Духовни узроци неурозе и православни начин лечења

[JESSY]

                        

Неуроза није једина последица неуротског конфликта. Друга последица која није ништа мање опасна и страшна су разна телесна оболења. Ове чињенице познате су одавно. „Лава“ нерава „бичује“ крвне судове и бронхије, продире у желудац, у дванаестопалачно црево или попут „челичне песнице“ стеже срце. Научници су издвојили посебну групу оболења, која настају на нервној бази. Ова оболења почели су да називају психосоматска, јер једну од главних улога у њиховом настанку играју нервни фактори.
Уобичајено у ову групу оболења спадају чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипертонија, исхемијска болест срца и бронхијална астма. У последње време се, не без основа овим оболењима придружују и улцерозни колитис, тиреотоксикоза, миом материце, реуматоидни артритис и низ других болести. Данас је познато да је око 80% свих болести на овај или онај начин повезано са овим или оним поремећајем психе.

[JESSY]

Преподобни Амвросије Оптински је у својим писмима мирјанима писао, да „је узрок болести у већини случајева узнемирено стање душе…“ А ево шта о гневљивом човеку говори преподобни Јефрем Сиријски: „Гневљивац убија и уништава своју душу. Заиста, гневљивац убија и уништава своју душу, јер цео свој живот проводи у конфузији, далеко од спокојства. Мир му је стран, он је далеко од здравља; јер му се и тело непрестано топи и вене, и душа се мучи, и лице му покрива бледило, и мисли се губе, и разум изнемаже, и помисли надолазе као река…“.
Веома често многобрижност и неуротичност, као што смо већ поменули раније, имају греховне корене. Другим речима, грех, који настаје у дубини људског духа, напада и душу и тело. Узрок психосоматских болести може се шематски приказати као процес „испољавања“, материјализације греха: грех – карактер – болест.
Подразумева се да ову шему треба примити са одређеном резервом, јер се односи само на један део оболења. Бог може по Својој недокучивој вољи послати болест човеку ради испитивања његове вере, чак и као награду онима који се радују крсту болести и носе га ради Бога и вечног живота. Довољно је само сетити се безбројних мука Св. Јова Многострадалног, великог трпљења безбројних болести Преподобног Пимена, болести Преподобног Серафима Саровског и многих, Светих угодника Божијих.

[JESSY]

Унутрашња напетост, смућење, брига, спојени са другим гресима могу навести човека да прибегне алкохолу или употреби наркотика. На пример, психолози су издвојили неколико карактерних особина, које су својствене личностима, склоним повећаном конзумирању алкохола. Према подацима В. Т. Кондрашенко, једни од њих су – лако увредљиви, лоше прилагодљиви практичном животу, слабовољни; други су – превише самоуверени, сујетни, болесно преживљавају најмање животне неуспехе, упорно траже признање. Уколико се на ове карактерне особине придода још и психичка траума, вероватноћа нервног поремећаја и прибегавања алкохолу је веома велика.
Међутим напоменућемо, да је главни узрок злоупотребе алкохола и наркотика – свесни грех. А грех исцељује једино Господ, уколико постоји дубока скрушеност срца и искрено покајање. Греси се лече у духовној болници – Христовој Цркви, у Светој Тајни Исповести, када душа себе обличи пред Крстом и Јеванђељем. Нема другог пута исцељења. Искусни лекари или психолози, разни медикаменти и психо-корективне методе (које су хришћански прихватљиве) само су потпора, често неопходна и делотворна. Али, не и више од тога.
Посебно ћемо говорити о наркоманији. Авај, како се ова „зараза“ шири! Предлажемо пажњи лекара-специјалиста, у чијим срцима постоји искра Христове Вере, и свим другим заинтересованим људима варијанту програма духовно-психолошке рехабилитације лица која пате од поробљености овом страшћу.

https://svetosavlje.org/pravoslavlje-i-neuroza-duhovni-uzroci-neuroze-i-pravoslavni-nacin-lecenja/12/

 

[JESSY]

Неурозе се попут епидемије шире по целом свету. Доказано је, на пример, да 30 до 65 % пацијената лекара опште праксе има симптоме неуротичара. У кругу лекара специјалиста из ове медицинске гране, уобичајена је следећа иронична шала: уместо питања „да ли пацијент болује од неурозе“, лекари који се ба ве неурозом постављају питање „од ког облика неурозе пацијент пати“.
Према гледишту које је данас прихваћено у нашој земљи неуроза се може дефинисати као психогени (најчешће конфликтогени) неуропсихички поремећај, који настаје као резултат нарушавања најважнијих односа у човековом животу. Простије речено, неурозе се развијају тада, када човек услед различитих околности није у стању да пронађе излаз из одређеног сложеног проблема и разреши психолошки значајну ситуацију или поднесе неки трагични догађај.
Симптоми неуротског поремећаја су општепознати: пад расположења, раздражљивост, несаница, осећај унутрашње нелагодности, раслабљеност, апатичност, погоршање апетита. Може доћи до противречења, испољавања агресивности, злобе и сл. Све ове симптоме прати осећај опште слабости, физичка нелагодност, поремећаји вегетативног система. Код неуротских поремећаја човек губи осећај објективности, оптерећен је својим психичким стањем, али једноставно није у стању да учини било шта како би нешто променио у себи.

[JESSY]

Последњих десетак година питања настајања неуроза су почела да се темељније разматрају. На неурозу се више не гледа као на лаки психички поремећај. Принцип функционалности (лаке реверзибилности) није потврђен у клиничкој пракси. Према подацима који су објављени у штампи до излечења долази само код 4050% оболелих. Установљено је да у прве три године од неуроза се излечи свега 10% болесника. Често болест траје годинама, чак и деценијама.
Из овога произилази да до неуроза долази услед одређеног унутрашњег склопа личности. Спољни фактори и околности које доприносе болести су само „последња кап“, вентил који покреће механизам развоја неуротског оболења. Код човека, који је склон овом оболењу, развија се специфична „способност“ да неурозно реагује на животне проблеме. Једни узроци (конфликти, стресови) постепено ишчезавају и престају да буду актуелни, но убрзо њихово место заузимају други, и болест се поново враћа. Једном речју, и наука је у недоумици. Наше је мишљење, да је до тога дошло, из разлога што неуротска патологија поред осталог има духовну основу, о којој у нашој психијатрији последњих неколико деценија није било ни речи.

[JESSY]

Духовни поглед на проблем настајања неуроза у потпуности разоткрива корене болести, као што су; духовно слепило, игнорисање духовних потреба, безбожје.
Незадрживи пораст неуротских оболења у двадесетом веку настао је не само услед стреса и научнотехничког прогреса са његовом информативном преоптерећеношћу (на ову чињеницу су вишекратно указивали истраживачи), већ пре свега услед „прогреса“ огреховљености целокупног човечанства. Јер целокупна историја човечанства проткана је ратовима, разним природним катаклизмама, поплавама, сушама, пешчаним олујама. Тешко је дати поређење и рећи у којој мери је, на пример, садашње време немирније и опасније од времена владавине Ивана Грозног. Зашто је онда проблем неуроза заоштрен баш у наше време? Разлог је, чини нам се, само један, а то је пораст безбожја, губитак духовне основе човечанства, а самим тим и правог смисла живота.

[JESSY]

Произилази, да основни узроци настајања неурозе нису стресови и неприлике, већ се крију у самој личности човека. Ради се о личности, чији је унутрашњи живот поремећен. Светитељ Теофан Затворник пише о човеку, који није у стању да управља силама које делују унутар њега, следеће:
„Ум је тако помрачен, и расејан, јер њиме не управља воља и не контролишу га покрети срца; воља је препуштена самој себи и без икакве усрдности, јер не ослушкује ум и не загледа се у срце; срце је ван контроле, слепо и млако, јер неће да слуша ум и да се отрезни силом воље. Али, не само да су ове силе престале да се потпомажу, већ су у одређеном смислу почеле да се боре за превласт, једна поништава другу и као да је гута и изједа…“.

Као корен сваког зла, грех је сличан неуротском поремећају. Збивајући се у дубини човечије душе, он распаљује страсти, преусмерава вољу, утиче на свест да она више не контролише емоције и машту. Зато свети Теофан указује на то, да је „унутрашњи свет човекагрешника испуњен самовољом, хаотичношћу и самоуништењем“. Дубока неуроза је знак моралне деструкције, духовнодушевног несклада.

[JESSY]

Свети Теофан Затворник указује на то, да је „природни однос у склопу човекове личности такав, да би требало исто као што се слабији покорава јачем и мањи већем, тако и тело да се потчињава души, душа духу, а дух у складу са својим особинама да се погружава у богосазрцање. Свим својим бићем и свом својом мишљу човек би требало да пребива у Богу. При томе деловање духа на душу зависи од степена његовог сједињења са Богом, а деловање душевних снага на тело од духа који у њој преовладава. Отпадништвом од Бога дошло је, по логици ствари, до пометње у целокупном саставу човека; дух, који је отпао од Бога, изгубио је своју силу и постао је потчињен души, а душа, која се духом не узвисује, потчинила се телу. Човек се свим својим бићем и свешћу погрузио у чулност“.

Грех одређује духовне услове за настајање неуроза. Даљи развој неуротских појава зависи од специфичности карактера, услова живота и васпитања, неурофизиолошких претпоставки, као и од различитих стресова и других околности, које су у већој мери непознате. Не може се све уклопити у шематско понашање. Живот је много сложенији. Код једног човека настаје неуроза, док други доживи само потрес, али не дође до развоја болести. Најдубљи узрок настајања неуроза је тајна, која је позната само Господу. Све бива по Божијем Промислу.
И још нешто. Од времена наших прародитеља човекова природа је огреховљена. Због тога човек који пати од неурозе није ништа бољи или лошији од других људи. Неуроза је само појединачни случај последица огреховљености. Сви смо дужни да се кајемо и исправљамо, уздајући се у Божије милосрђе.

[JESSY]

Свака болест има духовне корене, али их је понекад тешко препознати. Неуроза је специфична болест међу другим психичким и соматским оболењима, јер служи као својеврстан морални барометар. Очигледна је њена веза са облашћу духовног. Само настајање болести, као последица душевних потреса и гриже савести, може бити моментално. Тешкоће које су настале у откривању узрока који доводе до појаве неуроза настале су првенствено зато, што је већина научника и лекара покушавала и даље покушава да уздајући се само у своје снаге без Божије помоћи и вере у Христа реши овај дубоки проблем. Или се потпуно негира духовност пацијента или се акценат ставља уместо ње на образовање и ерудицију. Истраживања научника овог кова можемо упоредити са трчањем у круг. Такав рад неће уродити плодом. Успут да напоменем, да су по мом мишљењу многе последице духовне болести код човека који болује од неурозе тачно откривене. Ми смо већ напомињали о патологији процеса самопознања, „неуротском“ начину размишљања и специфичностима емоционалног реаговања. Међутим, првобитно је дошло до промене у овим особинама на духовном нивоу, па тек онда се то на неки начин одразило и на душевни живот човека.

https://svetosavlje.org/pravoslavlje-i-neuroza-duhovni-uzroci-neuroze-i-pravoslavni-nacin-lecenja/2/

 

[PredragVId]