Раскиди - грех или слобода избора?

[Sapientia]

Добро, али нико не може знати унапред шта ће партнер урадити или мислити у будућности, стога се вероватно и сви ми и упуштамо у везе, верујући у своје изабранике/це, зар не?
Али не оспоравам да има и сопствене одговорности.
Главна ствар је: Да ли је добро остављати, без компромиса, уколико нахођење тако налаже и има ли одговорности и у томе?

Не бих да ово грубо звучи, поготово што сам имала искустава и осетила и тугу и бол и патњу о то остављање...
Ми који смо волели (чисто и искрено) а бирали оне који то нису могли да нам узврате (чисто и искрено), ко може да нам буде одговоран за наш избор? И боље питање је, што смо изабрали баш такву особу?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Предраг М]

пре 6 минута, Sapientia рече

Претпостављам да мислите на искрен и пријатељски однос партнера пре свега, за такав раскид свакако је потребно пуно да би се прешла граница трпљења.
Ја сам напоменуо међутим оне 'мирније' разлазе, у коме код једног партнера и нема више таквих осећања и који једноставно не жели бити у тој вези. То је његов избор. Али други не може мењаи своја осећања помоћу даљинског, такође, нарочито ако су се она градила временом.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

ако код тог једног партнера као што кажеш нема више осећања, тада се поставља питање каква су била та осећања? Љубав она права је нешто вечно трајно, ванвременско, не бледи, не престаје, не нестаје.... 

[Sapientia]

Тек беше минула царева крсна слава, Сабор светог архистратига Михаила и осталих бестелесних сила небеских, која се празнује осмог новембра. На двору у Призрену гостовало је сво високо племство.
Лазар је већ раније примио звање и дужност великог слуге.
Бринуо је о пићу, да буде добре сорте и године и да га увек, где год цар и свита дођу, буде довољно. За вечером је служио цара, краља Уроша и неке од њихових рођака.
И те вечери, која ће променити Миличин живот, али, не само њен, Лазар је стајао иза цара. Млађи слуга му је додао пехар црвеног вина. Не померајући се, Лазар је напунио цареву купу од злата. А онда је, мимо сваког реда, уместо краљу Урошу или коме од највиших коленовића, другу чашу насуо Југ-Богдану. Тек је потом опходио сву господу редом. Добро расположени коленовићи мислили су да Лазар само следи неки недокучив царев налог, уверени да слуга, макар и велики, не би смео по својој вољи да промени строго утврђени ред достојности.
Када је опслужио сву господу, опет се вратио на своје место иза цара. Сачекао је да му млађи слуга поново напуни пехар, а онда је ступио корак напред. Стао је поред цара и окренуо се ка њему. Лицем у лице. Учинио је само један корак више него што је уобичајено. Пришао је цару само један корак ближе него што то слуга сме. Али тим једним кораком је прешао границу.
Милица је посматрала његов ход. И срце јој је задрхтало. Ни тада је није погледао. Али она је одједном некако знала шта ће се збити.
''Светла круно, хоћу пред свима да те питам:
Да ли је твоја воља да ја узмем Милицу Богданову'', рекао је Лазар.
Одлучан као човек који је потпуно сигуран. И миран, као да говори о свакодневном. А биле су то речи којима је почела да се мења српска историја. Никада се нико Душану није тако обратио. Тај непримерни чин показао је снагу, чврстину и смелост тог покорног и уздржаног младића.
Мук! Потпуни мук пао је по скупу присталом око царске трпезе. А онда се чуо страшни шум потезања мачева из коврдина. Многих у истом трену. Као да их је иста рука и мисао водила. Шум потмуо и опасан, као шиштање змије пред напад. Најпре су скочили Југовићи. Деветорица младих, неустрашивих витезова високог рода, животом и Богом заклетих на оданост Југ-Богдану.
Како се Милица страшно уплашила! За његов живот. За њен живот без њега. Одједном свесна, не само мишљу већ читавим својим бићем, да ништа није тако крхко и неизвесно као људски сан о срећи.
Лазар је стајао мирно као и пре. Држао је пехар пун вина и рука му није задрхтала. Ни образ му није заиграо. Ни око. Али гледао је у њу. Гледао је јасно и био је сав у том погледу. Као у њеним маштањима. И као што ће је гледати оног јутра када јој буде казао своје опредељење за Царство небеско. Гледао је као човек који све што има и све што јесте даје за једно. Јер мора тако.
''Никада, никада га више нећу оволико волети. Зато што нећу моћи. Зато што се не може оволико волети и са силином тог осећања у себи живети дуже од трена'', мислила је Милица.

Нити и један раскид, достојанствен и частан, учињен пре Брака није грех.

Да ли то говори да је онај остављени сам по себи и у потпуности одговоран за своју бол јер је био искрен и пун љубави? Може ли се тако рећи?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Sapientia]

Да то јесте добро питање али и друга тема. Али ако је већ тако како је, да ли они који воле прећутно су сами одговорни за своја осећања а касније и бол, након повреде?

ако код тог једног партнера као што кажеш нема више осећања, тада се поставља питање каква су била та осећања? Љубав она права је нешто вечно трајно, ванвременско, не бледи, не престаје, не нестаје.... 

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Smaragdni kamičak]

пре 10 минута, Sapientia рече

Да ли је добро остављати, без компромиса, уколико нахођење тако налаже и има ли одговорности и у томе?

Odgovorni smo za svaku datu lažnu nadu, neispunjeno obećanje. Ne lome se srca tek tako.

[Sapientia]

Да слажем се са Вама. Међутим видим подељена мишљења што се те врсте одговорности тиче. То је заправо питање ове теме.

Odgovorni smo za svaku datu lažnu nadu, neispunjeno obećanje. Ne lome se srca tek tako.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Flojd]

пре 55 минута, Татјана H рече

Ми који смо волели (чисто и искрено) а бирали оне који то нису могли да нам узврате (чисто и искрено), ко може да нам буде одговоран за наш избор? И боље питање је, што смо изабрали баш такву особу?

Да, одлично питање, зашто? Шта је то што нам се баш свидело код те особе? Да ли је то изглед, особине или је то наша идеализација те особе? 

Увек изаберемо особу са којом ћемо да узрастамо заједно или да нас та особа нечему научи па оде. Увек је тако, само што то зна, баш дуго да боли. Има једна лепа молитва када смо у недоумуци, верујем да када би је усрдно читали увек би добили одговоре.

Лепо је заиста што постоје људи који знају да воле чисто и искрено, ја се просто одушевим од срца кад прочитам тако нешто.

Како би дефинисали ту чисту и искрену љубав?

1 hour ago, Milica Bajic рече

 

Никада нико није остављен тек онако. Колико год да је болно признати себи, најчешће смо сами проузроковали патњу.

"Него свакога куша његова сласт која га вуче и мами." Посланица по Јакову.

пре 28 минута, Sapientia рече

Претпостављам да мислите на искрен и пријатељски однос партнера пре свега.
 

То је уствари и смисао везе. Данас постоје правила, ако не пољубиш девојку на другом састанку ниси заинтересован итд. А колико се људи заиста упозна па онда уђе у везу?

Везу треба градити да би потрајала.

Како нас само пријатељ може лепо разумети, а замислите како би било добро да то може и партнер. 

Е тоје дефиниција односа : једном за цео живот.

 

 

[Milica Bajic]

пре 17 минута, Предраг М рече

Љубав она права је нешто вечно трајно, ванвременско, не бледи, не престаје, не нестаје.... 

[Flojd]

Ја сам стварно непоправљиви романтик. 

[Предраг М]

пре 24 минута, Sapientia рече

Да то јесте добро питање али и друга тема. Али ако је већ тако како је, да ли они који воле прећутно су сами одговорни за своја осећања а касније и бол, након повреде?

 

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

теме о љубави су увек комплексне и дискутабилне. Сваки појединац ће увек тврдити за себе "да ја сам тај који воли чисто и искрено".  Шта значи чиста љубав? Најчистију и највећу љубав нам је показао сам Христос када су га распињали изговарајући "опрости им Оче, не знају шта чине". Он је био пун љуави и за своје џелате. Ако нам је то идеал љубави а требало би да буде, онда је логично да ако неког волимо скроз чисто требало би да можемо и да потрпимо то што нас је тај неко оставио/издао како год, а да се притом наша љубав не трансформише у нешто друго или да нестане. Хоћу да кажем они који воле, волеће упркос болу.... 

[Sapientia]

То је уствари и смисао везе. Данас постоје правила, ако не пољубиш девојку на другом састанку ниси заинтересован итд. А колико се људи заиста упозна па онда уђе у везу?
Везу треба градити да би потрајала.
Како нас само пријатељ може лепо разумети, а замислите како би било добро да то може и партнер. 
Е тоје дефиниција односа : једном за цео живот.
 
 

Одличан одговор, и то се свакако подразумева. Међутим као што сте рекли, оне који искрено воле, то зна дуго да боли. Што говори да срце човеково није за игру, што нам је свакако познато. Па опет, у ери у којој живимо за патњу након раскида сада постоји и израз у народу а то је: 'лежање дечијих болести' где се подразумева да одрастао човек не може патити толико (а да ли заправо онда и воли?).
Да ли је дечија искреност у осећањима нешто што треба превазићи ићи се трудити да се одржи целог живота?
Може ли из тога проистећи да је грубост срца данашњих људи заправо део природног процеса сазревања или можда отуђење од ове дечије наивности с којом се рађамо?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Flojd]

пре 17 минута, Sapientia рече

Да слажем се са Вама. Међутим видим подељена мишљења што се те врсте одговорности тиче. То је заправо питање ове теме.

 

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

Заиста јесмо одговорни.

Што би о. Јовица рекао: " То су ти брате репови."

[Flojd]

пре 9 минута, Sapientia рече

 

 

Одличан одговор, и то се свакако подразумева. Међутим као што сте рекли, оне који искрено воле, то зна дуго да боли. Што говори да срце човеково није за игру, што нам је свакако познато. Па опет, у ери у којој живимо за патњу након раскида сада постоји и израз у народу а то је: 'лежање дечијих болести' где се подразумева да одрастао човек не може патити толико (а да ли заправо онда и воли?).
Да ли је дечија искреност у осећањима нешто што треба превазићи ићи се трудити да се одржи целог живота?
Може ли из тога проистећи да је грубост срца данашњих људи заправо део природног процеса сазревања или можда отуђење од ове дечије наивности с којом се рађамо?

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

Треба се трудити да се одржи. Наравно. 

То је основа.

Али боли јел је бол, одрастстање или сазревање душе. Зна да траје и боли, али сазрева душа, учи се трпљењу. 

Тврда срца су срца острашћена.

Само човек мора да направи границу, где воли себе а где воли другу особу, да ли је та патња самосажаљење ( повређене емоције) или љубав ( безусловна.. пусти је и пожели јој срећу).

[Аристарх]

пре 7 минута, Sapientia рече

Претпостављам да мислите на искрен и пријатељски однос партнера пре свега, за такав раскид свакако је потребно пуно да би се прешла граница трпљења.
Ја сам напоменуо међутим оне 'мирније' разлазе, у коме код једног партнера и нема више таквих осећања и који једноставно не жели бити у тој вези. То је његов избор. Али други не може мењаи своја осећања помоћу даљинског, такође, нарочито ако су се она градила временом.

Не, ја сматрам да свако треба да има своју интиму која је транспарентна и искрена према околини. Значи самим тим ти знаш са киме си у вези. Наравно неке приватне ствари се држе за себе и нема проблема. Не бих могао да будем са женом коју морам да трпим, избегавам лене жене, које нису физички активне или нису прочитале две књиге...

Мирни разлаз? како?

Нема тога ни у послу ни у везама ни у спорту... Не можеш ни пса тек тако оставит а камоли жену. Љубавне везе руше атеизам, кажу нема Бога, не размишљају ко ће други него Бог, све те људе да споји и нађе им сродну душу

[Sapientia]

Не, ја сматрам да свако треба да има своју интиму која је транспарентна и искрена према околини. Значи самим тим ти знаш са киме си у вези. Наравно неке приватне ствари се држе за себе и нема проблема. Не бих могао да будем са женом коју морам да трпим, избегавам лене жене, које нису физички активне или нису прочитале две књиге...
Мирни разлаз? како?
Нема тога ни у послу ни у везама ни у спорту... Не можеш ни пса тек тако оставит а камоли жену. Љубавне везе руше атеизам, кажу нема Бога, не размишљају ко ће други него Бог, све те људе да споји и нађе им сродну душу

Под 'миран' сам мислио растанак ком нису претходили насиље, свађе и др већ само жеља једног партнера да се удаљи, али је свакако под наводницима. [emoji4] Ово о везама и атеизму је занимљиво.

Послато са NEM-L21 користећи Pouke.org мобилну апликацију