Ljubodrag Stojadinović: Ustanak protiv izvršitelja

[Милан Ракић]

Dobro, ustanak u sebi ima arhaične istorijske natruhe, čak opasan prizvuk. To je jedan od izraza masovnog bunta, kad prekipi, a nema se više gde i ne zna se više šta. Da li bi buna ili možda pobuna zvučale prikladnije, nešto blaže i dobroćudnije od ustanka. Takvo nešto, kao ustanak, mora da uspe ili da ga sila moćnija od njega uguši. Kojekude braćo, tako jeste, a tako je vazda i bilo.

Sa bunama, što nije sasvim isto, stvari stoje nešto drugačije: buna je nešto lokalnija, može se ticati mahale ili dela kneževine recimo, pa njen početak ili njen spontani ili nasilni kraj i gašenje mogu da prođu nezapaženo. Na primer, buna protiv dahija, kad su bez milosti posečeni oni koji su bez milosti sekli, pa su visoki nadglednici Aganlije, Kučuk Alije i još dvojice morali malo da olabave. Mada, ima i buna koje umeju da narastu i daleko nadiđu svoje neposredne povode, postanu nešto sasvim drugo od onoga što se začelo.

Mislite li da je ovaj uvod bio predug, jer ionako nema veze sa Turskom? Mada bi mogao da ima: ovaj naš svako malo pa se ritualno ljubaka sa sultanom Erdoganom. Razlika je i u tome što su moderne dahije, askeri, bašibozuk i fukara čisti ovdašnji proizvod za prljave radnje.

Ovde, u ovom tekstu autor ima ideju da piše o jednoj naizgled nerešivoj stvari. A možda i rešivoj. O teroru paradržavnih haračlija, koje od milošte zovu „privatni izvršitelji“, što je jedna vrsta nepodnošljivog nasilničkog oksimorona u razorenoj zemlji Srbiji. Dakle, grupa povlašćenih ljudi, preko mere bliska vladajućoj bandi, po zakonu pljačka građane sa komunalnim dugovima, bez izvršne sudske odluke. Dakle, izvan zakona koji jasno propisuje da se jedino po zakonu i nikako drugačije ne može. Ne potpuno izdvojena od toga je i odluka da se van snage stavi divlji zakon o privremenom smanjenju penzija. Neće se sprovesti odmah, naravno, don je sebi i svojima udelio bar još sedam meseci lagodne pljačke.

Objašnjenje koje je povodom surove uterivačke revnosti stiglo iz ministarstva pravde, u suštini je idiotsko. A i po svojoj formi, naravno. Kaže se da ta kasta haračlija postoji da bi rasteretila sudove, što znači da bi sprovođenje pravde prenela na neko drugo mesto, na kome se pravda ne može sprovoditi, inače bi postojanje sudske vlasti postalo besmisleno.

Mehanizam po kome ovi kriminalci rade prilično je jednostavan. I tiče se uglavnom najsiromašnijih, materijalno sasvim oronulih familija. Jedna od njih, na primer, skoro bez prihoda, dužna je da plati račune koji daleko nadilaze mizerna primanja. Iz nekog razloga koji vlast ne ume da objasni niti razume, takvi ljudi biraju da se hrane umesto da trče na šaltere. Da budu ljudi koliko im se dopusti, to je biološki i etički preče: malo hrane koju kupuje domaćin, deli pre svega deci, a njemu šta ostane. Rastu cifre na računu, rastu kamate još brže, konačno uvećani troškovi za izvršne časne radnje haračlija. I naravno, račun za humane poslove organa MUP-a koji nadziru otimačinu.

Uzimaju se pare sa računa, stvari iz kuće i konačno kuća, koja se prodaje u bescenje, uglavnom unapred poznatom kupcu. Više od milion ljudi čeka neljude da im dođu na vrata i počnu sa popisom. Sve ostalo je masovna tragedija.

Neki Miljan Trajković, kako piše NIN, za nepune dve godine je od uterivanja dugova zaradio preko dva miliona evra. Kome je to oteo, jako smo znatiželjni. Naravno, ni taj nemilosrdni otimač uboge tuđe imovine, ni njegova mračna sabraća ni dinar nisu uzeli bilo kome iz visoke sfere ovog nasmrt obolelog društva. Niti bi se tako brzo obogatili da imaju bar neke restlove srca. Metastaza za sada napada najsiromašnije, ali bi mogla da ubije i lovce na plen. Kako, to je tek priča za budućnost, ali će i njih zatrti svakako.

Neka mi oprosti Zlatko Paković, ali ovde je pravo mesto da bar još jednom parafraziram njegovu misao o poštovanju zakona i sudbini državnih slugu ako budu negovali besprizorno rušenje pravnog sistema. Navodim po sećanju: ako država i njeni organi ignorišu bezakonje, ili dopuste da ono ovlada društvenim životom bez zakonske kontrole, pravo je građana da stvar zakona uzmu u svoje ruke!

Da sve ovo prevedem na jezik razumljiv građanima čije živote njihova država razara, umesto da razume kako postoji, pre svega, zbog čuvanja temeljnih ljudskih prava. Veće vrednosti od toga nijedno društvo nema; zbog toga i postoji država kao njegov revnosni servis.

Dakle, ako ljude, njihov opstanak, njihovo ljudsko samopoštovanje i živote ugrožava država zadužena da jedino na to budno motri i to štiti, onda takva država vredi mnogo manje od glupe nadmenosti njenog šefa.

Ova je državna klika svim silama udarila na svoje najsirotije građane, kako bi bez otpora cedila suvu drenovinu iz supstance koja neizbežno nestaje. Zašto to, zaboga čini? Samo zbog toga što o svom činu nema moralni sud, niti materiju koja vrednovanje sopstvenih nedela omogućuje. Samo zato jer joj se može!

Video sam onomad raščupanog čoveka, koji ide ulicom, nije u stanju da artikuliše svoje pokrete, maše rukama, peva, plače i uzvikuje šta mu pada na pamet. Ovo sam zapamtio: U Srbiji više neće biti sirotinje, ona će umreti!

To je bila nedovoljno jasna, jeziva esencija svega nerazumljivog što je rekao, a ja bih se vratio onoj vitalnoj Pakovićevoj tezi o uzimanju zakona u svoje ruke. Rekao bih da je to izlazak na ulice, buna protiv dahija ili, kako se to danas zove, pobuna protiv nasilja nad ljudima koji od nasilja ne mogu da se brane, osim ako im svi ne pomognemo. Ionako će svi doći na red, osim onih koji redove prave. Oni će biti poslednji, ali će svakako doći na red.

No, da li ja to pozivam ljude da izađu na ulice i odbrane svoje pravo na ljudskost, pred silom koja silu ima a mozga ne?

Da, upravo to činim.

[obi-wan]

Evo, dozivesmo da vidimo i ovakav clanak; sve je jasno i lepo receno, sve je zaokruzeno i celo. Sad jos samo da vidimo imamo li srca da polako iskoracimo iz bunila, ili smo ga mozda mlakocom i beskicmenjackim drzanjem ipak zasluzili. Za pocetak? Pa mozda da npr. zaustavimo ringispil svakodnevne jurnjave i dobro porazmislimo o momentu i okolnostima u kojima zivimo, kao sto ovaj clanak valjano i predlaze, i to je vec neki pomak sa nulte tacke...

[RYLAH]

Иде се у крајност.

Много извршитеља ради за затвор, или најмање да их човек уваља у катран и перје. Шаљу по неколико докумената поптпуно непотребно и то наплаћују, издају свакаква решења и закључке које опет наплаћују, у талу су са онима који хоће да купе непокретности и онда монтирају јавне продаје тако да их продају испод цене, не обустављају извршења тамо где има услова за то, не достављају решења а напишу да је покушана достава и још је наплате... И све то стоји.

Али друга је страна да су повериоци коначно почели да наплаћују своја потраживања. И ту не мислим на Мишковића или ЕДБ, него на оних осамдесетак посто обичних људи. Који коначно могу да наплате фактуру кад пословни партнер проба да их изради, могу да наплате паре мајстору који их је заврнуо, да не чекају пет година ломљења по судовима да наплате кад им "газда" дугује заостале плате, и слично.

Морала би да се нађе нека средина у свему. Мора да се направи систем где људи не могу више оволико да се гуле и малтретирају и да им се зидају трошкови унедоглед, али опет да је могуће да се наплате потраживања. И морали би коначно да прораде и судови, да се не дешава да правни лекови чуче по вишим судовима по годину дана, и да се онда нема где него само да се потврди стање на терену кад човеку већ све продају.

Ништа екстремно не може да поправи ситуацију.

[Avocado]

пре 18 минута, RYLAH рече

Али друга је страна да су повериоци коначно почели да наплаћују своја потраживања. И ту не мислим на Мишковића или ЕДБ, него на оних осамдесетак посто обичних људи. Који коначно могу да наплате фактуру кад пословни партнер проба да их изради, могу да наплате паре мајстору који их је заврнуо, да не чекају пет година ломљења по судовима да наплате кад им "газда" дугује заостале плате, и слично.

I to su lagano zeznuli... kao što rekoh više puta - ne mogu zapadnjaci ništa da izmisle što mi ne možemo da izvitoperimo... ideja sa privatnim izvršiteljima je bila dobra, da se napravi tu veća efikasnost, preko privatne konkurencije... ali... pošto im je zakonodavac dao: da naprave jedinstvenu tarifu, da predujmljuju svoje troškove u meri u kojoj požele, da im se svima ravnomerno raspodeljuju "komunalni" predmeti... konkurentnost je tu skoro potpuno uništena... samo od ravnomerno raspoređenih komunalnih predmeta svaki izvršitelj može fino da živi i ne mora ni najmanje da se trudi da bude brz i efikasan... kada od poverioca naplati unapred prvih 3-5 radnji, takođe ne mora da žuri nigde sa naplatom, jer je svoje pare već uzeo...

Slično važi i za notare... od njih sam očekivao mnogo, a sve više mi se dešava da duže čekam nego što sam ranije čekao u sudu i da sa nebuloznim obrazloženjem odbiju da overe nešto što sam bez problema mogao da overim u sudu... i za razliku od suda, skoro da nema više rasprave - i kad izneseš argumente zašto nije u pravu, samo ti kaže da neće to da ti overi i da probaš kod nekog drugog... i tačka.

[Avocado]

пре 15 часа, Милан Ракић рече

Mehanizam po kome ovi kriminalci rade prilično je jednostavan. I tiče se uglavnom najsiromašnijih, materijalno sasvim oronulih familija. Jedna od njih, na primer, skoro bez prihoda, dužna je da plati račune koji daleko nadilaze mizerna primanja. Iz nekog razloga koji vlast ne ume da objasni niti razume, takvi ljudi biraju da se hrane umesto da trče na šaltere. Da budu ljudi koliko im se dopusti, to je biološki i etički preče: malo hrane koju kupuje domaćin, deli pre svega deci, a njemu šta ostane. Rastu cifre na računu, rastu kamate još brže, konačno uvećani troškovi za izvršne časne radnje haračlija. I naravno, račun za humane poslove organa MUP-a koji nadziru otimačinu.

Ovde je temeljno pogrešna ideja na kojem se ovaj i slični tekstovi po pravilu zasnivaju. Posmatra se dužnik koji zaista nema od čega da plati dug koji ima prema državi. Prirodno je da svako od nas ima empatiju za ljude koji se nađu u takvoj situaciji.... međutim, problem je što se za taj socijalni problem (kojeg svakako treba rešavati i postoji gomila drugih rešenja) predlažu "rešenja" koja bi svim poveriocima (ne samo državi) prema svim dužnicima (ne samo najsiromašnijim) otežala naplatu potraživanja... što ne samo da (u odnosu na ostale) nema veze sa rešavanjem pomenutog problema, nego je i sasvim očigledno štetno za ekonomiju države te proizvodi dodatni broj socijalnih slučajeva...

[RYLAH]

пре 2 часа, Avocado рече

Slično važi i za notare... od njih sam očekivao mnogo, a sve više mi se dešava da duže čekam nego što sam ranije čekao u sudu i da sa nebuloznim obrazloženjem odbiju da overe nešto što sam bez problema mogao da overim u sudu... i za razliku od suda, skoro da nema više rasprave - i kad izneseš argumente zašto nije u pravu, samo ti kaže da neće to da ti overi i da probaš kod nekog drugog... i tačka.

Анегдоста из праксе:

Уговор о поклону са теретом... Не мере никако, не иде. Какав бре терет ако је поклон?! Склониш оно "са теретом" из наслова уговора и прође  А то је само један од примера, на жалост. А чекање посебна прича.

[Avocado]

пре 7 минута, RYLAH рече

Анегдоста из праксе:

Уговор о поклону са теретом... Не мере никако, не иде. Какав бре терет ако је поклон?! Склониш оно "са теретом" из наслова уговора и прође  А то је само један од примера, на жалост. А чекање посебна прича.

Ja sam pre neki dan saznao da kreteni odbijaju da overe kopiju privatnih isprava...

Znači ako imaš potpisan neoveren ugovor, neće da overe kopiju... 

[RYLAH]

пре 2 часа, Avocado рече

Ja sam pre neki dan saznao da kreteni odbijaju da overe kopiju privatnih isprava...

Znači ako imaš potpisan neoveren ugovor, neće da overe kopiju... 

Па наравно, шта си ти мислио?! Да то може како ти оћеш?!

Време је да се овде коначно уведе неки ред!