Мироточење икона

[миомира]

Никакву злу намеру нисам имао. Зашто си се ти увредила стварно ми није јасно! 

 

 

 

 

Имаш право, није шија него је врат!

Надам се да нећеш да помислиш да је ово увреда! Просто ми је било смешно... Писање - писаније 

 

 

OK, sve je u redu.

[jermel]

Не бих ( видиш "миомира" умем сад и ја одвојено) се никад угледао и позивао на расколнике а поготово не на мрзитеље и рушитеље цркве и клеветнике као што је тај Владимир Мос.

Па управо Светитељ овим чудом показује да га не интересује никакав календар него објављује присуство Царства небеског кроз мироточење и јавља се на Сабрању онда када се Црква сабира да служи Литургију славећи његово име.

Као што ни Свети Огањ не мора да се јави у Храму Гроба Господњег него може и из стуба да избије ( јер је око стуба била Црква) тако и светитељ иде на сабрање онда КАДА се Црква сабере ...

Не чини Бог кроз светитеље чуда због датума него због Сабрања.

[Medeski]

Nisam skoro čuo da je neka ikona kod nas (a ni u svetu) mirotočila. Malo mi je to čudno, jer ipak nije to tako retka blagodat. Ne znači da se ne dešava, nego prosto nemam povratnu informaciju.

 

Poslednji put kod nas je bila neka ikona u Valjevskoj eparhiji, ako se ne varam. 

 

Voleo bih da na ovoj temi delimo informacije o mirotočenju ikona i sve vezano sa tom temom. 

 

1. Da li mislite da je mirotočenje ikona dobar ili rđav znak za vernike?

 

2. Da li su ikone Bogomajke, one koje su najčešće mirotočive?

 

3. Da li postoje neke hemijske analize tečnosti (mira) iz bilo koje ikone?

 

4. Koliko dugo vremenski, obično traje ta blagodat? 

 

5. Da li postoji na svetu neka ikona, koja neprekidno mirotoči?

http://www.youtube.com/watch?v=ECqXohOFjzM

 

Ovde ima nesto o tome, s tim da je film na ruskom jeziku, nisam nasao sa prevodom.

[Bigica]

 

http://www.youtube.com/watch?v=tNP8W-c_xHU

[JESSY]

Mada me interesuje npr. povodom dogadjaja da je proplakala ikona (slika) Prepodobnog starca Tadeja i slični primeri,

kakvog sastava su te suze ili krv i slično?

- Recite nam da li je nekad bilo pokušaja da se naučno istražuje tečnost koja ističe iz ikona ili moštiju? I kakav je bio rezultat?

- Ja znam za samo jedna takav opit – prema rečima mog oca sveštenika, koji je 50-ih godina išao na hodočašće u Kijevo-Pečersku Lavru. On je svojim očima tamo video mirotočivu glavu svetitelja u staklenom sudu. Monasi su ocu ispričali da kada su sovjetski bogoborci zatvorili lavru, predstavnici vlasti su projavili interesovanje za tu lobanju. Oni su izvadili miro, obrisali sud i samu glavu postavili obratno, zapečatili kutiju i stavili na mesto nedostupno strancima. Kroz dve nedelje su odlučili da provere šta se desilo. I uvideli su da je sud skoro napola ponovo ispunjen prozračnom tečnošću. Odlučili su da je ispitaju u naučnoj laboratoriji.

Naučnici su došli do otprilike ovakvog zaključka: “Tečnost sa nekim uljanim elementima, nepoznatog porekla, obični molekuli …”. Drukčije nije moglo ni biti. Za Boga nema ničeg nemogućeg. On je odlučio – i miro nastaje ni iz čega. A njegov hemijski sastav je običan, ovozemaljski. Vaseljenska tvar je univerzalna, jer je Tvorac stvorio jednu, a ne dve vaseljene sa raznim parametrima … Druga je stvar – tajna samog “procesa” mirotočenja, ali nema i ne može biti takvih ovozemaljskih instrumenata, koji bi mogli da odrede svetost ove pojave.

 

 

 

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/kada_plau_ikone/

[Guest]

 

Часни крст у храму Светог архангела Михаила на Књажевцу код Андријевице промироточио је, опет, у четвртак 12. јуна 2014, на дан када Света Црква Православна молитвено слави Преподобног Исакија Далматинског.

 

Крсно знамење, које је донесено из Јерусалима и освећено на гробу Христовом, милост Божију је пројавило 9. марта 2009.године на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, када је први пут из њега источило свето миро.

И касније се дешавало да овај Часни крст повремено мироточи, да се на њему појаве капи светог мира.

 

 

 

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија у овом светом храму се на Крстопоклону недјељу и Крстовдан увијек служи Света Литургија.

 

 

Мироточење Часног крста је знамење љубави Божје, јер је Свето миро знак милост Божје, поручио је, поводом мироточења крста у храму Светог архангела Михаила, раније Преосвећени владика Јоаникије.

 

Крсно знамење храму Светог архангела Михаила приложио је г.-дин Велибор Зоњић из Облог брда код Андријевице.

Саборна црква Светог Архангела Михаила на Књажевцу, велика светиња за вјерни народ овог краја, подигнута је 1887. године у спомен на славну побједу Васојевића над Турцима, која се одриграла десет година раније на Буковој Пољани.

 

 

 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

У храму Хабаровске богословије 20. августа 2014. замироточила је икона небеског покровитеља те научне установе, светог Инокентија Московског, саопштава информативни одсјек Хабаровске епархије.

Необичну појаву примијетили су учесници пријемних испита.

„Мироточење су видјели полазници наше богословије који су се налазили у то вријеме у вечерњој молитви. Када су нам саопштили за то, видјели смо да из очију светитеља Инокентија Московског теку потоци. То је икона нашег покровитеља и зато смо ми одмах одслужили молебан, казао је први проректор Хабаровске богословије Епископ бикински Јефрем. Када су икону отворили да би се увјерили у њено мироточење, храм се испунио благоухањем. Да би документовали ову чињеницу да је икона замироточила у богословији су сачинили специјални акт.

Мироточење се наставило следећег дана. Крупне капље, сличне сузама сливале су се по лику светитеља и скупљале се у доњем крају иконе.

Подсјећамо да је икона са честицом моштију светитеља живописана у Тројице-Сергијевој лаври и да ју је на дар богословији предао покојни патријарх Алексије Други.

 

 

 

Са руског: Марија Живковић

 

 

Митрополија

 

[JESSY]

[JESSY]

У Москви у једном од пензенских станова сваког дана се дешава чудо.

 

Обична арбековска вишеспратница, каквих у Пензи има на хиљаде, десетине хиљада. И сам стан је обичан. Али, ипак постоји нешто што овај стан издваја од других. То су иконе, много икона. Иако, искрено говорећи, и тиме данас тешко да можете некога да задивите: време је такво да те нико неће гонити ни за што, што си крстио дете, ни зато што си се венчао, што идеш у цркву, носиш православни крст... Просто одмах се види да ли су иконе у кући моде ради или је то нешто тајанствено, знак непрекидног духовног општења са Богом.

У случају Нине Ивановне (име и презиме су измењени) је то знак нечег тајанственог. Она мало коме говори о чуду које се у њеном стану дешава свакодневно. Само духовним сестрама, и то далеко не свим. Али то је у њеном карактеру. Не прича много, уздржана је. Нина Ивановна се преобрази када прича:

- Ја сам то случајно видела. Почела сам да премештам кандило и шта сам угледала? Из ока Мајке Божије на икони "Достојно јест" је потекла суза! А можда то није суза, већ нека кап, крупна таква... Угледала сам ту сузу и скоро заплакала: "Господе, зашто у мојој кући иконе плачу? Ја не желим да оне плачу! ". Узела сам ватицу, натопила је светом водицом и обрисала ту кап. Ватицу сам сачувала као светињу. А ујутру сам већ специјално тражила да нема нове сузе. И шта сам видела? На разним местима сам видела ситне капље, које су светлеле као брилијанти. Господе, то је чудо! Због чега ми је то дато? Какав је то знак?

(Овде је умесно направити дигресију, да би се читаоцу објаснили неки детаљи ио икони, ио њеној власници.)
Та икона има два назива: "Достојно јест" и "Свемилостива". Пресвета Богородица има стотине иконописних ликова: на овом је насликана са Богомладенцем Исусом, Који у рукама држи свитак са речима православног исповедања Мајке Божије. Натпис гласи: "Дух Господњи је на мени, њега ради помаза Ме".

Оригинална икона се налази на Светој Гори, у Карејском манастиру, који је основао цар Константин Велики 35 године. Интересантна је историја њеног прослављења. Једном је у келију код једног послушника дошао неки монах, и када су сви заједно почели да певају пред иконом Богомајке "Часнију од херувима ...", монах је рекао: "А ми овако величамо Мајку Божију:" Достојно је заиста блаженом звати Тебе Богородицу..." , а после додајемо:" Часнију од херувима ... ". Послушник је био у таквом умиљење, да је замолио госта да напише песму. Али у келији није било ни оловке, ни папира. Тада је гост насликао песму на камену, који је био као восак под његовом руком. Гост се представио као Гаврило и постао је невидљив. Монаси су сазнавши за то и угледавши камену плочу почели од тада да певају нову песму. А икона пред којом је тај Архангелски поздрав био испеване је названа "Достојно јест".

"Бајка!" - Рећиће неко. Али онда је бајка и то што се дешава са копијом те иконе у стану Нине Ивановне. Икону су јој поклонили. Обична, икона фотографија. Али домаћица свако јутро налази на њој нове капљице - брилијанте. И то није бајка, већ стварност. Оне су свуда: испод очију Богомајке, на ореолу, испод руке, на свитку, на одежди Богомладенца. А на прсту Мајке Божије капи су се зауставиле и образовале као неку малу шољицу.

У акатист (величању) те иконе се понавља стих: "Радуј се, хришћанима Помоћнице и милосрдна Заступнице грешника". Нина Ивановна, је као и сви ми наравно човек са гресима. Али и велика трудбеници. Њој је допао и тежак удео. Муж јој је био болестан скоро 40 година, може се рећи током целог породичног живота. Има година дана како је умро. У то време је икона "Достојно јест" већ мироточила.

 

"Мислим да ми се то даје ради укрепљења - и у вери, и у животним невољама, - каже Нина Ивановна. - Душа ми је тако туговала, тако сам се мучила, гледајући мужевљево страдање, бринући се о њему ... Не знам како бих наставила даље да живим после његове смрти. Данас нисам ни тужна нити у унинију. Гледам са усхићењем на светлу икону и захваљујем Господу што ме није оставио, узносим молитве Пресветој Богородици због тога што ме милује и помаже да даље живим... "

Нина Ивановна нема ни крепко здравље. Године носе своје, срце боли, притисак ... "Ако сам раслабљена, узимам икону у руке, молим се, целивам је... - и постаје ми лакше ..."

Одавно се зна за случајеве мироточења и чак и крвоточења икона. То се најчешће дешава у црквама. Мироточење домаће иконе је најређа појава. Али нико не може дати тачан одговор на питање: "Због чега плачу иконе?". Сећам се речи пензенског свештеника Успењске цркве оца Андреја, који је на слично питање одговорио са неком скривеном боли: "Зашто? Плачу због наших грехова. Колико цркава стоје разрушене, светиња порушених... ". И сећам се још сведочења других људи, у чијим кућама иконе одједном почињу да благоухају. И то такав мирис - неовоземаљски! - Се осећа по стану! .. И то благоухање престаје такође изненада онако како је и почело. А то је оно - зашто?

    Можда и не треба да покушавамо да докучимо истину? Верујући људи кажу: "Само Господ зна". Научници који су испитивали миро које истиче са икона (са пријатним мирисом и потпуно без њега), су се већ уверили: оно по свом саставу не садржи ништа овоземаљско. А ми све треба и да прихватимо као стварност.

    "Тајна је ово велика"...

 

 

http://www.prijateljboziji.com/_Zasto-ikone-placu/38720.html

[JESSY]

Валаамско мироточење Казањке Богородице

Додао садржај:: Пријатељ Божији

 

На Валааму у Русији замироточила Казањска икона Мајке Божије

 

 

 

 

 

Уочи празника Свих светих Валамског манастира 7. јуна, за вријеме свеноћног бденија, у храму Бесплотних сила небеских на Казањској икони Мајке Божије уочено је неколико уљних капи мира, које су навлажиле вео и мараму Пресвете Богородице.

Казањска икона живописана је у једном сибирском манастиру, специјално за валамски скит, и у мају 2015. достављена је на Валам. Прекривена је стаклом у посебном оквиру са натписом «Заштити и спаси земљу».

Скит Свих светих сматра се најзатворенијим скитом, јер тамо жене могу ући само једном годишње — на престони празник скита.

По благослову епископа тројицког Панкратија, икона је фотографисана, након чега је опет намонтирано стакло.

У Валамском манастиру забиљежени су многобројни случајеви чудесног истициња мира са икона. Неколико таквих случајева званично је потврђено.

11. јула 1999, на празник Преподобних Сергија и Германа Валамских чудотвораца, послије заједничке молитве с блаженопочившим Његовом светошћу патријархом Алексијем Другим, икона преподобних Сергија и Германа Валамских чудотвораца, која се налази поред кивота са њиховим часним моштима почела је да мироточи. У почетку миро се у малим капљама појавило на мантијама преподобних Сергија и Германа, а затим је у танком млазу потекло низ икону. Приликом детаљног прегледања површине иконе, на изображењима преподобних могло се примијетити мноштво ситних структура мира. Миро је представљало прозрачну густу маслинасту течност с једва примјетним благоухањем. «Мироточење светих икона доживљавамо као пројаву милости Божије према нама у овом тешком времену у коме живимо» – говорио је почивши патријарх Алексије II.

Још један случај мироточења у Валамском манастиру забиљежен је 24. августа 2004. године. Свето миро појавило се на стаклу иконе Пресвете Богородице „Свецарица“. Икона је насликана на Светој Гори специјално за Валамски манастир. Мајка Божија је више пута кроз ту икону показала своју милост исцјељењима обољелих од рака.

Тада се мироточење десило послије молитвеног обраћања ветерана, официра у резерви Вјачеслава Вишњакова Богородици за спасење свога млађега сина Игора, који је као војник нестао без трага у Чеченском рату. Чудо се и десило за утјеху ожалошћеном оцу: на стаклу иконе, крај деснице Пречисте Владичице, појавио се грчки крст, који је обилно био намочен миром. Миро се стакало са свих крајева крста, долазећи до најниже лајсне оквира иконе. Монах, коме је Вјачеслав причао о својој невољи и који га је посавјетовао да се молитвено обрати Богородици, одмах је схватио, да Она,чије је срце „пробило оружје“ приликом крсних страдања Њеног Сина, није могла остати равнодушна према родитељском болу. Послије мироточења одслужен је благодарствени молебен пред иконом.

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

[obi-wan]

 

Велики одјек у Грчкој и читавом свијету изазвала је новост о крвоточењу иконе која се налази у храму свете Ирине у Вати (острво Самос).

 

Поразговаравши са сарадницима митрополије Самоса, из агенције Ромфеа објаснили су да није у питању икона Мајке Божије, како је првобитно саопштено већ уникатни образ свете великомученице Ирине који се налази ту од 1970. године, када је црква отворена.

 

Како су саопштили извори митрополије о чуду је саопштено у мају ове године, и од тада је појава пажљиво праћена, да би се схватило шта би то могло да значи.

У Синдикату полиције Самоса казали су да је чудо било примијећено још у новембру прошле године када се из десног ока свете Ирине појавила суза.

 

Након три мјесеца, у фебруару 2015. опет су примијетили сузу из лијевог ока, али у мају појава се поновила са већом количином течности и тада је постало јасно да сузе личе на крв.

 

Тада је саопштено митрополији и појава је помно праћена. Митрополија Самоса због великог интересовања народа Грчке поводом тог догађаја сљедеће недјеље даће званично саопштење о томе када ће се моћи посјећивати храм да би се сви који желе могли поклонити икони.

 

Са грчког: Константин Норкин

 

Са руског: Марија Живковић

 

Извор: Православие.ру

[Баба]

Нешто се с Грчићима дешава

[Иван Ивковић]

Икона светог Сергија Радоњешког, штампана на папиру, замироточила у руском граду Новопавловску

 

 

Икона светог Сергија Радоњешког, штампана на папиру, замироточила је на његов празник 18. јула у цркви светих апостола Петра и Павла у руском граду Новопавловску.

Како преноси Комсомолска правда, хиљаде парохијана је дошло да се помоли пред иконом.

Специјална комисија Руске православне цркве отпутовала је у Ставропољски регион да испита икону, разговара са свједоцима и донесе закључак.

„Превише је рано говорити о светом чуду“, казао је старјешина цркве светих Петра и Павла, отац Владислав Цапко, „Чекамо одлуку експерата. Али овај догађај говори о томе да је ово мјесто намољено, иако је црква нова, и да се овдје чува чистота православног Предања. Можда је ово мироточење добар знак искупљења гријехова парохијана. А, можда, наговјештава болне новости. Нико то не може рећи“.

Мироточење се дешавало у разним крајевима Русије. Тако је почетком 2015. у Орловској области замироточило Распеће Господа Исуса Христа, на Алтају је „проплакала“ Казанска икона Мајке Божије, у Тули су истовремено замироточиле све иконе у цркви светог архангела Михаила, а слично чудо се догодило током православне изложбе у Уљановску. У сеоској цркви Рогачевског реона у Белорусији крвоточила је икона Господа Исуса Христа. Слично се догодило у Кабардино-Балкарској Републици, гдје су се појавиле црвене мрље на икони светог архиђакона и првомученика Стефана.

 

Са енглеског: Александар Орландић

 

Извор: pravmir.com

[Иван Ивковић]

Замироточила икона преподобног Сергија Радоњешког у Покровском храму града Смела Черкаске области у Русији

 

 

Замироточила је икона преподобног Сергија Радоњешког у Покровском храму града Смела Черкаске области, саопштава портал Православни живот, позивајући се на прес службу Черкаске епархије.

 

Чудесну појаву примијетили су запослени у храму, ујутру 21 сентября прије почетка празничног богослужења у част Рођења Пресвете Богородице. Затим је мироточење видио настојатељ цркве протојереј Петар Дмитрук и парохијани.

 

«Ово није прва необична појава, коју смо примијетили на тој икони. Прије ње видјели су се потоци суза: свети Сергије је плакао», – саопштавају у епархији.

 

Али сад се миро примијећује на икони Свете Тројице, коју преподобни држу у рукама. Уљани потоци у јасном облику крста видни су на фигури анђела који се налази у центру композиције познате иконе.

 

Пред фреском је одслужен молебан. Вјерници са молитвеним страхопоштовањем прилазе икони.

 

Са руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

[Иван Ивковић]

У Чуркинском манастиру Руске Православне Цркве, који се налази у Астраханској области, замироточило је 59 икона: