Апел за одбрану Косова и Метохије, потписници и митрополит Амфилохије, епископи Лаврентије, Теодосије, Атанасије...

[Перезвон]

пре 5 минута, Жељко рече

Сваки апел је пропао ако не дигне медијску прашину.

Овај дакле није

какав апел.. само насиље... шта је мозак икада променио... понављам: само насиље!

[Јанко]

[сведок]

Милош Ковић: Испуните заклетву

Да ли ћете животе својих сународника и своју Свету земљу мењати за магловита обећања о могућности да нас једног дана припусте на брод који тоне, звани ЕУ? Заклели сте се, даме и господо, над Јеванђељем и Уставом

Милош Ковић (Фото Д: Ћирков)

 

Приштински Експрес објавио је да су Еди Рама и Хашим Тачи постигли договор са српском владом о подели Косова и Метохије (9.2.2018, 10.2.2018). Албанска јавност на то је реаговала бурно и гневно. Српска јавност је ћутала.

У исто време, српски министар одбране Александар Вулин у Печату нам је саопштио да „трајно и сигурно разграничење између Срба и Албанаца мора да се успостави на простору Косова и Метохије“ (9.2.2018). Потом нас је лондонски Економист обавестио (15.2.2018) да је Марко Ђурић, Директор канцеларије владе Србије за Косово и Метохију рекао његовом дописнику да је српска влада спремна на размену територија са Албанцима, при чему би „Србија добила север Косова, насељен Србима, док би Косово добило области Србије насељене албанском већином“. „Извор близак влади Косова“ потврдио је ову вест дописнику Економиста, додавши да је то предложио председник Србије, да је „влада“ „заинтересована“, али да су САД и Немачка против, јер би подела по етничким линијама угрозила Македонију и Босну и Херцеговину. И сам новинар Економиста тврди да би такво решење изазвало нова крвопролића. Овај лист је, потом, новим чланком (19.2.2018), образложио зашто би подела Косова и Метохије изазвала нове сукобе на Балкану, при чему упозорава и на опасност по Црну Гору и Грчку, као и на сигурно уништење српског становништва на територијама које би биле предате Албанцима.

Тиме су изјаве председника републике Србије Александра Вучића (РТС, ТВ Хепи), да нико из преговора не би требало да изађе сасвим незадовољан и да је Србија спремна да, под одређеним условима, прихвати чланство „Косова“ у Уједињеним нацијама, добиле јаснији смисао.

Постоје, дакле, озбиљне индиције о томе да председник и влада Републике Србије, упркос заклетви, хоће да поделе државну територију са парадржавом успостављеном, агресијом и етничким чишћењем, на нашој земљи. Штавише, није реч чак ни о подели, него о „размени“ територија, јер је Београд, ако је веровати овим вестима, спреман да „Косову“ препусти и територије унутар „уже Србије“. При томе, „Косову“ би припало преко 70.000 Срба, дакле већина од укупно око 120.000 колико их сада живи на Косову и Метохији, затим најважније српске светиње – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка, Грачаница, Газиместан – и сва рудна богатства.

Улога Едија Раме у преговорима, откривена изјавом Александра Вулина да српска влада о Косову не преговара са Приштином, него са Тираном, само потврђује да ће све то, у ближој или даљој будућности, припасти Великој Албанији. Да у то не би било никакве сумње, Еди Рама је управо ових дана (18.2.2018) изјавио да би Албанија и „Косово“, после свега, требало да добију и заједничког председника.

Ове чињенице изнова дају за право потписницима Апела за одбрану Косова и Метохије – епископима Српске православне цркве, академицима, професорима универзитета, уметницима, новинарима, грађанима Србије – који су, још на Бадњи дан, нагласивши да време ради за нас, од српских власти затражили да не потписују, у било којој форми, пристанак на сецесију „Косова“, да не пристану на столицу у УН за „Косово“, али и да одбију поделу Косова и Метохије.

Аргументи које покретачи Апела износе против оваквих решења, најновијим догађајима само су добили на снази. Подела Косова и Метохије би, баш као и одвајање целог „Косова“ од Србије, изазвала нове сукобе и крвопролића на Балкану. Добронамерне патриоте који се надају да би се, у оваквом сценарију, Република Српска ујединила са Србијом требало би упитати да ли заиста верују у мирно остварење овог плана, с обзиром на јасне изјаве Бакира Изетбеговића и његових исламских фундаменталиста. Напротив, подела или напуштање Косова биће увод у постепено гашење Републике Српске. После тога, на ред ће доћи сама Србија. Судећи по изјавама Рамуша Харадинаја, Албина Куртија и албанских муслиманских фундаменталиста, Копаоник није крај њихових амбиција. Где ћемо онда да бранимо „нашу децу“? У Новом Пазару? У Нишу?

Где живе та „наша деца“, о којој толико брину наше власти и медији? Сви знамо каква судбина чека Србе на Косову и Метохији, или у њиховим деловима, који буду предати Великој Албанији. Не заваравајмо се, ми знамо шта ће се десити са Дечанима, Пећком патријаршијом, Грачаницом, Љевишком. Верујете ли свом искуству, или речима оних који су својим рукама убијали српске цивиле и уништавали њихове богомоље? Да ли ћете животе својих сународника и своју Свету земљу заиста мењати за магловита обећања о могућности да нас једног дана припусте да се попењемо на брод који тоне, звани ЕУ?

Заклели сте се, даме и господо, над Јеванђељем и Уставом. Сада извршите заклетву. Одржите реч.

Ванредни професор, Филозофски факултет у Београду

Опрема: Стање ствари

(Политика, 26. 2. 2018)

https://stanjestvari.com/2018/02/26/ispunite-zakletvu/

[сведок]

Ово је линк за потписивање Апела:https://www.neodustajemo.rs/потпиши-и-ти 

[сведок]

Милош Ковић: Завет или Унија

Хоћемо ли заиста да поверујемо да ће нам препуштање деце из Ораховца  Харадинају и Рами повећати прираштај и донети срећну будућност? Да ће нам се деца рађати захваљујући вери у ЕУ и Холивуд, или у Светосавље и Косовски завет

Милош Ковић (Извор: Политика)

 

Сада је јасно зашто највећи српски медији, са изузетком Политике, прећуткују постојање Апела за одбрану Косова и Метохије. Подсетимо се, потписало га је 12 епископа Српске православне цркве, 14 академика, близу 400 професора универзитета и научних радника, и преко 16.000 грађана Републике Србије, Црне Горе, Републике Српске и из расејања. Наш „јавни сервис“ који промовише „наше право да знамо све“ је чак, пре него што је у потпуности ућутао, напао потписнике Апела, и водио срамотну кампању против митрополита црногорско-приморског и егзарха Трона Пећког Амфилохија, не објавивши ни једну реч из садржаја овог документа.

Овде није реч само о томе да је Апел настао упркос свеобухватној контроли власти над медијима. Кључно је то што се показало да људи који данас управљају Србијом хоће да учине управо оно на шта је овај документ упозорио српску јавност. Да подсетимо, у Апелу се од њих захтева да поштују заклетву коју су положили на Јеванђељу и Уставу. Тражи се да не потписују „правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа између Београда и Приштине“, којим се, у прикривеној форми, признаје независност „Косова“. Захтева се да се територија Косова и Метохије не дели са Великом Албанијом, која се ствара пред нашим очима, нити да се „Косову“ поклања столица у Уједињеним нацијама. Потписници Апела заложили су се за замрзавање конфликта, по угледу на остале сукобе у Европи и свету, и за чекање да се промене у светским односима снага коначно материјализују и на Балкану.

Апел за одбрану Косова и Метохије је, у међувремену, кроз трибине, гостовања у локалним медијима и на интернет телевизијама, кроз потписивање на веб сајту (www.neodustajemo.rs), прерастао у прави друштвени покрет. У међувремену се, међутим, наставио и посустали „унутрашњи дијалог“ о Косову. Његови учесници, које су саме српске власти одабрале, својом огромном већином изговарају оно што пише у Апелу: не потписивати признање сецесије у било којој форми, не пристајати на поделу, нити на столицу у УН, замрзнути конфликт.

Српске власти, председник републике и чланови владе, међутим, упркос свему, упорно понављају да ће, јер то траже ЕУ и САД, морати да потпишу „правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа између Београда и Приштине“. Они не крију спремност да пристану на столицу за Косово у УН „под одређеним условима“ који су, за сада, само њима знани. Српски министри јавно нуде поделу Косова и Метохије. Из западних и приштинских медија сазнајемо да они чак незванично предлажу размену наше земље на Косову (Метохију више и не помињу) за наше територије у „ужој Србији“. Према истим изворима, Албанци су спремни да о томе разговарају. Од предаје свега што се налази јужно од Ибра Великој Албанији, а то значи преко 70.000 наших сународника, свих српских светиња и најважнијих рудних богатстава, спасавају нас, међутим, само наши традиционални пријатељи, САД и Немачка, који знају да би, применом етничког принципа, у нове кругове насиља потонуле и Македонија и Босна и Херцеговина.  О томе сам, на овом месту, писао пре месец дана (Политика, 26.2.2018).

Председник републике, Александар Вучић не демантује да ради на „размени територија“ са „Косовом“. Напротив, у обраћању из Њујорка рекао је да је „Србији лакше да преговара са Тачијем“ него са „представницима међународне заједнице“ и да би „волео када бисмо имали могућност да Срби и Албанци разговарају, ми бисмо лакше решили наше проблеме, али нико то неће да пусти” (Политика, 21.3.2018). По његовим речима, сви „компромисни“ предлози Србије наишли су на одбијање. За западне силе „Косово“ је независна држава.

Да ли ће ове најновији, њујоршки ударац, учинити да коначно почнемо да користимо сопствено искуство и здрав разум? Александар Вучић је, у истом разговору, изговорио да западне силе „нису цео свет“ и да постоји и „друга половина света“, која не признаје сецесију Косова. Рекао је, међутим, и да ће своју платформу о Косову усаглашавати са „међународном заједницом“. Хоће ли она бити усаглашена са уставом и вољом грађана Републике Србије? Да ли ће бити усаглашена са међународним правом и резолуцијом 1244, која, до коначног решења, за Косово и Метохију предвиђа само суштинску аутономију, повратак, макар и у ограниченом броју, српске војске и полиције, разоружавање Албанаца, повратак свих прогнаника на своја огњишта и пуну безбедност за све становнике ових покрајина?

Хоћемо ли коначно престати да се одричемо себе и завета наших предака? Да ли ћемо наставити да претке супротстављамо потомцима? Хоћемо ли заиста да поверујемо да ће нам препуштање деце из Ораховца Рамушу Харадинају и Едију Рами повећати природни прираштај и донети срећну будућност нашој деци? Да ће нам се деца рађати захваљујући вери у ЕУ и Холивуд, или у Светосавље и Косовски завет?

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду

https://stanjestvari.com/2018/03/26/kovic-zavet-ili-unija/#more-48863

[Драшко]

moja maćeha potpisala

 

[Вилер Текс]

Сада сам опет преслушао снимако овог предавања из Подгорице. Издаћемо сами себе ако признамо као држава независност Косова и Метохије.

Немам речи којима би описао то што осећам и мислим. Није то "болестан део" ,"терет" то је наша духовна колевка коју нам скрнаве сада.

И са тим се човек не може помирити и рећи није важно идемо даље. Нема даље ако се Косова и Метохије одрекнемо. Не дај Боже.

[florenntina]

Podrzavam Apel kao jedino sto trenutno mozemo uraditi. Kosovo je prodato i mozemo ga vratiti jedino ako ga kupimo ponovo. Dok ne zaradimo pare, najbolje je da “zamrznemo” to pitanje AKO je ikako moguce. U svakom slucaju vredi pokusati mada mislim da uz Vucica Broza nema nista od toga...

[Grizzly Adams]

Gde ste bre Kanadjani!


Sent from my iPad using Tapatalk

[florenntina]

пре 28 минута, Grizzly Adams рече

Gde ste bre Kanadjani!


Sent from my iPad using Tapatalk

Na Novom Zelandu ? . Kia Ora cika Grizli ?

[Grizzly Adams]

пре 16 минута, florenntina рече

Na Novom Zelandu ? . Kia Ora cika Grizli ?

А, шит! Шаљите слике!

Поздрав из саншајн стејт!

[florenntina]

пре 4 часа, Grizzly Adams рече

А, шит! Шаљите слике!

Поздрав из саншајн стејт!

Hocu, samo malo da dodjem do vremena. Pozdrav s’ juga ?

["Tamo daleko"]

пре 2 часа, ana čarnojević рече

наши у Јерусалиму, Васкрс 2018. 

слава Богу ми Земунци најгласнији.

 

 

 

 

Zemunci su zakon! 

Tako se slavi Vaskrs - Krsno-vaskrsno!

Slava Bogu!

[Вилер Текс]

@ana čarnojević Начи сестро бате, чек да Дорџолци окаче свој снимак