Џајлс Фрејзер: Како путовање сужава видике

[obi-wan]

Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон

Јутрос сам добио електронску поруку од Рајанера са мерама предострожности које су увели поводом короне. Оне не само да не делују умирујуће, већ наговештавају да ће летење авионом постати још кукавнија работа него до сад. Поврх свих уобичајених недостојности – стешњености и бесконачног чекања по бездушним аеродромима – сад ће свако још морати носити и маску током лета.

Оно што је и иначе било „сачувај Боже“ ће изгледа постати двоструко горе. Могуће да ћемо, због смањене потражње, за то задовољство морати плаћати више… „Социјално дистанцирање?“ У економској класи? Тешко.

Летети авионом требало је да буде вид слободе. Да на неколико дана одемо негде где има сунца. Да побегнемо у друге светове, проширимо видике. Е па ако је ово та слобода, носите се с њом…

Али шта ћемо с оним увреженим мишљењем да се путовањима, а нарочито авионским, шире видици – да је путовање неодвојиво од образовања, прилика да се доживе нове културе, искуси другачија храна и чују страни језици, начин да човек почне ценити увид да се о стварима може размишљати и на други начин, не само на свој? Пре него се почело путовати авионом, такви доживљаји били су повластица богатих, кад би ишли на своје велике обиласке и крстарења. Појефтињење авионских летова све је демократизовало. И тако је, за многе људе, свет постао већи. Ширење видика као једна од страна путовања у својој основи је морално. Што рекао Марк Твен: „Путовање разара предрасуде, затуцаност, ускогрудост, и многим нашим људима потребно је већ само због тог. Ширина, целовитост, милосрдност спрам људи и ствари не могу се стећи вегетирањем у једном кутку земаљске кугле цео живот.“

Проблем је што је Твен умро 1910, а први комерцијални лет уследио тек четири године потом. И што путовање авионом углавном није испунило моралну мисију коју му он приписује – пре ће бити да је учинило управо супротно.

Парадоксално, људи често путују да би доживели нешто друкчије, али, управо путујући, стварају једноличност. Што више путујемо, аутентичне разлике све се више бришу.

Осим тога, мештани знају да туристи не иду код људи с аутентичним ставом, већ код оних који им се приказују онако како ови очекују. Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон.

Наравно, ово о чему пишем делом је израз несклоности глобализацији, чија је претходница била комерцијализација авионског саобраћаја. Томас Фридман, назови-пророк глобализације, написао је 2005. књигу Свет је раван: кратка историја XXI века. У његовом поравнатом свету слободног тржишта оно по чему се људи разликују и што их раздваја постајало би све безначајније. Снага националних држава узмиче, док глобална трговина на послетку не сруши све препреке својој хегемонији. Цена за тај равни свет глобалне трговине је хомогенизација културе. Све постаје исто.

Али постоји и дубљи, скоро духовни проблем са филозофијом „путовање по свету као израз слободе“ као саставним делом дражи комерцијалног путовања авионом. „Седи у својој келији и она ће те научити свему“, саветовао је један од најчувенијих пустињских светих отаца из четвртог века, Мојсије Мурин. Остати где јеси је начин да се човек суочи с властитим демонима и да им се супротстави.

Према том предању, за оне који стално јуре за новим доживљајима сматра се да тиме беже од онога с чим би требало да се суоче. Ако сте незадовољни својим животом, вероватно ћете то бити где год да сте; ако се лоше опходите према људима, тако ћете радити и у Кини и у Шкотској; ако сте цинични, нов призор кроз авионско окно ту ништа неће променити. Проблем кад путујете је што водите себе са собом.

У монашком предању, остати где јесте не значи ограничити или везати се. То је позив на ослобођење – да истражите где сте и ко сте. У добу кад „негде друго“ увек делује као одговор, потребно је обновити и повратити жељу за смирењем на једном месту.

Можда све ово делује мало сувише апстрактно. Многи људи – ту спада и моја породица – раздвојени су великим даљинама. Моја деца могу видети своје деке и баке само ако путују авионом. Ништа никад није онако једноставно како бисмо желели. Али потреба да се позабавимо својом општом несмиреношћу је нешто друго.

Џајлс Фрејзер (Giles Fraser, 1964) је новинар и англистички свештеник, старешина цркве Свете Марије у Њуингтону у јужном Лондону

https://stanjestvari.com/2020/05/18/putovanje-suzava-vidike

[GeniusAtWork]

4 minutes ago, obi-wan said:

свету слободног тржишта

[obi-wan]

пре 6 минута, GeniusAtWork рече

"Poravnatom svetu" - to jos bolje razotkriva otkud vetar duva.

[Justin Waters]

Kratka putovanja ne sužavaju vidike, ali mnogo smaraju i zapravo ne otvaraju ih onoliko koliko bi to neko očekivao. Da bi dobio širi vidik, treba da u nekoj zemlji živjeti izvjesno vrijeme. 

 

[Juanito]

Како мрзим ове обмањујуће наслове. Наслов треба да буде како (индустријализовани) туризам сужава видике, а не путовање. 

[obi-wan]

пре 10 минута, Juanito рече

Како мрзим ове обмањујуће наслове. Наслов треба да буде како (индустријализовани) туризам сужава видике, а не путовање. 

Ajm sori, posto je clanak prenet otud, i naslov je morao da bude prenet.  A i kako biste inace kliknuli da vidite "ko je taj sto lupa".

[obi-wan]

пре 40 минута, Justin Waters рече

Kratka putovanja ne sužavaju vidike, ali mnogo smaraju i zapravo ne otvaraju ih onoliko koliko bi to neko očekivao. Da bi dobio širi vidik, treba da u nekoj zemlji živjeti izvjesno vrijeme.

Ako mislis na kratka vremenski, potpuno se slazem. Jos plus ako je mnogo sadrzaja nagurano u to malo vremena - to je pravi kosmar.

[Desiderius Erasmus]

Negde naiđoh na informaciju da Imanuel Kant ceo život nije mrdnuo iz svog rodnog mesta, pa ga to, eto, nije sprečilo da bude jedan od najvećih filosofa u istoriji.  

[Justin Waters]

пре 17 минута, obi-wan рече

Ako mislis na kratka vremenski, potpuno se slazem. Jos plus ako je mnogo sadrzaja nagurano u to malo vremena - to je pravi kosmar.

Pa to na kratki boravak, ono kad naručiš al-inkluziv u Egiptu...i nešto kao šatro vidiš i doživiš preko agencijskih tura. To nema veze s putovanjem, to je taj industrijalizovani turizam što spominje Huanito. Spavaš u hotelima, ždereš po švedskom stolu i trošiš vrijeme obilazaći raznorazne znamenitosti i mjesta. Mene je tako svaki put smorio Pariz, jer ideš na kratke ture par dana...nikog živog ne znaš tamo i onda nažuljam tabane šetajući od jedne do druge zanamenitosti da bi eto kao iskoristio vrijeme, i na kraju smoren živ ostaneš. 

Ako bi već išao na kraće putovanje, išao bi u zemlje iz kojih poznajem ljude i gdje znam ako bi proveo i 7 dana bilo bi mi nezaboravno. 

[Vasilije.]

Naputovao sam se prethodnih godina službeno - 2017 Lajden, 2018 Atina, 2019 Porto. Hteli su da me šalju i u Berlin ove godine na neki networking, ali sam odbio.

Imam utisak da je mojim kolegama privlačniji taj mučeni turistički aspekt putovanja od 4 dana nego posao koji treba da se obavi.

[Avocado]

1 hour ago, Juanito said:

Како мрзим ове обмањујуће наслове.

Zamisli tek kako je meni koji sam video: "Kako putovanje sužava vladike" pre nego što sam kliknuo...

[RYLAH]

3 hours ago, obi-wan said:

Наравно, ово о чему пишем делом је израз несклоности глобализацији, чија је претходница била комерцијализација авионског саобраћаја. Томас Фридман, назови-пророк глобализације, написао је 2005. књигу Свет је раван: кратка историја XXI века. У његовом поравнатом свету слободног тржишта оно по чему се људи разликују и што их раздваја постајало би све безначајније. Снага националних држава узмиче, док глобална трговина на послетку не сруши све препреке својој хегемонији. Цена за тај равни свет глобалне трговине је хомогенизација културе. Све постаје исто.

Ово је одавно демантовано. Не само у радовима неких од најважнијих геополитичара, него и у пракси. Можда ће површински све земље у ЕУ да личе једна на другу и имају исте законе, исте или сличне регистарске таблице, унифицирану администрацију на неком вишем нивоу... Али никад нису успели да се помакну са мртве тачке кад год се тиче ствари које имају везе са локалним културама. То није успела ни СФРЈ, уз сву репресију којом је то покушавала да спроведе, и то међу људима који су били далеко сличнији од неких удаљених култура које немају апсолутно ништа једна са другом. Чак ни енглески неће да постане лингва франка, како је то од седамдесетих година двадесетог века изгледало. 

3 hours ago, obi-wan said:

Оно што је и иначе било „сачувај Боже“ ће изгледа постати двоструко горе. Могуће да ћемо, због смањене потражње, за то задовољство морати плаћати више… „Социјално дистанцирање?“ У економској класи? Тешко.

Не знам што се смарају људи овако безвезе. Изнајмиш приватан авион и немаш никаквих проблема. Никад се нисам покајао, увек стигнем брзо, безбедно и максимално удобно.

[Justin Waters]

пре 1 сат, Vasilije. рече

Imam utisak da je mojim kolegama privlačniji taj mučeni turistički aspekt putovanja od 4 dana nego posao koji treba da se obavi.

Često se ti kratki poslovni izleti doživljavaju kao mogućnost da malo odaneš od stresnog posla, zato se energija trošo na turistički aspekt umjesto na profesionalno - poslovni. 

 

[Драшко]

пре 5 часа, obi-wan рече

„Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон.

Moram da se ne slozim sa Cestertonom koga inace cenim, gotivim i citam trenutno 

svako putovanje na kom sam bio (uglavnom nisu bila dugacka vremenski) nesto me je naucilo, i to konkretno

a i vidici su se mrdnulo prilicno

a avione obozavam!

[Avocado]

1 hour ago, RYLAH said:

Ово је одавно демантовано. Не само у радовима неких од најважнијих геополитичара, него и у пракси. 

Demantovano je i u knjizi Svet je ravan...

Niti autor tvrdi da će globalizacija poravnati sve kulture, tako da sve postane isto... niti to priželjkuje... naprotiv... zainteresovao me ovaj deo pa sam skinuo i malo prelistavam, deluje zanimljivo...