Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[dragisa]

Управо сада, Vladan :::. рече

@dragisa Не бих ишао буквално на то да је соба у којој се ИХ јавио (само) срце или срца апостола, пише да је јео мед и рибу. Може то теопоетски тј. песнички али правац у којем ти идеш (опет) релативизује тело и материју и то је опасно јер ако тако наставиш можеш дођи до тога да ни ИХ није дошао у телу него да је то био привид као што учише неки јеретици.
 

svestan sam te opasnosti i trudim se da ne prelazim granice i ako su blizu, moje neko shvatanje je da po promislu božijem i njegovoj premudrosti ipak sve nekako usklađeno odnosno da ono što je bitno a to je poruka koju Jevanđelje prenosi ostala solidna (dakle može se pronaći pažljivim čitanjem) dok su se sami fakti scena koje se opisuju u manjoj ili većoj meri zaista i dogodili. kažem u manjoj ili većoj meri jer očigledno postoji prostor za tumačenje ali to svakako ne znači da je sve metafora ili teopoetika..

jednostavno rečeno: to što se događalo bilo je dovoljno akterima da uđu u Istinu (npr Hristos se pojavio u sobi), ono kako je to opisano i preneseno u Jevanđelju dakle nama aktuelnom akterima je dovoljno da bilo u bukvalnom smislu prihvatimo i zasnujemo veru ili da dublje istine vere možemo lako prepoznati u tim plastičnim objašnjenjima. dakle neka kombinacija svega prema meri onoga kome se obraća. to čini mi se potvrđuju i mnogi spisi potonjih otaca koji je svaki prema svojoj meri pronalazio te poruke i istine koje na prvi pogled ostaju ne vidljive... 

[Vladan :::.]

On 20.6.2019. at 11:07, kopitar рече

Uskrsnuće tijela jedino je spašavanje zemaljske egzistencije u Bogu. Nije to nikakvo »poslije« i nikakva »onostranost«, nego je ovaj življeni život postao vječan. Ovo nikada shvaćeno biva shvaćeno, ovo nikada do kraja ljubljeno biva posve i beskrajno ljubljeno. No sve u Bogu, jer je Bog prihvatio ovaj život, uzdignuo je u svoje srce.

Уффф.......  довде и после углавном ок али ово болдовано је чудно: испада да је овај живот тј. свет (свим злом које свакодневно гледамо) постао вечан и још преко тога да га је Бог уздигнуо у своје срце (шта год то значило). Можда мисли на живот по себи (шта год и то значило) али онда иде питање шта то конкретну уопште значи.
 

[kopitar]

пре 2 минута, Vladan :::. рече

Уффф.......  довде и после углавном ок али ово болдовано је чудно: испада да је овај живот тј. свет (свим злом које свакодневно гледамо) постао вечан и још преко тога да га је Бог уздигнуо у своје срце (шта год то значило). Можда мисли на живот по себи (шта год и то значило) али онда иде питање шта то конкретну уопште значи.
 

Zar ovo ne potvrđuje Avionu tezu da prelazimo u kompletu.

[Vladan :::.]

пре 22 минута, Zoran Đurović рече

Леп и интелигентан текст. 

Хвала  

пре 22 минута, Zoran Đurović рече

Нема потребе ни за каквом експлозијом ако би се неко тело наједампут појавило у ваздуху. Јер тела гурају ваздух. То је сада питање брзине. Могуће је да није била суперсонична, без обзира што се каже одједном. Јер неко може мени одједном да улети у собу, иако то не значи да се створио у суперсоничној брзини.

Мислим ако се добро сећам да смо касније на теми обрадили тај сценарио и да би таква постепена појава рађања тела ни из чега још више престравила апостоле. Осим тога то не решава проблем неке врсте нуклеарне експлозије због материјализације велике количине материје на том простору. Мислим да је то обрађивано при крају теме.
 

пре 22 минута, Zoran Đurović рече

Мен се чини да садашње и будуће су једно тело. Зато је Августин рекао за време да је протезање духа. Ми имамо континуитет тела (онога што јесмо). Ја сада постојим јер сам и јуче постојао. Ми опажамо стрелу времена. Мало ко ће се упитати како и зашто сада постојим? Узимамо постојање у акту и телу здраво за готово. То је као оно чињенично и о томе се не питамо. Дакле, откуда континуитет тела? Јер је наше постојање увек у оквиру временског протока.

Ово се све слажем јер не знам ни како би уопште некако другачије могло да буде. Јесте да апостол помиње духовна и душевна тела али не бих рекао да мисли да једна душа има или ће имати два тела него да је то једно исто преображено у Цркви било сада било у Есхатону (ако то уопште може да се одваја).
 

[Vladan :::.]

пре 2 минута, kopitar рече

Zar ovo ne potvrđuje Avionu tezu da prelazimo u kompletu.

Наша тела, особе, личности, душе у комплету да, али ово може да изгледа и као цео свет, све оно што нас окружује а то мислим да је спорно јер каже: "и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође" а свега тога сада овде има колико хоћеш и мислим да не би било добро да још постане и вечно.

Имаш и тумачења да је смрт осим казне Адаму била и решење да грех и зло не постану вечни него да смрћу остану овде. Ако сам у праву онда овај тврди да је ИХ учинио супротно тј. овоме свету и свему што је у њему дао вечност. А мени се то нешто баш и не свиђа  
 

[kopitar]

пре 3 минута, Vladan :::. рече

Хвала  

Мислим ако се добро сећам да смо касније на теми обрадити тај сценарио и да би таква постепена појава рађања тела ни из чега још више престравила апостоле. Осим тога то не решава проблем неке врсте нуклеарне експлозије због материјализације велике количине материје на том простору. Мислим да је то обрађивано при крају теме.
 

Ово се све слажем јер не знам ни како би уопште некако другачије могло да буде. Јесте да апостол помиње духовна и душевна тела али не бих рекао да мисли да једна душа има или ће имати два тела него да је то једно исто преображено у Цркви било сада било у Есхатону (ако то уопште може да се одваја).
 

Dobra ideja ...vidim da dobro vladaš sa fizikom za Ratzingera kažu da je jako dobro poznaje fiziku valjda stara škola.

[Isusovo magare]

1 hour ago, dragisa рече

može se ići i mnogo dalje, kada se kaže ""vaskrsao u telu" ili "vaskrsao telom" svejedno, ukoliko se prihvate ove metafore sobe kao srca, onda se može postavlja pitanje (ne više u kakvom, nego:) u čijem telu je vskrsao? u skladu sa ovim imaš recimo apostola koji govori "ne živim više ja nego Hristos u meni". ili čak i samo dogmatsko učenje (koja koliko se meni čini potpuno podupire ovo o čemu govorim): Crkva dkle mi, jesmo Tjelo Hristovo (tjelo hristovo primite kusite i vidite.. ili jelici vo hrist krestitesja vo hrista oblekostesja...)

ovo bi razrešilo mnoga pitanja: kako to da se pojavi pa nestade, kako to da kada se pojavi može da se desi da ga ne prepoznajemo u početku, kako to da jednom vaskrsli opet fizički umiru, kako to da je obećao da nas neće ostaviti sirote a da će uvek biti sa nama...itd

u krajnjem slučaju treba pažljiov pročitati prvu glavu jovana 9-14:

9. Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet.

10. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.

11. Svojima dođe, i svoji ga ne primiše.

12. A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo:

13. Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga.

14. I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.

 

Jeli moguće da je Isusovo Uskrsnuće drugačije od našeg..jer ispada ako ostade prazan grob za Njim da On Uskrsnu u tom tijelu ili ipak ne..pošto nije bio dugo u grobu pa da bi Mu tijelo istrunulo??

[Zoran Đurović]

пре 30 минута, Vladan :::. рече

Ако сам у праву онда овај тврди да је ИХ учинио супротно тј. овоме свету и свему што је у њему дао вечност. А мени се то нешто баш и не свиђа  

Мени се свиђа ова Балтазарова теза. 

[dragisa]

1 hour ago, Vladan :::. рече

Ево можеш на овој теми да шириш тему и отвараш таква питања:

 

hehehe čuda tehnologije učestvovao sam na topiku (tek sad vidim kada sam počeo da ga čitam) i vidim da sam identičnu stvar pisao i pre dve godine ali isti primeri isti tok misli isto sve:

On 29.12.2017. at 15:37, dragisa рече

Prvo da se ogradim ovim tvojim citatom s kojim se potpuno slažem:

On 29.12.2017. at 1:17, Vladan :::. рече

У ствари, међутим, ми не знамо ни суштину материјалног ни духовног ни сва њихова својства. Ми не знамо ни шта је у суштини материја нити за шта је све способна. 

Kada govorimo o javljanju Vaskrslog Hrista i dolazimo do problematičnih termina "kroz" i njemu sličanom "u telu" ("telom") itd... Misli mi neodoljivo kreću ka poimanju da je Vaskrsenje Hristovo jevljeno "kroz" i "u telu", našem sopstvenom (odnosno telu aktera). Dakle da je svaki opis javljanja Hrista (na sred sobe, na putu za Emaus, na obali jezera prilikom lomljenja hleba...) ustvari javljanje Hrista u našim telima...i da onda "postaje vidljiv" (poznaše da je On)...recimo kao trenutci oboženja samih aktera... kada su jedno sa Njim. Posledično obzirom da je reč o trenutcima prosvetljenja imamo i opise "otvoriše nam se oči"  odnosno "poznaše da je on"... ili suprotno ne poznaše da je On..

U prilog ovakvom pogledu ide i klasična teološka dogma kao npr: mi kao Crkva (kao skup ljudi) smo telo Hristovo, Hristos "kao glava crkve" je tajinski prisutan kada se "sastanu dvoje ili troje" u ime Njegovo, mi sami ispovedamo da "verujemo da je ovo telo tvoje i da je ovo krv tvoja"... itd. Dakle dogma tvrdi da je On tu ...e sad nekome vidljiv a nekome ne vidljiv...ali u svakom slučaju prisutan ali na ne dokaziv klasičan način: "e evoga tu je, jel ga vidiš" nego na svetotainski način koji se vidi i dokazuje samo verom, kada se on zaista i vidi u "Svetlosti Istine" i "Slavi". Ovde bi se moglo štošta reći i o opisima "svetlosti" koja otvara oči za vidjenje "Puta Istine i Života" ... svetlosti koja "izgoni tamu"... i koja prosvećuje oko i celo telo...  

Dakle jednom rečju problem koji je spomenut u uvodnom postu koji pokušava da iznadje odgovor kako i odakle "dok vrata behu zaključana" dolazi Hristos i stade "na sred sobe"  mislim da treba tražiti u ključu mističnog dogadjaja sjedinjenja verom = oboženja, ili ti drugim rečima onim zbog čega smo i stvoreni po naumu Božijem a što sami nismo ispunili zbog otpadništva te sam Hristos dolazi da to sam izvrši i time spase ljudski rod: sjedinjenja verom Boga i čoveka u jedno. Tada se Hristos "vidi", "prisutan je" i "Jeste" i tek onda kao Apostol koga Hrist pita: Ko sam ja, prepoznati  "ti si Sin Božiji" jer sam duh nam daje da vidimo ("govori") a ne naše plotsko oko.

 

[kopitar]

пре 9 минута, Zoran Đurović рече

Мени се свиђа ова Балтазарова теза. 

Zahvaljujući tebi ja sam Baltazara dosta razumio i prepoznao sličnosti sa tvojom tezom...mislim da bi ste se dobro razumjeli da je živ.

[Vladan :::.]

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Мени се свиђа ова Балтазарова теза. 

пре 3 минута, kopitar рече

Zahvaljujući tebi ja sam Baltazara dosta razumio i prepoznao sličnosti sa tvojom tezom...mislim da bi ste se dobro razumjeli da je živ.

Па елаборирајте браћо мало немој да сте циције   Јер ако је овај овакав свет учињен вечним како ће се онда доћи до: "и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође."?
 

[kopitar]

пре 5 минута, Vladan :::. рече

Па елаборирајте браћо мало немој да сте циције   Јер ако је овај овакав свет учињен вечним како ће се онда доћи до: "и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође."?
 

Vječnost je bila i u Kristu zajedno sa smrtnošću.

Kako to?

[Vladan :::.]

Управо сада, kopitar рече

Vječnost je bila i u Kristu zajedno sa smrtnošću.

Kako to?

Не говоримо о вечности него овом оваквом свету за који се јасно каже да неће више бити жалости, јаука и бола а испада супротно тј. да ће за све и заувек да буде жалости, јаука и бола. Једино да се каже да је овај свет пакао али онда испада да се умрли који су за пакао овде поново рађају бесконачно и одосмо у хиндуистичку научну фантастику мислим...
 

[kopitar]

пре 2 минута, Vladan :::. рече

Не говоримо о вечности него овом оваквом свету за који се јасно каже да неће више бити жалости, јаука и бола а испада супротно тј. да ће за све и заувек да буде жалости, јаука и бола. Једино да се каже да је овај свет пакао али онда испада да се умрли који су за пакао овде поново рађају бесконачно и одосмо у хиндуистичку научну фантастику мислим...
 

Pa kad prođemo kroz smrt kao Krist čeka nas to u punini a sad počinje.

[dragisa]

пре 6 минута, Vladan :::. рече

Не говоримо о вечности него овом оваквом свету за који се јасно каже да неће више бити жалости, јаука и бола а испада супротно тј. да ће за све и заувек да буде жалости, јаука и бола. Једино да се каже да је овај свет пакао али онда испада да се умрли који су за пакао овде поново рађају бесконачно и одосмо у хиндуистичку научну фантастику мислим...
 

ovo po meni i nije daleko od mog poimanja istine. jedino gde bi napravio malu izmenu jeste u percepciji toga šta znači to kada se spominje "novi svet". ne pojavljuje se "novi svet" po sebi (gde sve odjedanput biva "novo i bez ovoga ili onoga", dakle neki drugi svet), nego se oboženoj Ličnosti otvara "novi svet" koji je ustvari stari svet ali sada u Slavi, dakle gde svaki bol jecaj ili suza (nije da nestaju nego:) gube svoju snagu i time se praktično ukidaju jer u tom "novom svetu" sija mnogo veća i snažnija istina lepote gde je sve novo, gde je sve zbog čega bi plakali sada irelevantno, gde je sve što nam objektivno izaziva bol sada trica i kučina (primer mučenika koji u najvećim bolovima gledaju Nebeski Jerusalim i pevaju), gde sve što bi izazvalo jauk sada izaziva usklik Slava Tebi Gospode...

dakle sve je isto ali sve novim čini, ne ukida pa stvara, nego preobražava:

4. I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe.

5. I reče Onaj što sjedi na prijestolu: Evo sve činim novim. I reče mi: Napiši, jer su ove riječi vjerne i istinite.