Претражи Живе Речи Утехе

Pre 80 godina, 5. decembra 1931. godine, po nalogu Josifa Staljina u Moskvi je dignut u vazduh glavni hram Ruske pravoslavne crkve – Hram Hrista Spasitelja. On je izgrađen kao spomenik hrabrosti ruskog naroda u borbi protiv Napoleonove invazije. Svečano osvećenje Hrama održano je 26. maja 1883. godine, na dan Voznesenja Gospodnjeg. Nakon Oktobarske revolucije 1917. godine, nova vlast je krenula u ideološku borbu protiv crkve. Uredbom sovjetskih vlasti „O odvajanju crkve od države i škole od crkve“ dvadesetih godina prošlog veka, stotine crkava i manastira u Rusiji je ili srušeno ili pretvoreno u domove kulture, zatvore, skladišta i objekte za razne namene. Slična sudbina zadesila je i Hram Hrista Spasitelja, kada je doneta odluka o izgradnji Palate Sovjeta. Palata je istovremeno trebalo da bude spomenik Lenjinu, Kominterni i SSSR-u, i zato je bilo važno da se nalazi na uzvišenju, kako bi se mogla videti izdaleka. Staljin je 1931. godine našao rešenje – odlučio je da glavni hram u zemlji bude srušen, a da na njegovom mestu bude podignuta „glavna“ zgrada. Prema projektu arhitekte Borisa Jofana, trebalo je izgraditi džinovski toranj, krunisan ogromnom statuom Lenjina koji rukom pokazuje na put ka svetloj budućnosti. Palata, čija je projektovana visina bila 415 metara, trebalo je da bude najviša zgrada ne samo u Moskvi, već i u celom svetu. Godine 1932. sto dvadeseta godišnjica rata s Napoleonom poklapala se s petnaestogodišnjicom Oktobarske revolucije i desetogodišnjicom osnivanja SSSR-a. Sovjetsko rukovodstvo je želelo da obeleži ta dva događaja početkom izgradnje velikog spomenika. Formirana je komisija koja je procenila umetničku vrednost predmeta, fresaka, bareljefa i skulptura u Hramu. Na neverovatno kratkom spisku umetničkih dela koje treba sačuvati našli su se fragmenti fresaka, deo crkvenog pribora i nekoliko bareljefa, koji su prebačeni u muzeje, a sve ostalo je uništeno. Polovinom 1931. godine počelo je rušenje Hrama. U avgustu je područje oko hrama ograđeno, a u jesen je demontaža zgrade već bila u punom zamahu. Radovi su izvođeni u velikoj žurbi: pozlaćene ploče sa krova i kupola su bacane odozgo, razbijane su skulpture. Sa kupole Hrama pao je krst, ali sama kupola je ostala zaglavljena u armaturi. Kada su shvatili da nije moguće rastaviti zgradu do temelja, doneta je odluka da hram bude dignut u vazduh. Prva detonacija nije srušila hram, pa je dodato još eksploziva. Hram Hrista Spasitelja konačno je pao 5. decembra 1931. godine u 12 sati. Mermerom iz hrama obložene su stanice metroa Kropotkinska i Ohotni rjad, a klupe su ukrasile stanicu Novokuznjecka. Deo ploča sa imenima heroja iz Domovinskog rata 1812. godine usitnjen je i posut po stazama moskovskih parkova, a deo je iskorišćen za završnu obradu gradskih zgrada.

Meni je dao najveci kompliment na forumu onaj sibirski berberin koji voli kompozitora mocarta pa se obukao cak i u njegov nik. Rekao mi je da mu nedostaje sto vise ja ne pisem o Bogu. Slozili su se mnogi sa njim. Porucujem im ovom prilikom da sam nastavio da pisem Bogom i da cu mnogima takodje nedostajati. Hvala sto ste punili zidine hramova kafama i raznim freskama, dok sam ja provodio vreme po ludarama, prljao se znojem ziveo na rubu pakla sred Glavnoga grada, sto su me pljuvali u usta jer sam svima hteo da pomognem. Neko ukrade 50 kilograma paprike pa ne sme slibidno da seta dok ratni profiteri i vi dobri pravoslavni djaci od nas malih krstenih i nekrstenih pravite i zigosete kao budale. E zato me Otac Isusa Hrista voli i ne da me nikome, jer mi je dato od samoga Oca da volim Njegovog Sina. Mendjuse se kradem jer ih izgovaram minjdusa. Puno pozdrava od Marka Mikica i ako budem nekome nedostajao dok budemo razgovarali to je samo zato sto se Bog vama skriva iz pravednosti i milosti Njegove.

Retrospektiva godine kroz prizmu izjava srpskih političara je đavolski težak posao. Naročito zbog činjenice da bukvalno na svakoj konferenciji za štampu imate materijala za "najbesmisleniju izjavu godine". Pošto smo svi u novogodišnjem raspoloženju, nije na odmet da se za kraj godine malo i nasmejemo. A vi sami procenite da li biste se na njihove bisere radije smejali ili plakali. 3.000 za gospođu Foto: Dušan Aničić / Tanjug Trend Palmine milostinje napaćenom narodu nastavio se i u ovoj godini. Gradonačelnik Jagodine je u avgustu uručivao novčanu pomoć za roditelje sa više dece, stare, bolesne i nezaposlene. Po sopstvenoj proceni, Palma je nasumično delio crvene novčanice građanima uz rečenicu koja je verovatno jedan od najvećih virala ove godine. Siniša, sedi jedan! Foto: Dragan Kujundžić / Tanjug Sadašnji ministar finansija je u septembru u Pekingu potpisao sporazum sa kompanijom CRBC o izgradnji Industrijskog parka u Borči. Naizgled dosadna tema dok nije progovorio: "Industrijski park će se prostirati na 320 hektara, i privuži će više od 1.000 kineskih kompanija i otvoriti oko 10.000 novih radnih mesta." Takvom računicom, u svakoj od 1.000 kompanija radilo bi po 10 ljudi. Verovatno je zato on ministar finansija, a mi nismo. Kad neće brdo Vučiću - Vučić će brdu Foto: Sava Radovanović / Tanjug Septembar je obeležila i Vučićeva izjava povodom rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 koje dešavalo tri puta u roku od pet meseci. Predsednik Srbije je tada došao na sjajnu ideju - da brdo mora da se pomeri. Naravno, odluka je kasnije promenjena i brdo je ostal otu gde jeste. Kao i Vučićeva "bistra" ideja koja se čuva od zaborava. Moralna gromada Maja Gojković Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je u oktobru da se promena stranačkih boja, odnosno prelazak iz jednog poslaničkog kluba u drugi, može rešiti izmenom Poslovnika o radu parlamenta. Maja Gojković je tokom svoje političke karijere promenila šest partija. Odliv mozgova iz Čačka i Srbije Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je početkom oktobra rešio da skrene pažnju na ozbiljan problem sa kojim se suočava njegov grad - na takozvani "ostanak mozgova". On je prilikom potpisivanja donacije za naučno-tehnološki park u ovom gradu dosta ponosno rekao sledeće: POGLEDAJTE I Odgovor Ane Brnabić na pitanje da li nam trebaju rampe je odgovor na pitanje da li nam treba takva premijerka "Veoma sam srećan, najviše zbog toga što je ovo veliki korak za odliv mozgova iz Čačka, za početak, u Beograd, a naravno kasnije diljem Evrope i sveta". Pa dobro, bar je iskren čovek. Stradanje perača prozora Predsednik Aleksandar Vučić je u septembru punom nebuloznih izjava, komentarišući pogibiju dvojice radnika na gradilištu Beograda na vodi, rekao da u "SAD na svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora". Potom je napravio dramatičnu pauzu i ponovio - na svakih deset sekundi. U pitanju je bila izmišljena vest sa američkog satiričnog sajta The Onion, što mu dođe kao njihova verzija Njuza. Oni su 2011. godine objavili lažno istraživanje koje pokazuje da na svakih 10 sekundi pogine jedan perač prozora,. Marko Đurić se smeje svojom neumesnom fazonu Snimak koji je nastao 2015. u emisiji "Slobodno srpski" postao je viral tek u avgustu ove godine. Finalna verzija emisije nije sadržala deo u kojem direktor Kanceralije za KiM vrišti od smeha punih 30 sekundi - zbog prostačke šale na račun broja rođene dece na Kosmetu. Uvek "dostupačna" Ana Brnabić Premijerka se u novembru upisala u klub političara koji izmišljaju reči, odmah pored Babića i Gašića. Govoreći o novom sajtu Vlade Srbije, Brnabić je postala dosta zabavan viral: "Novi sajt je podsetnik da kada pravite novu uslugu ili proizvod za gradjane morate da obratite pažnju da ona bude dostupačna, pristupna, laka i korisna za sve građane, uključujući i građane sa svim vidovima invaliditeta", izjavila je premijerka Brnabić, a Internet se pobrinuo da nikada ne zaboravimo ovaj lapsus. Izvor: Noizz.rs https://noizz.rs/noizz-fun/najveci-biseri-politicara-u-2018-godini/cl38sjs?utm_source=aklamator_com&utm_medium=pulsonline_rs_puls-poznatih_feed&utm_campaign=Najveci_biseri_politicara_u_2018__g

Aeromiting RIAT (Royal International Air Tatoo), koji se u bazi RAF Ferford (Gloučesteršajr, Velika Britanija) poslednjih godina redovno održava svakog trećeg vikenda meseca jula, predstavlja najveći međunarodni vazduhoplovni događaj u svetu i gotovo nijedan drugi aeromiting se po brojnosti vazduhoplova, njihovoj raznovrsnosti, statičkoj izložbi i letačkom programu ne može meriti sa njim. Razočaravajući nastup britanskog pilota višenamenskog borbenog aviona Tajfun. Njegov italijanski kolega pokazao je neuporedivo više / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Ove godine RIAT je za tri dana posetilo rekordnih 185 hiljada ljudi, bila su prisutna čak 302 vazduhoplova iz 30 zemalja a njegovo održavanje je uveličala i stogodišnjica britanskih vazduhoplovnih snaga odnosno RAF-a. Na licu mesta bio je i saradnik Tango Six portala, fotograf Branislav Milošević. Svakog dana letački program je otvarala akro grupa “Red Arrows“ / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Air Tatoo je za mnoge u svetu pa i iz Evrope retka prilika da gotovo sve najsavremenije zapadne vojne avione i helikoptere vide na jednom mestu a takav je slučaj i sa mnogobrojnim oldtajmerima. Dva zanimljiva mlazna oldtajmera, britanski Vampiri / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Sa druge strane domaćoj publici svakako su najzanimljiviji vazduhoplovi koje retko mogu da vide, pre svega to su avioni i helikopteri sovjetske odnosno ruske proizvodnje ali i oni koji dolaze iz nekih drugih zemalja. Jedna od zvezda RIAT-a bio je japanski transporter C-2 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Tako je ove godine jedna od zvezda statičke izložbe bio transportni avion Kawasaki C-2 japanske proizvodnje sa oznakama japanskih vazduhoplovnih snaga. Mnogima je podjednako zanimljiv bio, moglo bi se slobodno reći oldtajmer, laki transporter An-2 koji još uvek aktivno leti u RV Estonije. Oldtajmer: estonski vojni An-2 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Ipak osetio se nedostatak vazduhoplova iz istočne Evrope što je i razumljivo jer su se državama koje tradicionalno šalju svoje letelice na RIAT samo nedelju dana pred početak aeromitinga dogodili udesi, Poljskoj se srušio MiG-29 kojom prilikom je pilot poginuo a Rumunijise takođe desila katastrofa sa MiG-om 21. Ukrajinski Su-27P1M / Foto: Branislav Milošević, Tango Six To je donekle nadomestilo prisustvo ukrajinskih lovaca Su-27 od kojih je jedan leteo a drugi bio na statici. Međutim, za one koji dobro znaju šta ovim avionom, pa i drugim avionima njegove familije mogu uraditi ruski piloti, nastup Ukrajinaca može biti sasvim prosečan. Formacija britanskih Tajfuna / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Iz britanskog RAF-a su se potrudili da dostojno obeleže 100 godina postojanja. Ipak, kiša ih je sprečila da prvog dana izvedu veliki defile pa je za vikend publika videla skraćene verzije koje su predstavljale formacije devet Tajfuna u formaciji romb. Britanski F-35B u lebdenju / Foto: Branislav Milošević, Tango Six U istom defileu leteo je i britanski F-35B iz sastava 617. eskadrile čiji je pilot prikazao i atraktivno lebdenje ovim avionom. Letački program otvarali su posade akro-grupe ‘’Red Arrows’’ preletom preko publike uz ispuštanje dimnih tragova u boji zastave Velike Britanije. Britanski A400M imao je izvanredan letački program / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Pilot RAF-ovog Tajfuna bio je veliko razočarenje (razočarenje je ponovljeno nekoliko dana kasnije u Hrvatskoj) jer se njegovo letenje svelo na svega nekoliko oštrih zaokreta sa motorima kojima je bilo uključeno dodatno sagorevanje. Sa druge strane britanska posada pokazala je iznenađujuću pokretljivost teškog transportera A400M Atlas što je oduševilo publiku. F-35 Heritage Demo Team plus Spitfajer / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Bilo je i vrlo interesantnih formacija, formiranjem jedne odata je počast čuvenoj eskadrili ‘’Dambusters’’, formaciju je vodila posada bombardera iz Drugog svetskog rata Lancaster koga su pratili po jedan F-35 i Tornado. Odeljenje Battle of Britain Memorial Flight / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Odeljenje Battle of Britain Memorial Flight imalo je svoj nastup na avionima C-47, Lancaster, Spitfajer i Hariken. Američkom F-35 Heritage Demo Team koga obično čine lovac iz Drugog svetskog rata P-51 ‘’Mustang’’ i borbeni avion 5. generacije F-35A, ovoga puta se zbog obeležavanja 100. godina RAF-a u preletu priključio britanski Spitfajer. Zanimljiv je bio i nastup i mlaznih oldtajmera, u vazduhu su se mogla videti i dva Vampira. Jedna od glavnih atrakcija na nebu iznad Ferforda bilo je prisustvo američkog strategijskog bombardera B-2 ‘’Spirit of New York’’ koji je u UK došao direktno iz svoje matične baze Vajtman u Misuriju, SAD. U preletu iznad aerodroma društvo su mu pravila dva lovca F-15. Atraktivna letelica, američki konevrtoplan CV-22B “Osprey“ / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Veliku pažnju na statici privukao je američki strategijski bombarder B-1B / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Amerikanci koji retko gostuju po aeromitinzima u Evropi, naročito u srednjem i istočnom delu kontinenta, bili su sasvim solidno zastupljeni. U vazduhu se mogao videti i njihov konvertoplan CV-22B ‘’Osprey’’ koji je imao dinamičan nastup, dok je centralno mesto na statici dobio strategijski bombarder B-1B koji je stigao umesto najavljenog B-52H. Italijanska akro-grupa “Frecce tricolori“, po mnogima najbolji na svetu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Jedno od glavnih razočarenja u letačkom programu bio je nastup posade italijanskog transportera C-27J ‘’Spartan’’ koja ovoga puta nije radila uzbudljive i neobične manevre za ovu klasu aviona – valjak, petlju i letenje ‘’na nož’’. Međutim, obraz RV Italije osvetlao je pilot EF-2000 koji je za razliku od svog britanskog kolege, izvukao maksimum iz svog aviona. Takođe, odličan nastup na koji je publika već naviknuta, imala je italijanska akro-grupa ‘’Frecce Tricolori’’ koja je i nagrađena. Francuski demo team Couteau Delta / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Vrlo lep i zanimljivi letački program sa mnoštvom taktičkih manevara i zbijenim formacijama imao je francuski Couteau Delta team na dva Mirage-2000D. Pilot francuskog Rafala C u specijalnoj šemi farbanja izveo je solo program / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Dva francuska Rafala M prikazala su između ostalog i blisku manevarsku vazdušnu borbu / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Francuzi su poslali i specijalno ofarbani Rafale C koji je imao solo program dok su dva mornarička Rafala M simulirala operacije na nosaču aviona kao i blisku manevarsku vazdušnu borbu. Miljenik publike, pilot belgijskog F-16 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Veoma zastupljeni kako na zemlji tako i u vazduhu bili su borbeni avioni F-16 i F/A-18. Standardno dobri i atraktivni bili su demo timovi na F-16 iz Poljske, Grčke, Belgije i Turske. Poljski pilot pokazao je za ovaj tip aviona neobično kratko sletanje uz primenu kočećeg padobrana, Belgijanac je bio miljenik publike a za mnoge je spektakularan bio Solo Turk. Švajcarska formacija, akro grupa na avionima PC-7 u društvu F/A-18 / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Švajcarski F/A-18 leteo je osim u solo nastupu i u formaciji sa akro-grupom PC-7 team, finski pilot Horneta je prvog dana aeromitinga nagrađen za najbolji displej dok je najinteresntnije izgledao kanadski F/A-18 koji je specijalno ofarban za ovogodišnju letačku sezonu. Jednu od najzanimljivijih šema farbanja na RIAT-u 2018 imao je kanadski Hornet / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Nastup finskog pilota obilovao je brisanjcima a Kanađanima se desio peh, avion u specijalnoj šemi farvbanja je oštećen pa je u nedelju leteo rezervni standardno ofarbani avion. Posada britanskog Činuka vozi helikopter po pisti na zadnjim točkovima / Foto: Branislav Milošević, Tango Six Od helikoptera koji su leteli treba istaći RAF-ov Chinook Display team čija je posada prikazala kretanje helikoptera Chinook po pisti na zadnjim točkovima i već ustaljeno mahanje publici nakon završenog nastupa. Višenamenski helikopter NH90 RV Finske / Foto:Branislav Milošević, Tango Six Živojin BANKOVIĆ

Nakon jučerašnjih ozbiljnih priča i suštinske brige za budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva danas nam dolazi nešto bizarno i izuzetno zabavno. Akteri su, sa jedne strane, konglomerat „namenske“ industrije državno preduzeće Jugoimport SDPR a sa druge Amerikanac Kris Beskar i njegova kompanija Stavati Erospejs. Da se radi o privatnom sektoru i da se strastveni kreativci igraju sa viškom svoga vremena sve što sledi bilo bi zabavno ali budući da je u priči i jedna ozbiljna, državna institucija koja je nosilac razvoja celokupne vojne industrije u Srbiji i koja je tesno povezana sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, onda je u javnom interesu da se rekonstruiše nešto što očigledno poprima dimenzije jednog od zabavnijih Spilbergovih ostvarenja. Upoznajte „Catch me if you can“ karaktera iz pravog života, ovlašćenog da promoviše prodaju gotovo celokupnog inventara srpske vojne avijacije ali i njegovu istoriju koja se graniči sa bizarnim i postavlja pitanje: zbog čega su ozbiljni ljudi iz SDPR-a ušli u saradnju sa njim na toliko zvaničnom nivou? „Rešiti“ Utvu Utva iz Pančeva nesuđeno je postala „žrtva“ ove komedije ali iz jednog mnogo ozbiljnijeg razloga. Preuzimanjem najveće srpske fabrike aviona (druga bi uskoro trebalo da se preseli u Jagodinu) SDPR je ušao u vazduhoplovni biznis i kao proizvođač. U pitanju je pozitivan razvoj događaja imajući u vidu da je Utva projektom Laste i saradnjama sa drugim domaćim i inostranim proizvođačima lagano počela da se stabilizuje. Započeti su projekti i van proizvodnje letelica a uskoro ćemo imati i probni let novog/starog projekta aviona Sova. SDPR već više od godinu dana ozbiljno radi na želji da Utvu aktivira, donese joj nove projekte i mušterije. Ništa neobično, štaviše veoma pohvalno. Međutim, umesto da izveštavamo o napornom „rešavanju“ situacije u Utvi i prenosimo vam pozitivne vesti, iskočila je bizarna pojava u vidu Amerikanca Krisa Beskara koja preti da sroza reputaciju SDPR-a. Kako smo već izvestili, Stavati i Utva su u aprilu ove godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim su se kao ciljevi naveli i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavati letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu. Zatim je saradnja „konkretizovana“ u junu i najinteresantniji argument koji sam mogao da čujem iz SDPR-a, kao opravdanje ovakvog aranžmana, bio je da „Stavati učestvuje u T-X programu i da je zbog toga bitan igrač“. View image on Twitter Twitter Ads info and privacy Prilično kontroverzna odluka, poput drugih sličnih koje će uslediti i koje su se dešavale godinama ranije. Da li je menadžment SDPR-a znao za Beskarovu prošlost i da li se potrudio da svog novog partnera podrobnije istraži ne znamo ali pronašli smo toliko „crvenih zastava“ da bi njegova „poslovna istorija“ i kredibilitet ako se ikada dokažu bile astronomske slučajnosti. Novi momenti Naslovna fotografija na ličnom sajtu Krisa Beskara Najnovija sekcija na sajtu Stavatija zove se „Military Aerospace“ i zapravo je opis aktivnosti tzv. „Military Aerospace Division“ kompanije. Pročitajte tekst sa pažnjom. Dakle, kompanija Stavati nudi na prodaju skoro svaku letelicu iz asortimana kako Utve tako i srpskog RV i PVO i po svemu sudeći imovine Ministarstva odbrane koja je trenutno parkirana u Muzju vazduhoplovstva. Letelice od kojih neke postoje, neke su bile zamišljene kao razvojni predlozi dok neke uopšte ne postoje na način na koji su opisane. Beskar za nepostojeće projekte navodi da su „raspoloživi za isporuku u 2017. godini“ i tako kompanija Stavati nudi: Lastu. Koju je Beskar preimenovao u „SM-95“ i za koju tvrdi da je „raspoloživa odmah“. Budući da ne postoje raspoložive Laste u Utvi i da se jedini primerci nalaze u višegodišnjem uvođenju u naoružanje RV i PVO postavlja se pitanje da li bi SDPR i Ministarstvo odbrane uzeli te letelice i prodali ih Beskarovim kupcima? Zatim tu su turboprop i light attack opcije Laste (dakle nude se tri verzije), SM-4 Super Galeb, SM-5 Super Galeb i SM-22 Super Orao. Kris Beskar je do sada samo crtao fantasy projekte a sada za nepostojeće letelice iz Srbije tvrdi da su ili spremne za isporuku u ovoj godini ili spremne za proizvodnju a isporuku u sledećoj. Za Super Orao tako kaže da je sa Motor Sič AI-322-30F pogonskom grupom, HOTAS-om i „staklenim kokpitom“ spreman za „trenutnu proizvodnju“ i „isporuku u 2018. godini. Avion po brošuri koju je sam napravio(bez pitanja uzeo fotografiju Dimitrija Ostojića) košta 20 miliona dolara. Vratimo se na početak Kris Beskar, kako piše na njegovom ličnom bio-sajtu, je „otac, mislilac, umetnik, avijatičar, preduzetnik, industrijalista, fizičar, futurista i inženjer“. I dok bi većini bilo dovoljno jedno površno skrolovanje kroz gomilu hiperbola koje je Beskar pisao o sebi u trećem licu, ljudima iz SDPR-a je izgleda sve bilo na mestu. Jer siguran sam, proverili su ga temeljno. U toj proveri mogli su da vide da tvrdi da je projektovao (zapravo samo nacrtao u prilično efektnim renderima) preko 20 letelica. Nikada ni jedan projekat nije realizovao, nikada ništa nije proziveo ali je očigledno imao dar da od sebe napravi priču i proda je naivcima. Beskar je osnovao „Stavatti Aerospace“ o kojem govori kao da je u pitanju tim ljudi što je prilično sumnjivo kako smo se kasnije uverili. Tvrdi da je „projektovao“ (negde i „proizveo“) preko 20 letelica: od jurišnika, COIN jurišnika, lovaca, taktičkih transportera. „Razvijao je i proizvodio“ i letelice za generalnu avijaciju, osnovao više kompanija unutar Stavati grupe i van nje a šlag na tortu je tvrdnja iz njegove autobiografije da je „pionir u inovativnim rešenjima u kontroli visokih temperatura u Hidrogensko-Boronskoj fuziji što je osnova za međuplanetarne i međuzvezdane letelice sa ljudskom posadom“. Ispostavilo se da je Beskar decenijama ranije pokušavao da raširi svoju imperiju i malo je reći da je bio aktivan. Najraniji trag je iz 2003. godine i ni manje ni više je u pitanju „laserska puška“. Beskar, inače fan naučne fantastike (logično) napravio je projekat laserske puškekoji je privukao pažnju novinara. Posle kraćeg istraživanja proglašen je prevarantom uz bisere kao što je tvrdnja da ima 60 zaposlenih da bi na insistiranje novinara da lupa gluposti priznao da ih je tada bilo samo troje i da su radili pro bono. Kompanija mu se te 2003. godine pored proizvodnje aviona bavila i prodajom muzičkih instrumenata – gajdi. Pronašli smo svedočanstvo iz 2005. godine gde pokušava da proda nepostojeću letelicu kupcu, doduše po fer uslovima – kada ona poleti. Letelica nikad nije poletela a neduđeni klijent piše kako mu je čudno da je neko toliko zaludan da raširi priču o nečemu što je okarakterisao kao „prevara“. Megalomansko preterivanje sa još jednim entitetom nazvanim „Stavatti Heavy Industries“donelo mu je više komentara, naravno negativnih. Institucionalizovanje Iako skoro nikada ništa nije napravio od onoga što je usnio i nacrtao, Kris je na izvanredan način iskoristio dve prilike vezane za američko Ministarstvo odbrane i Ratno vazduhoplovstvo i tako sebi obezbedio intenzivno medijsko pokrivanjekoje je verovatno i „upecalo“ menadžment SDPR-a. Verovali biste nekome ko tvrdi da ovako nešto može napraviti? Stavati SM-39 „Razor“ Naime, Beskar je sebe nametnuo kao učesnika na projektima T-X – avion za obuku nove generacije za američko RV i OA-X – jurišni avion nove generacije koji bi trebalo da zameni legendarni A-10. Prijava za učešće na ovakvim projektima je otvorena za sve (koji imaju dozvolu za proizvodnju i izvoz naoružanja, kao i administrativna odobrenja – što je Stavati sve posedovao) ali sam taj čin ne dokazuje kredibilitet aplikanta. Kao što je većina američkih medija iz industrije sa podsmehom i primetila, više puta. Međutim, klasični mediji, opčinjeni maštovitim crtežima koji podsećaju na Star Wars letelice dali su Beskaru gas i bio je svuda. Na mnogo više lokacija nego ostale prijavljene kompanije koje su zapravo imale fizičke projekte. Srbija Beskar je tek ove godine otkrio tviter i očigledno ga sam vodi pišući o sebi u trećem licu. Verovatno oduševljen da mu je prošla priča sa SDPR-om, a ne bi li kredibilizovao svoju širu piramidalnu šemu „projekata i aktivnosti“, na tviteru je objavio i ugovor za srpskom kompanijom. Direktor Jugoslav Petković je tako potpisao ugovor sa neuspelim proizvođačem laserkih pušaka i aviona o strateškom partnerstvu. Prema ovom ugovoru dve kompanije radiće sve i svašta a blamantan deo za srpsku kompaniju je onaj poslednji. Twitter Ads info and privacy SDPR je ugovorom ovlastio Beskara kao zastupnika u promociji svih aktivnosti u domenu projektovanja i proizvodnje vazduhoplova. Kako Tango Six saznaje iz više izvora iz SDPR-a ali i drugih naučno-proizvodnih institucija srpske vazduhoplovne industrije, gotovo svaki naš vazduhoplovni inženjer koji je prisustvovao sastanku sa Beskarom savetovao je menadžmentu da se on zaobiđe u širokom luku. Žargonski rečeno, provalili su ga. Ipak, menadžment je nastavio sa saradnjom. Tango Six je više puta kontaktirao Beskara za komentar ali on nije odgovarao na postavljena pitanja u vezi sa saradnjom sa SDPR-om već je konstantno naglašavao u kojoj se sve zemlji nalazi i zbog kog sve „važnog sastanka ne stiže“. Istina, u poslednje vreme je bio prilično aktivan, išao je po svetu i potpisivao ugovore ili dogovore sa svima o svemu – 1,2,3. Fool me twice… Kris Beskar je više od interesantne pojave. Očigledno je reč o fascinantnoj ličnosti sa velikom energijom i resursima da svoju kreativnost izrazi na načine za koje bi „normalna“ osoba rekla da su previše. Na javnim Flickr fotografijamanjegove nekadašnje saradnice vidi se dobroćudan zanesenjak koji očigledno ima misiju da u životu postigne nešto veliko i to kroz vazduhoplovstvo. Pojava o kakvoj smo već gledali tipske filmove ili neshvaćeni genije čije vreme tek dolazi? Malo je verovatno da će uspeti da napravi bilo kakvu materijalnu štetu SDPR-u i Utvi. Pojedini iz ovih kompanija komentarišu i „da ga treba pustiti da proba, da nešto možda i uradi“. Međutim, šteta po reputaciju ionako posustale domaće vazduhoplovne industrije već je napravljena. Jer kao što Beskar dobro i zna, kada nemaš ništa možeš uvek graditi neku priču. Problem je što nama treba pozitivna, kredibilna i neprevarantska priča. Njemu je dovoljno rukovanje sa zvaničnicima, da može da objavi ugovor što pre na tviteru i da tako nastavi sa kredibilizacijom svoje agende. Ili je SDPR bio toliko očajan da pokrene stvari, pre svega oko Utve, ili nisu dovoljno dobro proverili svog poslovnog partnera ili im jednostavno ništa od gore navedenog ne deluje kao čudno, sumnjivo ili nemoguće i jednostavno se nadaju da neko ko ima toliki „pristup američkom i svetskom tržištu“ nešto može uraditi. Videćemo. Petar VOJINOVIĆ

Pitanje slobode čoveka jedno je od ključnih pitanja kojim se bave mislioci različitih struka i opredeljenja otkad je čoveka i mišljenja. Mora se priznati da uz sva ograničenja postavljena na rođenju, ograničenja koja donosi fizičko telo kao takvo, zatim ona koja nameću mesto i vreme rođenja, ekonomska situacija roditelja i slično, dete u trenutku rođenja ima nebrojeno više mogućnosti nego što će svojim životom ostvariti. Broj mogućnosti se, iz dana u dan, smanjuje. Naravno, u drugom smislu i povećava, rastom i razvojem određenih sposobnost. Upravo je o tome i reč – do razvoja određenih sposobnosti stiže se odabirom, svesnim odbacivanjem nekih mogućnosti i sposobnosti, a zatim ulaganjem truda, vežbom, učenjem. Taj odabir dugi niz godina vrši roditelj. Primer – svako je od nas u stanju da uvežba pisanje i crtanje ne samo obema rukama, nego i nogama. No, onima koji su se rodili bez ikakvih fizičkih nedostataka, ove veštine su nepotrebne za nesmetano funcionisanje u svetu, sve što je potrebno je pisanje i crtanje jednom rukom. Dete pored crtanja i pisanja, istovremeno, savladava čitav niz drugih, za njega isto komplikovanih veština, kao što su samostalno oblačenje, vezivanje pertli, ponašanje u saobraćaju, samostalno obedovanje, sposobnost za pažljivo praćenje nastave i učestvovanje u traženim aktivnostima u vrtiću ili školi. Sve to traži njegovo stalno angažovanje, kome se ono u izvesnom smislu i opire, jer mu oduzima vreme od igre i zabave. U to ime, roditelj, koji ulaže veliki rad i strpljenje da ga svim tim „veštinama“ nauči, neće uvoditi još i dodatne, nepotrebne veštine, kao što je crtanje nogama, pre svega zato, jer te veštine detetu ne mogu obezbediti ni bolje snalaženje, ni izvesnu samostalnost, ni priznanje okoline. Sviranje violine takođe nije aktivnost koja je detetu neophodna za pravilan razvoj i samostalno snalaženje. No, sviranje violine je društveno priznata aktivnost, njome dete sebi može obezbediti divljenje okoline, utoliko će neko od roditelja svom detetu ponuditi violinu u nekom trenutku.

Plivajući zamajac je među vozačima toliko omražen, da se u oglasima za prodaju automobila često u opisu kao prednost stavlja „nema plivajući“. Stvar je u tome što njegova zamena može da bude vrlo skupa, a mnogima se pokvari relativno brzo nakon kupovine vozila. Objasnimo stoga čemu služi, kako radi, zašto se kvari i zašto je zamena toliko skupa? Da bismo stigli do plivajućeg zamajca, krenimo od samog motora. Smeša goriva i vazduha koja eksplodira u cilindru gurne klip na dole. Klip zatim gura klipnjaču, a ona zahvaljujući tome što je vezana za posebno koleno na kolenastom vratilu, okreće kolenasto vratilo, koje nazivamo i radilicom. Isto to naizmenično rade svi klipovi, kao što možete da vidite na ovoj animaciji ispod: Dakle, na radilicu ne deluje konstantna sila koja je tera da se okreće, već praktično dobija udare koje nakon eksplozije u cilindru sa klipa prenosi klipnjača. Stoga se javljaju vibracije i nemiran rad motora. Da bi se dobilo ravnomernije okretanje radilice, tj. da bi se „ispeglali“ udari klipova, na kraj radilice se postavlja zamajac. On praktično funkcioniše kao teg koji svojom masom ne dozvoljava nagle promene u brzini okretanja radilice. Što je zamajac teži, to bolje obavlja svoj zadatak, ali ni tu ne sme da se preteruje zato što se onda javljaju drugi problemi - npr. motor bi imao više muke prilikom ubrzavanja. Lamela Na zamajac se naslanja frikcioni disk – lamela, koju možete da vidite na slici ispod. Spoljašnji prsten (sivi deo), tj. frikcioni deo lamele naslanja se na zamajac - on konstantno ostvaruje pun kontakt sa zamajcem, bez obzira da li je menjač u nekom stepenu prenosa ili u neutralnom položaju i dok motor radi vrte se istom brzinom. Kada pritisnemo papučicu kvačila, mi u stvari razdvajamo lamelu i zamajac, što nam omogućava da promenimo stepen prenosa u menjaču. Kada puštamo papučicu kvačila, dolazi do ponovnog kontakta frikcione površine lamele i zamajca. Da bi se uspostavljanje kontakta i izjednačavanje brzine njihovog okretanja obavilo što mirnije, dolazi do određenog proklizavanja između frikcione površine lamele i zamajca, a i sam frikcioni prsten ima dva sloja između kojih se nalaze amortizacioni elementi. Kako bi se ovaj proces obavio uz još manje vibracija ili trzanja, sama lamela ima posebnu konstrukciju. Vidite li zelene opruge u središnjem delu lamele na gornjoj slici lamele? Te opruge služe da ublaže vibracije prilikom rada u leru (prazan hod), prilikom oštrog ubrzavanja ili kočenja motorom. Naime, lamelu čine dve celine: Spoljašnji prsten, tj. deo sa frikcionom površinom koja naleže na zamajac Manji deo u sredini, sa otvorom sa zupcima kroz koji prolazi osovina koja ide u menjač Ove dve celine mogu u određenoj meri da se pomeraju jedna u odnosu na drugu, a pomeranje ide upravo preko tih opruga. Dakle, opruge nisu tu samo za ukras, već se u stvari preko njih posredno prenosi sila sa frikcione površine na osovinu koja ide ka menjaču. Kakve ovo veze ima sa plivajućim zamajcem? Razvojem novih tehnologija koje su omogućile da motori mogu da, što je naročito slučaj kod savremenih turbo dizel motora, veoma brzo i „oštro“ razviju veliki obrtni moment pri malom broju obrtaja, došlo je do potrebe da se nađe način za obuzdavanje navale tolikog obrtnog momenta, pošto dolazi do ogromnog opterećenja svih komponenti u sistemu prenosa snage/obrtnog momenta iz motora na točkove. Stoga su konstruktori razvili zamajac sastavljen iz dva dela, međusobno povezana oprugama, slično sistemu koji se koristi kod lamele. Naziva se plivajući ili dvomaseni zamajac, pošto ima dve „mase“ (na engleskom „dual-mass flywheel“. Primarni deo plivajućeg zamajca je veliki disk sa zupcima na spoljašnjem delu (kao na klasičnom zamajcu). Sa njegove unutrašnje strane nalaze se kružni kanali u kojima su dve opruge. Preko te dve opruge sila se sa primarnog prenosi na sekundarni disk plivajućeg zamajca, na koji se naslanja lamela. Upravo zahvaljujući oprugama amortizuju se vibracije prilikom startovanja i zaustavljanja motora, prilikom njegovog rada, ali se i ublažavaju sile koje nastaju kod oštrog davanja gasa ili usporavanja motorom. Uprošćeno rečeno, imamo dva zamajca, pri čemu se sila sa jednog na drugi prenosi oprugama koje amortizuju vibracije i udare. Ova animacija može to mnogo bolje da objasni: Postoje i komplikovanije verzije Pošto su zahtevi vozača za što tišim i „mirnijim“ automobilima sve veći, proizvođači plivajućih zamajaca konstantno rade na unapređenju ovog sistema. Tako danas imamo naprednije vrste plivajućih zamajaca, ali objašnjavanje njihovog funkcionisanja bi oduzelo mnogo prostora. Koliko može da traje plivajući zamajac? Od 150 do 200 hiljada kilometara, ali to u velikoj meri zavisi i od načina vožnje. Po nepisanom pravilu, originalni plivajući zamajac trebalo bi da traje mnogo duže od zamenskih verzija. Zbog niže cene, uglavnom se ugrađuju zamenski. Kao i kod svih drugih skupih delova na automobilu, postoje razne predrasude o njegovom roku trajanja, pošto ne znate koliko je u stvari kilometara automobil prešao (skidanje kilometraže), ne znate kada je zamenjen plivajući, kako je auto vožen pre nego što ste ga vi kupili, itd. Na njegovu trajnost može da utiče čak i nepravilan rad motora, pa plivajući zamajac trpi veći stres, tj. mora da amortizuje više vibracija. Nenamerno gašenje motora prilikom kretanja iz mesta takođe izaziva snažne udare na zamajac. „Potapanje“ papučice gasa, kada pri malom broju obrtaja pritisnete papučicu gasa „do daske“ nikako mu ne prija i ukoliko to često radite, naročito ako je reč o snažnom motoru sa velikim obrtnim momentom, plivajućem zamajcu će brzo doći kraj. Dakle, ako vozite normalno i sve komponente vezane za plivajući zamajac su ispravne, on može da traje zaista dugo. Međutim, ukoliko ga zlostavljate, životni vek može da mu bude izuzetno kratak. Koji su simptomi pokvarenog plivajućeg zamajca? U zavisnosti od toga koliko je istrošen i u kakvom su stanju razne komponente u njemu, naročito opruge, na kvar plivajućeg zamajca mogu da ukažu sledeći simptomi: zveckanje, pojačane vibracije i lupanje u leru stresanje i udari prilikom startovanja i gašenja motora trzanje i lupanje prilikom kretanja ili jačeg dodavanja gasa Nivo buke i stresanja se menja sa različitim brojem obrtaja prilikom dodavanja i puštanja gasa, pritiskanja i puštanja kvačila: „Lažni“ simptomi Neretko se slični simptomi javljaju kada „ode“ nosač motora, pa prvo treba proveriti nosače motora. I kvar nekih drugih delova može da navede vozača da pomisli da je reč o kvaru plivajućeg, iako je on sasvim ispravan. Stoga je možda pametno posetiti dva ili tri servisa pre odluke da se menja zamajac, kako se ne bi desilo da plaćate nepotrebnu popravku. Kako sačuvati plivajući zamajac? Ne „potapajte“ papučicu gasa pri malom broju obrtaja. Ako nekoga pretičete, obavezno ubacite menjač u niži stepen prenosa i obavite to u višim obrtajima, iako znate da on sasvim lepo „povlači“ i sa malog broja obrtaja. Nemojte ni generalno da vozite na suviše malom broju obrtaja – drugim rečima, ako vam se pojavljuju one strelice (na instrument tabli) da prebacite u viši stepen prenosa zbog ekonomičnije vožnje, ne morate baš slepo da ih pratite. Ne držite pritisnuto kvačilo dok čekate zeleno na semaforu, u koloni, na usponu i u sličnim situacijama. Ne „potpisujte“ auto, ne driftujte i slično. Ne kočite motorom pri visokim obrtajima pred krivinu kao da vozite trke. Da li i benzinci imaju plivajući zamajac? Neki imaju, i to već dugo, a sve ih je više i više. Naime, zbog trenda da se smanjuje radna zapremina motora bez žrtvovanja performansi, turbo benzinci polako ali sigurno potiskuju atmosferske benzince. Gde je turbo punjač, tu je i veći obrtni moment na nižem broju obrtaja, pa se javljaju isti problemi kao kod dizelaša, mada u mnogo manjoj meri; bar tako pokazuju dosadašnja iskustva. Da li je neophodno menjati plivajući čim se primete prvi simptomi kvara? Ako su simptomi blagi, neki majstori će vam reći da može još tako da se vozi dok se ne pogoršaju, a tada više ne treba čekati. Sa druge strane, čim počnu blagi simptomi, navodno neće proći mnogo vremena dok mu definitivno ne dođe kraj, mada i to u velikoj meri zavisi od načina vožnje. Stoga je najbolje ne odlagati zamenu, pošto neispravan plivajući zamajac utiče negativno i na druge delove, a u ekstremnim slučajevima može da pukne radilica, što sa sobom nosi čitav niz drugih delova koji stradaju... Koliko košta zamena plivajućeg zamajca? Uglavnom „mnogo“ stotina evra, sve do hiljadu i više, u zavisnosti od toga da li ugrađujete originalan deo u ovlašćenom servisu ili zamenski u neovlašćenom. Nećemo navoditi konkretne primere, pošto cene mogu da se razlikuju i po više stotina evra za određeni model. Da li plivajući zamajac može da se remontuje? Može. Postoje dve opcije. Prva je da odete u ovlašćeni servis i pitate da li postoji mogućnost da kupite polovan, remontovan plivajući zamajac, pri čemu biste ostavili svoj stari i koliko bi to koštalo. Za neke marke automobila to može da se uradi, za neke ne može... Druga opcija je da odete u neki servis koji se bavi remontom. Recimo da je cena oko 200 evra, u zavisnosti od toga gde se radi, šta treba da se uradi i slično. Treba uzeti u obzir i garanciju koja se daje na remontovan plivajući zamajac. Naravno, osnovno pitanje je u kakvom je stanju zamajac i može li uopšte da se remontuje. Ugradnja običnog zamajca umesto plivajućeg? Ovu temu ćemo obraditi u sledećem tekstu, pošto je sve više vozača koji umesto plivajućeg zamajca ugrađuju poseban fiksni, koji svojom konstrukcijom „imitira“ plivajući. Dragan Romčević Извор: https://beta.polovniautomobili.com/auto-vesti/saveti/kako-radi-plivajuci-zamajac-najveci-neprijatelj-vlasnika-dizelasa.php