Vera vs. Zabluda

[Flojd]

Verujem da Bog ne kaznjava, i da je to pogresno glediste ka Bogu. 

Isto ne verujem ni u one orice " eh da si se jos malo molio ispunilo bi ti se" Da si ovo, da si ono. Poenta je coveku sve stize onog trenutka kad aje to najbolje za njega i to dobija sa velikom Bozijom ljubavlju. Moja percepcija Boga nije, percepcija tiranina, vec bica punog ljubavi. Tako da je zabluda gleda ti na Boga kao na kaznitelja.

Poenta je h tome da smo svi na rodjenju dobili vrline i mane koje treba da usavrsavamo. Onda kad nam preovlada neka mana Bog se povuce iz Ljubavi i pusti te da se izboris sa svojim manama. Sto si se vise boris to si blizi savrsenstvu. Da bi bili savrseni i sveti treba da usavrsavamo vrline i pobedimo mane.

Vera je ziveti "punim plucima," plucima ljubavi prema drugima, a zabluda je biti jadan i bedan.

[Flojd]

Borbe koje imamo sa nasim manama, to au ustvari nasi demoni koji nas obuzimajunonog trenutka kada prestanemo da usavrsavamo nase vrline, a vrline su a sta drugo nego ljubav, Bog, andjeli. 

Predaja volji Bozijoj je ustvari smirivanje nasih zelja i strasti ili tezenje idealnom - svetim bicu kako bi se udostojili ulaska u raj. A kako uci u raj ako ga ne osetis u dusi?

Nase zelje i volje znaju da budu pogurane nasim manama ( nestrpljenje, blud, ljubomora, zavist itd) i eto ti pada je" da ne kaze niko da nas kusa Bog vec nasa kusaju nase zelje i planovi. ( Poslanica po Jakovu).

A zasto stradaju pravedni? Sigurno Bog ima odgovor na to pitanje mi mozemo smo da nagadjamo.

A sta raditi kad stignu iskusenja, pa trbamo biti svesni da smo ih sami izazvali, i moliti Boga da nam pomogne u umnozavanju vrlina.

A to sto nas stigne ono sto smo drugome radili, stigne nas kao opomena da se vratimo na pravi put jer smo se, nasim manam udaljili od Hristove ljubavi, e cim se udaljis Hrist te pusti da padnes da bi uvideo svoje greske i da bi se ispravio.