Пресвета и јеретици

[Бранко Авдагић]

Hula na Duha Svetoga je sigurno i tvrđenje da Duh Sveti diše i u jeretičkim tajinstvima. Kako oni koji uče krivo o Majci Božijoj, a rimokatolici uče krivo o Presvetoj Bogorodici, koja je časnija od heruvima i slavnija neuporedivo od serafima, mogu imati svete tajne a naročito evharistiju:

"Nije grešno samo čitati nego i čuvati kod sebe nepravoslavne knjige, na primer, jeretičke i raskolničke. Prezvitera Kirijaka koji je u svojoj keliji držao jeretička dela Nestorova, urazumila je sledeća vizija: video je ženu kako stoji pored njegove kelije, obučenu u grimizni plašt i sa njom dva muškarca u kojima je prepoznao Presvetu Bogorodicu, Jovana Preteču Gospodnjeg i Jovana Bogoslova koji su je pratili. U neizrecivoj radosti prezviter se pun strahopoštovanja bacio pred noge Bogorodice i molio Je da poseti njegovu keliju, ali ona nije pristala bez obzira na njegove molbe u suzama i na kraju je rekla: "Kako želiš da uđem kod tebe kad u svojoj keliji držiš Mog neprijatelja?"

Probudivši se iz sna Kirijak je u dubokoj patnji počeo da razmišlja: "Ko bi to mogao da bude neprijatelj Presvete Bogorodice? Osim mene u keliji nije bilo nikoga." Posle nekog vremena kad je čitao knjige prezviter je među njima našao pouke jeretika Nestora, osuđenog na 3. Vaseljenskom Saboru zato što je Presvetu Bogorodicu nazivao Hristorodica, a ne Bogorodicom, kao da se od Nje rodio običan čovek, a ne ujedno i Bog. Tek tada je Kirijak shvatio ko je u njegovoj keliji bio neprijatelj Presvete Bogorodice. Istog trenutka je spalio jeretičku knjigu rekavši: "Neka od sad kod mene više ne bude neprijatelja Presvete Bogorodice".

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/sta_Pravoslavni_treba_da_znaju/10.htm

Oktobra 10. po starom kalendaru Crkva slavi

 

SPOMEN SVETIH
26 PREPODOBNOMUČENIKA ZOGRAFSKIH,
postradalih od Latina
 
KADA car Mihail VIII Paleolog (1258-1282 g.) sklopi s papom zloglasnu Lionsku uniju 1274. g., da bi od pape dobio pomoć protiv Bugara, Srba i zapadnjaka, tada Svetogorski monasi poslaše caru protest protiv te unije i savet, da je odbaci i da se vrati Pravoslavlju. Papa posla vojsku u pomoć Mihailu. I ta latinska vojska uđe u Svetu Goru i počini takva varvarstva, kakva Turci ne počiniše nikada za 500 godina. Obesivši Prota i ubivši mnoge monahe u Vatopedu, Iveru i po drugim manastirima, Latini napadoše na Zograf. Blaženi iguman zografski Toma objavi prethodno bratiji, da ko želi mučeniku smrt neka ostane. I tako osta 26 ljudi, i to 22 monaha, sa igumanom svojim, i 4 svetovnjaka, koji behu kao radnici manastirski. Svi se ovi zatvoriše u pirg-kulu manastirsku. Kada Latini dođoše, podžegoše kulu, te u ognju nađoše mučeničku smrt ovih 26 Hristovih junaka. Dokle kula goraše oni pevahu Psalme i Akatist Presvetoj Bogorodici, i predadoše svoje svete duše Bogu 10. oktobra 1282. godine. Iste godine u decembru bedno skonča i nečestivi car Mihail, protiv koga, a y zaštitu Pravoslavlja, biše se digao srpski kralj Milutin. Caru Mihailu u ovoj uniji pomagaše i njegov stavljenik patrijarh Jovan Vek, ali i on ubrzo bi svrgnut i osuđen od pravoslavnog sabora u Carigradu.
Imena pak ovih svetih 26 Prepodobnomučenika Zografskih su sledeća: Iguman Toma, monasi: Varsanufije, Kiril, Mihej, Simon, Ilarion, Jakov, Jov, Kiprijan, Sava, Jakov, Martinijan, Kozma, Sergije, Mina, Joasaf, Joanikije, Pavle, Antonije, Jevtimije, Dometijan, Partenije i još 4 mirjanina. Njihov spomen u Svetoj Gori vrši se još i u nedelju po Nedelji Svih Svetih.

https://svetosavlje.org/zitija-svetih-11/11/

PRESVETA BOGORODICA SE JAVILA JEDNOM STARCU KOJI SE PODVIZAVAO U BLIZINI ZOGRAFA I UPOZORILA GA:

Междувременно се бе явило дивно Божие откровение. Един добродетелен старец - монах живееше на монастирското лозе, което се намира на половин час път югозападно от монастира. Този старец имаше в килията си икона на Пресвета Богородица, пред която всеки ден кадеше тамян и четеше акатист. Когато богомерзките римляни нападнаха света Гора със злодейски намерения и бяха вече излезли от корабите си, този богоугоден старец стоял пред иконата на Божията Майка и четял, според обичая си, акатист. Но когато произнесъл славословието: "Радвай се", чул от светата икона следните думи:

- Радвай се и ти, старче, но бягай по-скоро оттук, за да не те сполети нещастие! Иди и кажи на братята в монастира да се затворят, защото богопротивните римляни нападнаха това благословено от Мен място и вече са наблизо.

Той паднал пред иконата и казал:

- Как мога, Владичице, да оставя Теб, моята Застъпница?

А гласът от иконата му отговорил:

- Не се грижи за Мен, но иди по-скоро!

http://www.pravoslavieto.com/life/10.10_sv_26_zografski_machenitsi.htm

ŠTA KAŽE ČASNIJA OD HERUVIMA I NEUPOREDIVO SLAVNIJA OD SERAFIMA. KAŽE: BOGOPROTIVNI RIMLJANI KOJI ĆE NAPASTI OVO OD MENE BLAGOSLOVLJENO MESTO.

Zato braćo i sestre, u pamet se da ne hulite s onima koji priznaju jeretička tajinstva, pa tako i rimokatolička, pa čak i njihovu evharistiju. Presveta Majka Božija nije rekla, evo idu vaša braća sa zapada pa se molite zajedno s njima!!!!

 

Lažna učenja ili jeresi

 

Sveznajući Gospod, pred čijim je očima „sve golo i otkriveno“ od početka pa do kraja veka (Jevrej. 4, 13), video je pojavu lažnih učitelja (ili jeretika), čak i proroka, koji će doći u ime Njegovo, pa je opomenuo sve svoje sledbenike da im ne poveruju: „Čuvajte se, da vas ne prevare, jer će mnogi doći pod mojim imenom, govoreći da sam ja; i to je vreme blizu. Ne idite za njima“ (Luka 21, 8). Oni dolaze u ovčijem odelu, a unutra su grabljivi vuci (Mat. 7, 15).

Na pojavu lažnih učitelja upozorio je crkvene pastire i sveti apostol Pavle: „Pazite na sebe i na sve stado, u kome vas je Duh Sveti postavio za episkope, da pasete Crkvu Božju, koju je stekao krvlju svojom. Jer ja znam da će po mome odlasku ući među vas grabljivi vuci koji neće štedeti stada“ (Dela ap. 20, 28-29). Njemu je to otkrio Duh Sveti (vidi 1. Tim. 4, 1).

492. Istina se nalazi u Crkvi, ona je stub i tvrđava istine (1. Tim. 3, 15). Bog je glava i životni princip Crkve, a On je Istina. (Jov. 14, 6). Prema tome, Crkva je od Istine i na Istini sazdana, istina se u njoj sadrži. Crkva istinu propoveda i širi po svetu, čuva je i brani od onih koji nju Hoće da izopače i pretvore u laž. U tome ona je dosad uspela silom Onoga koji u njoj živi i njom upravlja.

493. Satana je izumitelj laži. Gospod je otkrio i ljude upozorio da je satana „laža i otac laži i ubica ljudski od početka“ (Jov. 8, 44). On mrzi Gospoda i Crkvu Njegovu, zato što je Gospod satro silu njegovu i preko Crkve spasava ljude od njegove tiranije i smrti. Zbog toga on vojuje protiv Gospoda, Crkve i ljudi svima sredstvima. Jedno od takvih je sejanje kukolja po njivi Božjoj. A kukolj — to je lažna nauka njegova. On seme svoje lažne nauke seje neumorno, dan i noć, lukavo i prepredeno, da ga niko ne vidi i ne primeti (vidi Mat. 13, 24-25). Na vešte načine on priprema teren za svoje zlo seme: kod nedovoljno učvršćenih u veri on u duši prvo izaziva sumnju u ovu ili onu istinu vere, kao tobož „nesaglasnu sa razumom“, da bi ih zatim doveo do toga da posumnjaju i u ostale istine i konačno se odvoje od Crkve i — poginu; kod pobožnih ali nedovoljno prosvećenih on raspaljuje želju da čitaju Sveto pismo i da ga sami tumače na svoj način, u stvari onako kako im on sugerira, suprotno tumačenju Crkve. U tom slučaju — jeres je rođena.

494. Jeretici veliko zlo nanose Crkvi. Sveti Petar, arhiepiskop aleksandrijski (koji je mučenički postradao 311. godine), upravljao je Crkvom u preteško vreme, kad su Crkvu spolja gonili nevernici a iznutra joj dosađivali jeretici. U njegovo vreme bio se pojavio sveštenik Arije sa svojim jeretičkim učenjem. Sveti Petar odluči ga od Crkve i prokune, ali Arije produži i dalje da širi svoju jeretičku nauku. U tome patrijarha Petra neznabošci zatvore u tamnicu. Arije se obraduje tome i skroji plan da posle Petra, koji živ iz tamnice neće izaći, on zauzme njegov presto. Ali je tome smetalo prokletstvo koje je patrijarh bio bacio na njega. Zato se on počne pretvarati kao da se kaje i odriče svoje jeresi, pa pošalje patrijarhu molbu u tamnicu da skine prokletstvo sa njega i primi ga natrag u Crkvu. Pre nego što će dati ma kakav odgovor, patrijarh se pomoli Bogu. Za vreme molitve neobična svetlost obasja tamnicu i pojavi se Gospod kao dvanaestogodišnji dečak, sijajući jače od sunca, tako da se nije moglo gledati u Njega. Gospod je bio obučen u belu haljinu (hiton), koja beše spreda razdrana od vrha do dna. I Gospod rukom stezaše haljinu na Sebi, kao da željaše skriti nagotu svoju. Videvši ovo, sveti Petar u strahu uzvikne: „Ko Ti, Spase, rizu razdra?“ — „Arije bezumni“, odgovori Gospod. „On mi je razdra, jer odeli od mene ljude moje, koje zadobih krvlju mojom. No pazi se da ga ne primiš u zajednicu s Crkvom, jer lukave i vraždebne misli ima na mene i na ljude moje“. Čuvši ovo, sveti Petar odgovori svojim sveštenicima Ahilu i Aleksandru da ne može primiti molbu Arijevu, jer je lažna i lukava. I izreče svetitelj prokletstvo na Arija u oba sveta (Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, 25. novembar, str. 941-942).

495. Jeretici rđavo završavaju. Spomenuti jeretik Arije bio je osuđen, on i njegova jeres, na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325. god.). On je posle sabora molio cara Konstantina da opet bude primljen u Crkvu. Car ga zapita da li veruje onako kako je pravoslavna vera izložena u Simvolu, utvrđenom na saboru. A on, lukav, držao je u nedrima hartiju na kojoj je bilo ispisano njegovo zloverije, i udarajući se po prsima rekao je caru: „Tako verujem“. Car pomisli da se Arije raskajao, pa ga posla patrijarhu Aleksandru da ga primi u Crkvu. Patrijarh je znao da Arije laže, pa ga nije hteo primiti. Ali car naredi da se primi i odredi jedan nedeljni dan za to. Uoči toga dana patrijarh se molio Bogu da mu uzme dušu, pre nego što se bogohulni jeretik uvede u Crkvu. Kad osvanu određena nedelja, patrijarh beše na službi u hramu, a Arije sa carskim ljudima i svojim jednomišljenicima uputi se u hram. Kad su stigli na trg Konstantina. Arija odjednom spopadne muka i grčevi u stomaku, i on potraži mesto za telesnu nuždu. Takvo mesto bilo je na trgu, i on se uputi tamo. Njegova pratnja zastane, čekajući da se on vrati. Posle dužeg čekanja, neki pođu da vide šta je sa njim, i nađu ga mrtva, sa prosutom utrobom u nečistoći i krvi (Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, str. 679-680).

 

635. Izobličen u snu zbog otpadanja od svoje vere pravoslavne i prelaska u subotare. Jedan zanatlija iz Bačke ispričao je pokojnom episkopu Nikolaju kako je bio otpao od svoje pravoslavne vere i prišao subotarima, u uverenju da će kod njih naći spasenje. I dalje se on usrdno molio Bogu da ga uputi na put spasenja. I blagi Bog pokazao mu je u jednom snu gde je spasenje. Sanja on neku livadu i na njoj mnogo kazana poređanih jedan pored drugog. Najednom se kod krajnjeg kazana stvori njegov umrli otac sa jednim vladikom bele brade i u zlatnim odeždama. Vladika počne da sveti vodu i sa krstom pođe od kazana do kazana. Sagne se i počne osenjavati krstom unutra kazane po redu. Prvi, drugi i treći zveče prazni, bez vode, u četvrtom kao da imaše malo vode, a kad dođe do krajnjeg kazana udesno, on beše pun, pa kad vladika prevuče krstom po vodi, iz nje iskaču varnice krupne kao orasi, a svetlije od sunca. Kad vladika završi osvećenje, on podiže krst i pruži na celivanje. Odjednom se stvori silan narod i napuni livadu. Narod poče prilaziti i celivati krst, a vladika bi svakog pokropio osvećenom vodom. Prilikom kropljenja kaplje vode bile su kao varnice. Onda se i on usudi da priđe i celiva krst. Ali kad je došao na red, vladika ga oštro pogleda i rekne: „Ti ne pripadaš ovom kazanu; tvoj je kazan jedan od onih praznih tamo ulevo. Ti si nekad pripadao ovom kazanu, ali si prešao u otpadnike. Odlazi odavde!“ Ja tada pogledah u svoga oca, cepteći od straha, ali moj otac oborio glavu zemlji i neće da me pogleda. Ja se okrenem i pođem u onaj narod, ali se svak izmicaše od mene, kao od gubavca. Ja počnem plakati, i u tom se probudim. San mi je bio jasna pouka. Onaj vladika sa mojim ocem bio je sveti Nikola, naša krsna slava, koga sam ja prestao slaviti, otkako sam se odelio od Pravoslavlja. Odmah mi se kazalo šta mi treba činiti. Povratio sam se u veru svojih otaca, ispovedio se i pričestio. Od tada sam čvršći u Pravoslavlju nego što sam ikad bio (Episkop Nikolaj, Povest o čoveku koji se obratio od jeretika, Emanuil, str. 18-20).

636. U snu opomenuta da ne napušta svoju veru pravoslavnu. Jedna pobožna žena iz Žablja, u Bačkoj, ispričala je kako je u njenu kuću naišao neki subotar, koji je prodavao njihove jeretičke knjige. On počne da hvali učenje njihove sekte kao najpravilnije i pozove je da iduće subote dođe na njihov sastanak. Pokolebana u svojoj veri, ona je bila rešila da iduće subote ode subotarima. U petak veče ona stane pred ikonu Spasiteljevu i počne da se moli Gospodu da je upravi na put spasenja. Ona se Njemu predaje. Te noći ona u snu vidi kako mučenici stradaju za veru Hristovu: jedne seku mačevima, druge bacaju u oganj, treće predaju zverovima, četvrte na krst raspinju. Najednom ona vidi kako se neka odsečena glava kotrlja ka njoj. Ona pomisli da je to glava svetog Jovana Krstitelja. Onda joj ta glava progovori: „Vidiš li šta su ovi pretrpeli za veru istinsku, a ti sad njihovu veru napuštaš i tražiš drugu!“ Ona se razbudi sva ustrašena, ali utvrđena u svojoj pravoslavnoj veri i ne ode na jeretički sastanak (Episkop Nikolaj, Povest o ženi koja je nameravala preći u sektaše. Emanuil, str. 20-21).