Мисао дана...

[Биљана]

"Смјернога многи воле, а горедљивца и надувенога мрзе чак и они који су с њиме једнаког духа!"  Ава Јаков 

[feeble]

Рећи некоме “Волим те” исто је што и рећи “Ти ћеш живети вечно, нећеш никада умрети”. 

Габријел Марсел

 

http://invia33.wordpress.com/2013/03/31/%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BE-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0-9/

[Silence]

"Jedini čovjek koji se ponaša razumno je moj krojač; svaki mi put nanovo uzme mjere. Ostali se ravnaju prema starima i očekuju da se uklopim u njih."

- George Bernard Shaw

[Dragana I.]

[Silence]

"Mnogi ljudi ne bi prepoznali svoj karakter da ga sretnu na putu." - Paskal

[Биљана]

[Wu]

 

Može biti dobar citat, ali je samo varijacija na temu - http://en.wikipedia.org/wiki/Serenity_Prayer, a pripisivana je mnogima. Naravno, nije mudrost u poznavanju odakle je koji citat, mudrost je u primenjivanju istinâ koje se u njima nalaze, ali opet nije zgoreg ni znati prepoznati pogrešno pripisan citat, čisto da se izbegnu nesporazumi

[Снежана]

Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.

Ivo Andrić

[Teofanija]

Cuvaj se  mrznje,da ne pogrijesis prema sebi i ljudima.

Cuvaj se zalosti da ne pogrijesis prema Bogu.

 

M.Selimovic

[Arsenija]

Jedini autentični oblik dostojanstva je kad vas nadostatak poštovanja kod drugih nimalo ne dotiče,Kad neko pljune na vodopad Nijagare,njegova veličanstvenost ostaje nepromenjena.

[Arsenija]

Čvrsto verujem u pravilo kompenzacije ,istinite nagrade i  to uvek u rarmeru sa radom i žrtvama.

                                                                                           Nikola Tesla

[Лазар Нешић]

Од свега што поседујемо најдрогоценије је тело - авва Зосима, Велики Старечник, I, 94,1.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Rajsko stanje i sad nek mi neko kaze da Carstvo Bozje ne pocinje u nama.

[Mилена КШ]

[Rašo]

I kako tada, tako i današnjeg dana: stojim raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato. Pa se onda kadkad žalovito upitam, kao da sam nagazio na one stričeve vile iz djetinjstva: Jeli pametnije biti mjesečar ili s mirom sjediti kod svoje kuće, pa kad zagusti tješiti se rakijom kao moj strikan?

Branko Ćopić