Претражи Живе Речи Утехе

Feng Wang, direktor kineske kompanije Šangdong Linglong leteo je juče u Galebu G-2A Aerokluba „Galeb“. Ovo zadovoljstvo koštaće ga skoro 800 miliona evra u naredne dve godine. U pitanju je, najverovatnije, najskuplji let u istoriji srpske generalne avijacije. Ne, nije u pitanju prvoaprilska šala. Gospodin Feng gotovo sigurno ne bi mogao da leti nešto slično u Kini. Ne toliko zbog činjenice da je u pitanju oldtimer, već zbog toga što u Kini generalna avijacija gotovo da ne postoji. Investiranjem u Srbiju neplanirano je dobio i možda najuzbudljiviji bonus. Aeroklub „Zrenjanin“ i aerodrom Ečka za dve godine biće prve komšije najvećoj grinfild investiciji koja je ikad stigla u Srbiju. Iznos investicije domaći mediji procenjuju na 800 miliona evra. Kompanija Šangdong Lingdong od države je dobila 96 hektara zemljišta na kojem će, u okviru Slobodne zone Zrenjanin, podići fabriku površine 500.000 kvadratnih metara u kojoj će proizvoditi automobilske gume. „Kineska invazija“ na Zrenjanin, prema najavama državnih službenika, obuhvatiće i izgradnju auto-puta „punog profila“ do Beograda. Buduće komšije oduševljeno iskusili opcije za buduće tim bildinge na aerodromu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Pre nego što i Cesna postane kineska, jedan Insta momenat / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Prve komšije buduće fabrike biće korisnici aerodroma Ečka. Od skora pod novom upravom, Aeroklub „Zrenjanin“ planira da iz korena revitalizuje jedan od najaktivnijih „manjih“ aerodroma u državi. Ne znajući šta se planira već više od dve godine na njivi pored, vest da će uskoro biti komšije kompaniji koja je prošle godine „obrnula“ oko 2 milijarde dolara, inspirisala je letače na aerodromu Ečka. Upoznavanje komšija Do upoznavanja sa ljudima koji će zauvek promeniti izgled prilazne ravni u pravcu piste 15 došlo je na inicijativu prvog čoveka Aerokluba „Zrenjanin“ Vladimira Bulata. Dan nakon velike državne manifestacije polaganja kamena temeljca za novu fabriku, radnici, inostrani dobavljači i menadžment Linglonga pozvan je da na par sati poseti Ečku. Savršeno vreme, egzotična stajanka i pomoć prijatelja doprineli su da oko 400 gostiju doživi nešto čemu se nisu nadali. Nedeljna proba kapaciteta aerodorma Ečka pred pravi aero-miting? / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Priređen je mini aero-miting generalne avijacije, koju, kako sam napomenuo na početku, prosečan Kinez retko kad može iskusiti. Možemo zamisliti onda kako je kada se na uobičajeno prisustvo klipnih jednomotornih i dvomotornih letelica dodaju i dva mlazna, nekadašnja vojna, aviona. Letela su oba srpska Galeba G-2A (Aerokluba „Zrenjanin“ i Aerokluba „Galeb), Zlin 526F. Hepeningu je pomogao i Prince Aviation sa svoje tri Cesne 172 i dvomotornim Pajperom. Nekad zaboravimo koliko interesantna civilna raznovrsnost leti iznad Srbije / Foto: Petar Vojinović Gosti su se oduševljeno slikali u letelicama na stajanci i u hangaru, a događaj je počeo interesantnim iznenađenjenjem – skokom padobranca koji je za sobom vukao zastavu sa logom kompanije Linglong. Detalji Domaćini su se pobrinuli da se gosti iz Kine osete posebnim. G-2 racer YU-YAB (ako bi tako mogli da krstimo Galeba bez tip tankova) dobio je interesantan, privremeni, „nose art“. U pitanju je trkački broj 88. Broj 8 se u kineskoj kulturi smatra srećnim brojem. Dve muve jednim udarcem. Lep detalj za Kineze i slobodan trkački broj za Nevadu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Drugi detalj bio je poklon za direktora Linglonga – posebno izrađena „Fajerka“ sa njegovim name tagom. Sledeće je bilo pitanje za gospodina Wanga: da li želi da se provoza Galebom? Prihvatio je bez razmišljanja i ubrzo poleteo sa Vladimirom Bulatom u akro-zonu iznad aerodroma. Za nezaboravan utisak strancima iz Srbije zovite avijaciju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Direktor Linglonga u svojoj novoj jakni / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Cimanje Dugoročni cilj Aerokluba „Zrenjanin“, kako su rekli za Tango Six, je da se ukine praksa nekadašnjeg funkcionisanja i da se komercijalizuje upravljanje aerodromom Ečka kako bi se na održiviji način revitalizovale njegove aktivnosti. Novo rukovodstvo planira dodatna ulaganja u razvoj aerodroma a nadaju se da će uskoro sa Galebom učestvovati i na Rino er rejsu (Reno Air Race) u Americi. Svi ambiciozni, pa i preterano ambiciozni ciljevi kao što je Rino, počinju, naradoski rečeno, „cimanjem“. Velikim materijalnim ulaganjem pre izgleda da se bilo šta od uloženog povrati. Inoviranjm, kvalitetom i pažnjom o detaljima. Jučerašnja akcija zrenjaninaca savršen je primer kako svaka livada (sada su svi zvanično „aerodromi“) može preživeti. Ključ je u identifikovanju bliskih, gravitirajućih privrednika i kompanija. Njihovo privlačenje i animiranje može početi, na primer, na način koji definiše život na livadi – pozivom na letenje na lep nedeljni dan. Država ne zna da generalna avijacija postoji. Sve i da zna, u 21. veku više nema mesta za „država duradi nešto“ princip. Mala avijacija ne postoji i ne leti na entuzijazmu, ljubavi i tradiciji već jedino i isključivo uz pomoć para. Prepišite ovo što rade u Zrenjaninu, u pitanju je verovatno jedini recept za budućnost. Petar VOJINOVIĆ

I pored velikih političkih i ekonomskih problema u kome se nalazi Venecuela, spoljnih i unutrašnjih pritisaka koje trpi i koji dodatno komplikuju situaciju, ova država izvela je u periodu od 10. do 15. februara najveću vežbu oružanih snaga u svojoj istoriji. U vežbi pod nazivom ‘’Angostura-200’’ koja je održana povodom 200-godišnjice Kongresa Angostura na kome je 1819. godine u gradu Angostura proglašena nezavisnost Venecuele, učestvovali su svi vidovi i rodovi vojske, policija kao i tzv. Bolivarska odnosno narodna milicija koja broji oko 1,6 miliona ljudi. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro na sastanku sa vojnim vrhom pre izvođenja vežbe. Završne pripreme za vežbu započele su još krajem januara, predsednik Venecuele Nikolas Maduro održao je 22. januara sastanak sa predstavnicima komande oružanih snaga a tom prilikom je, osim što je najavio vežbu, rekao da će prilikom izvođenja vežbe biti uzeta u obzir iskustva iz prethodnih operacija i da će se proceniti scenariji mogućih pretnji zemlji. On je dodao i da tokom svog predsedničkog mandata planira da se uključi u jačanje vojne moći Venecuele. Osim toga Maduro je pre vežbe posetio i izvršio smotru svih najznačajnijih i najvećih vojnih jedinica koje su mesecima unazad imale pojačanu obuku i uvežbavanja za izvršenje svojih zadataka. ‘’Angostura-200’’ je počela u venecuelanskoj državi Miranda a glavni zadatak vežbe bio je razrađivanje mehanizma komandovanja i vođenja borbenih operacija u 8 strateških područija zemlje, 24 operativne zone odbrane i 4 zone mornaričke odbrane. Školski avioni Tukano i raketni sistemi Buk-M2E korišćeni su na vežbi “Angostura-200“. Nama posebno zanimljive bile su aktivnosti pripadnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane i ovom prilikom ćemo se usredsrediti na borbene mogućnosti ovog vida oružanih snaga Venecuele i pokušati da što približnije rekonstruišemo njegov inventar kao i formacijski sastav. Većina iznetih brojki je relativna a nema pouzdanih podataka o operativnosti i spremnosti jedinica. Udarne pesnica RV Venecuele, ruski višenamenski borbeni avioni Su-30MK2V “Flanker-G“. Počećemo svakako sa onim što je najzanimljivije a to su borbeni avioni kao i raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu. U inventaru se danas nalaze samo dva tipa borbenih aviona, ruski Su-30 i američki F-16. Venecuela je 2006. godine sa Rusijom potpisala ugovor vredan oko 1,6 milijardi dolara za isporuku 24višenamenska Su-30MK2V (verzija Su-30MK2 za Venecuelu). Osim aviona u paket je ušla obuka, rezervni delovi, logistika i naoružanje. Prva dva aviona isporučena su 29. novembra 2006, do kraja godine još dva, tokom 2007. godine 12 a još 8 je stiglo do jula meseca 2008. Prema dostupnim podacima nabavljeno je 150 raketa vazduh-vazduh R-73E malog dometa, 100 raketa vazduh-vazduh R-27R1 i ER1 srednjeg dometa kao i rakete vazduh-vazduh R-77AE takođe srednjeg dometa. Osim toga nabavljeno je 50raketa vazduh-zemlja H-29T, 50 protivbrodskih raketa H-31A i protivradarskih H-31P, 50 raketa vazduh-zemlja H-59ME ‘’Ovod’’, 200 vođenih bombi KAB-500Kr(tu su i školske KAB-500Kr-U) i veća količina nevođenih raketnih zrna i različitih vrsta nevođenih bombi. Pored naoružanja kupljeni su i sistemi za protivelektronska dejstva L005 “Sorbcija-S’‘. Na vežbi “Angostura-200“ posade aviona Su-30MK2V imale su bojevo gađanje protivbrodskim raketama H-31A. Na vežbi ‘’Angostura-200’’ posebno je bilo interesantno bojevo gađanje posada Su-30MK2V protivbrodskim raketama H-31A maksimalnog dometa do 70 km. Takođe na jednom od snimaka priprema za vežbu vidi se kako je sa jednog aviona odbačeno čak oko 7 tona bombi odnosno 28 fugasnih bombi FAB-250. 2015. u udesu je izgubljen jedan Su-30 tako da se danas koriste 23 aviona i to u sastavu 13. lovačke vazduhoplovne grupe “Libertador Simón Bolívar Leones“ koju čine 4 eskadrile i to 131. eskadrila “Cayaurima“, 132. eskadrila “Pumas/Yavire“, 133. eskadrila “Urimare“ i 137. eskadrila “Guaicaipuro“ koja nema aviona i osnovni zadatak joj je održavanje. Ova lovačka grupa nalazi se u vazduhoplovnoj bazi Luis del Valle Garcia u Barseloni. Druga jedinica koja leti na Su-30MK2V jeste 11. lovačka vazduhoplovna grupa “Diablos“ sa 33. eskadrilom “Halcones“ i 34. eskadrilom “Caciques“ u vazduhoplovnoj bazi “Capitan Manuel Rios Guarico“ u El Sombreru. RV Venecuele ima mogućnost dopune gorivom u vazduhu aviona Su-30, to je zadatak leteće cisterne Boeing 707-384C. Venecuelanski par aviona F-16 u letu iznad osmatračkog radara sistema S-300VM i pomoćnih vozila ruskih i kineskih osmatračkih radara. Američki F-16 se već dugo nalazi u naoružanju RV Venecuele. Ugovor za nabavku 24 aviona potpisan je još maja 1982. godine a za 500 miliona dolara je, u programu ‘’Peace Delta’’ nabavljeno 18 jednoseda F-16A Block 15 i 6 dvoseda F-16B takođe Block 15. Prvobitni planovi za nabavku čak 72 aviona nisu se ostvarili znog nedostatka finansijskih sredstava. Prvi avioni stigli su septembra 1983. a isporuke su završene 1984. Od naoružanja su tada kupljene rakete vazduh-vazduh ‘’Sidewinder’’’ malog dometa i to 75 AIM-9J i P-4 kao i 75 AIM-9L, klasične avio-bombe Mk 82, Mk 83 i Mk-84, bombe Mk 82 Snake Eye, kasetne bombe CBU-99 i 100, vežbovne bombe BDU-33, sedmocevne lansere LAU-131 nevođenih raketnih zrna kalibra 70 mm. Za svoje F-16 Venecuela je 2003. godine od Izraela za 7,5 miliona dolara kupila i 54rakete vazduh-vazduh Python 4 koje su isporučene 2004. Prethodno su takođe od Izraela 1997. godine kupljena 4 nišansko-navigacijska kontejnera Litening II. Kasnije su nabavljeni izraelski setovi Elbit Lizard koji se postavljaju na obične avionske bombe Mk 82 i Mk 84 kako bi one postale laserski vođene. Iz Izraela su stigle i sovetljavajuće bombe Natak. Do danas su se srušila tri venecuelanska F-16 od kojih jedan dvosed. Zbog američkog embarga smatra se da je od 21 aviona danas aktivno svega oko 10. Nalaze se u vazduhoplovnoj bazi El Libertador kod grada Maracay – Palo Negro u sastavu 16. lovačke vazduhoplovne grupe “Dragones“ koju čine 161. eskadrila “Caribes“ i 162. eskadrila “Gavilanes“. Interesantno je da su venecuelanski F-16 borbeno upotrebljeni u neuspelom puču 1992. godne kada su dva pilota topovima oborila tri aviona pučista i to dva laka jurišnika OV-10 i jedan školski EMB-312 “Tucano“. Avioni K-8W na jednoj od vežbi sletanja, baziranja i poletanja sa auto-puteva. U slučaju nekog ratnog sukoba kao laki jurišni avioni mogu poslužiti kineski mlazni školsko-borbeni avioni Hongdu K-8W “Karakorum“ koji su u RV Venecuele zamenili jurišnike OV-10 i lovce F-5. 2008. godine sklopljen je ugovor za 18 aviona, prvih 6 je stiglo marta 2010 a preostali avgusta iste godine. Postojali su planovi za nabavku još 22 aviona ali je potom 2014. naručeno samo još 9 primeraka koji su stigli 2016. U udesima su izgubljena tri aviona, jedan 21.7.2010, drugi 27.11.2012. godine i treći 26. jula 2013. Preostala 24 aviona danas leti u 12. lovačkoj vazduhoplovnoj grupi “Grifos“ koja ima dve eskadrile, 35. eskadrila “Panteras“ i 36. eskadrila “Jaguares“ u bazi LT Vicente Landaeta Gil, Barquisimeto. Još jedna jedinica koja leti na K-8W jeste 152. eskadrila “Avispones“ iz sastava 15. vazduhoplovne grupe za specijalne operacije u bazi Rafael Urdaneta, Maracaibo. Venecuelanski K-8W su osim kontejnera sa jednocevnim topom Norinco 23-2K Type 2K kalibra 23 mm koji se postavlja na podtrupni nosač, naoružani sa infracrveno samonavođenim raketama vazduh-vazduh PL-5E, 12-cevnim saćastim lanserima HF-20 nevođenih raketnih zrna Norinco Type 57-1kalibra 57 mm, bombama mase 100 kg i bombama LDPG-250-3 mase 250 kg. Školsko-borbeni avioni AT-27 Tukano. Za neposrednu podršku trupama na zemlji kao i protivpobunjeničku borbi (COIN) mogu se koristiti i brazilski školski avioni Embraer EMB-312 (T-27) “Tucano“. Prva 4 aviona isporučena su 15. jula 1986. i ukupno su nabavljena 32 aviona od toga 20školskih T-27 i 12 školsko-borbenih AT-27. Danas se koristi samo 19 Tukana i to u sastavu 14. vazduhoplovne grupe za obuku odnosno njene dve eskadrile, 142. eskadrili za osnovnu obuku i 143. eskadrili za taktičku obuku. Avioni se nalaze u vazduhoplovnoj bazi Mariscal Sucre, Boca del Rio. Avioni AT-27 mogu biti naoružani kontejnerima FN HMP sa mitraljezom kalibra 12,7 mm sa 250 zrna, sedmocevnim saćastim lanserima nevođenh raketnih zrna LAU-68 ili SBAT-70 kalibra 70 mm i sedmocevnim saćastim lanserima nevođenih raketa SBAT-127 kalibra 127 mm, osvetljavajućim bombama Natak, školskim bombama BDU-33 i klasičnim avio-bombama Mk 81 i Mk 82. Venecuelanski Mi-35M2 su nakon remonta 2016/2017. dobili novu, maskirnu šemu farbanja. Borbeno najmoćniji vazduhoplov venecuelanske Armijske avijacije jeste ruski desantno-jurišni helikopter Mi-35M. Venecuela je bila prvi naručioc nove generacije čuvenog Mi-24, 2005. potpisan je ugovor za isporuku 8 a 2006. za još dva helikoptera sa oznakom Mi-35M2 koji je u Venecueli nazvan ‘’Caribe’’. Isporuke su trajale tokom 2006. i 2007. godine a ovi helikopteri opremljeni su motorima VK-2500 dok je oprema za komunikaciju zapadne i južnoafričke proizvodnje. Tako se u njima nalaze HF radio uređaji Bendix-King KHF-950-10 ili KHF-1050, dva VHF radija KTR-908 i digitalni višefrekventni UHF/VHF radio Reutech ACR500. Mi-35M2 danas lete u sastavu 716. bataljona višenamenskih helikoptera ‘’Coronel Mauricio Encinoso’’, Armijske vazduhoplovne Komande u bazi Barinas kao i u 711. helikopterskom bataljonu u bazi ‘’Subteniente Nestor Arias’’, San Felipe. Helikopteri iz 711. bataljona su povremeno stacionirani u bazi ‘’Generalisimo Francisco de Miranda’’ na aerodromu Karakas – La Kalota. Nakon isteka resursa helikopteri su tokom 2016. prebačeni u Rusiju na remont a prva tri završena primerka koja su ujedno i modernizovana predata su 25. janaura 2017. Jedan helikopter izgubljen je u udesu koji se dogodio 4. februara ove godine. Venecuelanski helikopteri naoružani su kontejnerima UPK-23-250 sa dvocevnitm topom GŠ-23L 23 mm sa 250 granata, 20-cevnim saćastim lanserima B-8V-20nevođenih raketnih zrna S-8 80 mm i protivoklopnim raketama 9M120 ‘’Ataka-V’’. Kontejneri UPK-230 i lanseri B-8V-20 su deo naoružanja i transportnih helikoptera Mi-17V-5. Možna PVO Venecuele raspolaže sistemima srednjeg dometa S-125-2M Pečora-2M i Buk-M2E kao i sistemom velikog dometa S-300VM. Sve do 2008. godine artiljerijske i raketne jedinice za protivvazduhoplovnu borbu raspolagale su sa tehnikom veoma skromnih mogućnosti, uglavnom su to bili protivavionski topovi i raketni PVO sistemi malog dometa. U periodu od 2008. do juna 2014. godine iz Rusije su nabavljeni raketni sistemi koji su PVO Venecuele učinile najmoćnijom u Južnoj Americi. Tako je nabavljeno do 300 dvocevnih topova ZU-23/30M1-4 kalibra 23 mm, prema zvaničnim podacima čak oko 5000raketa lakog prenosivog raketnog sistema Igla-S, bar 11 baterija sistema S-125-2M“Pečora-2M“ srednjeg dometa sa 550 raketa V-601DE, tri diviziona sistema Buk-M2E sa 250 raketa 9M317E i tri baterije raketnog sistema velikog dometa S-300VM Antej-2500 sa 40 raketa 9M82M i 150 raketa 9M83M. PVO Venecuele je dobro umrežena i interisana, na fotografiji je jedan od komandno-informacionih sistema / Foto: CODAI Reforma organizacione strukture Objedinjene komande vazdušno kosmičke odbrane CODAI (Comando de Defensa Aeroespacial Integral) započela je juna 2014. i završena je 2016. godine stvaranjem pet brigada protivvazduhoplovne odbrane. U reonu grada Marakaibo nalazi se 19. brigada, u mestu El Sombrero 29. brigada, Karakasu 39. brigada, Barseloni 49. brigada, u Bolivaru 59. brigada a tu je i jedna brigada materijalno-tehničkog obezbeđenja. Svaka brigada u svom sastavu ima sredstva za radarsko otkrivanje i navođenje, protivavionsku artiljeriju i raketne sisteme. Pre kupovine navedenih PVO sistema u Rusiji venecuelanska vojska koristila je zapadne i izraelske protivavionske topove i raketne sisteme malog dometa. Od protivavavionske artiljerije tu su švajcarski jednocevni topobi Oerlikon GAM-B01 20/L90 kalibra 20 mm, izraelski dvocevni topovi TCM-20 Mk 5 20 mm, italijansko-švedski dvocevni Breda/Bofors 40/L70 kalibra 40 mm (36 topova isporučenih 1982-1983 kao deo odbrambenog sistema Guardian), francuski raketni sistemi Mistral-ATLAS (2001-2002. godine isporučeno 100 raketa), švedski raketni sistemi RBS-70 (1990-1991. godine stiglo 200 raketa verzije Mk I a 2000-2001. još 200raketa verzije Mk II), izraelski raketni sistemi Rafael ADAMS Barak III (2005-2006. tri sistema sa 40 raketa kao deo sistema PVO Defender), francuski laki mobilni raketni sistemi Roland 2 (6 sistema stiglo 1985-1986 sa 125 raketa) koji je međutim povučen iz upotrebe početkom 2000-tih. Zajedno sa PA topovima Breda/Bofors 40/L70 iz Holandije je 1981-1983. isporučeno i 18 radara za navođenje Flycatcher Mk I dok je 2005-2006. stiglo 3radara Flycatcher Mk II koji se koirste uz sistem Barak III. Od radara za otkrivanje niskoletećih ciljeva tu su još izraelski Elisra 2100H i holandski radari Reporterkoji zajedno sa elektrooptičkim senzorima Mirador idu uz raketne sisteme Mistral-ATLAS. Od Švedske su za podršku raketnih sistema RBS-70 2000-2001. nabavljena 4 radara Giraffe 75. Pre par godina kupljeni su kineski radari za otrkivanje niskoletećih ciljeva JZ/QF-612 koji su raspoređeni u jedinice koje koriste lake prenosive raketne sisteme Igla-S. Detalj sa vežbe “Angostura-200“, ljudstvo okupljeno oko osmatračkog radara JLY-11 kineske proizvodnje. Od osmatračkih radara su tokom 80-tih godina 20. veka nabavljeni jedan američki AN/TPS-43 1985. i dva AN/TPS-63 1982. godine. Potom su kupljeni ruski P-18-2da bi najnoviji radari stigli iz NR Kine i to 2006-2007. tri JYL-1 potom 2008-2009. još 7 a zatim 2010-2011. i tri radara tipa JY-11B. Venecuelanska vojska može koristiti i snimke sa satelita VRSS-2 nazvan ‘’Sucre’’ koji je lansiran iz Kine 9. oktobra 2017. godine. Video snimak bojevog gađanja posada aviona Su-30MK2V protivbrodskim raketama H-31A: Živojin BANKOVIĆ

Najčuvenije uvodne rečenice u istoriji književnosti „U početku beše reč“ glasi uvodna rečenica Svetog pisma koju ste sigurno čuli bezbroj puta do sada čak iako nikada niste otvorili Bibliju. Verujemo da ste upoznati sa citatima i iz sledećih 10 romana koja su na maestralan način otvorili neka od najboljih dela svetske književnosti. U slučaju da niste, nadamo se da će vas naša lista ubediti da posetite vašu lokalnu biblioteku i knjižaru i upoznate se sa ovim čuvenim romanima. 1. „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.“ - Lav Tolstoj Ana Karenjina 2. „Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest“ - Džordž Orvel 1984 3. „Danas je umrla mama. Ili možda juče. Ne znam.“ - Alber Kami Stranac 4. „Opšte je poznata činjenica da je bogatom neoženjenom čoveku žena preko potrebna“ – Džejn Ostin Gordost i predrasude 5. „Ako vas stvarno zanima sve ovo, verovatno ćete prvo hteti da saznate gde sam rođen, kakvo je bilo moje bezvezno detinjstvo, šta su moji radili u životu pre nego što su me dobili i još masu takvih gluposti a la David Koperfild, ali nisam baš raspoložen da se upuštam u te stvari.“ – Džerom Dejvid Selindžer Lovac u žitu 6. „Kad se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.“ – Franc Kafka Preobražaj 7. „Sva deca, osim jednog deteta, rastu.“ – Džejms Metju Bari Petar Pan 8. „Ja sam bolestan čovek… Zao čovek.“ – Fjodor Dostojevski Zapisi iz podzemlja 9. „Lolita, svetlo moga života, oganj mojih prepona. Greh moj, duša moja. Lolita: vrh jezika prelazi put od tri stupnja niz nepce da bi na trećem lupnuo o zube. Lo. Li. Ta.“ – Vladimir Nabokov Lolita 10. „Bila su to najbolja vremena, bila su to najgora vremena, bilo je to vreme mudrosti, bilo je to vreme ludosti, bila je to epoha vere, bila je to epoha neverice, bilo je to doba Svetlosti, bilo je to doba Tame, bilo je to proleće puno nade, bila je to zima puna očaja, imali smo sve pre nas, imali smo ništa pred nama, svi smo išli direktno u Raj, svi smo išli direktno na drugu stranu.“ – Čarls Dikens Priča o dva grada http://citymagazine.rs/clanak/10-najcuvenijih-uvodnih-recenica-u-istoriji-knjizevnosti

Nakon jučerašnjih ozbiljnih priča i suštinske brige za budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva danas nam dolazi nešto bizarno i izuzetno zabavno. Akteri su, sa jedne strane, konglomerat „namenske“ industrije državno preduzeće Jugoimport SDPR a sa druge Amerikanac Kris Beskar i njegova kompanija Stavati Erospejs. Da se radi o privatnom sektoru i da se strastveni kreativci igraju sa viškom svoga vremena sve što sledi bilo bi zabavno ali budući da je u priči i jedna ozbiljna, državna institucija koja je nosilac razvoja celokupne vojne industrije u Srbiji i koja je tesno povezana sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, onda je u javnom interesu da se rekonstruiše nešto što očigledno poprima dimenzije jednog od zabavnijih Spilbergovih ostvarenja. Upoznajte „Catch me if you can“ karaktera iz pravog života, ovlašćenog da promoviše prodaju gotovo celokupnog inventara srpske vojne avijacije ali i njegovu istoriju koja se graniči sa bizarnim i postavlja pitanje: zbog čega su ozbiljni ljudi iz SDPR-a ušli u saradnju sa njim na toliko zvaničnom nivou? „Rešiti“ Utvu Utva iz Pančeva nesuđeno je postala „žrtva“ ove komedije ali iz jednog mnogo ozbiljnijeg razloga. Preuzimanjem najveće srpske fabrike aviona (druga bi uskoro trebalo da se preseli u Jagodinu) SDPR je ušao u vazduhoplovni biznis i kao proizvođač. U pitanju je pozitivan razvoj događaja imajući u vidu da je Utva projektom Laste i saradnjama sa drugim domaćim i inostranim proizvođačima lagano počela da se stabilizuje. Započeti su projekti i van proizvodnje letelica a uskoro ćemo imati i probni let novog/starog projekta aviona Sova. SDPR već više od godinu dana ozbiljno radi na želji da Utvu aktivira, donese joj nove projekte i mušterije. Ništa neobično, štaviše veoma pohvalno. Međutim, umesto da izveštavamo o napornom „rešavanju“ situacije u Utvi i prenosimo vam pozitivne vesti, iskočila je bizarna pojava u vidu Amerikanca Krisa Beskara koja preti da sroza reputaciju SDPR-a. Kako smo već izvestili, Stavati i Utva su u aprilu ove godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim su se kao ciljevi naveli i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavati letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu. Zatim je saradnja „konkretizovana“ u junu i najinteresantniji argument koji sam mogao da čujem iz SDPR-a, kao opravdanje ovakvog aranžmana, bio je da „Stavati učestvuje u T-X programu i da je zbog toga bitan igrač“. View image on Twitter Twitter Ads info and privacy Prilično kontroverzna odluka, poput drugih sličnih koje će uslediti i koje su se dešavale godinama ranije. Da li je menadžment SDPR-a znao za Beskarovu prošlost i da li se potrudio da svog novog partnera podrobnije istraži ne znamo ali pronašli smo toliko „crvenih zastava“ da bi njegova „poslovna istorija“ i kredibilitet ako se ikada dokažu bile astronomske slučajnosti. Novi momenti Naslovna fotografija na ličnom sajtu Krisa Beskara Najnovija sekcija na sajtu Stavatija zove se „Military Aerospace“ i zapravo je opis aktivnosti tzv. „Military Aerospace Division“ kompanije. Pročitajte tekst sa pažnjom. Dakle, kompanija Stavati nudi na prodaju skoro svaku letelicu iz asortimana kako Utve tako i srpskog RV i PVO i po svemu sudeći imovine Ministarstva odbrane koja je trenutno parkirana u Muzju vazduhoplovstva. Letelice od kojih neke postoje, neke su bile zamišljene kao razvojni predlozi dok neke uopšte ne postoje na način na koji su opisane. Beskar za nepostojeće projekte navodi da su „raspoloživi za isporuku u 2017. godini“ i tako kompanija Stavati nudi: Lastu. Koju je Beskar preimenovao u „SM-95“ i za koju tvrdi da je „raspoloživa odmah“. Budući da ne postoje raspoložive Laste u Utvi i da se jedini primerci nalaze u višegodišnjem uvođenju u naoružanje RV i PVO postavlja se pitanje da li bi SDPR i Ministarstvo odbrane uzeli te letelice i prodali ih Beskarovim kupcima? Zatim tu su turboprop i light attack opcije Laste (dakle nude se tri verzije), SM-4 Super Galeb, SM-5 Super Galeb i SM-22 Super Orao. Kris Beskar je do sada samo crtao fantasy projekte a sada za nepostojeće letelice iz Srbije tvrdi da su ili spremne za isporuku u ovoj godini ili spremne za proizvodnju a isporuku u sledećoj. Za Super Orao tako kaže da je sa Motor Sič AI-322-30F pogonskom grupom, HOTAS-om i „staklenim kokpitom“ spreman za „trenutnu proizvodnju“ i „isporuku u 2018. godini. Avion po brošuri koju je sam napravio(bez pitanja uzeo fotografiju Dimitrija Ostojića) košta 20 miliona dolara. Vratimo se na početak Kris Beskar, kako piše na njegovom ličnom bio-sajtu, je „otac, mislilac, umetnik, avijatičar, preduzetnik, industrijalista, fizičar, futurista i inženjer“. I dok bi većini bilo dovoljno jedno površno skrolovanje kroz gomilu hiperbola koje je Beskar pisao o sebi u trećem licu, ljudima iz SDPR-a je izgleda sve bilo na mestu. Jer siguran sam, proverili su ga temeljno. U toj proveri mogli su da vide da tvrdi da je projektovao (zapravo samo nacrtao u prilično efektnim renderima) preko 20 letelica. Nikada ni jedan projekat nije realizovao, nikada ništa nije proziveo ali je očigledno imao dar da od sebe napravi priču i proda je naivcima. Beskar je osnovao „Stavatti Aerospace“ o kojem govori kao da je u pitanju tim ljudi što je prilično sumnjivo kako smo se kasnije uverili. Tvrdi da je „projektovao“ (negde i „proizveo“) preko 20 letelica: od jurišnika, COIN jurišnika, lovaca, taktičkih transportera. „Razvijao je i proizvodio“ i letelice za generalnu avijaciju, osnovao više kompanija unutar Stavati grupe i van nje a šlag na tortu je tvrdnja iz njegove autobiografije da je „pionir u inovativnim rešenjima u kontroli visokih temperatura u Hidrogensko-Boronskoj fuziji što je osnova za međuplanetarne i međuzvezdane letelice sa ljudskom posadom“. Ispostavilo se da je Beskar decenijama ranije pokušavao da raširi svoju imperiju i malo je reći da je bio aktivan. Najraniji trag je iz 2003. godine i ni manje ni više je u pitanju „laserska puška“. Beskar, inače fan naučne fantastike (logično) napravio je projekat laserske puškekoji je privukao pažnju novinara. Posle kraćeg istraživanja proglašen je prevarantom uz bisere kao što je tvrdnja da ima 60 zaposlenih da bi na insistiranje novinara da lupa gluposti priznao da ih je tada bilo samo troje i da su radili pro bono. Kompanija mu se te 2003. godine pored proizvodnje aviona bavila i prodajom muzičkih instrumenata – gajdi. Pronašli smo svedočanstvo iz 2005. godine gde pokušava da proda nepostojeću letelicu kupcu, doduše po fer uslovima – kada ona poleti. Letelica nikad nije poletela a neduđeni klijent piše kako mu je čudno da je neko toliko zaludan da raširi priču o nečemu što je okarakterisao kao „prevara“. Megalomansko preterivanje sa još jednim entitetom nazvanim „Stavatti Heavy Industries“donelo mu je više komentara, naravno negativnih. Institucionalizovanje Iako skoro nikada ništa nije napravio od onoga što je usnio i nacrtao, Kris je na izvanredan način iskoristio dve prilike vezane za američko Ministarstvo odbrane i Ratno vazduhoplovstvo i tako sebi obezbedio intenzivno medijsko pokrivanjekoje je verovatno i „upecalo“ menadžment SDPR-a. Verovali biste nekome ko tvrdi da ovako nešto može napraviti? Stavati SM-39 „Razor“ Naime, Beskar je sebe nametnuo kao učesnika na projektima T-X – avion za obuku nove generacije za američko RV i OA-X – jurišni avion nove generacije koji bi trebalo da zameni legendarni A-10. Prijava za učešće na ovakvim projektima je otvorena za sve (koji imaju dozvolu za proizvodnju i izvoz naoružanja, kao i administrativna odobrenja – što je Stavati sve posedovao) ali sam taj čin ne dokazuje kredibilitet aplikanta. Kao što je većina američkih medija iz industrije sa podsmehom i primetila, više puta. Međutim, klasični mediji, opčinjeni maštovitim crtežima koji podsećaju na Star Wars letelice dali su Beskaru gas i bio je svuda. Na mnogo više lokacija nego ostale prijavljene kompanije koje su zapravo imale fizičke projekte. Srbija Beskar je tek ove godine otkrio tviter i očigledno ga sam vodi pišući o sebi u trećem licu. Verovatno oduševljen da mu je prošla priča sa SDPR-om, a ne bi li kredibilizovao svoju širu piramidalnu šemu „projekata i aktivnosti“, na tviteru je objavio i ugovor za srpskom kompanijom. Direktor Jugoslav Petković je tako potpisao ugovor sa neuspelim proizvođačem laserkih pušaka i aviona o strateškom partnerstvu. Prema ovom ugovoru dve kompanije radiće sve i svašta a blamantan deo za srpsku kompaniju je onaj poslednji. Twitter Ads info and privacy SDPR je ugovorom ovlastio Beskara kao zastupnika u promociji svih aktivnosti u domenu projektovanja i proizvodnje vazduhoplova. Kako Tango Six saznaje iz više izvora iz SDPR-a ali i drugih naučno-proizvodnih institucija srpske vazduhoplovne industrije, gotovo svaki naš vazduhoplovni inženjer koji je prisustvovao sastanku sa Beskarom savetovao je menadžmentu da se on zaobiđe u širokom luku. Žargonski rečeno, provalili su ga. Ipak, menadžment je nastavio sa saradnjom. Tango Six je više puta kontaktirao Beskara za komentar ali on nije odgovarao na postavljena pitanja u vezi sa saradnjom sa SDPR-om već je konstantno naglašavao u kojoj se sve zemlji nalazi i zbog kog sve „važnog sastanka ne stiže“. Istina, u poslednje vreme je bio prilično aktivan, išao je po svetu i potpisivao ugovore ili dogovore sa svima o svemu – 1,2,3. Fool me twice… Kris Beskar je više od interesantne pojave. Očigledno je reč o fascinantnoj ličnosti sa velikom energijom i resursima da svoju kreativnost izrazi na načine za koje bi „normalna“ osoba rekla da su previše. Na javnim Flickr fotografijamanjegove nekadašnje saradnice vidi se dobroćudan zanesenjak koji očigledno ima misiju da u životu postigne nešto veliko i to kroz vazduhoplovstvo. Pojava o kakvoj smo već gledali tipske filmove ili neshvaćeni genije čije vreme tek dolazi? Malo je verovatno da će uspeti da napravi bilo kakvu materijalnu štetu SDPR-u i Utvi. Pojedini iz ovih kompanija komentarišu i „da ga treba pustiti da proba, da nešto možda i uradi“. Međutim, šteta po reputaciju ionako posustale domaće vazduhoplovne industrije već je napravljena. Jer kao što Beskar dobro i zna, kada nemaš ništa možeš uvek graditi neku priču. Problem je što nama treba pozitivna, kredibilna i neprevarantska priča. Njemu je dovoljno rukovanje sa zvaničnicima, da može da objavi ugovor što pre na tviteru i da tako nastavi sa kredibilizacijom svoje agende. Ili je SDPR bio toliko očajan da pokrene stvari, pre svega oko Utve, ili nisu dovoljno dobro proverili svog poslovnog partnera ili im jednostavno ništa od gore navedenog ne deluje kao čudno, sumnjivo ili nemoguće i jednostavno se nadaju da neko ko ima toliki „pristup američkom i svetskom tržištu“ nešto može uraditi. Videćemo. Petar VOJINOVIĆ