Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Zoran Đurović]

пре 13 минута, Гајић рече

Представих Авви ово моје мнење. Његов је одговор на исто: "Да, али не апсолитузуј!" Хвала му, а Дух је Један!

Никад апсолутаизација, понављам! Лепо и добро, али смо шарени. Као што Бог жели да се сви људи спасу, али се сви, како ми се чини, не спашавају.  

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Ведран* рече

И у чрч. Али ни на кисели купус да не заборави. Јер иде празник.

П.С. ово је двосмислено, скривени смисао зна онај који треба да зна док се свима не открије 

Не знам да ли ћу вечерас закиселити, али сутра морам!

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Шекспирице, ја сад немам појма на шта се све односите, а и време ми је отишло... Морам ујтро рано у Чрч, што би рекли Грци...:))) Августина сам више пута помињао овде, чак наводио тачна места, али ни сам не стижем да прочитам шта напишем!

 

Ako naletim ja postaviću, mislim da je od onih tvojih tema negde postavljen, da li možda u javljanje svetaca u eshatološkim telima ili negde slično.

No svakako da Augustin odvaja postojanje od življenja, odnosno pravi razliku, verovatno se vodi postavkom da Bog neće nikoga vratiti u nebiće, te da sve što je privedeno u postojanje i treba da postoji po svojoj slobodi, pri tom jasno odvaja to da nazovem ja golo postojanje od postojanja koje je vezano u zajednici sa Bogom i koga Augustin naziva život-življenje....

Drugo, kad gledamo pojam bližnji, tu neodvojivo moramo (baram ja), da se nosimo vodiljom života i načina gledanja na život i postojanja u životu a ne samo blizina rodbinske veze.

Šta hoću reći, da ako mi ne daj Bože sin bude hitler, ne znam koliko bi ga ja mogao nazvati bližnjim na kraju života, odnosno mene i njega bi vezivala samo neposredna rodbinska veza ali ne i način postojanja, to bi nam bilo potpuno u suprotnosti, ne bi imali ništa zajedničko u svom životu, te stoga ne znamo koliko bi mi moj rođeni sin mogao na kraju života biti opšte bližnji.

Postojanje bi sigurno delili, delili bi i slobodu koju izražavamo u svojim postojanjima ali život sigurno ne bi bio zajednički, moje i njegovo življenje ne znam da li bi se moglo nazvati istim pojmom, pojmom življenja. Njegovo postojanje bi bilo smrt, izborno svojom voljom bi uvodio smrt da bi sačuvao njegovo postojanje, uvodio bi smrt drugima, tako bi se i njemu vratila. Meni bi bio smisao postojanja u slobodi život, kako moj tako i drugoga, te stoga ne bi mogao u tom smislu nazvati mog sina u toj pretpostavci bližnjim.....

Pri tom uzimajući u obzir da ja svog sina ne bi opšte vaspitavao u tom duhu, duhu smrti koje bi trebalo nanositi drugome da bi sačuvao sopstveno postojanje, ne znam kako bi ga na kraju života mogao nazvati bližnjim.....

Mogao bi kao Otac nebeski da plačem za njim kao za svakim takvim čovekom ali da ga nazovem bližnjim i da delim večni život sa njim to prosto nije moguće zbog slobode mog i njegovog izbora.

Inače u tekstu koji je postavi o.Zoran ima još zanimljivih detalja koje on nije izdvojio a koji se uklapaju upravo u ovo o čemu sada govorim pokušaću da nadjem...

[Guest Гајић]

пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Никад апсолутаизација, понављам! Лепо и добро, али смо шарени. Као што Бог жели да се сви људи спасу, али се сви, како ми се чини, не спашавају.  

Да оче! Господ и Сам рече:

"Сваком ће бити по вери његовој!"

Ја Њега свуда видим  баш као и Ви светитељу Божји! Хвала Господу за Вас и ваше давање нама овде на презреном интернету!

ИС ХС

НИ КА

[dragisa]

može jedno pitanje?

pre toga samo da proverim da li dobro razumem, dakle vaša teorija o nekakvoj atemporalnosti Is Hs (kako ga vi ovde oslovljavate) kaže da je Is Hs telom isti u večnosti odnosno atemporalan? Drugim rečima fizički preegzistira?

jel tako? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ако се сад аналогно својој природи умно биће креће умно, тада свакако мисли; а ако мисли, онда и воли оно о чему мисли. А ако (га) воли, тежи (ἔκστασιν) му као вољеном бићу, а ако му тежи, очигледно је да се ка њему креће. И опет, ако се креће ка њему, настоји да то кретање убрза и неће стати све док се не сједини са вољеним бићем и од њега не буде обујмљено, и то слободно, по својој жељи, те да на тај начин постане спасено и окружено спасењем да би тако постало онаквим какав је онај који га окружује. Али не да би само собом, тј. својом вољом сазнало оно чему тежи и што га обухвата, већ да буде сазнано и обухваћено и обгрљено од онога који га обухвата; као светао ваздух од светла и као усијано гвожђе или што друго слично овоме.

Ова размишљања нас воде ка оном јединству које ће бити, а не које је било па се распало, у коме ће достојни учествовати, а које сада само наслућујемо и у икони имамо, пошто је изнад свега (набројаног) то чему се надамо, јер као што је написано: то је изнад онога што видесмо и чусмо и замислисмо. А то (чему се надамо) биће, изгледа, потчињење о коме говори божански Апостол (рекавши) да је Син све који су добровољно пристали да буду потчињени, потчинио Оцу. Тим потчињењем или кроз њега, укинуће се последњи непријатељ који је над нама – смрт. Јер као што је нашом слободом у нас ушла смрт и утврдила царство трулежности (ова иста слобода) добровољно се предаје Богу да над нама царује као добар цар и то на тај начин што се одриче оног што ми желимо у корист оног што жели Бог, као што каже Спаситељ, Који у себи одражава оно што ми треба да чинимо: “Не како ја желим, него воља Твоја нека буде”. А са њим и божанствени Павле, будући да се одрекао себе и више нема свој живот: “Не живим више ја, него живи Христос у мени”.

Нека вас не збуњује ово што је речено. Није реч о одрицању од слободе, већ о природном ставу непроменљивом и утврђеном, тј. реч је о слободном и свесном уступку да би ка томе од кога смо добили биће и тежили да се крећемо, како би икона узашла до свог прототипа и као исправни печат са прецизношћу се уклопила у свој прототип. Јер нити постоји нешто друго ка чему би се (створено биће) кретало, нити може (постојати), или јасније и тачније речено, нити може желети што друго, пошто је достигло божанску енергију или, боље, пошто је обожењем постало Бог и већ блаженствује у ономе што је желело, а ка чему је тежило достигавши то што је природно и то о чему је размишљало. И то на тај начин што је Духом досегло томе чему је тежило показујући да је у себи имало самога Бога, који је ово чинио, тако да у свему постоји само једна енергија, Божија, и оних који су достојни Бога или, боље речено, једино Божија која у целини благодолично прожима све који су се удостојили обожења. Зато је потребно да престане свако вољно кретање ка нечем другом, друкчије од оног што се појавило у последње дане као последњи циљ и тежња свих да у њему заједничаре и сходно сили сваког од оних који у њему нераздељиво, да се тако изразим, учествују. Ка њему тежи све што је узвишеног живота и мишљења, “и у њему стаје свака тежња и ничем другом изван овога не тежи, нити пак може тежити, јер ка њему хита свака истинска жеља у коме ће, када достигне, престати и наћи покоја свака теорија” како каже овај блажени учитељ.

 

Pre ovog dela treba pročitati takođe tekst u celini.

Vredi odvojiti neko vreme i pročitati sve ovo što je postavljeno. U tekstu nalazimo odgovore na razna pitanja.

[Ведран*]

Да се убацим само док поп кисели купус

Преегзистра је помало несрећно одабран израз тако да није то у питању. Већ је писано о томе. 

[Guest Гајић]

пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ако се сад аналогно својој природи умно биће креће умно, тада свакако мисли; а ако мисли, онда и воли оно о чему мисли. А ако (га) воли, тежи (ἔκστασιν) му као вољеном бићу, а ако му тежи, очигледно је да се ка њему креће. И опет, ако се креће ка њему, настоји да то кретање убрза и неће стати све док се не сједини са вољеним бићем и од њега не буде обујмљено, и то слободно, по својој жељи, те да на тај начин постане спасено и окружено спасењем да би тако постало онаквим какав је онај који га окружује. Али не да би само собом, тј. својом вољом сазнало оно чему тежи и што га обухвата, већ да буде сазнано и обухваћено и обгрљено од онога који га обухвата; као светао ваздух од светла и као усијано гвожђе или што друго слично овоме.

Ова размишљања нас воде ка оном јединству које ће бити, а не које је било па се распало, у коме ће достојни учествовати, а које сада само наслућујемо и у икони имамо, пошто је изнад свега (набројаног) то чему се надамо, јер као што је написано: то је изнад онога што видесмо и чусмо и замислисмо. А то (чему се надамо) биће, изгледа, потчињење о коме говори божански Апостол (рекавши) да је Син све који су добровољно пристали да буду потчињени, потчинио Оцу. Тим потчињењем или кроз њега, укинуће се последњи непријатељ који је над нама – смрт. Јер као што је нашом слободом у нас ушла смрт и утврдила царство трулежности (ова иста слобода) добровољно се предаје Богу да над нама царује као добар цар и то на тај начин што се одриче оног што ми желимо у корист оног што жели Бог, као што каже Спаситељ, Који у себи одражава оно што ми треба да чинимо: “Не како ја желим, него воља Твоја нека буде”. А са њим и божанствени Павле, будући да се одрекао себе и више нема свој живот: “Не живим више ја, него живи Христос у мени”.

Нека вас не збуњује ово што је речено. Није реч о одрицању од слободе, већ о природном ставу непроменљивом и утврђеном, тј. реч је о слободном и свесном уступку да би ка томе од кога смо добили биће и тежили да се крећемо, како би икона узашла до свог прототипа и као исправни печат са прецизношћу се уклопила у свој прототип. Јер нити постоји нешто друго ка чему би се (створено биће) кретало, нити може (постојати), или јасније и тачније речено, нити може желети што друго, пошто је достигло божанску енергију или, боље, пошто је обожењем постало Бог и већ блаженствује у ономе што је желело, а ка чему је тежило достигавши то што је природно и то о чему је размишљало. И то на тај начин што је Духом досегло томе чему је тежило показујући да је у себи имало самога Бога, који је ово чинио, тако да у свему постоји само једна енергија, Божија, и оних који су достојни Бога или, боље речено, једино Божија која у целини благодолично прожима све који су се удостојили обожења. Зато је потребно да престане свако вољно кретање ка нечем другом, друкчије од оног што се појавило у последње дане као последњи циљ и тежња свих да у њему заједничаре и сходно сили сваког од оних који у њему нераздељиво, да се тако изразим, учествују. Ка њему тежи све што је узвишеног живота и мишљења, “и у њему стаје свака тежња и ничем другом изван овога не тежи, нити пак може тежити, јер ка њему хита свака истинска жеља у коме ће, када достигне, престати и наћи покоја свака теорија” како каже овај блажени учитељ.

 

Pre ovog dela treba pročitati takođe tekst u celini.

Vredi odvojiti neko vreme i pročitati sve ovo što je postavljeno. U tekstu nalazimo odgovore na razna pitanja.

АМИН!

Једнодимензонални не виде множину светова и то е та...

[Paradoksologija]

пре 14 минута, Ведран* рече

Да се убацим само док поп кисели купус

Преегзистра је помало несрећно одабран израз тако да није то у питању. Већ је писано о томе. 

Да, или срећно изабрана провокација 

[Guest Гајић]

пре 20 минута, dragisa рече

može jedno pitanje?

pre toga samo da proverim da li dobro razumem, dakle vaša teorija o nekakvoj atemporalnosti Is Hs (kako ga vi ovde oslovljavate) kaže da je Is Hs telom isti u večnosti odnosno atemporalan? Drugim rečima fizički preegzistira?

jel tako? 

Нема теорије!

Вера, или невера у Христа Исуса, Који телом Својим пострада за Живот света, који и Он Собом и створи!  Јер својима дође, а своји га не примише, нити познаше!

Увек и заувек: "свет на праведницима-страдалницима почива"!

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 10 минута, Гајић рече

АМИН!

Једнодимензонални не виде множину светова и то е та...

Pa znaš kako "lakše" je biti u išćekivanju savršenog odnosa, nego u održavanju savršenog odnosa, pogotovo ako si ti taj koji škripi u tom odnosu.

Najteže je videti čemu stremiš i stvarno zaželeti to na takav način da te taj Drugi obgrli tvojim stremljenjem i tvojom željom, "lakše" a lažno je odnos zadržati u svojim samozadovoljavajućim okvirima, tu nema kretanja ima samo kao šarena laža ili šarena pilula svejedno....a ono što išćekuješ ne može da te obgrli jer bi On u toj postavci morao biti ti.

[dragisa]

пре 6 минута, Гајић рече

Нема теорије!

Вера, или невера у Христа Исуса, Који телом Својим пострада за Живот света, који и Он Собом и створи!  Јер својима дође, а своји га не примише, нити познаше!

Увек и заувек: "свет на праведницима-страдалницима почива"!

Ja ovaj odgovor (ako je odgovor) uopšte ne razumem. Moje pitanje (pre glavnog pitanja) je jasno: da li je po vašoj teoriji Is Hs telom atemporalan

[Guest Гајић]

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa znaš kako lakše je biti u išćekivanju savršenog odnosa, nego u održavanju savršenog odnosa, pogotovo ako si ti taj koji škripi u tom odnosu.

Najteže je videti čemu stremiš i stvarno zaželeti to na takav način da te taj Drugi obgrli tvojim stremljenjem i tvojom željom, "lakše" a lažno je odnos zadržati u svojim samozadovoljavajućim okvirima, tu nema kretanja ima samo kao šarena laža ili šarena pilula svejedno....a ono što išćekuješ ne može da te obgrli jer bi On u toj postavci morao biti ti.

Мајсторе 

Лепо рече "Народни Пјесник":

"На муци се познају јунаци"

Ми смо хлеб живи и дајимо се!

Волим бити будала, а у почетку је заиста болело 

 

[Ведран*]

Наслов је условљен текстом који је започео тему. Нисмо дужни сложити се ЛаНдаријом.

[Guest Гајић]

Управо сада, dragisa рече

Ja ovaj odgovor (ako je odgovor) uopšte ne razumem. Moje pitanje (pre glavnog pitanja) je jasno: da li je po vašoj teoriji Is Hs telom atemporalan

Он је Све, а од Њега је све! Он је Бог! Он ради шта хоће и ја Га таквог видим, гледам, а верујем!