Припадници Војске Србије обележили Дан сећања

[Милан Ракић]

У командама, јединицама и установама Војске Србије данас је обележен 24. март – Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године.

Делегација Војске Србије, коју је предводио начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, уз највише војне почасти положила је венац на спомен обележје „Херојима 37. моторизоване бригаде“ у касарни „Стефан Немања“ у Рашки.
 
У пратњи начелника Генералштаба били су командант Друге бригаде пуковник Жељко Кузмановић и заменик команданта 22. пешадијског батаљона мајор Иван Ћатић.
 
Венце су положили и чланови породица погинулих, као и делегација локалне самоуправе, предвођена председником општине Рашка Игњатом Ракитићем, представници МУП-а, борачких и удружења која баштине патриотску традицију.
 
Генерал Диковић је истакао да савремена светска историја не памти разорнију употребу силе од тих 78 дана константног бомбардовања, али „ни већу срамоту једне цивилизације која на најбруталнији начин напала малу земљу поносних и слободољубивих људи“.

 
- Врло брзо дејство НАТО авијације проширило се са војних на цивилне објекте, а удари су били такви да је у њима погинуло више цивила него припадника Војске. Све се то дешавало супротно конвенцијама међународног права, како ратног тако и хуманитарног, јер су у својим нападима НАТО снаге неретко употребљавале и муницију са осиромашеним уранијумом и касетну муницију, чије су последице и данас видљиве у нашој земљи - истакао је начелник Генералштаба и додао да је то било време страдања туге и бола, али и доказа нераскидиве везе војске и народа.
 
Генерал Диковић је подсетио да је, по узору на своје претке, земља храбрих и поносних људи, инспирисана жељом за слободом, пружила херојски отпор на целој територији, а поготово на Косову и Метохији.
 
- Било је много примера јуначких и витешких дела, чинили су их појединци и читаве јединице, а међу најбољим јединицама наше Војске у то време била је и 37. моторизована бригада, коју су чинили припадници из Рашке, Краљева, Врњачке Бање,  Александровца и Новог Пазара, која је у тој борби изгубила 60 својих јунака, а четири пута више их је било рањено - рекао је начелник Генералштаба и додао да  „сећање на крв и бомбе не може да избледи ни 19 година после агресије и неће, док год на овом простору постоје људи који су спремни да памте и да се жртвују“.

 
Он је подсетио да Србија и данас осећа последице, јер тај рат није тражила, а када се већ задесио „показали смо се достојнима историјског наслеђа и пружили херојски отпор вредан дивљења“.
 
- Породицама погинулих је најтеже, њихова рана је највећа и тешко је наћи речи утехе, али будите поносни на витешка дела својих најмилијих, а Србија их не сме заборавити због онога што су учинили за своју отаџбину. Чувајмо успомене на оне који су своје животе положили током НАТО бомбардовања јер су, својом жртвом, уградили себе у нашу будућност - рекао је генерал Љубиша Диковић и истакао да се догађаји из прошлости предају суду историје, а да је на нама да из историје учимо и такву стечену мудрост користимо за грађење светлије будућности наше земље.

 
Парастос припадницима 37. моторизоване бригаде страдалим током НАТО агресије служио је војни свештеник потпоручник Владан Вуковић.
 
Током 78 дана одбране од НАТО агресије, међу многобројним браниоцима, страдало је и 60 припадника херојске 37. моторизоване бригаде чију традицију наставља 21. пешадијски батаљон, данас стациониран у Рашки. Због успешног отпора агресији, 37. моторизована бригада одликована је Орденом народног хероја.
 
У касарни „Мија Станимировић“ у Нишу, Дан сећања је обележен полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама НАТО агресије. Венац је на споменик положила делегација Копнене војске предвођена командантом Копнене војске генерал-потпуковником Милосавом Симовићем и у пратњи пуковника Владете Балтића и Звонка Стојковића. Опело погинулима одржао је војни свештеник Команде Копнене војске, капетан Ђорђе Димић. Скупу су присуствовали и представници борачких и ослободилачких удружења из Ниша, припадници јединица Копнене војске из гарнизона Ниш, пријатељи и породице погинулих.

Комеморативном скупу у касарни „Југовићево“ у Новом Саду, присуствовали су командант Прве бригаде, бригадни генерал Жељко Петровић, потпредседник покрајинске владе Ђорђе Милићевић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, начелник Јужно-бачког управног округа Милан Новаковић, делегације СУБНОР-а, Резервних војних старешина, Удружења ваздухопловаца, пилота и падобранаца Војводине, Завода за заштиту споменика културе, чланови породица и пријатељи погинулих припадника војске.

У Куршумлијској касарни „Топлички устанак“, служен је помен и полагани су венци на споменик погинулима у НАТО агресији. Обележавању Дана сећања у Куршумлији присуствовали су заменик команданта Треће бригаде, пуковник Слађан Стаменковић, припадници бригаде, представници локалних власти и борачких удружења.

Припадници Четврте бригаде Копнене војске који се налазе на интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде“, обележили су Дан сећања и помен жртвама НАТО агресије.

У Команди и јединицама РВ и ПВО Дан сећања на жртве НАТО агресије обележен је комеморативним скуповима и полагањем цвећа на спомен обележја погинулим припадницима. У Дому ваздухопловства у Земуну, у касарнама и на аеродромима у скуповима су поред активних припадника Ратног ваздухопловства и ПВО учествовали чланови породица погинулих ваздухопловаца, припадници ратног састава и чланови удружења која негују ваздухопловне традиције. Комеморативни скуп у Дому ваздухопловства предводио је бригадни генерал Сава Миленковић, заменик команданта РВ и ПВО.

У касарни „Топчидер“ у Београду, у организацији Команде за обуку, парастосу и полагању венаца на споменик четворици официра Команде 1. Армије погинулих у НАТО агресији 1999. године присуствовали су припадници команди, јединица и установа размештених у овој касарни и породице погинулих.

Поред одавања поште припадницима Гардијске бригаде који су током агресије изгубили живот, испред болнице „Доктор Драгиша Мишовић“, припадници Гарде положили су венце и у касарни „Дедиње“, код спомен плоче посвећене погинулом војнику 25. батаљона војне полиције Гардијске бригаде.

Комеморативни скупови и церемоније полагања венаца на спомен-обележја посвећена погинулим припадницима Војске уприличене су и у другим касарнама широм Србије, а припадници Војске Србије учествовали су и у комеморативним активностима које су организовали градови и општине, борачке и друге организације које негују војничке традиције.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Koliko su ove izjave verodostojne?

Папа Јован Павле II :“Требало би да бомбардујете Србе “
( речи упућене Клинтону током појављивања у Денверу )...
+++
Жак Ширак ( речено на састанку шефова влада држава чланица ЕУ ) :
“ Срби су народ без закона и вере . То је народ разбојника и терориста.”
+++
Жан Кот команданта УНПРОФОР-а:” Што се Срба тиче. То је данас један болестан народ.”
+++
Клаус Кинкел немачки министар иностраних послова :”Србе треба бацити на колена .”
+++
Ричард Холбрук:” Срби су злочиначки дупеглавци.”
+++
Маргарет Тачер :” Зауставите Србе . Одмах. Заувек .”
+++
Тони Блер :” Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла , између цивилизације и варварства.”
+++
Питер Јустинов , глумац и амбасадор УНЕСКА :” Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку. Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови , чија припадност људској раси је у великом закашњењу.”
+++
Хелмут Кол :” Нека се Срби подаве у сопственом смраду.”
+++
Џејмс Шеј :” Србе треба спокојно бомбардовати , јер ће све брзо заборавити.”
+++
Босиљка Мишетић :” Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу”
+++
Срђа Поповић , адвокат :” Нема мира док Србија не буде војно поражена”
+++
Џејмс Бејкер, државни секретар САД :” Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички , пропагандни и психолошки”
сочињеније : Хаџи Милан Арсеновић

[Милан Ракић]

  On 24. 3. 2018. at 17:27, Volim_Sina_Bozjeg рече

Koliko su ove izjave verodostojne?

Папа Јован Павле II :“Требало би да бомбардујете Србе “
( речи упућене Клинтону током појављивања у Денверу )...
+++
Жак Ширак ( речено на састанку шефова влада држава чланица ЕУ ) :
“ Срби су народ без закона и вере . То је народ разбојника и терориста.”
+++
Жан Кот команданта УНПРОФОР-а:” Што се Срба тиче. То је данас један болестан народ.”
+++
Клаус Кинкел немачки министар иностраних послова :”Србе треба бацити на колена .”
+++
Ричард Холбрук:” Срби су злочиначки дупеглавци.”
+++
Маргарет Тачер :” Зауставите Србе . Одмах. Заувек .”
+++
Тони Блер :” Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла , између цивилизације и варварства.”
+++
Питер Јустинов , глумац и амбасадор УНЕСКА :” Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку. Животиње користе своје ресурсе знатно сређеније него ови наопаки створови , чија припадност људској раси је у великом закашњењу.”
+++
Хелмут Кол :” Нека се Срби подаве у сопственом смраду.”
+++
Џејмс Шеј :” Србе треба спокојно бомбардовати , јер ће све брзо заборавити.”
+++
Босиљка Мишетић :” Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу”
+++
Срђа Поповић , адвокат :” Нема мира док Србија не буде војно поражена”
+++
Џејмс Бејкер, државни секретар САД :” Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички , пропагандни и психолошки”
сочињеније : Хаџи Милан Арсеновић

Expand  

Verovatno koliko i pojedinci odnosno mediji koji su ih objavljivali. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 24. 3. 2018. at 17:38, Милан Ракић рече

Verovatno koliko i pojedinci odnosno mediji koji su ih objavljivali. 

Expand  

Ok, rekoh samo da proverim, jer me baš užasnulo kako ovde nema pardona prema jednom celom narodu ni malo.

 

[Милан Ракић]

@Volim_Sina_Bozjeg

Новинарски или докторски фалсификат др Зорана Петровића Пироћанца?

Наслов овог текста је провокативан, али не толико провокативан колико „џингл” г. Петровића који кружи Србијом: „Требало би да бомбардујете Србе” (Папа Јован Павле Други – речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу). Аутор ове изјаве је др Зоран Петровић Пироћанац[1], који ју је публиковао у књизи Избрисати српски вирус, а отуда се она проширила по разним сајтовима (нпр. сајт „Двери”[2]) и форумима, па је чак елаборирана и у другим електронским формама.

Моје питање је једноставно и ограничено: Да ли је Папа ово рекао или није? Уколико Папа Јован Павле Други ово није рекао, мој наслов је више него оправдан, и следи да Петровић се не бави новинарством или научним истарживањем него фабулацијама које су мотивисане другим разлозима.

Јако је тешко верификовати изјаву у питању, јер Петровић – ствар недопустива са новинарског и научног становишта – не наводи свој извор. Полазећи са премиса Поперове теорије фалсификације ова изјава не може бити научна, као што није научна изјава: Једнорози постоје. Но, оно што се да учинити је размонтирање самог Петровићевог текста да би се дошло до истине. Он вели да су ове речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу. Наши елементи су: Клинтон, јавно појављивање, Денвер. Како преноси The Associated Press у Alistofall 25 meetingsbetweenpopesandU.S. presidents, spanning 89 years, fivepontiffsand 11 Americanleaders[3]  Бил Клинтон и  Папа Јован Павле Други срели су се четири пута: 1) Denver, 12. 08. 1993, 2) Vatican, 02. 06. 1994, 3) Newark, N.J., 04. 10. 1995 и 4) St. Louis, 26. 01. 1999. Дакле, интересује нас само шта се јавно рекло у Денверу, и мирно можемо отписати остала три сусрета. Не интересује нас шта су Папа и Клинтон могли рећи приватно – јер, неко нпр. може рећи да је Папа казао: Господине Председниче, ваша сарадница Моника је заиста прелепа жена – јер је то недоказиво, него само оно што је званично. Сам Петровић вели, наиме, да је реч о јавној изјави.

Јако је тешко верификовати изјаву у питању, јер Петровић – ствар недопустива са новинарског и научног становишта – не наводи свој извор.

Срећом, документа, како су јавна, тако су и доступна. Имамо само два јавна Папина обраћања Клинтону, оба 12. априла 1993. Први и дужи потиче са добродошлице на аеродрому у Денверу[4], а други приликом посете на Тhe Regis University of Denver[5]. Имамо такође и видео запис: PopeJohnPaulsecond - wordsdirectedPresidentClintonduringpublicappearancesinDenver[6]. Ко чита и слуша ова сведочанства неће, кратко речено, наћи ову цитирану реченицу. Једноставно, она не постоји. Постоји само као плод Петровићеве маште. Но, како рекох, не бавимо се фантазијом него фактима. Нисам навео документа због њихове дужине, али свако може да их види на интернету, на званичним сајтовима.

Погледајмо, макар укратко, садржај ових говора. У првом говору, параграф 1, Папа поздравља и захваљује се председничкој породици и америчкој бискупској конференцији на дочеку. У п. 2 говори о Светском дану младих где је централна тема била живот. У п. 3 помиње личну осведоченост у „скоро општој тежини у којој млади расту и живе“. Недаће које их погађају су природне непогоде, глад, епидемије, економско-политичке кризе, ратна зверства. Помоћи младима се може високом визијом моралног живота, на којој је, како он верује, Америка и основана. Уз то, она има јаку традицију поштовања појединца, људског достојанства и права. 5. Америка има привилегован положај у међународној заједници, и она би требало да успостави ефикасније структуре за одржавање и промовисање правде и мира, а првенствено се треба бринути о немирима на Блиском истоку, неким афричким земљама, и затим у погледу трагичних сукоба на Балкану и Кавказу. То подразумева, вели папа, развој концепта стратешки интерес који је заснован на помоћи потпуног развоја народа – „од сиромаштва ка једном достојанственијем битисању, од неправде и експлоатације у правцу потпунијег поштовања људске личности и одбрани општих људских права. Ако Уједињене нације и друге међународне организације, преко мудре и искрене сарадња нација-чланица, успеју да ефикасно одбране рањене нације, које су жртва неразвијености, или сукоба, или масовног кршења људских права, онда заиста има нада за будућност, јер је мир дело правде“. На крају, п.6 Папа заједно са милионима људи широм света деле наду да САД неће штедети напора у унапређењу аутентичне слободе и промоције људских права и солидарности. „Бог благословио Америку“!

У првом говору, параграф 1, Папа поздравља и захваљује се председничкој породици и америчкој бискупској конференцији на дочеку.

У другом, јако лапидарном говору, и стога неподељеном на параграфе, Папа се захваљује председнику што су имали прилику да разговарају о неким од главних проблема са којима се суочавао тадашњи свет. Понављају се места о неотуђивом достојанству сваког људског бића и права која проистичу из тога: „право на живот, одбрана живота, благостање и пуни развој појединаца и народа, који су у срцу поруке Цркве и њене акције у свету“. То су аспекти на којима Црква инсистира у конструктивном дијалогу са светским лидерима.

Инкримисана реченица, бомбардујте Србе, не постоји. Трагајући стрпљиво – читај: мазохистички – по интернету, једини извор је Петровић. Он је реченицу ставио под наводнике – као да ју је преузео – али она нигде као таква не постоји. Ergo, он је њен аутор. Алфа и Омега. Можда – хипотетички питајмо се – аутор уствари сажима идеју Папе? Ако је сажима или тумачи, онда, како и основци знају, она се не ставља под наводнике. Ако се пак бави егзегезом, онда је она на лабавим ногама. Папа говори о дугорочном и праведном решењу проблема и стварању структура које би помогле демократском развоју народа. Говори о институцијама и премисама развоја друштва а не о бомбардовању. Он жели да подсети Американце на њихову Конституцију, која се базира на слободи и поштовању људских права, и то посећање, како ми се чини, управо жели да их упозори и на средства која се употребљавају за остварење циљева. Формирање институција и дугорочно размишљање нису компатибилни са бомбардовањем. Притисак, али не и насиље, рекао би Папа. Ова позиција, позивање на опште концепте правде, раскрива свест о историјским грешкама Америке. Не каже Американцима: Истребите Србе као што сте истребили Индијанце, него вели: Направите институције које ће омогућити спровођење људских права. Папа Пољак је исто учинио и у погледу Цркве. Није рекао: Црква је злочиначко удружење, него: Црква је починила злочине за које се кајемо јер су они у супротности са општим начелима на којима она почива. Некоме, ко је способан за самокритику, приписати реченицу коју је измислио Петровић, је више него невероватно.

Како Јован Павле Други за грехе својих претходника није одговоран, тако није одговоран ни за Клинтонове бомбе. Није могао да утиче на оне који су били пре њега (физички немогуће), исто није могао да уради ни у Клинтоновом случају (реално немогуће). Он није био њему надређени ауторитет. Исто се види и из примера када је Папа тражио од Клинтона да се не бомбардују Срби за време Васкрса 1999, на чему му се лично захвалио српски патријарх Павле и тражио да се оно сасвим прекине (Време, ванредно издање бр. 4, 7. април 1999[7]). Демонска интерпретација – опростите ми на изразу – ове Папине интервенције била би: Бомбардујте Србе, али немојте баш на Васкрс, јер то евоцира на Хитлеров напад. Папа, понављам, једноставно није могао да нареди Клинтону да не бомбардује Србију и зато је молио да се бар за Васкрс уздржи. Клинтон га није послушао.

Инкримисана реченица, бомбардујте Србе, не постоји. Трагајући стрпљиво – читај: мазохистички – по интернету, једини извор је Петровић.

Закључак: Свакоме је на слободи да изабере интерпретацију Папиних речи како жели. Недопустиво је пак да се Папи подметне изјава: „Требало би да бомбардујете Србе”, јер она не постоји. То нема везе са новинарским кодексом, а још мање са научним. Нема навођења извора (из простог разлога што не постоји). Изјава је пука лаж, узевши је у обзир било као цитат, било као представљање цитата. Као интерпретација је лабава. У том случају, опет, некоректна је, јер се не декларише као тумачење.

Залеђина: Утврдивши једном за свагда да се ради о подметачини, питамо се из којих разлога је пласирана. Папа вели: Бомбардујте Србе, сигурно не доприноси његовој популарности код Срба. Напротив. Производи мржњу. Препознаје се једна линија која би могла да асоцира на тајну службе Србије (ДБ) која се идентификовала са одбраном националних интереса који су у супротности са свиме што долази са Запада. Та логика се не либи од произвођења лажних вести које се шире као вирус.

Мислим да је ова политика једног дела српског националног бића сасвим погрешна. Како препознајем добру намеру и позив на „корене“ и „традицију“ ових људи, желим и да упозорим да лаж и фалсификовање добра не могу донети. Ако пак верују и позивају се на Писмо, треба да знају да тамо пише да је лаж од ђавола, а да нас истина ослобађа. Ако су пак само људи од културе, сигурно деле Његошеву: Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом, али онда морају да прихвате и ову другу: Ко је научио лагати, тај не умије вјеровати.

Зоран ЂУРОВИЋ

---

[1] Наш аутор сада ради у Институту за политичке студије у Београду, у оквиру Центра за геополитичке студије „Југоисток”. Рођен је 1953. године у Крњачи, где је завршио основну и средњу школу, а потом и француски језик и књижевност на Филолошком факултету. Бавио се новинарством, нарочито као ратни извештач (Блиски исток, Либан, Израел, Никарагва, наш грађански рат). Докторирао је на École des hautes études en sciences sociales, у Паризу са тезом: Anatomie d'une auto-dégradation. La Serbie et l'ascension de Slobodan Milosevic (1982-1992), која није публикована. Ментор му је био Бошко Бојовић, председник жирија Предраг Симић (www.ehess.fr/fr/ecole/recrutements/). Школа од 2007. је ауторизована за издавање теза, трансформисана је од 1975. у један конгломерат од различитих истраживачких института, који су се бавили хуманистичким и социјалним наукама, али није у рангу универзитета, иако је један од најважнијих европских центара за социјалне науке. Ови штури редови су довољни да покажу, како ми се чини, да је наш аутор више авантуристичког него научничког духа.

[2] http://stari.dverisrpske.com/tekst/174131

[3] http://www.usatoday.com/news/washington

/2008-04-13-657475101_x.htm

[4] http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii
/speeches/1993/august/documents/hf_jp-ii_spe_19930815_congedo-denver-gmg_en.html

[5] http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/speeches/1993/august/documents

/hf_jp-ii_spe_19930812_president-clinton_en.html

[6] http://www.c-spanvideo.org/program/Pope&showFullAbstract=1

[7] www.vreme.com/arhiva_html/vb4/2.html

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kopirao sam sa fb, čak sam hteo da napravim cenzuru pa ne iskopiram deo o papinoj navodnoj izjavi ali rekoh poenta mi je bila nešto drugo, što si dobro razumeo.

Mada ima likova sa ove liste koji su toliko bezobzirni da me ne bi začudilo da su onako baš dobrano izgeneralizovali I iz nekog cilja baš satanizirali srpski narod.

To valjda tako ide lakše, umesto da kažeš kako grupa zločinaca iz srpskog naroda uništava srpski narod I pravi više štete svom narodu nego drugima za koje je srbija I optužena u suštini.

Vrlo bi teško tada, naravno I opravdano teško bilo gledati na bombardovanje srbije kao legitimni potez.

Srbi su zaista ostali usamljeni u svetu vapajima od studentskih protesta iz 1992 pa naovamo za pomoć I ostali u svetu nažalost prepoznati kao zločinci a ne oni koji su bili zarobljeni iznutra pre svega.

Ja sam već 1989 godine u Ljubljani govorio kako su Albanci sa Kosova I Metohije prepoznali Miloševića kao svoj najbolji adut za dobijanje države I krađe Srpske teritorije, na žalost ja sam tada imao samo 18 godina....

Ja kad sam 1991 godine došao u Srbiju nisam mogao da verujem, da moj narod ne vidi očigledne činjenice I da nsiu bili svesni ni vremena I prostora u kome žive, niti su bili svesni dešavanja u svetu kao dešavanja u sopstvenoj blizini, otprilike udaljenosti koliko je kuhinja udaljena od dnevne sobe. Srbiji je svet bio druga planeta, kako je to nekome uspelo da udesi I napravi ne znam ali da trejae, mogu ti reći da traje.

Kad ćemo da se napijemo?

[Милан Ракић]

  On 24. 3. 2018. at 17:59, Volim_Sina_Bozjeg рече

To valjda tako ide lakše, umesto da kažeš kako grupa zločinaca iz srpskog naroda uništava srpski narod I pravi više štete svom narodu nego drugima za koje je srbija I optužena u suštini.

Expand  

 

  On 24. 3. 2018. at 17:59, Volim_Sina_Bozjeg рече

Kad ćemo da se napijemo?

Expand  

Polse Vaskrsa, biće neka sedeljka

[Милан Ракић]

  On 24. 3. 2018. at 17:59, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mada ima likova sa ove liste koji su toliko bezobzirni da me ne bi začudilo da su onako baš dobrano izgeneralizovali I iz nekog cilja baš satanizirali srpski narod.

Expand  

Nesumnjivo

[Милан Ракић]

Inače, osvrt na izvornu vest. Ove godine su po prvi put, slava Bogu, na svim vojnim skupovima su vojni sveštenici služili parastose. Msm, i godinama unatrag je bilo, ali prosto nisu sve jedinice imale svoje "formacijske" popove

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da, primetio sam, nego mi to toliko normalno da nisam ni hteo da komentarišem.

 

[Милан Ракић]

  On 24. 3. 2018. at 18:10, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da, primetio sam, nego mi to toliko normalno da nisam ni hteo da komentarišem.

 

Expand  

Па ок, ал ове године је попуњеност, тј. "поповска б/г" 100%