Рађање Сина и исхођење Духа Светог по слободној вољи Оца

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 14 часа, Milan Nikolic рече

Претерујеш.

Још горе, изводим неку мисао до њених крајних косеквенци, Зизијева причица љепо ради донекле, али ако се изводи до краја има катастрофалне посљедице, или каква је то (релациона) онтологија ако постоји биће за које не важи? Полуонтологија?

пре 3 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Samo Bog ima apsolutnu slobodu, te se i rađanje Sina dešava u slobodi Oca ali ta sloboda upravo ima naznačaj da se rađanje Sina dešava pre bilo kakvog kada.

Што је слобода постала популаран принцип, као некад доброта. Лицемјери причају бајке о слободи, а кад се сретну са слободним човјеком разапну га...

А Син нема апсолитну слободу? Или човјек нема апсолутну слободу? Каква је то слобода која је било чим условљена? Како се то може звати слободом? Полуонтолошка полуслобода полукружи полуевропом.

А није то ни ништа ново, просто свака метафизика је нихилизам.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 35 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

Што је слобода постала популаран принцип, као некад доброта. Лицемјери причају бајке о слободи, а кад се сретну са слободним човјеком разапну га...

А Син нема апсолитну слободу? Или човјек нема апсолутну слободу? Каква је то слобода која је било чим условљена? Како се то може звати слободом? Полуонтолошка полуслобода полукружи полуевропом.

А није то ни ништа ново, просто свака метафизика је нихилизам.

Napisao sam lepo Bog ima apsolutnu slobodu, slobodu po prirodi, dakle Trojica imaju istu prirodu istu slobodu, sad to uhvati u ostatak teksta i videćeš da nema veze sa tvojom replikom.

Ja za sebe ne mogu da kažem da sam slobodan po prirodi, nezavisan od tvorca, već naprotiv svoju slobodu crpim od Sina sjedinjujući se sa Njim u slobodi.

Nije nelegitimno pitanje postavljača teme, pokušavam da dam odgovor.

Dakle Sin je slobodan zajedno sa Ocem i rođen je u Očevoj slobodi pre bilo kakvog kada.

Pusti ti Milanove fantazije o večnoj trudnoći, nisam ja iz tog filma, mene je školovao ava rimski.

[Ласандар]

Небитно је на крају крајева да ли је било времена када није било Сина, већина се за то ухватила, то је јасно ко дан да није било.

Питање је да ли може не бити Сина?

[Nikk]

On 1.10.2020. at 11:27, Ласандар рече

Драга браћо и сестре,

Недавно прочитах овај догмат тј. да се Бог Син рађа а Бог Дух Свети исходи по слободној вољи Бога Оца. Иако бих да ме пита неко да ли је тако, одговорио да је тако, по интуицији, ипак су ми се јавиле неке нејасноће и недоумице, којима се хвала Богу не препуштам, али бих волео да ми их неко појасни.

Наиме ако се Бог Син рађа по слободној вољи Бога Оца, онда некако као да изгледа да је могло бити и да не буде Бога Сина. Тада би Отац могао да постоји одвојено од Сина што је ваљда у супротности са догматом о Светој Тројици. Па онда као да изгледа да онај који одлулчује нема сина "док" одлучује већ "пошто" одлучи(стављам наводнике пошто се говори о вечности те се поштапам речима из времена, што је можда и скроз погрешно, али надам се да ће те сватити моју недоумицу), што би на неки начин као значило да беше некад да не беше Сина.

Све ми то ствара нелагодност при предивном поимању Бога као Тројице, а не као Један и Двојица, Где би само Оцу припадало стварно Божанство, а Сину и Духу нестално.

Хвала

 

neko moje zapažanje na tvoje pitanje je sledeće.

ako je isus hrist alfa i omega, što znači da je prvi i poslijednji po obličju, onda ne može bit nerođen. jer je bog od početka svijeta predodredio da se rodi jedno obličje po uzoru na božije i ostalih oblika kao božijih, koji su bili pristuni.

ako bih filozofirao na tome. onda slijedi neki proširen odgovor.

u novi zavjet se to objašnjava posebno kroz odvajanje iz hrama djece božije i poroda aspide koji su prikriveni protivnici mojsijevog zakona, tj. konkretno porod aspidin svojim vjeroučenjem, tjera hrista da osnuje crkvu sa knjigom živih i progone ga zbog toga.

zato trojičin bog ne postoji kod jevreja. konkretno postoji tek onda kad hrist otkriva svoje porijeklo kao sina božijeg i odvaja ga od svog tjelesnog oca. Iako se neki izgube na tu temu jer pomiješaju da je hristov tjelesni otac bio baš otac bog. a zapravo hristov otac nakon trudnoće bogorodice odluči i da je oženi, pa imaju još djece koji su nakon hrista postali apostoli njegovi.

kod nas za razliku od jevreja se brakovi ne ugovaraju djeci. kod nas postoji bogorodica kao ideal žene, jer ona bira oca djetetu, umjesto suprug majku i to je potvrđeno svetom tajnom braka.

sve to zbirno je trijadologija. zato sin božiji nikad nije doveden u pitanje da se rodi voljom boga oca, tamo đe se poštuje zakon božiji o kom govori mojsije i hrist svjedoči kasnije.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 16 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Napisao sam lepo Bog ima apsolutnu slobodu, slobodu po prirodi, dakle Trojica imaju istu prirodu istu slobodu, sad to uhvati u ostatak teksta i videćeš da nema veze sa tvojom replikom.

Ja za sebe ne mogu da kažem da sam slobodan po prirodi, nezavisan od tvorca, već naprotiv svoju slobodu crpim od Sina sjedinjujući se sa Njim u slobodi.

Nije nelegitimno pitanje postavljača teme, pokušavam da dam odgovor.

Dakle Sin je slobodan zajedno sa Ocem i rođen je u Očevoj slobodi pre bilo kakvog kada.

Pusti ti Milanove fantazije o večnoj trudnoći, nisam ja iz tog filma, mene je školovao ava rimski.

Ok, с тим да  не знамо ми шта је божија природа ни да ли она има слободу као природно својство, али ок...

Друго ти од Бога можеш да црпиш само благодат, биће не! То си већ исцрпио када си уведен у постојање, (а ови јеретици црпе биће и сад они још нису створени него су процесу стварања и на путу ка Цркви).

Слободу такође не црпиш од Бога јер би онда, имао проблем да објасниш зло, слобода се просто не црпи ни из чега, нема узрока слободе, нити разлога.  То је безтемељност код Берђајева или просто неко ништа. Ништа "постоји" уплетено је у све. Да нема тог ништа не би смо могли пропасти, не би били створења. Оно је падом актуелно и као смрт и зло.

Слобода је у овој магијској, односно онтолошкој теологији постала узрок личности и обожења! Слобода то није, никаквим увећањем наше слободе, ослобођењем, онтолошком слободом, слободом као иконом Божијом у човјеку и сл... ми нисмо у стању општити са Богом, живјети духовним животом и спасити се. Слобода не спасава!

Нас спасава Бог, својом благодаћу и својом акцијом, ми са своје стране не можемо ништа, осим чекати, или радити неку залудну радњу.

пре 15 часа, Ласандар рече

Небитно је на крају крајева да ли је било времена када није било Сина, већина се за то ухватила, то је јасно ко дан да није било.

Питање је да ли може не бити Сина?

Питање је тотално глупо.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Volim_Sina_Bozjeg Видиш, благодат никад није узрок зла, а слобода јесте.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Hadzi Vladimir Petrovic nije sloboda uzrok zla, zlo je došlo dopuštenjem Božjim. Jeste sloboda zloupotrebljena ali nije uzrok.

Mi se iz nebića krećemo ka biću koji je obožen i slobodan u svom postojanju isto kao što je Bog slobodan po prirodi i naravno da čovek to može biti samo po blagodati.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 сат, Volim_Sina_Bozjeg рече

@Hadzi Vladimir Petrovic nije sloboda uzrok zla, zlo je došlo dopuštenjem Božjim. Jeste sloboda zloupotrebljena ali nije uzrok.

Mi se iz nebića krećemo ka biću koji je obožen i slobodan u svom postojanju isto kao što je Bog slobodan po prirodi i naravno da čovek to može biti samo po blagodati.

Добро, зло је допуштењем дошло кроз злоупотребу слободе, међутим благодат се никако не да злоупотријебити, нема допуштења нити кроз било какву злоупотребу било чега није могоће злоупотрјебити благодат.

Зато ваља разликовати благодат као силу Божију,која како кажеш обожује, и слободу која је моћ човјекова и може да буде злоупотребљена.

Ок  је и то кретање од ништа ка обожењу, али смо ми сад већ заокружена бића она која јесу - сушта- мада пропадљива. Дакле ми постојимо, сумануто је негирати властито постојање, можемо се питати зашто постојимо, о смислу, али питати се да ли постојимо је безумно. Ми постојимо и јесмо.

Човјек је слободан и без благодати, слободан да укине постојање другога итд....Слободан и да негира властито постојање, било да се убије или да тврди да још не постоји.

[Milan Nikolic]

Филозофија у 21. веку је пропаст.