Još jedno ponižavanje? Jugoimport SDPR i Stavati Erospejs – šarlatanstvo u praksi ili najveći bum u istoriji srpske vazduhoplovne industrije?

[Милан Ракић]

Nakon jučerašnjih ozbiljnih priča i suštinske brige za budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva danas nam dolazi nešto bizarno i izuzetno zabavno.

Akteri su, sa jedne strane, konglomerat „namenske“ industrije državno preduzeće Jugoimport SDPR a sa druge Amerikanac Kris Beskar i njegova kompanija Stavati Erospejs.

Da se radi o privatnom sektoru i da se strastveni kreativci igraju sa viškom svoga vremena sve što sledi bilo bi zabavno ali budući da je u priči i jedna ozbiljna, državna institucija koja je nosilac razvoja celokupne vojne industrije u Srbiji i koja je tesno povezana sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, onda je u javnom interesu da se rekonstruiše nešto što očigledno poprima dimenzije jednog od zabavnijih Spilbergovih ostvarenja.

Upoznajte „Catch me if you can“ karaktera iz pravog života, ovlašćenog da promoviše prodaju gotovo celokupnog inventara srpske vojne avijacije ali i njegovu istoriju koja se graniči sa bizarnim i postavlja pitanje: zbog čega su ozbiljni ljudi iz SDPR-a ušli u saradnju sa njim na toliko zvaničnom nivou?

„Rešiti“ Utvu

Utva iz Pančeva nesuđeno je postala „žrtva“ ove komedije ali iz jednog mnogo ozbiljnijeg razloga. Preuzimanjem najveće srpske fabrike aviona (druga bi uskoro trebalo da se preseli u Jagodinu) SDPR je ušao u vazduhoplovni biznis i kao proizvođač. U pitanju je pozitivan razvoj događaja imajući u vidu da je Utva projektom Laste i saradnjama sa drugim domaćim i inostranim proizvođačima lagano počela da se stabilizuje. Započeti su projekti i van proizvodnje letelica a uskoro ćemo imati i probni let novog/starog projekta aviona Sova.

SDPR već više od godinu dana ozbiljno radi na želji da Utvu aktivira, donese joj nove projekte i mušterije. Ništa neobično, štaviše veoma pohvalno.

Međutim, umesto da izveštavamo o napornom „rešavanju“ situacije u Utvi i prenosimo vam pozitivne vesti, iskočila je bizarna pojava u vidu Amerikanca Krisa Beskara koja preti da sroza reputaciju SDPR-a.

Kako smo već izvestili, Stavati i Utva su u aprilu ove godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim su se kao ciljevi naveli i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavati letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu.

Zatim je saradnja „konkretizovana“ u junu i najinteresantniji argument koji sam mogao da čujem iz SDPR-a, kao opravdanje ovakvog aranžmana, bio je da „Stavati učestvuje u T-X programu i da je zbog toga bitan igrač“.

View image on Twitter

 

 Follow

Stavatti Aerospace @StavattiAero

Stavatti and Yugoimport-SDPR entered into an Agreement to Design and Produce a New Single Engine Aircraft in Belgrade, Serbia Today

1:37 AM - Jun 20, 2017

•  
   Replies
•  
•  
   55 Retweets
•  
•  
   55 likes

Twitter Ads info and privacy

 

Prilično kontroverzna odluka, poput drugih sličnih koje će uslediti i koje su se dešavale godinama ranije. Da li je menadžment SDPR-a znao za Beskarovu prošlost i da li se potrudio da svog novog partnera podrobnije istraži ne znamo ali pronašli smo toliko „crvenih zastava“ da bi njegova „poslovna istorija“ i kredibilitet ako se ikada dokažu bile astronomske slučajnosti.

Novi momenti

Naslovna fotografija na ličnom sajtu Krisa Beskara

Najnovija sekcija na sajtu Stavatija zove se „Military Aerospace“ i zapravo je opis aktivnosti tzv. „Military Aerospace Division“ kompanije.

Pročitajte tekst sa pažnjom.

Dakle, kompanija Stavati nudi na prodaju skoro svaku letelicu iz asortimana kako Utve tako i srpskog RV i PVO i po svemu sudeći imovine Ministarstva odbrane koja je trenutno parkirana u Muzju vazduhoplovstva. Letelice od kojih neke postoje, neke su bile zamišljene kao razvojni predlozi dok neke uopšte ne postoje na način na koji su opisane. Beskar za nepostojeće projekte navodi da su „raspoloživi za isporuku u 2017. godini“ i tako kompanija Stavati nudi:

Lastu. Koju je Beskar preimenovao u „SM-95“ i za koju tvrdi da je „raspoloživa odmah“. Budući da ne postoje raspoložive Laste u Utvi i da se jedini primerci nalaze u višegodišnjem uvođenju u naoružanje RV i PVO postavlja se pitanje da li bi SDPR i Ministarstvo odbrane uzeli te letelice i prodali ih Beskarovim kupcima?

Zatim tu su turboprop i light attack opcije Laste (dakle nude se tri verzije), SM-4 Super Galeb, SM-5 Super Galeb i SM-22 Super Orao.

Kris Beskar je do sada samo crtao fantasy projekte a sada za nepostojeće letelice iz Srbije tvrdi da su ili spremne za isporuku u ovoj godini ili spremne za proizvodnju a isporuku u sledećoj. Za Super Orao tako kaže da je sa Motor Sič AI-322-30F pogonskom grupom, HOTAS-om i „staklenim kokpitom“ spreman za „trenutnu proizvodnju“ i „isporuku u 2018. godini. Avion po brošuri koju je sam napravio(bez pitanja uzeo fotografiju Dimitrija Ostojića) košta 20 miliona dolara.

Vratimo se na početak

Kris Beskar, kako piše na njegovom ličnom bio-sajtu, je „otac, mislilac, umetnik, avijatičar, preduzetnik, industrijalista, fizičar, futurista i inženjer“.  I dok bi većini bilo dovoljno jedno površno skrolovanje kroz gomilu hiperbola koje je Beskar pisao o sebi u trećem licu, ljudima iz SDPR-a je izgleda sve bilo na mestu. Jer siguran sam, proverili su ga temeljno.

U toj proveri mogli su da vide da tvrdi da je projektovao (zapravo samo nacrtao u prilično efektnim renderima) preko 20 letelica. Nikada ni jedan projekat nije realizovao, nikada ništa nije proziveo ali je očigledno imao dar da od sebe napravi priču i proda je naivcima.

Beskar je osnovao „Stavatti Aerospace“ o kojem govori kao da je u pitanju tim ljudi što je prilično sumnjivo kako smo se kasnije uverili. Tvrdi da je „projektovao“ (negde i „proizveo“) preko 20 letelica: od jurišnika, COIN jurišnika, lovaca, taktičkih transportera. „Razvijao je i proizvodio“ i letelice za generalnu avijaciju, osnovao više kompanija unutar Stavati grupe i van nje a šlag na tortu je tvrdnja iz njegove autobiografije da je „pionir u inovativnim rešenjima u kontroli visokih temperatura u Hidrogensko-Boronskoj fuziji što je osnova za međuplanetarne i međuzvezdane letelice sa ljudskom posadom“.

Ispostavilo se da je Beskar decenijama ranije pokušavao da raširi svoju imperiju i malo je reći da je bio aktivan.

Najraniji trag je iz 2003. godine i ni manje ni više je u pitanju „laserska puška“. Beskar, inače fan naučne fantastike (logično) napravio je projekat laserske puškekoji je privukao pažnju novinara. Posle kraćeg istraživanja proglašen je prevarantom uz bisere kao što je tvrdnja da ima 60 zaposlenih da bi na insistiranje novinara da lupa gluposti priznao da ih je tada bilo samo troje i da su radili pro bono. Kompanija mu se te 2003. godine pored proizvodnje aviona bavila i prodajom muzičkih instrumenata – gajdi.

Pronašli smo svedočanstvo iz 2005. godine gde pokušava da proda nepostojeću letelicu kupcu, doduše po fer uslovima – kada ona poleti. Letelica nikad nije poletela a neduđeni klijent piše kako mu je čudno da je neko toliko zaludan da raširi priču o nečemu što je okarakterisao kao „prevara“. Megalomansko preterivanje sa još jednim entitetom nazvanim „Stavatti Heavy Industries“donelo mu je više komentara, naravno negativnih.

Institucionalizovanje

Iako skoro nikada ništa nije napravio od onoga što je usnio i nacrtao, Kris je na izvanredan način iskoristio dve prilike vezane za američko Ministarstvo odbrane i Ratno vazduhoplovstvo i tako sebi obezbedio intenzivno medijsko pokrivanjekoje je verovatno i „upecalo“ menadžment SDPR-a.

Verovali biste nekome ko tvrdi da ovako nešto može napraviti? Stavati SM-39 „Razor“

Naime, Beskar je sebe nametnuo kao učesnika na projektima T-X – avion za obuku nove generacije za američko RV i OA-X – jurišni avion nove generacije koji bi trebalo da zameni legendarni A-10.

Prijava za učešće na ovakvim projektima je otvorena za sve (koji imaju dozvolu za proizvodnju i izvoz naoružanja, kao i administrativna odobrenja – što je Stavati sve posedovao) ali sam taj čin ne dokazuje kredibilitet aplikanta. Kao što je većina američkih medija iz industrije sa podsmehom i primetila, više puta. Međutim, klasični mediji, opčinjeni maštovitim crtežima koji podsećaju na Star Wars letelice dali su Beskaru gas i bio je svuda. Na mnogo više lokacija nego ostale prijavljene kompanije koje su zapravo imale fizičke projekte.

Srbija

Beskar je tek ove godine otkrio tviter i očigledno ga sam vodi pišući o sebi u trećem licu.

Verovatno oduševljen da mu je prošla priča sa SDPR-om, a ne bi li kredibilizovao svoju širu piramidalnu šemu „projekata i aktivnosti“, na tviteru je objavio i ugovor za srpskom kompanijom. Direktor Jugoslav Petković je tako potpisao ugovor sa neuspelim proizvođačem laserkih pušaka i aviona o strateškom partnerstvu. Prema ovom ugovoru dve kompanije radiće sve i svašta a blamantan deo za srpsku kompaniju je onaj poslednji.

 

 Follow

Stavatti Aerospace @StavattiAero

Stavatti has received a Letter of Appointment from Jugoimport authorizing Stavatti to produce aircraft, parts and systems in Serbia

8:26 PM - Jun 2, 2017

•  
   Replies
•  
•  
   22 Retweets
•  
•  
   44 likes

Twitter Ads info and privacy

 

SDPR je ugovorom ovlastio Beskara kao zastupnika u promociji svih aktivnosti u domenu projektovanja i proizvodnje vazduhoplova.

Kako Tango Six saznaje iz više izvora iz SDPR-a ali i drugih naučno-proizvodnih institucija srpske vazduhoplovne industrije, gotovo svaki naš vazduhoplovni inženjer koji je prisustvovao sastanku sa Beskarom savetovao je menadžmentu da se on zaobiđe u širokom luku. Žargonski rečeno, provalili su ga. Ipak, menadžment je nastavio sa saradnjom.

Tango Six je više puta kontaktirao Beskara za komentar ali on nije odgovarao na postavljena pitanja u vezi sa saradnjom sa SDPR-om već je konstantno naglašavao u kojoj se sve zemlji nalazi i zbog kog sve „važnog sastanka ne stiže“. Istina, u poslednje vreme je bio prilično aktivan, išao je po svetu i potpisivao ugovore ili dogovore sa svima o svemu – 1,2,3.

Fool me twice…

Kris Beskar je više od interesantne pojave. Očigledno je reč o fascinantnoj ličnosti sa velikom energijom i resursima da svoju kreativnost izrazi na načine za koje bi „normalna“ osoba rekla da su previše. Na javnim Flickr fotografijamanjegove nekadašnje saradnice vidi se dobroćudan zanesenjak koji očigledno ima misiju da u životu postigne nešto veliko i to kroz vazduhoplovstvo.

Pojava o kakvoj smo već gledali tipske filmove ili neshvaćeni genije čije vreme tek dolazi?

Malo je verovatno da će uspeti da napravi bilo kakvu materijalnu štetu SDPR-u i Utvi. Pojedini iz ovih kompanija komentarišu i „da ga treba pustiti da proba, da nešto možda i uradi“. Međutim, šteta po reputaciju ionako posustale domaće vazduhoplovne industrije već je napravljena. Jer kao što Beskar dobro i zna, kada nemaš ništa možeš uvek graditi neku priču. Problem je što nama treba pozitivna, kredibilna i neprevarantska priča. Njemu je dovoljno rukovanje sa zvaničnicima, da može da objavi ugovor što pre na tviteru i da tako nastavi sa kredibilizacijom svoje agende.

Ili je SDPR bio toliko očajan da pokrene stvari, pre svega oko Utve, ili nisu dovoljno dobro proverili svog poslovnog partnera ili im jednostavno ništa od gore navedenog ne deluje kao čudno, sumnjivo ili nemoguće i jednostavno se nadaju da neko ko ima toliki „pristup američkom i svetskom tržištu“ nešto može uraditi.

Videćemo.

Petar VOJINOVIĆ

[drvce]

Beskare, care, pokupi im pare!

[Аристарх]

Скочиле им акције фирме у Америци након тога, али они имају авионе у Америчкој Војсци, до душе најгори су им авиони тамо и немају серијску производњу ако се не варам. Ту фирму је за кредите и на берзу буквално спасио овај уговор. Јер им је спасио кредибилитет уговор са војском неке државе на оваквом нивоу. 

Што се тиче стратешког српског ваздушног наоружања, ја мислим да ћемо ми кинеске авионе да узмемо јер ми без куповине не можемо да опстанемо. А ово, ко га шиша бре. Тадић је отпустио пола кадра, ми данас или негде сутра без операције Феникс неће да имамо ваздухопловство као целину која је оперативна на територији Србије за почетак. Пројекти се раде годинама, они су важнији од погона за производњу и саме локације. Ако причамо о индустријској оперативности погона, Стаљин (не улазим у личност њега, ионако има бољих војних примера) је све у годину дана наново направио од фабрика па до авиона и тенкова у сред сибира где нема ни пута ни струје и то са дефицитом кадра.

[Милан Ракић]

пре 53 минута, Mиљан Л. рече

али они имају авионе у Америчкој Војсци

Ko bre ima avione u USAF?

[Аристарх]

пре 14 минута, Милан Ракић рече

Ko bre ima avione u USAF?

Сад нађох ово, https://tangosix.rs/2017/18/05/americki-stavatti-aerospace-jugoimport-sdpr-potpisali-sporazum-o-zajednickom-razvoju-proizvodnji-letelica/

Чух на ТВ у неку емисију на неку краљевачку или крагујевачку телевизију. Авион 1 али вредан. За конкурс USAF-а, ово је њихов модел, градила га АТГ група био је отказани модел из 2005 године, па су направили неки други фазон на том моделу 2017 године.

https://www.youtube.com/watch?v=2GE-oYSlhgw

[Милан Ракић]

пре 16 минута, Mиљан Л. рече

Сад нађох ово, https://tangosix.rs/2017/18/05/americki-stavatti-aerospace-jugoimport-sdpr-potpisali-sporazum-o-zajednickom-razvoju-proizvodnji-letelica/

Чух на ТВ у неку емисију на неку краљевачку или крагујевачку телевизију. Авион 1 али вредан. За конкурс USAF-а, ово је њихов модел, градила га АТГ група био је отказани модел из 2005 године, па су направили неки други фазон на том моделу 2017 године.

https://www.youtube.com/watch?v=2GE-oYSlhgw

Pa on ima na papiru koncepte, odnosno dva koja je uradio (valjda) za natjecanje za trjner-mlažnjaka za USAF ili NAVY (nisam siguran). A i to je neki koncept koji je krajnje neozbiljan otprilike. Pa ozbiljniji kandidat je koncem 80-ih bio naš SuperGaleb G-4 za mornaričkog trejnera nego ovo. Uostalom, odi na Google Mape pa pogledj "pogone" ovog pajaca-sve će ti biti jasno...

Istina, sad kad je "oglasio" prodaju i uvrstio u svoj "asortiman" G-4, Orla i Lastu (sa sve iračkim rondelama ), nije ni slagao. "Ima" avione u vojnom zrakoplovstvu. Ali ne američanskomu, no našemu .

Nego, meni je mnogo zanimljivija svinjarija oko ovih polovnih 29-ki, jer ni banda na vlasti-normalno, niti banda u opoziciji-još normalnije (kda kažem normalno-msm na Srbiju), nikako da pita Voolina jel aviJoni "stižu" remontovani ili se kod nas remontuju. Voolin i Voočić nikako da se dogovore oko toga.

Kakav god da je bio onaj Dinkić, barem je pošteno urađen taj akcioni plan za vosjku tada i kod nas (deo kod Rusa) urađen tada remont 5 MiG-29, jedan An-26 i 2 Mi-8...

[Аристарх]

Нисам толико упућен, али запамтих пре пар година да је требало до сада да стигне углавном све из Русије, од ПВО па на даље... Али им као НАТО не да копнени и ваздушни прелаз, па није дао ни опрема за радар у Нишу да стигне. Па сам НАТО оће да уђе у војну индустрију србије као мањински власник и да има своје надзорне органе у производњу. Рече неко из власти да ће приватизовати нешто од наменске индустрије војске Србије. Шта знам, ова прича са русијиом да пар авиона за почетак стигне је ок, али ми узимамо половне авионе који ће се код нас сервисирати, а нама треба бар 20,30 авиона новије генерациједа би имали неку основу за оперативност и школство. 

Причао је о томе Генерал Срето Малиновић. Баш каже руси су изнели званично саопштење да долазе крајем године, па о сервису... Како ови наши од тога праве манифестације и промоције себе...