Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'односе'.
Found 8 results
-
MOSPAT SR Канал Одељења за спољне црквене односе РПЦ
тема је објавио/ла Родољуб Лазић у Руска Патријаршија
-
Зоран Ђуровић: Да ли је Марија имала брачне односе са Јосифом? Mт 1, 25
тема је објавио/ла Zoran Đurović у Тумачења
Ево да испуним меру безакоња па да @Родољуб Лазић пише тужбу против мене Синоду! Овакве хуле се нису чули од када су Јеванђеља написана, али да ме Рођени тужи, прво мора да погледа видео! -
Гост новог издања емисије "Преумљење" био је г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са верским заједницама. Емисија је емитована 15. марта 2020. године. Аутор и водитељ Мирјана Ранковић. Звучни запис емисије Господин Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за односе са верским заједницама је рођен 01.07.1981. у Љубљани. По образовању је дипломирани професор историје. Основну школу „Бранко Радичевић“ и гимназију „Светозар Марковић“ завршио је у Новом Саду. Дипломирао је на Филозофском факултету, одсеку за историју у Новом Саду. Активно се бави друштвеним активизмом. Учесник је и иницијатор неколико пројеката: • израда и постављање споменика жртвама Новосадске рације на новосадској плажи Штранд, • донација спомен плоче посвећене српском епископу Данилу Крстићу, породици Крстић из Новог Сада, • израда и постављање споменика великом жупану српском Стефану Немањи, оснивачу прве српске државе, • организовање изложбе Српске палате у Трсту у Ректорату Универзитета у Новом Саду, • промоција филма Михајло Идворски Пупин – пут ка светлостиу Будимпешти, Темишвару, Бледу, Љубљани, Марибору, Подгорици, Тивту, Загребу, Трсту и Ријеци, У периоду од 2012. до 2016. обављао је функцијузаменика председника Скупштине Града Новог Сада. Током истог мандата руководио је Комисијом за односе са верским заједницама. Био је члан тима Српске Православне Цркве – Епархије бачке, задужен за организацију Генералне Скупштине Конференције европских Цркава 2018. у Новом Саду. Председник је Организационог одбора за обележавање годишњице Новосадске рације и члан Организационог одбора за обележавање годишњице Рације у Бачкој. Служи се енглеским језиком. Ожењен. Отац двоје деце. Извор: Инфо-служба Епархије бачке
-
Пријепоље: Међурелигијске, међунационалне и етничке односе третирати разумом
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Епархија
„Будимо човечни!. Од тога зависи хармонија међу људима, религијама, нацијама, народима… То је императив разума!“, каже владика Милешевске епархије, господин Атанасије. На овим просторима скоро нико неће спорити чињеницу да је Пријепоље верски и етнички најтолерантнија средина и да може послужити као светао пример свим општинама у Санџаку (Рашкој области, прим. модератора). Свест овдашњих грађана о заједничком животу припадника различитих религија и нација, више пута је кроз ближу и даљу историју била изложена искушењима, углавном наметнутим са стране, али никада није пољуљана вера у суживот. Чак и онда када се све око Пријепоља рушило, када се једна држава распадала у крви и када су постојали покушаји да се тежиште сукоба пренесе на овај простор Тромеђе, који се сматра трусним, одржали су се мир и толеранција. Томе су сви дали свој допринос и верске заједнице и општинске структуре али су грађани били онај фактор „икс“ који је „преломио“ разумом, мудрошћу, миром, сабуром… Примера да се брижљиво чувало достојанство и богатство заједничког живота је много као и оних који су с времена на време доводили до захлађивања односа, дистанце и удаљавања. Ипак, никад до сукоба. „То сведочи да су били паметнији и мудрији од других. У име чега би се сукобљавали? Значи и да су Пријепољци човечни и духовно здрави а то треба неговати. Нису дали и не дају, да се овај простор расточи. Оно на чему се изграђује толеранција је здрав разум, схватање да све треба да буде у служби човека и нација и религија и наука и техника, све треба да служи човеку. “, сматра владика милешевски, господин Атанасије: „Некада смо сложнији, некада мање. Ми не живимо у изолованом времену, оно има континуитет. Слога и разумевање зависе и од тога колико су нам други дозвољавали да изразимо оно што нам је у срцу, љубав једних према другима и колико се то косило са њиховим различитим интересима. Зато је важно сачувати човечност јер је то императив.“ Пријепоље је имало ту срећу да су на његовом челу углавном били председници општине који су имали осећаја за кризне тренутке. Знали су колико су међунационални односи важни, умели су да реагују на прави начин и онда када су камиони са добровољцима на путу ка босанским ратиштима острашћено пуцали у минарет шарамповске џамије и када је тадашњи председник, Љубиша Вуковић, сазвао хитну седницу Извршног одбора СО. Био је викенд и сви су се скупили у рекордном року, да се ситуација испита. Била је отмица у Штрпцима, са најтрагичнијим епилогом, низали се митинзи ултранационалистичких партија и у данашњим тренуцима када глобални проблеми од различитих облика екстремизма и појаве исламофобије притискају локалне заједнице, Пријепоље одолева и тим изазовима и односима. ТОЛЕРАНЦИЈА ЈЕ ПРОДУКТ МЕНТАЛИТЕТА Данас се само поставља питање колико су ти односи искрени, ослобођени предрасуда и живе ли у Пријепољу припадници различитих вера и нација, једни поред других или једни са другима. „Искрени су ти односи“ сматра хаџија, доктор исламских наука, Надир Дацић, директор женске Медресе у Пријепољу и дугогодишњи имам главне џамије. „Јер да је обратно, не би, сигурно, овако дуго могли трајати и опстајати. Они су наслеђени и укорењени у менталитету Пријепољаца обе религије, каже Дацић: „Зрела религиозност је уско повезана са високим степеном толеранције. Верско сазревање води ка високим моралним стандардима и усвајању универзалних вредности. Међутим, сматрам да је неоспорна толеранција овдашњег становништва продукт њиховог менталитета“. У Пријепољу се, по мишљењу др Надира Дацића, десио парадокс. Он сматра да је у срединама где је структура становништва приближно иста, прилично „клизав“ терен за међунационалне односе, јер припадници једне религије настоје да остваре превагу над другим: „У Пријепољу тај однос, скоро пола – пола, није пореметио односе. Ја нисам одавде али прилично сам, за 27 година, упознао Пријепоље и његове грађане, и једне и друге. Генерално, Пријепољци су питоми, мирољубиви, отворени, срдачни, толерантни, за разлику од људи из етнички чисто муслиманске средине из које сам ја дошао где је менталитет народа сасвим другачији“ каже Надир Дацић, наводећи да је „непознавање другог и другачијег углавном разлог за многе верске, етничке и националне проблеме чак и у оквиру исте етничке заједнице“ На питање живе ли Пријепољци једни поред других или једни са другима он одговара одречно: „Не, не мислим да живе једни поред других. Овде се људи знају, друже се, мешају, обилазе и посећују иду једни другима на славе, крштења, сунете, свадбе и тога треба да је што више. Више се плашим глобализације која потискује традицију и дружење тако да се људи генерално, све више отуђују и од свог народа и од своје религије губећи жељу да упознају друго и другачије“. „Кроз историју Пријепоља се срећемо са ситуацијом да су, рецимо, крајем 19. века три богомоље различитих конфесија, католичку, цркву Светог Василија Острошког и Махмут бегову џамију, градили исти мајстори. Срби, православци, који су у том периоду били врсни грађевинари и каменоресци. Могу навести пример да је први новчани прилог за обнову велике џамије 2003. године стигао од Пријепољке, Српкиње али су и обнову цркве у граду помагали муслимани“. СТВОРЕНИ СМО РАЗЛИЧИТИ ДА БИ СМО СЕ УПОЗНАВАЛИ „Позвао бих се на ајет из Кур’ана у ком се каже да нас је Алах створио различитима да би смо се међусобно упознавали. Дакле вера од нас тражи међусобно упознавање. Оно је пожељно и лепо јер што више знамо једни о другима мање ће бити сукоба, неразумевања и трзавица које растерују страх од другачијег и непознатог. И према мишљењу владике Атанасија вера може да помогне да ти односи буду још бољи, јер, како каже, увек може боље. А излаз, каже, нуди Христова наука: „Она заповеда: „Љуби Бога и све што је од Њега и љуби ближег свог као себе сама“, мислећи тиме и на комшију. Па куд ћете наћи већу толеранцију која иде дотле да за ближњега и живот полажемо. Христова љубав је као сунце, можеш на њој да се огрејеш, али и да се сакријеш. На човеку је да бира боље. Мислим да смо ми, верски службеници значајнији и одговорнији фактор од свих осталих и да имамо највећи потенцијал. Ми православни Срби треба да унесемо оно што је у нама најбоље и допринесемо и себи и свом суседу и овом простору“ . Владика Милешевске епархије, такође сматра да су међунационални и верски односи у Пријепољу добри. „Јако су добри а видим да је тако било и у блиској и даљој прошлости. То треба чувати и апеловао бих, посебно, на педагоге и просветне раднике да раде на томе. Императив над императивом је створити човека. Важније је, верујте, стварати људе него градити храмове. Наш патријарх Павле је говорио: „Будимо људи“. Сва мудрост живота је у овој једноставној реченици. То је императив разума, више него срца. Знао је да само од тога зависи хармонија међу људима, религијама, нацијама, народима… У човеку је та тачка сусрета, не у храму. Спас човечанства је у неговању тих етичких вредности. Политичари ће наћи увек нешто прече, али ово је основа јер од етичког поимања зависи наш приступ свему и породици и суседу и историји и науци“. Он потенцира да је неопходно међурелигијске, међунационалне и етничке односе третирати разумом: „Треба имати на уму да сви ми на овим просторима, целом региону, заједнички уређујемо заједнички живот. Тако и треба, без обзира на све различитости и сличности. Што више будемо сложни, то је боље за нас, имаћемо складније и хармоничније односе и живот. Просперираћемо. Наравно, и они изван ових простора, ближим и даљим, нису небитни јер живимо у јединственом свету. Не уређујемо наш живот само данас. То се тражило од нас кроз историју а посебно нам је важно за будућност. Некад смо били успешнији мање, некад више. Паметно је и човечно да свако у тај процес унесе оно најбоље што поседује у свом срцу, својој вери, својој нацији“. „Ако тако приступимо, а требало би“, сматра милешевски владика, „онда би наш заједнички живот и Срби и муслимани изградили на етичким, моралним принципима. Они су најбитнији и они нас највише чине заједничким, јер све што није човечно оно је против и Срба и муслимана. Можете ли замислити шта би било да је Хитлер свој потенцијал и ресурсе Немачке усмерио у човечно дело? Како би све изгледало другачије у свету. Е кад се изгубе и замуте ови етички принципи долази до сукоба. И није битно ко их замути, сви испаштају“. Мемнуна Цмиљановић *Текст је део истраживачког рада у оквиру пројекта „Одговор заједнице – аспекти разумевања, сузбијања и превенције насилног екстремизма и радикализације“, који реализује Академска иницијатива „Форум 10“ уз подршку Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. Извор: Епархија милешевска-
- пријепоље:
- међурелигијске
-
(и још 5 )
Таговано са:
-
Свако угрожавање имовине српске цркве у Црној Гори би неминовно водило погоршању иначе добрих односа две земље, каже председник Србије Александар Вучић. Вучић је рекао да ће замолити власти или већину у Црној Гори да не подрже предложени закон, који је на то усмерен. Александар Вучић је тако одговорио на питање шта мисли о предлогу Закона о слободи вероисповести у Црној Гори. -Добио сам анализу предложеног акта за црногорски парламент и ми ћемо и преко Венецијанске комисије покушати да замолимо да се тај акт не усвоји, пошто није добар за српски народ који има своју Цркву у Црној Гори. То није некаква митрополија или епархија, већ Српска Православна Црква у Црној Гори, истакао је Вучић. Каже да је предложени акт лоше решење и да може само да упути молбу да се то не усвоји, пошто то не може да захтева. -Као председник државе који брине о положају Срба и који не жели да кваримо односе са Црном Гором, већ да градимо добре односе, имам молбу према властима или већини у Црној Гори да такав захтев не усвоје. То је моја молба, нада и жеља, јер Српска Црква вековима постоји на том тлу и она није заштита и уточиште само српском народу, већ и онима који се осећају Црногорицима и припадницима других народа или националности, поручио је Вучић. Према његовим речима, то је много више од свега и то је његова молба властима у Црној Гори, ако желе да је чују и услише. -А, ако не, то је њихово право и могућност и то ћемо разумети и умети у складу са тим да се понашамо, додао је Вучић. Таква одлука, наиме, како је указао председник, у значајној мери би покварила врло пристојне и добре односе, које Србија и Црна Гора данас имају. -Свако угрожавање имовине Српске Цркве у Црној Гори би неминовно водило стварању лоших односа, а томе се нити надам, нити то желим, већ желим најбоље односе Србије са Црном Гором, навео је Вучић. Извор: РТС, фото: predsednik.rs
-
Као и чланови Комисије за односе с верским заједницама г. Бошњаковић, министар правосуђа и председник Комисије гђа Пејчиновић Бурић, потпредседница Владе Републике Хрватске и министарка спољних и европских послова гђа Дивјак, министарка науке и образовања гђа Обуљен Коржинек, министарка културе гђа Римац - државна тајница, изасланица министра управе г. Кушћевића гђа Бурић – државни секретар, изасланица министра рада и пензијског осигурања г. Павића и г. Јерчић, директор Уреда Комисије за односе с верским заједницама. На састанку је размотрено стање спровођења Уговора између Владе Републике Хрватске и Српске Православне Цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса те је усаглашено да ће се путем Мешовитог поверенства предвиђеног Уговором и путем надлежних тела државне управе наставити поступак спровођења Уговора. Састанак је одржан у отвореном разговору те је закључено да ће се обострано тражити решења за евентуална будућа отворена питања. Извор: Митрополија зегребачко-љубљанска
-
Састанку су присуствовали чланови Епископског савета српских православних Епархија у Хрватској (Митрополит загребачко-љубљански, г. Порфирије (Перић); Епископ славонски, г. Јован (Ћулибрк); Епископ далматински, г. Никодим (Косовић); изасланик за Епархију горњокарловачку, презвитер Дугоњић; изасланик за Епархију осјечкопољску и барањску, потопрезвитер-ставрофор Влаовић и секретар Епископског савета протопрезвитер-ставрофор Спасојевић. Као и чланови Комисије за односе с верским заједницама г. Бошњаковић, министар правосуђа и председник Комисије гђа Пејчиновић Бурић, потпредседница Владе Републике Хрватске и министарка спољних и европских послова гђа Дивјак, министарка науке и образовања гђа Обуљен Коржинек, министарка културе гђа Римац - државна тајница, изасланица министра управе г. Кушћевића гђа Бурић – државни секретар, изасланица министра рада и пензијског осигурања г. Павића и г. Јерчић, директор Уреда Комисије за односе с верским заједницама. На састанку је размотрено стање спровођења Уговора између Владе Републике Хрватске и Српске Православне Цркве у Хрватској о питањима од заједничког интереса те је усаглашено да ће се путем Мешовитог поверенства предвиђеног Уговором и путем надлежних тела државне управе наставити поступак спровођења Уговора. Састанак је одржан у отвореном разговору те је закључено да ће се обострано тражити решења за евентуална будућа отворена питања. Извор: Митрополија зегребачко-љубљанска View full Странице
-
Бивши високи функционер СФРЈ Азем Власи изјавио је у Београду, на међународном скупу Београдски стратешки дијалог, да је "независност Косова неопозива и неповратна", али да је потребно и корисно нормализовати односе, пре свега, како је рекао, на добробит Срба који живе на Косову. Власи је додао да верује да ће се односи Београда и Приштине нормализовати за најдуже око годину и по. Упитан када ће у Приштини на сличном панелу моћи да се постави питање о прогону Срба са Косова и рушењу српске баштине на Косову, Власи је одговорио да се слични скупови већ организују и да, тврди, Срби могу да изнесу своја становишта о свему томе. Позвао је студенте са универзитета у Србији да дођу у Приштину и да се сами увере да могу да поставе таква питања. "Баш синоћ, на једном скупу у Приштини, Рада Трајковић је свашта рекла о косовском руководству, и нико је, верујте, није мрко погледао због тога", рекао је Власи. Говорећи на данашњем панелу на тему "Југославија - пропуштена прилика или политичка илузија", он је на питање о улози Косова у распаду СФРЈ рекао да је та покрајина само "искоришћена као детонатор". "Нисмо рушили Југославију, а да смо и хтели то, нисмо имали ту моћ", рекао је Власи.
-
- независност
- власи:
- (и још 11 )
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.