Жена блудница. А он?

[Istopljeni kamen]

пре 19 минута, Иван ♪♫ рече

Odnos pocinje trgovinom, ali treba da se vremenom razvije u ljubav. Cista ljubav nije trgovina. Koliko puta ucinimo dobro onima koje volimo, bez obzira da li nesto dobijamo za uzvrat.

Odnos ne počinje trgovinom....nego razmenom..i onda se samo širi i preplavi sve ta razmena ljubavi...koja ništa ama baš ništa ne traži .....a sve podrazumeva....jer se voli....i onda želiš sve više i više  da daš od sebe...(i što se više daješ više i rasteš.).. sve što imaš....i tako u krug......zatvoreni krug, samo tvoj i tvoje ljubavi....pa do zvezda i nazad po milion puta..opet i opet...

..i to nema veze sa trgovinom a ko nije osetio neka proba.....

[Juanito]

пре 29 минута, Иван ♪♫ рече

Odnos pocinje trgovinom, ali treba da se vremenom razvije u ljubav. Cista ljubav nije trgovina. Koliko puta ucinimo dobro onima koje volimo, bez obzira da li nesto dobijamo za uzvrat.

Слажем се али уз ограду. Чистој љубави треба да тежимо. Ал с обзиром на то да смо људи, трговци у нама никад неће умрети. 

[Juanito]

пре 5 минута, Istopljeni kamen рече

Odnos ne počinje trgovinom....nego razmenom..

Трговина је размена. Поклон није. 

[Istopljeni kamen]

пре 1 минут, Juanito рече

Трговина је размена. Поклон није. 

A razmena poklona....

[Istopljeni kamen]

пре 3 минута, Juanito рече

Слажем се али уз ограду. Чистој љубави треба да тежимо. Ал с обзиром на то да смо људи, трговци у нама никад неће умрети. 

Ja sam žena ali ne volim trgovinu....mislim ne volim te odnose trgovačke...to mi je plićak

[Istopljeni kamen]

Ovim završavam na ovu temu od mene dosta.

[Anika]

Одавно је време да се закључа тема, не знам како се нисте сморили...

А иначе, лепо Хладно Пиво рече "ништа није свето, све је бруто и нето, све је забава". Толико о трговини. 

[Иван ♪♫]

пре 46 минута, Juanito рече

Слажем се али уз ограду. Чистој љубави треба да тежимо. Ал с обзиром на то да смо људи, трговци у нама никад неће умрети. 

A zasto bismo trgovinu shvatali kao nesto lose? Da, cista ljubav je svakako bolja. Ali malo trgovine je deo svakodnevnog zivota na ovoj planeti i u ovom zivotinjskom svetu, i svakako ima svoju evolutivnu prednost, energija je ogranicena, i ako je pruzam, red je i da dobijem, tu je balans. Samo neograniceni Bog moze davati neograniceno.

 

[Иван ♪♫]

пре 55 минута, Istopljeni kamen рече

Odnos ne počinje trgovinom....nego razmenom..i onda se samo širi i preplavi sve ta razmena ljubavi...koja ništa ama baš ništa ne traži .....a sve podrazumeva....jer se voli....i onda želiš sve više i više  da daš od sebe...(i što se više daješ više i rasteš.).. sve što imaš....i tako u krug......zatvoreni krug, samo tvoj i tvoje ljubavi....pa do zvezda i nazad po milion puta..opet i opet...

..i to nema veze sa trgovinom a ko nije osetio neka proba.....

zvuci kao zaljubljenost

[Istopljeni kamen]

пре 3 часа, Ana B. рече

 

 

[GeniusAtWork]

пре 3 минута, Istopljeni kamen рече

Bitno je kako se osećaš...godine nisu bitne....ja se uvek osećam kao devojčica....obnavljamo se.....a i ne mogu se brinuti o nečemu što nije do mene....a ljubav je do mene......

А што је цитат на енглеском, кад је цитирани пост на српском!? Шта се дешава   

[Богољуб 1]

Не да подгрејавам, него да поделимо. Све си одлично описао. Хвала ти и опрости... и опростите.

пре 10 часа, Ćiriličar рече

Мислим да је добро да мало окренемо ствар наопачке, па да је одатле сагледамо - мало дип парпл "православља".

Пошто је сад популарно (празно)словити о љубави (некад су само Американци у серијама на сваку другу говирили ај лов' ју), сад је то популарно и код нас. У неким, условно, теолошким круговима главна реч је "љубав". Све је то океј да нема неких изопачености. Навећу једну...ево са форума.

Постављена тема, а сви су/смо форумаши, и сад, валда се подразумева,  људи ће износити мишљења своја. Ем су форумаши под псеудонимима, дакле скоро нико никога не зна, ем је тема нека десета о некој појави. И крене умовање. Неко вели: "Види, то је грех ради тога и тога". Онда други вели: "Ма немаш ти појма каква дивна душа се крије иза тога, само је у заблуди, а ти осуђујеш, немаш љубави".

Сад пази апсурда. Први човек је осудио појаву  као грешну. Ем је то ствар расправе, ем су ту сви да расправљају - али он је, ето, осуђивач. А овај други, "пун љубави", и "созерцава", а у ствари ваља фразу коју и врапци знају да иза сваког скоро, ма како грешио, може бити душа спремна да се покаје ако се ослободи заблуде или порока или ма чега. И не само то, него одмах затим иде квалификација: дакле брани некога непостојећег, јер о појави се прича, а квалификује брата/сестру са којим/којом прича како је "осуђивач". Тако будући проподобни у теорији, чим зину осуди брата поред себе како је овај тобож осуђивач.

У "Оче наш", аман, молитва коју је Син Божији остави људима стоји: "...и опрости нам дугове наше као што и ми..". Дакле, ако осуђујемо, судимо, онда нема шта ни да се молимо. Дакле овај наш "добричина" је брату поред себе одузео право из "Оче наш". Нема он, мученик, шта да се моли јер осуђује и тако ће и њему да се суди - тако резонује наш "добрична". Рећи брату поред себе: "Ти осуђујеш", још то онао паушално "одвалити"...па то је таква лудост, таква гордост да је то ван здраве памети. Лаик не би требао да зуцне икада ту опасну осуду и квалификацију која се претворила у ф_р_а_з_у. То је свештеничко д некоме каже ако му неко исповеди неку саблазан...јер то су претешке речи.

Ето класичне ђавоље обмане и фалсификата: видети добро тамо где је зло (у појави н еу човеку), и тобож барнећи некога кога и нема, напада брата поред себе. А то је постало устаљено. У НАЈбољем случају ради се о класичној "православној" сентименталности. Сентименталност је опасно оруђе лукавога да нас пред нама самима ћини "добричинама", некоме ко све и у свему види лепо.

Православна аксиома је да се: осуђује грех (п/р/ојава) а не грешник (човек). Међутим, фалисфикатор свега, нечастиви, нашм "добричини" лепо "ували" па овај поистовети човека и грех - али тако да оправдава грех, јер тобож "брани" човека. Грех је грех, човек је човек. То је слово "А" православља и то треба да је полазна тачка у сваком сусрету, разговору или виђењу нкога и нечега на улици или у медијима.

Сад одмах "скаче" наш "добричина и говори: "Да, али Оци су рекли да је доброме све добро". Нису, рекли су да је "доброме свако добар". И ма шта суу рекли, ми не треба да понављамо ако нисмо усвојили. У принципу иза тог нашег "добричине" сакрила се велика обмана, гордос која је умислила како је продуховљена и све  све лепо види.воли и е лепо види. Није све ни близу лепог.  Такви су као холивудске серије, где се стално говори и лов' ју, а 'вамо рокају бомбе и уништавају народе.

Зато кад чујем некога дакаже "не осуђуј", "ма то је осушивање" најежим се. Него како него осуживање, али греха, не човека. И то по Николајевој: "Не говори о тужем греху док се не сетиш свога". Јер кад се сетиш свога греха и да хоћеш не можеш осудити човека, него грех - тада не да не осуђујеш човека, него осуђујеш грех и још се кајеш за свој.

Ко разме схватиће...

Има још једна перспектива ових "добричина", али пренапорно је Зато увек осушујте грех, али се дрћите две кључне ствари:

• Никада не осуђуј чвека;
• "Не говри (не суди) о тушем греху док се не сетиш свога" (Владика Николај).

Што више осуђујемо грехе више ћемо се борити против њих и више ћемо волети грешнике. Сва мисија Цркве је осуда греха али и лечење греха. Нечастивом је набоље кад је људима све у пинк бојама, дип парпл...a овамо Содом и пакао. А наш "добричина" ужива у самољубљу: "Како сам ја добар, не осуђујем никога и све је со дип парпл...ах".

Поуке су то...      Поуке.орг   

[Богољуб 1]

@Ćiriličar ...

Када сам споменуо из Самуилове редак... односило се на шири контекст теме Жена блудница. А он?

У овом смислу: Да душа као заручница често чини прељубу у односу на Бога и да би свако могао себе ухватити у прељуби у односу на Бога, у заблуди, тј. блуду у том смислу.

Навео сам зато редак из Самуилове.

Клип с рабином Тверским ставио сам  у контексту теме. Не говори човек уопште о либералном схватању толеранције, о којему ти говориш, ни o каквим "ружичастим" наочарима... (Мало си ту унео неке своје закључке и тумачења из расправе с неким другим.) Него управо супротно од ружичастога гледања на љубав. Рабин Тверски објашњава о ситуацијама када на људе гледамо као на објекте за задовољење својих потреба. Дакле, себично - не да дајемо, него да узимамо, а "уверени" да је реч о љубави. Тверски примерима које је навео о томе и говори.

Ко не верује, нека послуша / погледа клип поново и мало онда уклопи неке речи у контекст, с насловом теме. А речи из мојих уписа боље је увек посматрати и уклапати у контекст теме, не схватати дословно ни лично. Мислим да доста тога читамо као нешто лично.

Pедак из Самуилове: "Ти си тај човек" - то исто ти си заправо изразио овим речима:

• Никада не осуђуј чвека;
• "Не говри (не суди) о тушем греху док се не сетиш свога" (Владика Николај).

И једно и друго функционише у контексту теме: Жена блудница. А он?  

...

• Кад све сабереш, биће јасније зашто некад човек радије бира да говори "као да је на испиту", како велиш. Jедан од разлога је да избегнемо неспоразумe и беспотребнa препуцавања, међусобнога черечења и крива тумачења. Hије ми мотив расправа сама по себи, него мисли усмеренe на неку тему. А прихватам критику, да бих требао пажљивије бирати речи, баш зато што се пуно тога може протумачити криво, као лично, па и недобронамерно итд. 

• Када нешто наведем од Светих Отаца... то је зато што су ми они увек пример идеалнога и сажетога изражавања јеванеђоских истина. Мене једноставно радује када видим како су њихове речи примењиве на сасвим конкретне савремене теме и ситуације, а сам не умем тако јасно рећи. A има форумаша који су развили такав талант и прави је ужитак видети како кроз неке речи сија Светлост.

• Hије ми намера да се Светим Оцима хвалим и китим, него да нa њих упутим  (поготово ако некада на ове ретке наиђе понеко иноверан).
• А да сам горд    и да успут падам у својим људским слабостима... и то су поуке и слава Богу за све.

 

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

On 21.8.2019. at 12:43, Juanito рече

Љубав је увек трговина. Ко каже да безусловно воли, лаже себе, осим ако није Бог. 

Свако улази у везу из свог интереса, а не ради давања безусловне љубави. Другим речима, свако нешто тражи и нешто нуди. А то је дефиниција трговине.

To je definicija simonije, jer ljubav je sila koja osvećuje.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Ćiriličar  Ни ја нисам разумио од куд сад то цјеливање иконе, ваљда у смислу да сам занесен собом и неком својом романтичном "представом" о љубави, али није битно...

Да бих разувјерио у бези  са преподобношћу, навешћу апостола Павла који каже да ће се муж незнабожц осветити кроз општење са женом вјерном (парафраза) као и ко се састане са блудницом - са њом се сроди (једно је тјело са њом). Већина случајева никако не може бити мјерило, јер то може да је корупција кроз генерације.

Дакле учим да је месо - тјело свето и да је љубав нестворена енергија, и да ће месо проћи а љубав неће, и да се се све свете тајне међусадржавају, свете тајне као синергијија са Богом ,не у смислу требе.

То што неко себе иницира на одређени начин, успостави одређене законе у своме животу ( и браку), па му изгледа да је сав свјет такав то је друго. Ко свој живот постави сескоцентрично он у свему виду секс, ко постави пароцентрично из свега изчитава лову, (интерес је оно што је по среди, што опосредује).

То можеш да видиш у "Борби за признање" код Хегела. Свјест роба се успоставља- актом. Зато они коју се иницирали на одређен начин - живе управо тај начин (под тим стихијама које су себи одредили за важеће или предлог аминовали тјелом)

Ови горњи наводи су само израз једног друштвеног уређења - капитализма, гдје све постаје роба. Али било је кад није било ни новца ни робе, а било је брака - још у рају.

Брак је тајна велика, а ја говорим о Цркви.

И мени није јасно како неко мисли бити вјеран Богу а не бити у божанственом браку. У капиталистичком браку, бог је крв свјета- новац. Па како ће се продано тјело сјединјавати са Христом. и то још мислећи да то све тако може и мора.