Zasto Crkva smatra da sex nije fizioloska potreba?

[Снежана]

пре 8 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mislim, pre svega ti treba da napišeš kako gledaš na te stvari a ne kako ti vidiš da Crkva uči, polako sa učenja, stići ćemo I do njih.

Dakle šta bi želela? Ponovo brak I da imaš ljubav sa kojim bi delila svoje životne poglede ili bi volela da ti se brak više ne desi ali neka avantura što da ne?

шта је ово нека фонтана жеља или радио Џанерика за жеље, честитке, поздраве епп и мале огласе!?!   питам за другарицу

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Снежана рече

шта је ово нека фонтана жеља или радио Џанерика за жеље, честитке, поздраве епп и мале огласе!?!   питам за другарицу

N mogu da ukalupim njen pogled, stalno mi govori kako Crkva želi, ja je sada pitam kako ona želi da živi I šta ona želi, polako sa učenja Crkve, prvo da vidimo šta Fontana kaže.

Lakše mi posle da pričam, kada razumem, njen pogled na svet I želje sopstvene, jer ponekad nisu u raskoraku sa Crkvenim učenjem a mi mislimo recimo da jesu I da su grešne do neba.

Dakle voleo bi da pričamo o sopstvenom biću I da naše biće, prinesemo Hristu I da mu se polako približavamo....

Sam jasniji?

[Vladan :::.]

пре 10 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Čuj, neka žena još ne razume ništa, pa će joj sveštenik I svi koji su u Crkvi reći da su zapovesti zabrane a ne saveti kako bi upoznala sebe I svoje biće u potpunosti.

Па наравно да ће до тога да дође али не првог дана и не све одједном, баш тај приступ дај све одједном и прави од људи теолошке роботе и фанатике. Уосталом није никакав теолошки проблем да се заповест посматра и као забрана и као порука на више других нивоа, то не само да се међусобно не искључује него и даје ширину да се заповести користе за спасавање на свим "нивоима" разумевања.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 минута, Vladan3 рече

Уосталом није никакав теолошки проблем да се заповест посматра и као забрана

Jeste problem je.

[Vladan :::.]

пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Jeste problem je.

А мени је теолошки проблем баш да се искључује аспект забране јер се тиме ширина заповести ограничава на лични доживљај слободе.

Јер неко може слободно да изабере да испуњава забрану коју не разуме из чисте љубави или поштовања према Богу до којих је дошао неким другим путем.

Имаш људе који су били неверни и исцеле се од болести молитвама ближњих, они иако ништа не разумеју крећу све да испуњавају јер их је Бог лично дотакао. Касније ако устрају долазе и до разумевања.

[Guest Гајић]

Извор лажне религије је неспособност да се радујемо или, можда, пре одбијање да се радујемо, док је радост апсолутна суштина… Страх Божији и смирење су једино здрави када су повезани са том радошћу, и само тада су истинити и плодоносни! Ван те радости добијају демонски карактер и постају најдубље изопачење било каквог религијског искуства. Религија страха; религија лажног смирења; религија кривице: све су то искушења и замке – врло снажне и то не само у свету, већ и у Цркви. “Религиозни“ људи гаје неку сумњичавост према радости.
   Први и основни извор свега је “радује се душа моја у Господу…“  Страх од греха не спасава од греха! Радост у Господу спасава! Осећај кривице или морализам не ослобађају од света и његових искушења. Радост је темељ слободе на који смо позвани да станемо. Где, како и када је ово постало искривљено и монотоно у Хришћанству? Или, заправо, где, када и зашто су Хришћани постали глуви за радост? Како, када и зашто је Црква, уместо да ослобађа људе који пате, ппочела да их садистички застрашује?

   Људи непрестано долазе и питају за савет ... исповедам људе и причам, причам, причам; А нека ме слабост и лажни стид спречавају да им кажем: „Немам никакав савет за вас. Ја имам само слабу, климаву, али, за мене непрекидну радост. Желите ли то?“ Не, не желе!! Желе да причају о „проблемима“ и  да ћаскају о „решењима“. Не, нема веће победе ђавола у свету од ове „психологизоване“ религије. У психологији има свега и свачега. Једна ствар која је у њој незамислива и немогућа јесте радост.
   Моћ греха није у томе што човека искушава очигледно зло, већ у томе што му срце заробљавају разне врсте ситних страсти и што не може нормално да дише и живи. У борби против овог затвора није довољно само заговарати побожност и молитву. Побожност може бити, а често и јесте, ситничава, а молитва може бити усмерена само на саму себе. Исто питање се поставља и у вези са благом нашег срца, у вези са радошћу. Без радости побожност и молитва су без благодати, јер је њихова моћ у радости. Религија је постала синоним за озбиљност која није усаглашена са радошћу. Зато је и слаба. Људи од религије желе ОДГОВОРЕ, МИР, ЗНАЧЕЊЕ, а значење је - РАДОСТ. То је одговор који у себи садржи све одговоре!
   „Јер си Ти истинита жеља и неизрецива радост оних који љубе Тебе, Христе Боже наш, и Тебе пева сва твар вавек.“

Шмеман

[Flojd]

Ja mislim, da je ses , sam po sebi potreba i nezaobilazno zadovoljstvo koje je i dato  da coveku ulepsa vezu sa lepsom polovinom. E sad Bog jedino zanima da li je to iz ljubavi ili iz obesti, tako da mislim da je najlakse na taj nacin da se definise i odnos Crkve i Boga o sesu. Tako da, ako spavas sa nekom devojkom radi to zato sto osecas nesto prema njoj a ne da bi isto zadovoljio svoje fizioloske potrebe ili da bi ``povalio`` sto veci broj kako bi mogao da se hvalis. Znaci poenta je samo u razlogu zbog koga to radis, tu se definise greh i ne greh,a tako ti je i za sve ostalo u zivotu.. Nadam se da sam pogmogao.

[Поуке.орг инфо]

Добро, све је речено што може да се каже на ову тему. Иде под кључ.