije zasnovana na ljubavi razara mir".Otac Tadej

[volga]

  Цитат

Na drugima nam smeta sve sto je deo nas.

                                                               H. Hese

greengrin prst ka dole

[Зорица екс Милева]

  Цитат

  Цитат

Na drugima nam smeta sve sto je deo nas.

                                                               H. Hese

prstgore klapklap

Koliko istine u tako malo riječi - svaka čast Nikola 1000000001010

[sekastarča]

                                       

                                                        O OSUĐIVANJU

                                             

Ако би били непристрасни према себи самима, тада бисмо правилније поступали према другима.

Људи, дубоко упућени и искусни у моралном животу, примећивали су у сва времена један и исти

закон узајамности: ко је строг према себи, тај је снисходљив према ближњима; а ко је снисходљив

према себи, тај је строг према ближњима.

                                    (Анастасије, архиеп. Воронешки).

Ако будемо пазили на своје гријехе, нећемо обраћати пажње на гријехе ближњега. Лудост је

оставити свога мртваца, и ићи те плакати над мртвацем ближњега.

                                      (Ава Мојсеј).

Кад би се занимали својом душом, кад би знали своје гријехе, своје душевне болести, своју

голотињу духовну, не би нам ни на ум пало да се распитујемо о сусједу. Када своја кућа гори,

трче да се спасе што се може спасити (ако и не може све); онда се не води разговор о сусједу.

                                      (Филарет Черниговски).

[мирођија]

                                                       

                                           

Starac Porfirije Kavsokalivit

« послато: 17. Август , 2009, 20:47:18 »

Лазарица

мисионар

Инвентар форума

*******

Ван мреже Ван мреже

Поруке: 5.774

Kaži mi ko ti je prijatelj pa će mi on reći ko si

Љубав према ближњем нема граница. Она треба да се

распростире до краја земље, да обухвата све људе, свуда.

Био једном један подвижник и имао два послушника.

Веома се трудио да им пружи духовну корист и да им

помогне да буду добри. У себи се, међутим, бринуо да ли

они заиста напредују у духовном животу и да ли су

спремни за Царство Божје. Ишчекивао је да му Бог

пошаље неки знак о томе, али никаквог одговора одозго

није било. Једнога дана требало је да буде свеноћно

бдење у цркви неког другог скита, удаљеног много сати

хода од њиховог скита. Требало је итекако пешачити кроз

пустињу да би се стигл онамо. Пошаље он своје

искушенике већ изјутра, како би рано стигли и

припремили цркву, а сам старац би дошао после подне.

Послушници су већ били прилично поодмакли кад

изненада зачуше јауке. Имали су шта да виде—неки човек

лежи тешко рањен и вапије за помоћ.

“Понесите ме, молим вас!”, говорио је. “Овде је пустиња.

Овуда нико не пролази. Ко ће ми помоћи? Двојица сте.

Подигните ме и однесите до првог села!”

“Не можемо!” одговорише. “Журимо се на бдење. Добили

смо заповест да припремимо све што треба за бдење.”

“Понесите ме, молим вас! Ако ме овде оставите, умрећу,

појешће ме дивље звери.”

“Не можемо! Шта да радимо, морамо да идемо на своју

дужност.”

Отидоше.

После подне крену и старац на свеноћно бдење. Ишао је

истим путем. И он стиже до места на којем је лежао

рањеник. Угледа га, приђе му, па ће му рећи:

“Шта ти се десило, човече Божји? Шта ти је? Откада си

овде? Зар те нико није приметио?”

“Прошла су јутрос два монаха. Замолио сам их да ми

помогну, али су журили да стигну на бдење.”

“Понећу ти ја, не брини,” рећи ће старац.

“Ма не можеш ти, ти си стар. Не можеш ме подићи; то је

немогуће!”

“Не, не брини, ја ћу те понети; не могу да те оставим.”

“Али не можеш ме подићи!”

“Сагнућу се, ти се држи за мене, па ћу те, мало-помало,

однети до неког оближњег села. Мало данас, мало сутра,али стићи ћу.

Старац на једвите јаде понесе рањеника и поче с

муком да корача по песку под теретом људског тела.

Са њега је зној текао потоком. А он је у себи мислио:

“Макар и три дана ходао, али ћу стићи.”

Док је он тако корачао кроз пустињу, почео је да осећа

да терет који носи постаје све лакши, све док у једном

тренутку није осетио као да на себи не носи ништа. Он

се окрете да види шта се то дешава и, на своје

изненађење, виде да је на његовим леђима један

анђео. Тај анђео му рече:

“Бог ме послао да ти саопштим да твоја дав

послушника нису достојна Царства Божјег јер немају

љубави.”

Преузето из књиге:

Живот и поуке старца Порфирија Кавсокаливита,

Беседа, Нови Сад 2005 г.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1406.0.html

[мирођија]

  Цитат

"I najmanja misao koja nije zasnovana na ljubavi razara mir".Otac Tadej

                        bendoff

[Изида]

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом.

(Св. Филарет Московски)

[мирођија]

Добра су створења и одвећ добра,

но неупоредиво је бољи Створитељ који их је добре створио.

(Св. Тихон Задонски).

https://www.pouke.org/index.php

[volga]

"Pojedinacno ljubav,mir i radost cine cuda,ali sjedinjeni u jedno mogu zapovedati svim stvarima".

                                                                                                            OTAC TADEJ

"Drzi um svoj u adu i ne ocajavaj".  STARAC SILUAN

[sekastarča]

                                       

Видећи грудву златоносне земље, незналица пролази покрај ње, док зналац обраћа пажњу, јер у

њој види зрневље злата. Слично овоме, гледајући на човјека који је по спољашњости својој

никакав, рђава изгледа, необразован, груб, неуредан, порочан, непажљив човјек га презире, док пажљив човјек само га жали, али не презире, стога што у овом човјеку рђава изгледа као у блату види и злато - суштину човјека, и особито његову душу.

(Филарет, митр. Московски).

[sekastarča]

                             

Представите себи случај, када огромна ријека узима други правац свога тока: у почетку ово

изискује огромних, готово немогућих напора, док није ископан нови ток, док ток воде није

уведен у ново корито. Но кад је ријека већ пошла новим коритом, међу новим обалама, брзина тока почиње да се појачава све више и више, према мјери пута. Исто бива и са

постојанством, одлуношћу у добру. У почетку је подвизавање у добру изискивало од Светих

силне борбе против чулне, материјалне и страсне природе, против самога себе, - много суза и

молитава, док се њихове мисли и жеље и сво срце није растало од земаљскога и утврдило у Господу, док сав живот њихов није напустио пређашњи ток и предузео нови. Тада је се љубав ка Господу Исусу Христу дубоко укоријенила у њихово срце, тада је придобила моћ и оснажила се у борби против гријеха, тада им је постало ласно да непрестано мисле о Богу и као да живе пред Његовим очима; тада је поток мисли њихових ишао већ обичним својим коритом.

[sekastarča]

                                 

Не предајући се пороку и не радећи са усрђем Господу, ми, као прашина у ваздуху, вртимо се између неба и земље: нема у нас ни полета ка небу, ни тачке стајања на земљи. Непријатно је посматрати на дрво с голим гранама и гранчицама; непријатно је видјети замрзло поље на коме се не зелени ни једна травка; но још је жалоснији изглед срца хладнога према добру, без сокова и снаге за добро, без цвјетова и духовнога живота, без плода правде.

Мало је не чинити зло; треба чинити добро; треба чак тражити случај да учиниш добро. Ко тражи такав

случај, свагда ће га наћи .

Не задовољавај се мишљу, осећањем, ријечима тамо гдје је потребно и могуће дјело. Добро је, ако у теби није камено срце; али није добро, ако је у тебе сува и савијена рука, која се не пружа и не отвара за сиромане.

(Филарет, митроп. Московски).

[tanja m.]

Pomaze Bog!

Hvala ti sejo na ovim divnim pricicama punim duhovnih poruka.Prosto je neverovatno kako uvek potrefis svojim dusekorisnim,poucnim pricama da se osetim bolje i kvalitetnije.Nekada u trenucima tzv.kako ja to kazem"niskih amplituda" pomislim kako moja osetljivost na tudju nevolju me ponekad cini tako  naivnom i  i nesposobnom da dokucim" istinitost" tudje nedace.A onda se uvek setim reci mog parohijskog svestenika iz Bgd-a(cija mi duhovna podrska ovde u belom svetu tako puno nedostaje), da je nase samo ono sto dajemo i da covek samo dajuci sebe,tj.cineci dobro drugima,moze biti facenew22222222.Hvala Gospodu,a i tebi sejo na ovim divnim pricama koje nas cine jacim i snaznijim.

Mir vam od Gospoda  zelim.

[sekastarča]

  Цитат

Pomaze Bog!

Hvala ti sejo na ovim divnim pricicama punim duhovnih poruka.Prosto je neverovatno kako uvek potrefis svojim dusekorisnim,poucnim pricama da se osetim bolje i kvalitetnije.Nekada u trenucima tzv.kako ja to kazem"niskih amplituda" pomislim kako moja osetljivost na tudju nevolju me ponekad cini tako  naivnom i  i nesposobnom da dokucim" istinitost" tudje nedace.A onda se uvek setim reci mog parohijskog svestenika iz Bgd-a(cija mi duhovna podrska ovde u belom svetu tako puno nedostaje), da je nase samo ono sto dajemo i da covek samo dajuci sebe,tj.cineci dobro drugima,moze biti .Hvala Gospodu,a i tebi sejo na ovim divnim pricama koje nas cine jacim i snaznijim. ekstra

Mir vam od Gospoda  zelim.

Hvala i slava Gospodu na poukama koje nam daje preko Svetih Otaca, pa nas kori i uči kako da rastemu u duhu Gospoda našega i vodi ka Nebeskome Carstvu...

Ko traži, svagda će naći...  :bla:

                                                            bendoff

Neka vas ruka Gospoda čuva na svim putevima vašim.

                          4chsmu1                              heaven

[sekastarča]

                                         

"Забрањене празне ријечи, чак и празне мисли, то је већ одвише тешко", говоре лакомислени;

"без нужде је строго", мисле други који не разумију;

"празне (узалудне) ријечи нису штетне, а празне мисли - још мање", веле трећи.

- Да, малени инсекти нису отровни и смртоносни, па ипак, зар

би ти живио у ваздуху који је њима испуњен, гдје они непрестано падају на очи и у очи, или зује око ушију, узнемиравају осјетљивост наших чула и у стотинама наносе ти збиља не смртоносне ране?

                        (Филарет Московски).