ПОЗОРИШТА СЕЛЕ У ДВОРИШТА: На отвореној сцени, уз обавезну дезинфекцију и дистанцу

[JESSY]

СОМБОРЦИ су за суграђане током јула припремали програм "Театар је тамо где смо заједно": средом и суботом требало је да се изводе представе на отвореној сцени "Двориште" уз ограничен број посетилаца, одржавање дистанце, обавезну дезинфекцију руку, а гледаоци су били замољени да пре сваког доласка на представу измере температуру.

 

Ипак, погоршање епидемиолошке ситуације и прописане мере натерали су их да одустану од програма. У исто време, у нашем комшилуку сличне околности замало да буду разлог за једну позоришну оставку. Наиме, управник загребачког театра "Керемпух" понудио је да оде с функције јер, и поред свих мера предострожности (смањења броја седишта на трећину), публика није дошла да одгледа (ни) хит представу, популарне "Грунтовчане". Разлог је једноставан: људи зазиру од уласка у затворени простор, све док пандемија не прође.

ЈДП

Како се њен крај не назире, поставља се питање имају ли управници београдских позоришта "резервну варијанту", уколико корона не одступи ни до почетка следеће сезоне?

Народно позориште спремно је да активира сцену у Доситејевој улици ("премијерно" отвореној током НАТО бомбардовања), али и две нове, на Гундулићевом венцу и Калемегдану.

- Имамо сопствено велико двориште на Гундулићевом венцу, где је наша радионица декора. Ту бисмо могли да поставимо и до три стотине места - истиче управница Ивана Вујић. - На овој сцени играли бисмо мање драмске, оперске и балетске форме, као и у Доситејевој улици, која је једносмерна и са скромним протоком саобраћаја. Направили бисмо вечерњу монтажну сцену, нараво, уз све дозволе. Увелико мислимо о томе. Трећа алтернатива је - Калемегдан. Некада давно, ту је Бојан Ступица почињао летњу београдску сцену, а међу зидинама тврђаве изводиле су се и представе Битефа и Белефа.

Фото П. Митић

За разлику од националног театра, Југословенско драмско нема могућност да у близини своје зграде постави позорницу на отвореном:

- Нисмо у прилици, морали бисмо да правимо сцену са звучном изолацијом, пошто се налазимо између две веома бучне улице, Немањине и Краља Милана. Већ смо имали идеју да у јубиларној Шекспировој години, у нашем парку играмо његове наслове. Али прављење изолације и такве сцене је веома скупо - објашњава Тамара Вучковић, директорка ЈДП. - Немамо своје двориште, па тако нам само остаје да пратимо препоруке Града Београда да ли можемо да играмо у затвореном простору и са колико људи. Иначе, ових дана смо присуствовали онлајн састанку Европске уније позоришта. Различита су искуства: неки су почели да играју са проређеном публиком, али многи нису ни покушавали у овој ситуацији. Испоставило се да су Грци у најбољој позицији: имају своје амфитеатре и могу да играју на отвореном.

Једини театар у Србији, Атеље 212, има отворен кров, а с њим и могућност да сам "креира" сопствени простор. Последњи пут било је то пре десетак година, на премијери "Косе".

- Страх увек траје дуже од болести. Зато смо почели са сређивањем крова, припремајући се за сва сценарија. Свакако ћемо у септембру и октобру, док год нам временске прилике то буду дозвољавале, играти "под отвореним небом" - истиче Новица Антић, челни човек куће. - Верујем да ће то утицати да се људи ослободе страха, јер ће сала заправо постати један амфитеатар. Ове године планирамо да сезону почнемо раније: 12. септембра премијером представе "Дабогда те мајка родила", под отвореним кровом и са "преполовљеном" публиком. Са техничким директором направили смо план и цикцак распоред седишта, као шаховска поља. Кров смо већ сервисирали и спремили за јесен.

Доласком Југа Радивојевића у Београдско драмско почели су многи амбициозни пројекти, копродукције, па и стварање отворене сцене на Црвеном крсту - и пре короне.

- При крају смо посла. Обавили смо све грађевинске, електричне, водоинсталатерске радове. Остаје нам само да монтирамо сцену и трибине. Иначе, позорница у дворишту БДП требало је да буде у функцији од 30. јула - открива Радивојевић. - Имали смо испланиран репертоар за август и септембар, али смо због ових мера све пребацили за јесен. Тако ћемо прва два јесења месеца играти у нашој, како смо је назали, "БДП арени". Улаз је из Даничареве улице (с друге стране зграде), а има 156 места. Реч је о добром, ушушканом простору. Не сметамо комшилуку, а ни он нама. Пробаћемо да зауставимо и улични саобраћај док траје представа. Иначе, сцена је "осам са осам", па бисмо ту играли све наслове осим оних који захтевају ротацију.

 

 

М.Анђела

Гундулићев венац

Прва представа (и премијера) на отвореном простору најављена је за 4. септембар - "Југојугославија" немачког редитеља Бона Парка.

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/903309/pozorista-sele-dvorista-otvorenoj-sceni-obaveznu-dezinfekciju-distancu

 

[JESSY]

Prva premijera predstave pod maskama u beogradskim teatrima

 

Maja Pelević i Dimitrije Kokanov u predstavi "Lounli plenet", Foto: Jelena Fatić

Predstava “Lounli plenet” (Usamljena planeta) autora Olge Dimitrijević, Maje Pelević, Dimitrija Kokanova, Tanje Šljivar i Igora Koruge biće premijerno izvedena 24. jula u Ateljeu 212 uz poštovanje svih propisanih mera, potvrđeno je portalu Nova.rs u tom teatru. Autori su ujedno i glumci, a biće to prva predstava koja se u beogradskim pozorištima igra od početka pandemije koronavirusa.

Direktor Ateljea 212 Novica Antić je pre sedam dana za naš portal rekao da će premijeru odložiti za avgust zbog pogoršanja epidemiološke situacije i novih mera Vlade Srbije za suzbijanje koronavirusa, međutim u pozorištu kažu da su pronašli način da predstavu ipak igraju.

U predstavi će Olga Dimitrijević, Maja Pelević i Dimitrije Kokanov igrati pod maskama, a u publici će biti samo sedmoro posetilaca koji će takođe morati da nose maske i drže propisanu distancu.

Izvođenje počinje na bočnoj pjaceti Ateljea 212, zatim glumci i publika ulaze unutra. U gornjem foajeu dramaturzi izgovaraju tekst sa propisanom distancom između sebe, a na video bimu publika će slušati Tanju Šljivar i Igora Korugu.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

– Delićemo maske na ulazu, svi će morati da drže distancu. Zajedno sa publikom će nas biti desetoro i od sat vremena koliko traje predstava, pola sata se odigrava napolju – navode u Ateljeu 212.

Predstava, inspirisana epidemijom koronavirusa i svime što je ona iznedrila, završava se ispred Ateljea 212, na prednjoj pjaceti.

 

– “Lounli plenet“ je na neki način gerilska i imerzivna predstava koja kroz pet autorskih glasova preispituje savremeni svet i njegove fenomene. Verovatno smo sami sebi hteli da objasnimo šta se dešava, ali i šta možemo da zamislimo da će tek biti. S jedne strane tu je epidemija virusa koja sa sobom povlači neke nove nesigurnosti i strahove, ali i neke stare, koje vučemo iz života u neoliberalnom poretku. Tako je proistekla i postavka predstave – želeli smo da jedni drugima ispričamo priče u nadi da ćemo zajedno doći do shvatanja ovog i promišljanja novog sveta ili zajedništva. Posegnuli smo za storitelingom kao starom društvenom praksom, krenuli od pretpostavke da koliko god da se svet raspada, uvek ćemo pričati priče. Pored toga, misleći o formi u sadašnjim uslovima, znali smo da fizičku interakciju između izvođača moramo svesti na minimum. Predstava pokriva različita tematska i afektivna polja, od opšte nesigurnosti i straha do želje za pravednijim svetom. „Lounli plenet“ ukršta naših pet iskustava i viđenja svakodnevice i pravi neku vrstu mape naših političkih, socijalnih i emotivnih iskustava poslednjih par meseci, skoro kao da vodimo publiku na “walking tour” kroz sve to – objasnila je ranije u intervjuu za portal Nova.rs Olga Dimitrijević.

Za premijeru, kako nam je rečeno u Ateljeu 212, nisu prodavane ulaznice pošto je ona namenjena protokolu, a za prvu reprizu 25. jula prodato je sedam karata.

Ranije je bilo planirano da komad “Lounli plenet” bude igran za 20 gledalaca.