Претражи Живе Речи Утехе

Jelena muralima šalje moćnu opomenu. „Umetnost danas je pod velom politike – postoje politički podobni umetnici i umetnost i oni koji to nisu“, govori za Zadovoljna.rs Jelena Obrenović Damjanović, akademska slikarka koja je pokrenula gerilsku akciju oslikavanja murala po čitavoj Srbiji, tražeći pravdu za roditelje otetih beba. Zbog osetljive teme koju slika, Jelenin rad je nekima zasmetao, ali ona poručuje da neće stati. U saradnji sa Udruženjem roditelja nestalih beba Vojvodine, ova umetnica je do sada naslikala potresne i opominjuće murale u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zemunu, Voždovcu. U planu je još barem deset lokacija na kojima Jelena planira da oslika snažnu poruku nesrećnih roditelja. „Ja muralima pričam njihovu priču – a na tužilaštvu, sudovima i institucijama ove zemlje je da ono što neko tvrdi otkrije da li jeste ili nije. Ovi ljudi jednostavno vise u vazduhu s pitanjem da li jeste ili nije. Umetnost je takva da nikoga ne optužuje – meni je drago da mogu na ovaj način da doprinesem. Ta vrsta angažovane umetnosti fali našoj zemlji“, priča Jelena. A sve je počelo kad je, radeći u Norveškoj, slušala emisiju u kojoj je Ana Pejić, predsednica Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine, podelila svoju ispovest. Ana je 24. avgusta 1988. godine u Sremskoj Mitrovici carskim rezom rodila devojčicu. Bila je sreda, a obećali su joj da će dete moći da vidi u petak. Međutim, tada su joj rekli da je beba preminula. Ana je oduvek sumnjala u to, a 2015. je rešila da proveri dokumentaciju. Kod matičara su joj rekli da je rodila devojčicu 24. avgusta 1988. godine sa jednim JMBG brojem, a da joj je umro dečak sa drugim JMBG brojem.

Koliko svakodnevno radimo na propovjedanju jevanjdelja i na koje sve načine. Večina nas radi na svojim poslovima za manje vise mizerne dnevnice. Ali koliko nas radi onaj "posao" gdje je nagrada vjecan zivot sreće. Nagrada kakvu ni najveci bogataši ne mogu imati. Preporucite knjige, članke i načine propovjedi

Uživotu ste neminovno sreli barem jednu ovakvu osobu – tvrdi da je stručnjak, da je vešta i prepuna znanja, ali kada treba to znanje i veštinu da pokaže, isti izostaju. Verovatno vam je prva misao da se svi malo hvale: stvaramo bolju sliku o sebi, „prodajemo se“ bolje ili to jednostavno radimo kako bismo hvaljenjem svojih sposobnosti prikrili nesigurnosti. Ovo su moguća objašnjenja, ali ona podrazumevaju namerno pretvaranje i svest o svojim nedostacima. A šta je sa onima koji iskreno veruju da su puni znanja, a to nisu? Psihologija nudi odgovor – oni se nose sa takozvanim Daning-Kruger efektom.

Koliko su muškarci sa foruma visoki saznaćemo kroz ovu anketu. Nemojte da lažete , nema potrebe i nije lepo a i greh je. Krenimo.

Prilikom poslednjeg susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji se dogodio pre mesec dana na marginama foruma ‘’Pojas i put’’ u Pekingu, u zajedničkoj analizi odnosa Srbije i Rusije jedna od tema sastanka dva predsednika bila je i vojna saradnja. U izjavi za medije predsednik Vučić je istakao da su u prethodnom periodu dogovorena plaćanja od oko 619 miliona evra za različite vrste naoružanja iz Rusije. On je tom prilikom dodao i da će Srbija do kraja godine isplatiti više od 60 procenata te sume odnosno oko 360 miliona. Najmodernija verzija čuvene 24-ke za sada dobro prolazi na tržištu. Četiri srpska helikoptera Mi-35M trebala bi biti isporučena u prvoj polovini 2020. / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Imajući u vidu koje su sve nabavke iz Rusije do sada objavljene moglo bi se zaključiti da je cifra od 619 miliona evra (oko 690 miliona dolara) samo za rusko naoružanje prevelika i da se taj novac odnosi i na oružije koje je nabavljeno na zapadu, u Belorusiji kao i u NR Kini. Šest lovaca MiG-29 koje je Rusija donirala Srbiji, uvedeno je u operativnu upotrebu, a neki od dosadašnjih glavnih troškova njihovog aktiviranja obuhvatili su transport, predizvoznu pripremu, generalni remont jednog aviona, remont manjeg obima na preostalih pet aviona, produženje životnog veka, remont određenog broja motora, dovođenje ruskih aviona na nivo postojećh (približan standard MiG-29SD), nabavku rezervnih delova, zemaljske i druge opreme. Jedan od tri starija srpska aviona koji su prošli kroz remont i produženje životnog veka / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Kroz remonte su prošla i tri srpska aviona koji su već bili u naoružanju kojima je takođe produžen životni vek. Takođe su pretrpeli određene dorade među kojima su i one koje su vremenom nastale iz iskustava održavanja po stanju a to je i princip po kojem će se u budućnosti održavati srpski avioni. Odmah nakon što je objavljeno da Rusija donira šest MiG-ova 29, zvaničnici su saopštili da će čitav aranžman koštati 185 miliona evra i da se ta cena odnosi i na 4 domaća primerka, ukupno na 10 aviona. To bi trebalo da bude potrošeno u ukupno tri faze od kojih su dve već realizovane, treća koja je već započelapodrazumeva viši nivo osavremenjavanja aviona i ona bi, kako je ranije najavljeno trebala da bude završena do kraja 2020. godine. Uz to ostaje da se tada izvrši i remont još jednog aviona (jednog od 4 koje je Srbija imala pre ruske donacije). Četiri remontovana i modernizovana bivša beloruska MiG-a 29 mogla bi koštati oko 40 miliona evra / Foto: Ministarstvo odbrane Srbije Tokom ozbiljnije modernizacije avionima će biti dorađen radar, sistem za upravljanje vatrom i druga elektronska oprema, biće integrisane nove rakete vazduh-vazduh ali i ubojna sredstva vazduh-zemlja. Neminovna je dakle, osim paketa modernizacije, nabavka određene količine vazduhoplovnog naoružanjašto može biti veliki izdatak. Primera radi cena jedne rakete vazduh-vazduh R-77kreće se oko milion dolara. Kada je reč o četiri lovca MiG-29 koje je donirala Belorusija, već smo preneli vest da će oni biti isporučeni početkom 2021. godinekao i da će najverovatnije stići modernizovani. Kako je rok za završetak radova gotovo dve godine može se pretpostaviti da će to biti, osim generalnog remonta, ujedno i modernizacija odnosno da će to ustvari biti nešto slično ako ne i isto kao faza tri, kao i 10 postojećih 29-ki i bivše beloruske trebalo da budu dovedene na nivo vrlo sličnom standardu MiG-29SM. Neka realna cena ovih radova u Belorusiji mogla bi biti do 10 miliona evra po avionu. Prva dva helikoptera Mi-17V-5 koja su nabavljena 2016. godjne koštala su 25,8 miliona evra (28,77 miliona USD) / Foto: Salinger Igor, Ministarstvo odbrane U drugoj polovini ove godine iz Rusije stižu tri dodatna srednja transportna višenamenska helikoptera Mi-17V-5 i to nešto bolje opremljeni nego prva dva koja su kupljena 2016. godine a uz njih će se nabaviti i naoružanje. Cena Mi-17 se, u zavisnosti od verzija i čitavog paketa koji sadrži obuku, opremu, naoružanje i logistiku, kreće od 14 do 22 miliona dolara. Kako srpski primerci sigurno neće biti najbolje ali ni najlošije opremljeni može se pretpostaviti da će cena biti negde između. Srbija je nabavila i 4 ruska desantno-jurišna helikoptera Mi-35M čija se isporuka može očekivati početkom ili u prvoj polovini sledeće godine. Cena ovog tipa helikoptera se na tržištu kreće u rasponu od 20 do 30 miliona dolara a u određenim aranžmanima može preći 30 miliona. Oklopna vozila BRDM-2M kakve je krajem aprila dobila Kirgizija / Foto: Sputnjik Pored 6 MiG-ova 29 Rusija je donirala i 30 tenkova T-72 kao i 30 oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2. Još uvek nije sasvim jasno koju verziju tenka T-72 Srbija dobija a najčešće se spominje verzija T-72B1 MS ‘’Beli orao’’ kakve su na primer dobile Nikaragva i Laos. Iako je rečeno da je to donacija, modernizaciju oklopnjaka, kao i sve ostalo što ide uz njih, Srbija će platiti. Što se tiče BRDM-2, navodno je reč o savremenijoj verziji BRDM-2M poput onih koji su skoro donirani Kirgiziji a kakve ja nabavio i Laos. Svo navedeno naoružanje koje dakle dolazi iz Rusije i Belorusije a za koje je sa najvišeg nivoa pa i od samog predsednika Srbije, potvrđeno da je kupljeno, može na kraju koštati oko 410 do 430 miliona evra. Ukoliko se 619 miliona evra ipak zaista odnosi samo na rusku tehniku onda bi za ostale nabavke ostalo oko 200miliona evra. Kupovina artiljerijsko-raketnih sistema Pancir nikada nije direktno zvanično potvrđena. Ovaj sistem nimalo nije jeftin, za samo jedno vozilo treba izdvojiti oko 15 miliona dolara ali tu su zatim troškovi obuke, logistike, rezervnih delova, dodatnih borbenih kompleta raketa pa cena može biti i preko 20 miliona dolara. Ipak o tome kakva će biti cena u mnogome zavisi i od politike pa je tako npr. Ekvatorijalna Gvineja kupila dva vozila sistema Pancir za samo 20 miliona dolara. Cena vojne verzije H145M, u zavisnosti od opreme, kreće se od 11 do 15miliona evra / Foto: Alexander Lutz Ako bi se preostalih 200 od 619 miliona evra ipak odnosilo i na vazduhoplovnu i ostalu vojnu tehniku nabavljenu iz drugih zemalja onda bi to bila znatno realnija priča. Za vojsku i policiju je naručeno ukupno 9 nemačkih helikoptera H145M od kojih će RV i PVO dobiti 5. Helikopterska jedinica policije će osim 4 H145 dobiti i tri francuska helikoptera H215 Super Puma. Predsednik Srbije objavio je sredinom februara ove godine da će helikopteri H145 i H215 koštati ukupno 175 miliona (za očekivati je evra). Podsetimo u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, u pregledu planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za 2019. ali i naredne dve godine, što se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova postoji stavka – Zanavljanje i modernizacija flote Helikopterske jedinice sa jasno vidljivim sredstvima koje su planirane da se izdvoje za naredne tri godine. Tako je za 2019. planirano izdvajanje 2,4 milijarde dinara, za 2020. 4 milijarde i u 2021. 3,4 milijarde dinara što ukupno iznosi 9,8 milijardi dinara ili oko 82,7 miliona evra. Moguće je da je osim tri helikoptera H215 od Francuske naručeno još tehnike. Tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’, predsednik Vučić je najavio i da će sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarati o raketnim PVO sistemima Mistral. Zbog unutrašnjih problema Francuske, predsednik Makron još nije posetio Srbiju a prema poslednjim informacijama to bi trebalo da se dogodi u julu. Još uvek zvanično nije saopšteno koja kineska borbena BPL je kupljena. Na fotografiji je Wing Loong II za koju su pojedini domaći mediji preneli da će se naći u Vojsci Srbije / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Poslednji poznati trošak koji će Srbija imati za vojnu tehniku jeste nabavka kineskih naoružanih bespilotnih letelica. Takođe tokom vežbe ‘’Vek pobednika 1918-2018’’ predsednik Srbije izjavio je da su u pitanju „letelice težine 750kilograma, mogu leteti na 5 kilometara visine, u pitanju su 2 baterije po 3 letelice ukupne vrednosti 30 miliona dolara“. Osim toga Vučić je rekao i da će nakon nabavke ovih letelica doći i do uzimanja tehnologije sa njih i implementiranje na domaću bespilotnu letelicu Pegaz. Sasvim je moguće da je u pomenutu cenu uračunat i određeni transfer tehnologije pošto je 30 miliona dolara veliki novac za samo 6 bespilotnih letelica. Naravno uz borbene BPL (UCAV) sigurno ide obuka, logistika, naoružanje, zemaljske stanice za navođenje ali jedan od primera koliko koštaju kineske bespilotne letelice je cena jedne od boljih UCAV Wing Loong 2 za koju je pre par godina iznesen podatak da vredi oko milion dolara. Živojin BANKOVIĆ

Svest je u najopštijem značenju (po opšteprihvaćenoj, zvaničnoj definiciji): skup ličnih doživljaja (sećanja, opažaja i sl.) koje smo u stanju relativno jasno da opišemo ili na drugi način izrazimo. Dakle, kako verujete, koliko je svesti bilo u Hristu? Jedna ili dve?

Ahtung ! Ahtung ! Za godine se ne pitaju, ali za visinu može. Na zahtev mnogobrojnih članova otvara se tema-anketa kroz koju bismo trebali da utvrdimo koliko su visoke naše poštovane članice. Dakle, sve je anomnino pa budite iskrene...nemojte skrivati jer nema ništa tajno što se neće saznati. Izvolite.

Desetine miliona dinara godišnje građane Srbije košta rad bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića u Nacionalnom savetu za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, koji je formiran nakon njegovog odlaska sa Andrićevog venca. Nekoliko hiljada evra mesečno košta ih i njegov život na Dedinju, pošto je i nakon isteka predsedničkog mandata nastavio da stanuje u državnoj vili, naravno sve o trošku države. Ovako bi ukratko izgledao račun bivšeg predsednika kada bi ga on na kraju godine ispostavljao građanima Srbije. Milionske cifre, međutim, još lošije izgledaju kada se u obzir uzme da, barem koliko je javnosti stavljeno na uvid, njegova kancelacija i nema baš neke drastične uspehe. Drugačije rečeno, puno troškova, malo rezultata. Rezultati rada Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, na čijem je čelu Nikolić, naime baš i nisu vidljivi, tako da nije najjasnije u šta se konkretno ulaže novac što za prostorije, što za rad, ali i plate čak 30 zaposlenih u ovom vladinom telu.

Ona je vaspitačica, kuvarica, medicinska sestra, učiteljica, psiholog, menadžer... Koliko jedna mama treba da zarađuje kada bi je za sve što radi pošteno platili? Kada bi bile plaćene za sve što rade mame u Srbiji bi imale lepu platu Foto: Profimedia Jedno je jasno: biti majka je težak posao. Pitale smo se koliko bi zapravo jedna mama treba da zarađuje kad bi za sve što radi bila i plaćena… Pokušaćemo da izračunamo kolika bi bila plata jedne majke u nekom "poštenijem svetu" gde bi se više cenilo to što radi - odnosno gde bi svi ti poslovi imali konkretnu cenu. Prema statistici jedna majka s "punim radnim vremenom" radi 14 sati dnevno, pa joj radna nedelja traje 98 sati. Kad se njen raznovrstan posao podeli na zanimanja, jedna mama je ujedno i: Mama je i kuvarica i vaspitačica i psiholog...Foto: Profimedia • Vaspitačica • Kuvarica • Spremačica • Šefica/menadžerka • Psiholog • Vozač • Medicinska sestra • Učiteljica Mame rade više od jednog posla Dakle, prema rezultatima brojnih anketa i istraživanja ispada da prosečna majka radi četiri sata dnevno kao "vaspitačica", a dva sata pomaže u učenju, domaćim zadacima, objašnjavanju ovoga ili onoga. Potom četiri sata potroši na kuvanje, spremanje, čišćenje, pranje i ostale kućne poslove. Kao vozač sat i po (škola, treninzi, rođendani, bake, deke…). Takođe, radi i oko 90 minuta kao medicinska sestra i psiholog – ne treba posebno da objašnjavamo. I za kraj – još bar sat vremena za organizaciju i pripremu svega – dakle, tu je mama ujedno i šefica – menadžerka. ...i medicinska sestra i spremačica...Foto: Profimedia Da sumiramo, ako uzmemo prosečne cene koje važe za ove uslužne delatnosti u Srbiji slika izgleda ovako: - Vaspitačica: 28 sati nedeljno, 325 dinara po satu, ukupno: 9.100 dinara nedeljno - Kuvarica: 14 sati nedeljno, 300 dinara po satu: 4.200 dinara nedeljno - Medicinska sestra: 3,5 sati nedeljno, 255 dinara po satu 892,5 dinara nedeljno - Vozač: 10,5 sati nedeljno, 265 dinara po satu, 2.782,5 dinara nedeljno - Učiteljica: 14 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 6.020 dinara nedeljno - Spremačica: 14 sati nedeljno, 200 dinara po satu, 2.800 dinara nedeljno - Menadžerka – 7 sati nedeljno, 600 dinara po satu, 4.200 dinara nedeljno - Psiholog – 7 sati nedeljno, 430 dinara po satu, 3.010 dinara nedeljno Kad se odradi matematika, ispada da bi prosečna majka u Srbiji za svoj nedeljni "posao" trebala da zaradi 33.005 dinara nedeljno! Pomnožimo to sa četiri i dobijemo "platicu" od 132.020 dinara mesečno! Mame, šta mislite o tome? https://zena.blic.rs/porodica/domacica-kao-direktorka-koliko-veliku-platu-bi-trebalo-da-imaju-zene-koje-ne-rade/00dq6er

Emergency Podcast: Trump’s Chance To Reshape The Supreme Court MAY 18, 2018, AT 10:25 AM Humans Are Dumb At Figuring Out How Smart Animals Are And that has major implications for what rights we think they’re owed. By Maggie Koerth-Baker Filed under Animals Nim Chimpsky, a chimpanzee who was trained in American Sign Language in the 1970s, makes a gesture interpreted as the sign for “drink.” JERRY MOSEY / AP If an animal is smart enough, should we treat it like a human? An abstract question, but one that found its way into a courtroom recently. A case bidding for consideration by the New York State Court of Appeals sought to extend the legal concept of habeas corpus — which allows a person to petition a court for freedom from unlawful imprisonment — to cover two privately-owned chimpanzees. The case for giving the chimps a human right like freedom from unlawful incarceration is based on their similarity to humans — they can think, feel and plan, argue the people bringing the case on behalf of the chimpanzees, so shouldn’t they have some guarantees of liberty? The court declined to hear the case, but one judge did say that some highly intelligent animals probably should be treated more like people and less like property. It’s just one judge, but you hear this kind of thing a lot from animal rights activists. The Nonhuman Rights Project, the nonprofit behind the habeas corpus lawsuit, has a stated goal of securing increased, human-like rights for great apes, elephants, dolphins and whales — highly intelligent, charismatic mammals. So, does a chimpanzee deserve more rights than, say, a pigeon? The logic that leads to “yes” is clear enough, but putting it into practice would be tough, scientists say. Because when it comes to measuring intelligence, we’re actually a little dumb. One of the problems: Animals don’t stack up the way you’d expect. “[Pigeons have] knocked our socks off in our own lab and other people’s labs in terms of what they can do,” said Edward Wasserman, a professor of experimental psychology at the University of Iowa. “Pigeons can blow the doors off monkeys in some tasks.” Experts who study animal intelligence across species say we can’t rank animals by their smarts — scientists don’t even try anymore — which means there’s no objective way to determine which animals would deserve more human-like rights. A little more than 100 years ago, scientists started to amass the data necessary to prove that animals had real, independent minds. But everyone still assumed that you could, with the right set of tests, line animals up in a great chain of relative intelligence. Chimpanzees somewhere near the top. Earthworms somewhere near the bottom. Offer respect accordingly. For most of the 20th century, Wasserman told me, the field of comparative psychology was dedicated to building the blueprints for this ladder. Researchers developed various tests meant to be the universal test of animal intelligence … and then were disappointed when they invariably proved less universal than hoped. “Learning sets” are a great example of this. First developed by Harry Harlow — the psychologist probably best known for traumatizing baby monkeyswith surrogate mothers made of wire — learning sets were, essentially, a test of how well a subject could learn to learn. Scientists might give an animal the choice of two doors to open, one of which had food hidden behind it. Then they’d do the same test, over and over, always with the food behind the same door. The animals t that figured out the game fastest were deemed to learn the best. Humans did better at this than chimps, Wasserman said, and chimps did better than rhesus monkeys, which did better than bush babies (a tiny primate native to Africa). It looked like some kind of cross-species hierarchy of IQ was emerging out of the data. “But then people studied blue jays and I’ll be damned if the blue jays didn’t look better than half the mammals tested,” he said. By 1969, scientists began to abandon the idea that organizing animal intelligence into a hierarchy even made sense. “I don’t know any comparative psychologist who even likes the word ‘smart’ or ‘intelligent’ in talking about animals,” said Kristin Andrews, a philosophy professor and cognitive scientist at York University who studies animal minds and ethics. “They just aren’t helpful.” Scientists know animals are capable of demonstrating an array of cognitive skills, and there are some skills that some animals are better at than others. But the problem is that a hierarchy assumes all animals (including humans) evolved for the same environment. And that just isn’t true. Animals are smart in the ways they need to be smart, Andrews said. And because environment and needs differ by animal, trying to rank them is futile. If a polar bear has different skills than an octopus, does that mean one is smarter than other — or does it just mean the ocean is different from an iceberg? Instead, comparative psychologists now use a range of tests to understand different kinds of abilities. And, on some of these tests, animals do better than people. Birds and mice, for instance, both do better than people on tests of how quickly an individual can navigate a maze and remember the locations of objects, said Louis Matzel, a psychology professor at Rutgers. That doesn’t mean those mice are smarter than men. It just means that’s a skill their species had more need of. Another barrier to sorting through the whole animal kingdom’s brainpower: There are a ton of animals. Some animals have been put through whole batteries of tests, while others have scarcely been studied, Wasserman said. Dolphins really are phenomenally intelligent, he told me, able to switch quickly between skills and demonstrate a range of abilities. But, he said, we don’t have enough data to know whether this ability is rare. “We’ve been studying task-switching in pigeons, and they’re pretty good, too,” he said. All of this complicates the idea of tying animal rights to intelligence. At the very least, it means you can’t decide to bestow personhood on only someanimals. There’s no scientifically valid way to determine should be in or out of the club. Meanwhile, Andrews said, the legal side of the animal rights world isn’t really having discussions about the ladder of intelligence — or lack thereof — with the scientists who study the way animals think. As a result, there’s a risk of creating a new legal framework built on pseudoscience. She’d like research to build legal and ethical structures around how animal brains work, addressing the different needs and behaviors of different species. For instance, she said, we already know that pigs need to be challenged and entertained when they’re held in captivity. If that doesn’t happen, they get stressed out. And that’s something even the meat industry is interested in because stressed-out pigs don’t taste as good. Wasserman echoed that perspective. It’s useless to extend human rights to animals, he told me, because that’s inevitably going to be based on a hierarchy model of intelligence. Instead, we should be giving animals animal rights — starting with the right to a wild habitat. The biggest threat to any species is habitat destruction, he said. So he suggested we start there, and give each species the right to its native place to live, instead of trying to attach human rights to something that is not human. “How about we accord other species the respect they deserve?” Wasserman said. Maggie Koerth-Baker is a senior science writer for FiveThirtyEight.

Temu sam stavio u razbibrigu, jer zapravo nije o demonima, nego o prepodobnoj literaturi i raznim spiskovima grehova. Naslov je inspirisan prvim linkom koji ću postaviti (mada mislim da sam ga već postavljao ovde). Сведочење демона шта све данас подмећу људима како би их намамили у вечну паклену муку после телесне смрти http://www.kmnovine.com/2015/12/blog-post_31.html Evo kako se ja poklapam sa njima: Volim i ja i lepo je kad suprugicasta gospođa nosi nakit. Birao sam nameštaj tako da bude minimalistički i da što manje prostora zauzme, ali ako ga bezdušnim čini to što nije od punog drveta, šta da se radi, bezdušan je. Imam neke kolekcije, doduše ništa od nabrojanog. Možda nabavim figuricu Zevsa, ali moderniju verziju, sa više mišićne mase. Nemam televizor, ali mnogo volim da gledam horore. Volim rok i metal. Izbrijavam kosu, nešto bih pomisio da je ni demoni nemaju, ali me baš zanima kako izgleda headbanging sa rogovima.

ako ni sami niste sigurno u to, mozda vam moze pomoci ovaj test... http://psychologytoday.tests.psychtests.com/bin/transfer?req=MTF8MzIzNHw0NDQ5NjMyfDF8MQ==&refempt=

Kada sam prvi put otišla na večeru kod moje drugarice Sherry, ugledala sam rupe od metaka na njenim belim kuhinjskim ormarićima. Sherry mi je bila nova drugarica, u stvari jedina, jer sam tek bila stigla u Majami. Njena majka je videla šta gledam i objasnila mi: „Tu se Shane upucao“. Shane je bio Sherryin rođak. Njenu majku je najviše pogodilo to što se upucao pištoljem njenog muža. Bila sam suviše pristojna da bih pitala da li je Shane izvršio samoubistvo ili je stradao nesrećnim slučajem. Imao je 16 godina. Johnson Valley, USA, foto: Neda Radulović-Viswanatha Čim nam se pridružio, Sherryn tata mi je pokazao svoju ogromnu zbirku pušaka. Komad po komad. Ćutala sam i klimala glavom, jer nisam znala šta da kažem. Imala sam 21 godinu i doselila sam se u Majami jer sam mislila da je Njujork suviše opasan (da, znam – sada znam). Svaki momak sa kojim sam izlazila u Majamiju davao mi je svoj pištolj da ga nosim u torbi dok smo van kuće. To mi je postalo normalno. Amerika mi je bila u krvi, doslovno – otac mi je Amerikanac – i pretpostavljala sam da biti Amerikanac znači upravo to. Moj otac je mojoj majci pružio američki san: bekstvo iz varošice u Safolku u zemlju pontijaka i ogromnih frižidera. Toliko je volela Ameriku da se dva puta udavala za Amerikance (između njih i za jednog Engleza). „Tvoj otac mi je poklonio divan mali revolver“, rekla mi je jednom. Za nju je to bio glamurozan detalj, kao njene mentol cigarete – pravi damski pištolj. Odnos Amerikanaca prema posedovanju vatrenog oružja varira od države do države. SAD su u stvari skup različitih zemalja. Na primer, kada sam se 80-ih godina vratila u Njujork, opšti stav je bio da je nasilje vatrenim oružjem najgori mogući zločin. Otišla sam u Ameriku jer sam verovala da ću tu ostvariti svoje snove. Ubrzo sam shvatila da je američka kultura suštinski različita od britanske. To se ne vidi na prvi pogled zbog iluzije sličnosti koju stvara popularna kultura. Britanci masovno veruju da poznaju Ameriku zato što su jednom ručali na Menhetnu: oni su isti kao mi samo su im porcije veće i kada bi nas slušali, svi njihovi problemi bi bili rešeni. To je naravno samoobmana. SAD su nesaznatljive i samima sebi, što najbolje pokazuju izbor Donalda Trumpa za predsednika i debata o kontroli oružja. Gnevni belac sedi u Beloj kući, pa gnevni belci koji ubijaju mnogo ljudi iz vatrenog oružja ne mogu biti teroristi. Reakcija građana na masovna ubistva je kupovina još vatrenog oružja da bi se bolje zaštitili. Ovaj mentalitet je mnogima od nas nerazumljiv. Amerikanci prosto imaju pojačanu sklonost da se ubijaju vatrenim oružjem i opijatima. Oni žive u strahu od terorizma koji nadire spolja, preko nekog mitskog zida, a zapravo je teror deo njihove kulture. Posle svakog masovnog masakra navode se iste brojke. Procenjuje se da SAD imaju najveći broj komada vatrenog oružja u privatnom vlasništvu – 2012. godine navođeno je 300 miliona komada u posedu približno jedne trećine stanovništva (dovoljno da svaki muškarac, žena i dete u Americi imaju svoj pištolj ili pušku). Druga zemlja na ovoj listi je Jemen. U SAD svakoga dana 18 mladih ljudi izgubi život od metka. Pored toga, samoubistvo – najčešće iz vatrenog oružja – drugi je po redu uzrok smrti Amerikanaca od 15. do 34. godine. Jedan od najtužnijih delova potresne knjige Garyja Younga Another day in the death of America / Još jedan dan smrti Amerike je onaj kada roditelji upucane dece priznaju svoje olakšanje. Majka Tyshona Andersona, koji je u 18. godini ubijen u obračunu bandi, kaže: „Bar više ne moram da brinem da li on puca u nekoga ili neko u njega.“ Svaki pošteni američki liberal može da se pozove na Australiju, gde je kontrolom oružja smanjen broj ubistava. Zakoni bi mogli da nametnu niz provera pre nego što se nekome odobri posedovanje oružja. Pa ipak, to se ne dešava. Na američkim sajmovima oružja čovek se oseća kao antropolog u nekoj stranoj kulturi. Ko su ti ljudi? NRA (National Rifle Association) je moćna organizacija, a nedavno smo na ulicama Šarlotsvila videli samozvanu lokalnu miliciju. I to nije samo zaostala i „zanemarena“ Amerika, već zemlja strana zapadnom posmatraču. Narativ o decentralizovanoj državi podrazumeva i mahanje drugim amandmanom, ali deo problema s kontrolom oružja je upravo reč „kontrola“. I Obamacare je odbačen kao nešto što ima veze sa kontrolom. Uznemirava me to što ne vidim rešenje za masovna ubistva u Americi, u smislu da ne volim američku zavisnost od kola, ali ne mogu da zamislim tu zemlju bez njih. U debati o kontroli oružja prevladala je slika o dva sukobljena dela društva koji preteći kruže jedan oko drugoga. Čini se kao da je veliki deo Amerike izgubio karakteristike razvijenog zapadnog društva. Pogledajte stepen nejednakosti, stopu dečjeg mortaliteta, zavisnost od narkotika, fenomen samoranjavanja. Odbacivanje centralizovane države je deo američkog shvatanja slobode. Posledica toga je da mnogi ljudi američku kulturu sve manje doživljavaju kao svoju. Kada me je jedan bivši američki policajac učio da pucam, naglasio je da deca što ranije treba da stiču to znanje. „Sa koliko godina po vašem mišljenju dete treba da dobije svoje prvo oružje?“ upitala sam ga. „Tri.“ Suzanne Moore Prevela Slavica Miletić

https://en.nametests.com/test/how-crazy-are-you/18441/ Meni pise 100% Kazu i da im je zao sto moraju da me imformisu o tome! Dobro sada makar imam dokaz! Inace sam radio test 2x puta i oba puta isto!

Max Boot, tvrdokorni konzervativac, spoljnopolitički savetnik trojice republikanskih predsedničkih kandidata, drži na svom hard disku direktorijum pod naslovom „Zbirka Trumpovih gluposti“. Odmah pored njega nalazi se „Zbirka Trumpovih laži“. „Ne znam koja zbirka je veća ovog trenutka“, rekao mi je prošle sedmice. „Vodi se mrtva trka.“ Posle šest meseci Trumpovog mandata, spoljnopolitički savetnici iz osam prethodnih administracija i dalje su zapanjeni skučenošću predsednikovih znanja o spoljašnjem svetu. „Neobavešten je jednako kao 20. januara“, rekao je Boot, sada naučni savetnik u Odboru za spoljnu politiku. Trumpovi javni gafovi, tvrde oni, pokazuju da on ne čita, ne prima k znanju ili ne sluša svoje predsedničke brifinge. Pravdanje neiskustvom više ne pije vodu. „Zastrašujuće je to koliko je Trump neobavešten o savremenom svetu, istoriji, o američkim intervencijama, o onome što su njegovi prethodnici mislili i činili“, kaže Geoffrey Kemp, Fordov predstavnik u Pentagonu i Reaganov u Nacionalnom savetu za bezbednost. „On kao da sračunato odbija da usvoji ona dubinska znanja kojima su praktično svi njegovi prethodnici vladali ili su bar s vremenom izgradili stavove o njima.“ Kritike upućene Donaldu Trumpu iz redova demokrata koji su nekada zauzimali visoke pozicije u službama nacionalne bezbednosti brojne su i opravdane. Ipak, greške koje predsednik pravi u javnim nastupima više pogađaju republikance koji su uvek gajili velike ambicije u domenu spoljne politike. To važi i za bivše visoke zvaničnike iz obaveštajnih službi koji su dosad izbegavali da javno kritikuju predsednika. „Predsednik ne razume kontekst“ – događaja u današnjem svetu – „i ne želi da sluša ljude koji bi mogli da ga upute“, rekao mi je Michael Hayden, penzionisani general sa četiri zvezdice, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije i Agencije za nacionalnu bezbednost. „Nestrpljiv je, insistira na brzom donošenju odluka i brzom delovanju. Za njega postoji samo sadašnje vreme. Ljudi iz njegovog okruženja naučili su da kada pita, ’Šta se to, dođavola, događa u Iraku?’, odgovor ne počinju rečima, ’Znate, 632. godine naše ere…’“ (To je godina smrti proroka Muhameda i početak raskola između šiita i sunita.)1 „Njega svet izvan Amerike jednostavno ne interesuje“, zaključuje Hayden. Pitala sam najviše republikanske i obaveštajne zvaničnike iz prethodnih osam administracija šta bi po njihovom mišljenju predsednik morao da shvati da bi imao izgleda za uspeh na svetskoj sceni i dobila raznolike odgovore: Da prihvati činjenicu da Rusi nisu prijatelji Amerike. Da ne udaljava od sebe Evropljane, koji jesu naši prijatelji. Da se založi za ljudska prava – što je jedno od utemeljujućih načela američkog identiteta – i da ne posećuje prvo zemlje koje ih krše, kao što su Poljska i Saudijska Arabija. Da shvati da se problem nuklearnog programa u Severnoj Koreji ne može jednostavno prepustiti Kini, koja ionako ne može ili ne želi da sama to rešava, kao i da su mu vojne opcije u ovom slučaju ograničene. Da će povlačenjem iz inovativnih trgovinskih sporazuma, kao što je Transpacifičko partnerstvo, podstaći rast kineske ekonomije i uvećati njen globalni uticaj – na štetu Amerike. Da prestane da nipodaštava predsednike drugih zemalja. I da se najzad reši optužbi za saradnju sa Rusijom tako što će sarađivati sa istražiteljima umesto što pokušava da ih diskredituje. Poslednja glupost koju je Trump javno izrekao zabeležena je kada se 25. jula pojavio u Rouz Gardenu sa libanskim premijerom Sadom Haririjem. „Liban se nalazi u prvim redovima borbe protiv ISIS-a, Al Kaide i Hezbolaha“, rekao je Trump. Predsednik je tako pokazao da ne poznaje elementarne činjenice. Hezbolah je, zapravo, uključen u sastav libanske vlade – već četvrt stoleća – i ima poslanike u parlamentu i predstavnike u kabinetu. Michel Aoun, hrišćanski predsednik Libana, saveznik je Hezbolaha već čitavu deceniju. Dok je Trump držao govor, Hezbolah je učestvovao u borbama protiv ISIS-a i jedne grupe povezane sa Al Kaidom u okupiranom delu istočnog Libana uz granicu sa Sirijom. U tim borbama su odneli pobedu. Spisak Trumpovih javno izrečenih gluposti je dugačak. U martu je optužio Nemačku da duguje Sjedinjenim Državama velike svote novca za NATO. To nije istina. Nijedna članica NATO-a ne uplaćuje novac Sjedinjenim Državama – i nikada to nisu činile – zato takvih dugovanja ne može biti. U aprilskom intervjuu za Volstrit džornal Trump je tvrdio da je Koreja „nekada bila deo Kine“. Ni to nije tačno. Kada je u maju iz Saudijske Arabije stigao u Izrael, rekao je da je upravo doputovao sa Bliskog istoka. (Da li je uopšte pogledao mapu?) U poseti Francuskoj u julu, predsednik je pomešao Napolena Bonapartu, imperatora niskog rasta koji je izveo invazije na Rusiju i Egipat, sa Napoleonom III, koji je bio prvi predsednik Francuske izabran glasovima naroda, čovek koji je zaslužan za izgradnju modernog Pariza i do danas drži rekord kao šef države sa najdužim stažom posle Francuske revolucije (mada je deo mandata proveo u zvanju cara). A još nismo stigli do uvredljivih tvitova o svetskim liderima i neuralgičnim tačkama u svetu. „Zaprepašćen sam njegovim neznanjem, mada su mi očekivanja od početka bila veoma niska“, rekao mi je David Gordon, direktor odeljenja Stejt departmenta za planiranje politike u mandatu Condoleezze Rice u Bushovoj administraciji. Trumpova Bela kuća takođe pravi elementarne greške. Tri puta su pogrešno napisali ime britanske premijerke u zvaničnom programu januarske posete. Pošto su izostavili „H“ iz Theresa, nekoliko britanskih tabloida je obavestilo javnost da se tako zove porno glumica poznata po filmovima „Požuda u koži“, „Bela kuća: kućni video“. U saopštenju od prošlog meseca, Bela kuća je Si Đinpinga predstavila kao predsednika „Republike Kine“ – što je naziv rezervisan za ostrvo poznatije kao Tajvan – a ne kao lidera komunističke Narodne Republike Kine na azijskom kopnu. Rivalitet između te dve zemlje u Aziji traje više od pola veka. Bela kuća je takođe pogrešno najavila Šinzoa Abea kao predsednika, umesto kao premijera Japana, a kanadskog premijera Justina Trudeau su prekrstili u Joea. Trumpove političke brljotine, velike i male, nanose štetu zemlji. „Američko vođstvo u svetu – kako bih rekao, u pitanju je nešto očigledno, ali izgleda da on to ne vidi – američko vođstvo je presudno važno za naš uspeh, a ta liderska pozicija bar 80 odsto zavisi od kredibiliteta predsednikovih reči“, rekao je John McLaughlin koji je radio za CIA u mandatima sedam predsednika, a karijeru je završio kao vršilac dužnosti direktora agencije. „Trump veruje da mu je parče torte u Mar-o-Lagou osiguralo dobre odnose sa Si Đinpingom. Stupio je na dužnost kao spoljnopolitički najslabije pripremljen predsednik u istoriji“, dodao je McLaughlin. „Naša vodeća pozicija u svetu se topi. Curi nam kroz prste.“ Zbog dramatičnih zbivanja u svetu ulozi su još veći. Kao primere Hayden navodi raspadanje svetskog poretka koji je bio dominantan od kraja Drugog svetskog rata; promene u ustrojstvu države i njenim ovlašćenjima; rastuću ekonomsku i vojnu moć Kine; i otpadničke zemlje koje rade na razvoju nuklearnog oružja. „A opet, u današnjem svetu glavni faktor destabilizacije su Sjedinjene Američke Države“, zaključuje ovaj bivši direktor CIA. Administracija najsličnija Trumpovoj bila je ona koju je kratko predvodio predsednik Warren G. Harding dvadesetih godina dvadesetog veka, rekao mi je Philip Zelikow, čovek koji je radio za Reagana, dva Busha i obavljao funkciju izvršnog direktora Komisije za 9/11. Predsednik Harding, koji je umro od srčanog udara posle 28 meseci mandata, bio je hvaljen zato što je vođenje spoljne politike prepustio državnom sekretaru Charlesu Evansu Hughesu. Hughes je pre toga bio guverner države Njujork, sudija Vrhovnog suda i republikanski predsednički kandidat na izborima 1916, kada je izgubio od Woodrawa Wilsona, Hardingovog prethodnika. Bela kuća je pod Trumpom preuzela kontrolu nad ključnim spoljnopolitičkim poslovima. Predsednikov zet Jared Kushner, građevinski preduzimač, dobio je zadatak da isposluje mir na Bliskom istoku, da osmisli odnose između Amerike i Kine i utvrdi politiku prema Meksiku. Kushner je u aprilu otputovao u Irak da bi pomogao u razvoju politika za suzbijanje ISIS-a. Vašington bruji od priča o tome kako je Trump potisnuo Rexa Tillersona, sopstvenog državnog sekretara i bivšeg direktora Eksona, u drugi plan. „Sistem nacionalne bezbednosti u Sjedinjenim Državama testira se već više od 70 godina“, rekao mi je John Negroponte, prvi direktor za nacionalnu bezbednost i bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama. „Kada predsednik Trump zaobilazi taj sistem, on to čini na sopstvenu odgovornost.“ Trumpov prezir prema obaveštajnoj zajednici takođe izaziva zabrinutost. „Voleo bih da se predsednik više oslanja na obaveštajne agencije i da kao vrhovni komandant pokaže više poverenja u njihov rad koji se često obavlja uz veliki lični rizik za mnoge ljude širom sveta“, rekao je Mitchell Reiss, šef tima za planiranje u Stejt departmentu u mandatu Colina Powella. Republikanski kritičari ne mogu da se slože oko pitanja je li Trump uopšte sposoban da doraste svojoj funkciji. „Trump je beznadežan slučaj“, tvrdi Eliot A. Cohen, savetnik Condoleezze Rice u Stejt departmentu. „Poseduje razvijen instinkt za preživljavanje, ali nemoguće je podučavati ga. Zabrana ulaska za putnike iz muslimanskih zemalja i izgradnja zida koji će Meksikanci platiti – to je više nego dovoljno da se oceni njegov spoljnopolitički potencijal. U pitanju je čovek sa idiotskim stavovima, netolerantan i neupućen u naše zakone.“ Cohen je bio jedan od inicijatora iza otvorenog pisma upozorenja objavljenog za vreme kampanje u kojem je Trumpova spoljna politika opisana kao „ potpuno nekonzistentna i neutemeljena“. Ali republikanci iz prethodnih administracija se još nadaju. „Svaki put kada Trump dobije informacije o nekom pitanju – o Bliskom istoku ili Severnoj Koreji – on posle govori o tome koliko je iznenađen složenošću tih pitanja, iako je prethodno tvrdio da je sve vrlo jednostavno“, izjavio je Gordon iz Bushove administracije. „Dobra vest je to što kada to kaže znamo da je nešto ipak naučio.“ Ali napredak u učenju je dosad bio žalosno – i opasno – spor. Robin Wright Preveo Đorđe Tomić

Ovo je bas dobra igra. Jako je zanimljivo zadrzavati dah kao ronioci. Ja se ne secam koliko sam mogao, znam samo da je preko tri minuta.

Guglova odbrana: Uzivamo da slavimo praznike u Google-u, ali, može biti tesko za nas da odaberemo koje dogadjaje svake godine da istakenemo na nasim stranicama. Pa napravili smo smo jedan u 2000 ' itd itd ....

Deca iz OŠ “Marija Bursać” iz Beograda svaku subotu provode u školi, gde sa svoje tri nastavnice rade na projektu “Ceo svet je pozornica”. Foto: Privatna arhivaNastavnice Gorica (prva sleva), Aleksandra i Dragana (skroz desno) sa koleginicom koja im pomaže na projektu Iako je škola za ovaj projekat dobila svetska priznanja, međunarodnu nagradu za univerzalno obrazovanje i inovacije u obrazovanju neće moći da primi, jer put ovih vrednih žena u Dubai niko u Srbiji ne želi da finansira. - Ovaj inkluzivni projekat sam osmislila 2012. kako bi sva deca osetila da pripadaju školi. Deca sa posebnim potrebama i ona na marginama su, uz svoje drugare, bila osnažena da progovore na engleskom, dok su ona druga naučila da poštuju različitosti – kaže Gorica Kostić, nastavnica engleskog. Njene koleginice Dragana Cukić i Aleksandra Ikomov ubrzo su joj se pridružile.

Ti husiti kojima se Papa Ivan Pavao II Wojtila toliko naizvinjavao za Jana Husa, za vrijeme husitskih ratova su uništili, spalili i većinom do temelja razvalili veliko mnoštvo benediktinskih i ostalih katoličkih manastira, klaštera u Češkoj a sve ostale monahe koji nisu stigli ili htjeli pobjeći i napustiti manastir su spalili žive na lomačama. Šta mislite, koliko biste rekli da je takvih uništenih manastira bilo? 60, 120 ili 170 Glasat možete gore na poolu! Hvala! Glasanje bude vremenski neograničeno, koga zanima ispravan rezultat nek mi napiše PM a ja mu pošaljem ispravan odgovor! Ovaj video je snimljen u razvalinama takve jedne klašterne, manastirske benediktinske crkve spaljene husitima: св. Адальберт Пражский https://www.youtube.com/watch?v=tztkp_kFDlQ Posljedni stup gotičke katedrale u Klašternoj Skalici, Češka uništene husitima Ostaci zida gotičke kapele u Klašternoj Skalici, Češka uništene husitima