Daning-Kruger efekat – kada ne znaš koliko ne znaš

[JESSY]

                           

 

Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima.

A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu?

Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.

[JESSY]

Šta je Daning-Kruger efekat

Daning-Kruger efekat je psihološki fenomen koji podrazumeva da pojedinci sa manjkom znanja i veština imaju nerealno pozitivnu sliku o sopstvenim sposobnostima u odnosu na sposobnosti drugih ljudi. Ova iluzorna superiornost je oblik kognitivne pristrasnosti i često se naziva „dvostrukim prokletstvom“ jer pojedinci ne samo da nemaju sposobnosti za obavljanje nekog zadatka, već im nedostaje i sposobnost da prepoznaju sopstvenu nesposobnost, zbog čega se javljaju nerealna pozitivna uverenja o sebi.

Fenomen su otkrili i definisali socijalni psiholozi po kojima je ovaj efekat dobio ime. Oni su tvrdili da fenomen pogađa ne samo ljude koji imaju slabo razvijene veštine, odnosno manjak znanja, već i one sa dosta znanja i sposobnosti. U slučaju onih kojima veštine nedostaju, nerealno pozitivna slika o sebi je posledica mispercepcija njih samih. U slučaju onih koji imaju znanja, iluzija superiornosti posledica je mispercepcije drugih, te uverenja da u odnosu na njih više znaju i umeju.

[JESSY]

Šta pokazuju istraživanja Daning-Kruger efekta?

Većina istraživanja usmerenih na ovaj efekat imalo je za cilj da proveri prisustvo fenomena u nekim grupama ljudi. Tako je, recimo, istraživanje grupe autora u SAD potvrdilo da se ovaj fenomen javlja kod studenata avijacije. U ispitanoj grupi studenata bilo je onih sa niskim skorovima na testu znanja iz gramatike, kao i testu stručnog znanja, a isti studenti su precenjivali sopstveno znanje. S druge strane, studenti koji su dobro uradili oba testa, potcenjivali su svoje znanje (fenomen poznat kao sindrom uljeza). Ovaj obrazac precenjivanja sopstvenog znanja, ovog puta iz oblasti jezika (vokabulara) i logike, identifikovan je i kod studenata psihologije na jednom ekvadorskom univerzitetu.

Istraživanje objavljeno u časopisu Politička psihologija ispitivalo je da li se isti fenomen javlja kod građana u kontekstu znanja o politici. I ovde su rezultati pokazali da su oni pojedinci sa umereno niskom ekspertizom značajno precenjivali sopstvena znanja. U želji da se proveri prisustvo Daning-Kruger efekta u različitim okruženjima i realnim životnim situacijama, istraživanja su sprovođena i u oblastima poput sporta i medicine. Istraživanja dosledno pokazuju prisustvo ovog efekta kod pojedinaca sa najniže rangiranom realnom ekspertizom.

Interesantno je i istraživanje koje se bavilo prisustvom Daning-Kruger fenomena kod takozvanih anti-vaksera (protivnika vakcinacije). Pokazalo se da oko trećina ispitanika veruje da zna više o uzrocima autizma u odnosu na lekare i naučnike, a da je ovo preterano samopouzdanje u najvećoj meri prisutno upravo kod ljudi koji ne znaju dovoljno o ovoj temi.

[JESSY]

Svakodnevne opasnosti zbog Daning-Kruger efekta

Ovaj efekat može biti iritantan i izazvati frustracije kod drugih ljudi te tako ugroziti međuljudske odnose. Osoba koja uporno tvrdi da je kompetentna, a onda se ispostavi da nema potrebne kompetencije za obavljanje nekog zadatka, posla ili svakodnevne aktivnosti, može brzo izgubiti poverenje kolega ili prijatelja i rizikovati da bude isključena iz zajedničkih radnih ili privatnih aktivnosti.

Druga i možda očiglednija posledica je ona koja se odnosi na neadekvatno obavljanje radnih zadataka na odgovornim mestima. Zamislite hirurga ili vozača autobusa koji veruju da su stručniji i sposobniji od svih drugih za obavljanje onih zadataka od koji zavisi nečiji život ili sigurnost, a onda se ispostavi da je to uverenje bilo nerealno pozitivno. I autori iz ranije pomenutog istraživanja upozoravaju na opasnost od toga da se ovaj efekat uočava kod budućih pilota.

[JESSY]

Bez panike!

Ako posle ovog teksta počinjete da sumnjate u svakog ko se hvali svojim znanjem, ne „skačite“ brzo u zaključke. Daning-Kruger efekat je fenomen koji pogađa sve ljude u nekom trenutku. Možda neki od nas misle da su bolji vozači, drugi da su gramatički kompetentniji, treći da bolje razumeju ljude. I ponekad smo u pravu, a ponekad je na snazi Daning-Kruger efekat.

Pojedini su prepoznali značaj ovog fenomena i opasnosti koje nosi, pa su se razvile brojne preporuke za obrazovanje kako bi se predupredio nastanak ovog ničim opravdanog samopouzdanja.

A za zaposlene na odgovornim pozicijama ne brinite. Kada psiholozi rade profesionalnu selekciju kadra, ovaj efekat im neće promaći.

 

http://www.psihoverzum.com/daning-kruger-efekat-kada-ne-znas-koliko-ne-znas/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

 

[Bokisd]

пре 1 сат, JESSY рече

Fenomen su otkrili i definisali socijalni psiholozi po kojima je ovaj efekat dobio ime. Oni su tvrdili da fenomen pogađa ne samo ljude koji imaju slabo razvijene veštine, odnosno manjak znanja, već i one sa dosta znanja i sposobnosti. U slučaju onih kojima veštine nedostaju, nerealno pozitivna slika o sebi je posledica mispercepcija njih samih. U slučaju onih koji imaju znanja, iluzija superiornosti posledica je mispercepcije drugih, te uverenja da u odnosu na njih više znaju i umeju.

Yep,..... samo razmatram da li sam u prvoj ili drugoj grupi,....      

[JESSY]

пре 1 сат, Bokisd рече

samo razmatram da li sam u prvoj ili drugoj grupi

[Bokisd]

iskreno,.... ova druga grupa mi vise simpa,.... 

[JESSY]

пре 3 часа, JESSY рече

Interesantno je i istraživanje koje se bavilo prisustvom Daning-Kruger fenomena kod takozvanih anti-vaksera (protivnika vakcinacije). Pokazalo se da oko trećina ispitanika veruje da zna više o uzrocima autizma u odnosu na lekare i naučnike, a da je ovo preterano samopouzdanje u najvećoj meri prisutno upravo kod ljudi koji ne znaju dovoljno o ovoj temi.

[Bokisha]

пре 5 часа, JESSY рече

баш би ме чудило да нису споменути

[Božena]

 

Iluzija superiornosti: Manjak znanja - višak samopouzdanja

Izvor: Magazin VIVA

Oni su iskreno uvereni u svoju kompetentnost i nesposobni da prepoznaju ne samo sopstvene propuste i greške, već i tuđu istinsku kompetentnost

Znam da ništa ne znam – rekao je mudri Sokrat pre skoro 2.000 godine. I danas su oni najobrazovaniji, najinteligentniji, najsposobniji među nama spremni da se poistovete sa ovim stavom, jer upravo zahvaljujući svom sv Veobuhvatnom razumevanju sveta u kojem živimo – svesni su koliko toga još ne znaju.

Nasuprot njima - a u psihologiji je to odnedavno i naučno dokazano – postoji veliki broj osoba koje precenjuju svoje znanje i sposobnosti, uvereni su da su kompetentni u oblasti u kojoj su zapravo totalni laici, a osim što nisu u stanju da sagledaju svoju nekompetentnost, nisu sposobni ni da prepoznaju tu kompetentnost kod drugih.

Iako nam je ovaj fenomen svima poznat iz bližeg ili šireg okruženja, iz škole, porodice, s posla ili s malih ekrana – prvi put je zvanično definisan i istražen 1999. godine kada su psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger sa Kornel univerziteta u Americi objavili rad o tome u Žurnalu psihologije ličnosti i društva, te je po njima dobio naziv Daning-Krugerov efekat.

Pomenuti psiholozi su za ovaj rad dobili Ig Nobelovu nagradu (američka parodija na godišnju nagradu Nobelovog instituta), mnogi smatraju - zasluženo.

Osobe sa Daning-Krugerovim efektom prepoznaju se najčešće po tome što u društvu vode glavnu reč, nameću svoje mišljenje bez obzira o kojoj se temi radi, donose sudove i odluke na osnovu netačnih, nepotpunih ili nevažnih podataka i nisu spremni da prihvate kritiku, odnosno mišljenje onih drugih, mnogo kompetentnijih.

Daning-Krugerov efekat je prema stručnoj definiciji „kognitivna sklonost u kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke, ali njihova nekompetentnost onemogućava njihovu metakognitivnu sposobnost da shvate greške”. Neobučene osobe imaju „iluziju superiornosti”, rangirajući svoju sposobnost iznad proseka, mnogo više nego što ona zapravo jeste. S druge strane, visokoobučeni su skloni da potcenjuju sebe i svoje veštine pateći od „iluzije inferiornosti”.

Na kraju, imamo situaciju u kojoj manje kompetentni ljudi rangiraju svoju sposobnost iznad kompetentnih. Zvuči poznato, zar ne? I mada deluje paradoksalno, prema mišljenju Daninga i Krugera kompetentnost može da oslabi samopouzdanje, a nekompetentnost da ga uveća.

Još je britanski filozof Bertran Rasel pisao: „Jedna od bolnih stvari našeg doba je da su oni koji se osećaju sigurnim glupi, a oni koji imaju maštu i razumevanje ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću.”

U okviru svog istraživanja Daning i Kruger su testirali studente koji su loše znali gramatiku. „Mi smo verovali da oni treba da znaju da su loši u tome, i bili smo vrlo iznenađeni kada smo shvatili da oni misle, iskreno, da su dobri i da znaju gramatiku.” Hipoteza je testirana i nizom ekperimenata na Kornel univerzitetu, koje su imale za cilj da odrede samoprocenu studenata u veštinama logičkog rezonovanja, gramatike i humora. Učesnici u ovom eksperimentu su značajno precenili sopstveni učinak na testu i svoje mesto u odnosu na druge studente.

Oni, koji su prema rezultatima testiranja bili na dnu liste – u najnižoj četvrtini – smatrali su da su bolji od bar 60 odsto svojih vršnjaka!

„Kad su ljudi nekompetentni u strategijama koje usvajaju da bi postigli uspeh i zadovoljstvo, tvrdi Daning, oni imaju dvostruki teret: ne samo da donose nepravilne zaključke i prave nesrećne izbore, već im njihova nekompetentnost oduzima sposobnost da budu svesni toga. Umjesto toga, oni su ostavljeni sa pogrešnom impresijom da rade sve kako treba.”

Daning-Krugerova hipoteza počiva na sljedećim premisama:

- nekompetentne individue precenjuju svoj nivo veštine
- nekompetentne individue ne umeju da prepoznaju veštinu u nekom drugom
- nekompetentne individue ne uspevaju da primete ekstremnost svoje neadekvatnosti
- ukoliko mogu biti istrenirani da poboljšaju svoj nivo veštine, ove individue mogu da prepoznaju i priznaju svoj prethodni nedostatak veštine

Iluzije superiornosti

- 94% profesora na fakultetu rangira svoj posao iznad ostalih kolega
- 96% pacijenata koji se u bolnici leče od kancera tvrde da su u boljem zdravstvenom stanju nego drugi oboljeli od iste bolesti
- 93% motorista su uvereni da su bezbedniji na drumu od većine prosečnih vozača
- 90% studenata vidi sebe kao znatno inteligentnijim od ostalih studenata
- Psihološki termin za ovo je iluzija superiornosti