Личне границе у породици

[Santi]

пре 4 часа, dusaa рече

@JESSY mene bi moji i muž i deca odmah rekli ajde ne smaraj  i kad bih počela da pričam tako nešto....naravno da to treba zadržati za sebe jer se takvi konflikti menjaju iz dana u dan sa radnim kolegama i to nje validno da se priča

A ja ne znam kako bih da baš te neke sitne konflikte i probleme ne kažem svom, pored svega ostalog, i najboljem prijatelju, koji me najbolje poznaje...i bila bih jako tužna da me tek tako otkači.. 

[Bokisha]

On 11.8.2019. at 16:27, JESSY рече

pa recimo, ne moraš kada dodješ kući s posla, odmah pričati svojoj ženi kako ti je grozan šef, kako ti je danas rekao to i to, kako te iznervirao a nije bio u pravu i sl....razumeš? to nije nikome na korist...nema potrebe za tim...mislim, to sam lupila prvi primer koji mi je pao napamet...

овај пример је стварно периферан и бениган....ја сам мислио на нешто лично-лично,мислим  стварно лично.Као неке доживљаје.емотивне покрете,помисли,које би требало да се дели и са брачним другом или духовником.

[JESSY]

пре 1 минут, Bokisha рече

а сам мислио на нешто лично-лично,мислим  стварно лично.Као неке доживљаје.емотивне покрете,помисли,које би требало да се дели и са брачним другом или духовником.

stvar je u tome da svako ima svoje granice i odredjuje ih kako njemu odgovara...ja licno sam za potpunu otvorenost, mogu da iskazem svoje emocije i misli, nemam problem s tim...ali sigurna sam da ne postoji osoba na svetu koja neke stvari ne zadrzava samo za sebe...to je prosto normalno...tipican primer su recimo kompleksi...ljudi se toliko trude da ih sakriju , ne žele da priznaju da ih imaju...znači od nas zavisi koliko ćemo biti otvoreni...otvorenost nije u isto vreme i iskrenost...takodje treba da poštujemo i granice dugih, koje su oni postavili...to se odnosi na sve vrste odnosa...koliko puta je rečeno da je nekada mudro prećutati neke stvari...ne može nas uvek svako razumeti...