Филмови који се не пропуштају

[Дидим]

Иване, јел има нека активна тема са СФ, ЕФ и мало "помереним" филмовима, а да се успут мало и празнослови о њима?

[Снежана]

@, jel imas link..?

Немам Џеси

[JESSY]

Немам Џеси

ok, never mind....

[Дидим]

Имам ја торент, ако имаш програм за скидање филмова преко торента...

[Снежана]

@, jel imas link..?

https://youtu.be/HyeC9IiFKpw

 

nađoh ovo

[GeniusAtWork]

Иване, јел има нека активна тема са СФ, ЕФ и мало "помереним" филмовима, а да се успут мало и празнослови о њима?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/8824-sci-fi-filmovi/

 

[Иван Ивковић]

Иване, јел има нека активна тема са СФ, ЕФ и мало "помереним" филмовима, а да се успут мало и празнослови о њима?

Куд ћеш откаченије него код Јапанаца? Има ова тема Аниме (Made in Japan) v(^_^) . Гледао сам да бирам фине ствари али избор је ооогроман... Даћу ти линк ако пронађем још неку а ти претражи мало одељак о седмој уметности.

[Јелина]

Ne znam da li ste ovaj stavljali:

 

Измењено Август 16, 2015 од Милан Ракић

[Pancakes]

Može li neko da postavi link za ruski film:

 

Gogol. Blizhayshiy

 

http://www.imdb.com/title/tt1824174/

[Milan Nikolic]

За нови Побеснели Макс имам чисту десетку.

 

Толико акције са толико емотивности, стила. Свака част.

[Pancakes]

Pogledah ponovo danas ovaj Bynjelov biser:

 

 

http://www.imdb.com/title/tt0059719/?ref_=fn_al_tt_1

[Иван Ивковић]

Развод (A Separation)

 

 

 Ирански филм „ РАЗВОД“ је доказ да Иран није дивља земља у којој живе побеснели варавари који намеравају да баце атомску бомбу на преостали, наводно,слободни свет, како то хоће да прикажу медиокритети из Беле куће, крволочни генерали Пентагона и прорачунати бангстери са Вол Стрита, него да је то развијено грађанско друштво кога муче сви проблеми које муче сва грађанска друштва у свету. Предрасуде и незнаје о некој држави и њеном народу могу се искористити за медијску сатанизацију тога народа. Ми, Срби, смо најбољи доказ за то. Зато треба бити јако опрезан на све што долази из америчких медијских кућа,које служе да би извршили припрему за нови казнени рат.

Иран није оно што хоће да нам представе спиновани медији Империје у растројству - затуцано фундаменталистичко друштво у коме нема слобода,правде и где људи живе у страху за свој живот. Иран није она погрешна и накарадна представа која се створила о њему. Бивше Персијско царство показује сву своју савременост и све своје људске проблеме који данас муче сва развијена друшта. Зато је важан сам избор теме овог топлог и осећајног филма.

Прича почиње у судници сјајним дијалогом млађег брачног пара,који су дошли да се раставе,јер жена,жељна каријере у иностранству и жељна да себи и једанестогодишњој кћерки обезбеди бољу будућност ван Ирана, долази у сукоб са супругом који има дементног оца, оболелог од Алцхајмове болести, али који не жели да остави оца и да оде из земље.Тај сукоб на почетку филма око тога коме ће припасти дете,које се налази разапето између амбициозне мајке и одговорног оца, па све до завршне сцене у истој тој судници, када се девојчица ,која је донела одлуку са којим родитељом остаје да живи,али не може да изговори ниједно име и сцена када родитељи остају у ходнику,одвојени и чекају њену одлуку, заокружена је слика савремене грађанске, стринберговске драме.Посебну сложеност и драмску напетост даје то што је радња смештена у савремену иранску породицу и грађанско друштво, где ликове прожимају сукоби не само са својим ближњима,него и сучељавања са теретом традиционалног,верског и грађанског у свима њима. Готово у свакој сцени овога динамичног,отвореног и интелигентно скројеног филмског остварења налазимо сукобе појединаца са самим собом, својим укућанима и грађанским институацијама. И у свим тим сумњама, борбама,личним трагедијама, прикривеним истинама,бурним осећањима ,односима који нису решени,страховима,обичајном и верском праву,грађанским обавезама и законима, сви ликови су нам блиски и разумљиви и не смета нам што се то дешава у оквиру друге цивилизације и традиције.Напротив, управо та исламска вера и традиција, тај национални колорит,та људскост,енергија,присност,сузе,свађе,дамари неизговорених речи и потиснуте жеље, све то нам је ближе,него хладна и досадна прорачунатост холивудске продукације. То нам само доказује да има филмског живота и изван холивудске пропагандне машинерије и да на другом крају света постоје људи који нису роботи,који нису фундаменталисти,исклључиви и опасни, него су људи са свим својим животним проблемима ,који се не разликују од проблема сваког од нас.

Мени је посебно интереснтна била савременост ове персијске приче. Нарочито приказане жене. Жене које носе мараме и бурке ,које возе савремена кола, носе модерне наочаре,наочаре за сунце,које држе предавања, користе интернет и компјутере,раде у грађанским институцијама,које се боре за своје ставове,које су изражајне,карактерне,маркантне,аријевски прелепе, уоквиреног,чистог,невиног лица и које имају неку топлину која се,нажалост, изгубила у развијеном и богатом комерцијалном свету.Та њихова топлина у опхођењу у најтежим тренуцима својих борби,истинска, људска,сирова,чиста топлина,последња је одбрана човечанства пред губитком смисла,сврхе и суштине нашег постојања и опстанка.Та топлина је једина наша нада да није све изгубљено, да има спаса, да се вреди борити,веровати,служити вишим идеалима и чувати традицију.То је доказ да људски свет још није уништен и да постоје они који га чувају од насртлљивих напада робота.Бомбардовање Ирана ,које се спрема, последица је тежње империјалног света робота да коначно угасе људску цивилизацију.

У обиљу колоритних ликова, издвајам споредан лик судије који представља закон и правду.Начин како суди и услови под којим ради,однос према људима који су се сукобили,то нису његове странке,топлина, разумевање,стрпљење, жеља да се помогне,објашњења која тражи,упорност,одлучност,непоклебљивост и праведност,показује сву тежину тог тренутка,тог догађаја,тока судбине,трагичне историје и човековог трајања у времену када се вредности брзо мењају.Рекао бих да судија има заратрустовску трпељивост.

Глумци у овом филму су дивни.Нисмо навикли да гледамо такве глумце.Холивудски глумци су нам постали досадни.Једнолични и препознатљиви.Знамо сваки њихов гест и сваку њихову глумачку фору. Извештачени су и исфрустрирани.Немају свежине.Врхунски су професионалци без душе.

Овај филм има душу.
И душа овог филма је у нама.
Уживао сам у лепоти персијског језика.

Бранко Драгаш, Београд, 27.01.2012.

https://sr-rs.facebook.com/branko.dragas/posts/282950918434960

 

[Никола Поповић]

Одличан филм! И хвала на овом уводу!  

[Дидим]

Хвала на препоруци, делује као добра драма. Само ме нервира Драгашев коментар... Изузетно. Тај коментар представља све оно против чега се борим у филмској уметности, идеја да је задатак националне кинематографије да промовише и представља своју нацију и културу. То је бесмислица, то је онда пропагандни филм који је досадан и који нико не жели да гледа. Од таквог размишљања имамо онај болестан став према Кустурици, иначе једином српском режисеру који бар нешто значи на светском плану, да нас он "представља као Цигане". Гледамо сваки домаћи филм који иде на интернационалне фестивале кроз лупу тога "како нас приказује". Ово је интересантна људска драма и свако ко се иоле разуме у интернационални филм зна да Иран има врло квалитетну кинематографију... Али гледати овај филм да би се кроз њега упознао Иран и да се сеири због пропасти Имеријалне Америчке Филмске Пропаганде, то је бесмислено. Стављати уметнички филм као контру акционим блок-бастерима који су друштвено конзумно средство попут хамбургера и кока-коле. Мислим, ако неко жели да се упозна са културом неке земље, бар данас то није тешко. У Србији Иран има врло богату културну понуду кроз курсеве упознавања са њиховом културом и учење језика, где наглашавају да се ради о култури старој 3000 година. Ми у Србији (и Српској) не волимо Иран не због Америке, већ због сопствене предрасуде према муслиманима и Иран посматрамо кроз њихов однос према распаду Југославије и подршку Бошњацима и Алијину посету Техерану, а не зато што су нам Амери испрали мозак...

[Иван Ивковић]

@@Дидим, па добро... Нисам уопште размишљао о томе кад сам постављао поруку. Хтео сам да похвалим филм а нисам хтео да цензуришем чланак па како год... Нека остане прича на квалитету филма и порукама које носи, оставимо политику за другу прилику.