Претражи Живе Речи Утехе

Časopis Lanset: Devet miliona ljudi u svetu godišnje umre od zagađenja Beta, 18.5.2022. foto EPA/KOCA SULEJMANOVIĆ Prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Lanset, svake godine od zagađenja umre devet miliona ljudi, od čega 75 odsto umre od zagađenja vazduha, javio je danas CNN. Prema nalazima istraživanja, koje je objavio Lansetov Odbor za zagađenje i zdravlje, zagađenje je u celom svetu tokom 2019. izazvalo svaku šestu smrt, što je više od broja poginulih u ratovima i umrlih od malarije, HIV-a, tuberkuloze, droge, ili alkohola tokom te godine. Broj umrlih od zagađenja vazduha i hemijskog zagađenja porastao je za 66 odsto tokom protekle dve decenije. Prema istraživačima, uzroci su nekontrolisana urbanizacija, rast populacije i zavisnost od fosilnih goriva. „Uticaj zagađenja na zdravlje ostao je enorman, a najveći deo tereta nose zemlje sa malim i srednjim prihodima. Uprkos ogromnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim uticajima, prevencija zagađenja veoma je zapostavljena na spisku tema u vezi sa međunarodnim razvojem“, naveo je glavni istraživač Ričard Fuler. Prema istraživanju, više od 90 odsto smrti od zagađenja desilo se u zemljama sa niskim prihodima i srednjima primanjima koje nisu uspele da zagađenje odrede kao prioritet, poput Indije i Nigerije. Zemlje sa visokim primanjima uspele su da kontrolišu „najgore oblike zagađenja“. Posle zagađenja vazduha najviše života odnosi zagađenje vode, koje je tokom 2019. bilo uzrok 1,36 miliona prevremenih smrti. Sledi zagađenje olovom, pa opasnost od trovanja koje nose određena zanimanja. Novo istraživanje nadovezuje se na izveštaj Odbora iz 2015. godine, nastalog na osnovu podataka međunarodnog istraživanja Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju. Od 2015. do 2019. godine, smrtonosni uticaj zagađenja na svet nije opao, i predstavlja najveći faktor rizika za bolest i preranu smrt. U istraživanju se navodi da je „nedostatak adekvatne nacionalne ili internacionalne hemijske politike“ dodatno povećalo broj umrlih. „Jasno je da je zagađenje planetarna pretnja, i da njeni pokretači, raširenost i uticaj na zdravlje prelaze lokalne granice i iziskuju globalni odgovor“, rekla je Rejčel Kupka, koautor istraživanja i izvršna direktorka Globalne alijanse za pitanja zdravlja i zagađenja.

Za modernizaciju vojski šest država, Sjedinjene Američke Države odobrile su 190,7 miliona dolara pomoći, od čega je za četiri iz našeg regiona predviđeno 115,7 miliona. Bosna i Hercegovina dobit će 30,7 miliona, dok će po 30 dobiti Sjeverna Makedonija i Albanija, a Hrvatska 25 miliona dolara. Amerikanci će ovim sredstvima djelimično finansirati nabavku višenamjenskih helikoptera za Oružane snage BiH. Vojni analitičar Nedžad Ahatović pojašnjava da se radi o Programu ERIP (European Recapitalization Incentive Program), u okviru kojeg SAD želi da vladama šest zemalja pomogne da se riješe borbene tehnike istočnog porijekla. Zrakoplovni ešalon - Za BiH je predviđeno 30,7 miliona dolara, koji se uglavnom planiraju iskoristiti u modernizaciji zrakoplovnog ešalona. No, za razliku od drugih zemalja regiona čiji se vojni kapaciteti baziraju na opremu tzv. istočnog porijekla, BiH nema tih problema, jer je kroz program modernizacije "Opremi i obuči" iz 1997. godine dobila donaciju naoružanja i vojne opreme uglavnom zapadnog porijekla u vrijednosti od 250 miliona dolara. Zato BiH ima minimalne potrebe za zamjenom opreme istočnog porijekla - navodi Ahatović. Što se tiče zrakoplovnog ešalona, napominje da BiH u opremi ima 50 posto kapaciteta zapadne proizvodnje, piše Faktor. - Radi se o 14 američkih helikoptera Bell UH-1 Iroquois koji su došli kao donacija 1997. godine, a od kojih je operativno svega pet. Ostali su u nekim fazama generalnog remonta koji ide sporo zbog blokada u vezi sa modernizacijom OSBiH koju provode parlamentarci u oba doma iz entiteta RS, dok je jedna letjelica otpisana. Postojeća sredstva iskoristila bi se za nabavku dva višenamjenska srednja transportna helikoptera kako bi se zamijenili vremešni ruski helikopteri, jedan Mil Mi-8 i jedan Mil Mi-17. Najbolja zamjena bi bila zadnja varijanta srednjeg transportnog helikoptera Super Puma kojeg sada radi konzorcij Airbus pod nazivom Airbus Helicopters H225M i koji košta oko 20 miliona eura. On se može koristiti 40 godina, uz mogućnost letenja po svim vremenskim uvjetima i nošenja 5,2 tone korisnog tereta ili 28 vojnika. Školovanje pilota bi bila obaveza države BiH, no u perspektivi nabavka tako kvalitetne opreme koja se može upotrijebiti i za potrebe civilnih struktura je ipak neka daljnja budućnost - napominje Ahatović. Tenkovi i transporteri zapadne proizvodnje Oružane snage BiH u kopnenoj vojsci imaju svega 25 do 30 posto opreme koju bi trebalo zamijeniti. - Primjera radi, oklopne jedinice OSBiH, za razliku od svih drugih zemalja u okruženju posjeduju 90 posto tenkova i transportera zapadne proizvodnje. Njihova kvalitetna modernizacija može produžiti resurse upotrebe te opreme na duži vremenski period, a u našoj zemlji postoje vrlo razvijeni tehnički kapaciteti za održavanje složenih zapadnih borbenih sistema. Kod artiljerije je situacija nešto drugačija, jer se koristi svega 45 posto oružja zapadne tehnologije. Prema dostupnim podacima, OSBiH posjeduju 36 odličnih lako prenosivih britanskih haubica L-118 kalibra 105 mm i 126 američkih haubica M-114 kalibra 155 mm. Ostaje da se eventualno zamijeni 258 haubica D30 kalibra 122 mm koje BiH radi u domaćoj proizvodnji zajedno sa municijom, kao i 36 višecjevnih bacača raketa APRA 40 kalibra 122 mm baziranih na ruskim sistemima BM-21 GRAD. No, opet za razliku od drugih zemalja BiH je u svojoj namjenskoj industriji razvila novo oružje koje može da bude kvalitetna zamjena za zastarjele haubice istočnog porijekla, tako da se ozbiljno može razmatrati nabavka 300 cijevi nove domaće moderne samohodne haubice M-1 u NATO kalibru 155 mm. Sa tom nabavkom i modernizacijom postojećih kapaciteta OSBiH bi u "zemaljskom ešalonu" bio u potpunosti u skladu sa NATO standardima - pojašnjava Ahatović.

Kako je Tango Six prvi i najavio, danas je nakon svečanog otvaranja 9. Sajma naoružanja i vojne opreme Partner održana primopredaja prvog helikoptera H145M Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani Vojske Srbije. Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nakon svečanog otkrivanja letelice sa vojnim evidencijskim brojem „14501“direktor kompanije Erbas Helikopters Bruno Even predao je protokolarne „ključeve helikoptera“ dok je evropski proizvođač takođe uručio i sertifikat Vazduhoplovnom zavodu Moma Stanojlović za održavanje i remont helikoptera H145M i SA 341/342. Mušterije zadovoljne. Načelnik generalštaba Vojske Srbije prvi put u H145M sa komandantom RV i PVO / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Nakon ceremonije predsednik Srbije otkrio je da je država 9 helikoptera H145M za vojsku i policiju platila ukupno 105 miliona (evra) uz interesantnu opasku da se nada da u budućnosti „Erbas neće kasniti a da će Srbija i dalje plaćati na vreme“. Vučić je dva puta tokom obraćanja medijima eksplicitno najavio dodatne narudžbine helikoptera: – Dobro došli u Srbiju ovde se osećajte kao kod svoje kuće i čekajte od nas nove narudžbine. Mi ćemo (to) uskoro. Moramo da proverimo stanje javnog duga, čim vidimo da je sve pod kontrolom, mi dolazimo nove stvari da naručujemo. Imaće gospodin Even još posla sa nama na zadovoljstvo radnika Erbasa, na zadovoljstvo rukovodstva Erbasa i mi ćemo sa njima imati još dosta posla na naše zadovoljstvo. – Rekao je Vučić obraćajući se Evenu pred medijima. Vučić je direktoru Erbas Helikoptersa najavio nove narudžbine iz Srbije / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Još jedno Vučićevo obećanje vezano za helikoptere. Sva obećanja data do sada je ispunio / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Direktor Erbas Helikoptersa pre ceremonije na Sajmu imao je sastanak sa drugom mušterijom, Ministarstvom unutrašnjih poslova. Na sastanku sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem potvrđeno je pisanje Tango Sixa da prva dva helikoptera H145M za Helikoptersku jedinicu MUP-a Srbije stižu početkom jula. Najinteresantniji deo saopštenja MUP-a sa ovog sastanka međutim nalazi se na kraju: – Na sastanku je bilo govora i o daljem unapređenju saradnje s kompanijom Erbas, pre svega o obukama koje bi bile organizovane za pilote, kao i o mogućnostima uspostavljanja regionalnog centra za obuku u Srbiji. – Obuke za pilote MUP je već sam sebi organizovao (ATPL, IR) i nastaviće da organizuje iz sopstvenog budžeta. „Mogućnost uspostavljanja regionalnog centra za obuku u Srbiji“ novina je na tragu katastrofalne situacije sa ukupnim brojem civilnih i vojnih pilota helikoptera u Srbiji. MUP će dolaskom tri nova H215 imati deficit letačkog kadra koji je do sada po tradiciji „nadoknađivao“ vojnim pilotima. Sada ni vojska sebi više ne može da dozvoli odliv letačkog kadra i formiranje unificiranog rešenja za potrebe obuke i adekvatne popunjenosti obe službe više je nego hitno. Da li je u pitanju rešenje za pametniji način obuke i proizvodnju pilota samo za Srbiju (njenu vojsku i policiju) ili plan obuhvata i neku inicijativu Erbasa ili Srbije da u svetlu rastućeg broja mušterija za H145M (od kojih su neki u komšiluku) kod nas bude formiran neki međunarodni centar, ostaje da vidimo u nedeljama koje dolaze. Petar VOJINOVIĆ

Feng Wang, direktor kineske kompanije Šangdong Linglong leteo je juče u Galebu G-2A Aerokluba „Galeb“. Ovo zadovoljstvo koštaće ga skoro 800 miliona evra u naredne dve godine. U pitanju je, najverovatnije, najskuplji let u istoriji srpske generalne avijacije. Ne, nije u pitanju prvoaprilska šala. Gospodin Feng gotovo sigurno ne bi mogao da leti nešto slično u Kini. Ne toliko zbog činjenice da je u pitanju oldtimer, već zbog toga što u Kini generalna avijacija gotovo da ne postoji. Investiranjem u Srbiju neplanirano je dobio i možda najuzbudljiviji bonus. Aeroklub „Zrenjanin“ i aerodrom Ečka za dve godine biće prve komšije najvećoj grinfild investiciji koja je ikad stigla u Srbiju. Iznos investicije domaći mediji procenjuju na 800 miliona evra. Kompanija Šangdong Lingdong od države je dobila 96 hektara zemljišta na kojem će, u okviru Slobodne zone Zrenjanin, podići fabriku površine 500.000 kvadratnih metara u kojoj će proizvoditi automobilske gume. „Kineska invazija“ na Zrenjanin, prema najavama državnih službenika, obuhvatiće i izgradnju auto-puta „punog profila“ do Beograda. Buduće komšije oduševljeno iskusili opcije za buduće tim bildinge na aerodromu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Pre nego što i Cesna postane kineska, jedan Insta momenat / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Prve komšije buduće fabrike biće korisnici aerodroma Ečka. Od skora pod novom upravom, Aeroklub „Zrenjanin“ planira da iz korena revitalizuje jedan od najaktivnijih „manjih“ aerodroma u državi. Ne znajući šta se planira već više od dve godine na njivi pored, vest da će uskoro biti komšije kompaniji koja je prošle godine „obrnula“ oko 2 milijarde dolara, inspirisala je letače na aerodromu Ečka. Upoznavanje komšija Do upoznavanja sa ljudima koji će zauvek promeniti izgled prilazne ravni u pravcu piste 15 došlo je na inicijativu prvog čoveka Aerokluba „Zrenjanin“ Vladimira Bulata. Dan nakon velike državne manifestacije polaganja kamena temeljca za novu fabriku, radnici, inostrani dobavljači i menadžment Linglonga pozvan je da na par sati poseti Ečku. Savršeno vreme, egzotična stajanka i pomoć prijatelja doprineli su da oko 400 gostiju doživi nešto čemu se nisu nadali. Nedeljna proba kapaciteta aerodorma Ečka pred pravi aero-miting? / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Priređen je mini aero-miting generalne avijacije, koju, kako sam napomenuo na početku, prosečan Kinez retko kad može iskusiti. Možemo zamisliti onda kako je kada se na uobičajeno prisustvo klipnih jednomotornih i dvomotornih letelica dodaju i dva mlazna, nekadašnja vojna, aviona. Letela su oba srpska Galeba G-2A (Aerokluba „Zrenjanin“ i Aerokluba „Galeb), Zlin 526F. Hepeningu je pomogao i Prince Aviation sa svoje tri Cesne 172 i dvomotornim Pajperom. Nekad zaboravimo koliko interesantna civilna raznovrsnost leti iznad Srbije / Foto: Petar Vojinović Gosti su se oduševljeno slikali u letelicama na stajanci i u hangaru, a događaj je počeo interesantnim iznenađenjenjem – skokom padobranca koji je za sobom vukao zastavu sa logom kompanije Linglong. Detalji Domaćini su se pobrinuli da se gosti iz Kine osete posebnim. G-2 racer YU-YAB (ako bi tako mogli da krstimo Galeba bez tip tankova) dobio je interesantan, privremeni, „nose art“. U pitanju je trkački broj 88. Broj 8 se u kineskoj kulturi smatra srećnim brojem. Dve muve jednim udarcem. Lep detalj za Kineze i slobodan trkački broj za Nevadu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Drugi detalj bio je poklon za direktora Linglonga – posebno izrađena „Fajerka“ sa njegovim name tagom. Sledeće je bilo pitanje za gospodina Wanga: da li želi da se provoza Galebom? Prihvatio je bez razmišljanja i ubrzo poleteo sa Vladimirom Bulatom u akro-zonu iznad aerodroma. Za nezaboravan utisak strancima iz Srbije zovite avijaciju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Direktor Linglonga u svojoj novoj jakni / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Cimanje Dugoročni cilj Aerokluba „Zrenjanin“, kako su rekli za Tango Six, je da se ukine praksa nekadašnjeg funkcionisanja i da se komercijalizuje upravljanje aerodromom Ečka kako bi se na održiviji način revitalizovale njegove aktivnosti. Novo rukovodstvo planira dodatna ulaganja u razvoj aerodroma a nadaju se da će uskoro sa Galebom učestvovati i na Rino er rejsu (Reno Air Race) u Americi. Svi ambiciozni, pa i preterano ambiciozni ciljevi kao što je Rino, počinju, naradoski rečeno, „cimanjem“. Velikim materijalnim ulaganjem pre izgleda da se bilo šta od uloženog povrati. Inoviranjm, kvalitetom i pažnjom o detaljima. Jučerašnja akcija zrenjaninaca savršen je primer kako svaka livada (sada su svi zvanično „aerodromi“) može preživeti. Ključ je u identifikovanju bliskih, gravitirajućih privrednika i kompanija. Njihovo privlačenje i animiranje može početi, na primer, na način koji definiše život na livadi – pozivom na letenje na lep nedeljni dan. Država ne zna da generalna avijacija postoji. Sve i da zna, u 21. veku više nema mesta za „država duradi nešto“ princip. Mala avijacija ne postoji i ne leti na entuzijazmu, ljubavi i tradiciji već jedino i isključivo uz pomoć para. Prepišite ovo što rade u Zrenjaninu, u pitanju je verovatno jedini recept za budućnost. Petar VOJINOVIĆ

Kompanija Terma S.A., podružnica GEK Terma Grupe, potpisala je 18. januara sa koncesionarom beogradskog aerodroma Vansi erportsom ugovor o obavljanju radova na izgradnji i rekonstrukciji „Nikole Tesle“, saopšteno je iz Terme. Kako navode, projekat je deo zajedničkog ulaganja (joint venture – Vansi 51%, Terma 49%), a budžet predviđen za radove iznosi 262 miliona evra na period od pet godina: – Projekat obuhvata niz infrastrukturnih remonta sa ciljem razvoja i unapređenja aerodromskih kapaciteta i operativnih uslova, povećanja putničkog i kargo avio-saobraćaja, kao i omogućavanja avio-prevoznicima da ponude nove rute. Konkretno, radovi predviđeni na postojećim terminalima podrazumevaju izgradnju novih objekata sa ukupnom površinom od 42.000 metara kvadratnih, kao i obnavljanje ukupne površine od 15.000 metara kvadratnih. Projekat obuhvata i izgradnju nove piste dužine 3.500 metara, zatim obnavljanje i nadogradnju postojeće piste dužine 3.400 metara, izgradnju novih devet rulnih staza, proširenje postojeće platforme i izgradnju nove infrastrukture platformi ukupne površine od 55.000 metara kvadratnih, kao i proširenje postojeće platforme za odleđivanje ukupne površine od 6.000 metara kvadratnih. Takođe, u planu je i izgranja novih parkirališta sa 2.400 parking mesta, zatim izgradnja trotoara, kao i objekata za odlaske i dolaske, izgradnja dodatnog puta za kretanje vozila dužine 3.500 metara, izgradnja sistema za odvod kišnice, nabavka statičke signalizacije, osvetljenja i CCTV sistema. Deo projekta predviđa i formiranje pomoćnih objekata za izgradnju i druge infrastukturne radove kao što su sistem za tretiranje otpadnih voda i odlaganje čvrstog otpada, sistemi za grejanje, meteorološka stanica, postrojenje za solarne panele i druge. – stoji u saopštenju Terme. Prema nezvaničnim informacijama i dosadašnjim izjavama zvaničnika beogradski aerodrom će zbog potrebe renoviranja svoje glavne piste dobiti takozvanu „umetnutu“ pistu. Umetnuta pista, prema trenutno raspoloživim nezvaničnim informacijama, biće u upotrebi dok se postojeća renovira. Marta LUTOVAC

Hrvatski tportal preneo je pre četiri dana da je Ministarstvo odbrane Hrvatske (MORH) tek nakon tri meseca zvanično odgovorilo na njihovo pitanje o tome ko je dobio posao remonta helikoptera Mi-171Š iz sastava hrvatskog Ratnog vazduhoplovstva. Ova odluka doneta je na sednici Vlade još 16. novembra prošle godine kada je tportal po drugi put tokom 2017. godine postavio ovo pitanje, prvi put je to bilo u julu mesecu kada se uveliko spekulisalo da će to biti Rusi. Jula meseca portalu je iz MORH-a odgovoreno da im ne mogu dati takve infromacije jer je tender bio u toku a u novembru je iz tog ministarstva saopšteno da se taj podatak ne krije već da se smatra da u tom trenutku nije korektno posebno isticati navedenu infromaciju s obzirom na to da ugovor još nije bio potpisan. Odgovor portalu na postavljeno pitanje stigao je tek 12. februaraove godine. – Vezano za vaš upit možemo vas izvestiti da je ugovor o remontu deset helikoptera Mi-171Š u vrednosti 206.943.143,20 kuna s PDV-om potpisan decembra 2017. godine s Zrakoplovno-tehničkim centrom. Inostrani partner ZTC d.d. u sprovođenju predmetnog remonta je ruska kompanija ’’Russian Helicopters’’ iz Ruske Federacije s svojom tehničkom podrškom. Radovi remonta vršiće se u ZTC-u d.d. (konstrukcija, stajni trap, monokok) te u gore navedenim organizacijama održavanja u sklopu JSC ’’Russian Helicopters’’ gde će se izvršavati radovi remonta pojedinih agregata helikoptera. Radovi su započeli rastavljanjem prva četiri helikoptera – saopšteno je za tportal iz MORH-a. Remont je dakle formalno dodeljen Zrakoplovno-tehničkom centru (ZTC) iz Velike Gorice ali kako taj centar nema neophodne sertifikate za takvu vrstu remonta helikoptera Mi-171Š, već na njima može raditi određene vrste pregleda, popravke i servisa, bilo je jasno da će se za posao generalnog remonta morati angažovati strani partner. Novac za remont helikoptera osiguran je upravo na sednici Vlade 16. novembra 2017. kada je rečeno da će se taj posao sprovesti tokom 2018. i 2019. godine.Odluka o remontu je kasnila zbog nestabilne političke situacije u Hrvatskoj pa je usled toga RV Hrvatske juna proše godine ostala bez poslednjeg operativnog Mi-171Š dok je prvi helikopter tog tipa prizemljen još novembra 2016. godine kada je konačno pokrenut postupak za realizaciju njihovog remonta. U informacijama koje smo narednih meseci nezvanično dobijali iz hrvatskih medija, spomenute radove u Rusiji obaviće 810. avijacijski remontni zavod iz Čite, na istoku Rusije. Iako je Hrvatska članica NATO-a i ima svoje vojne trupe koje su raspoređene u Poljskoj kao i vrlo blizu ruske granice, u Litvaniji, što se Rusiji naravno nimalo ne dopada, ruska strana je i pored toga insistriala da u remont budu uključene ruske firme koje su kvalifikovane za takve radove. Takođe, hrvatsko političko rukovodstvo nije imalo mnogo izbora što se tiče odabira stranog partnera u remontu helikoptera Mi-171Š. Razlog pre svega leži u tome što je to relativno nova verzija helikoptera Mi-17 za čiji generalni remont u svetu malo ko ima potrebne sertifikate koje može izdati samo ruska vazduhoplovna industrija. Ti sertifikati se obnavljaju periodično, na svakih par godina ali se može desiti da Rusi to jednostavno ne produže. Deset transportno-borbenih helikoptera Mi-171Š (izvozni Mi-8AMTŠ iz fabrike Ulan Ude) Hrvatska je nabavila od Rusije putem naplate dela duga bivšeg SSSR-a prema bivšoj Jugoslaviji i to u iznosu od 65 miliona dolara. Prvi Mi-171Š isporučen je 5. decembra 2007. godine da bi poslednji stigao krajem 2008. Ove letelice nalaze se u sastavu eskadrile transportnih helikoptera 91. vazduhoplovne baze Pleso. Živojin BANKOVIĆ

Crna Gora će tokom ove godine dobiti veliko pojačanje svoje vojne helikopterske flote, samim tim će i značajno povećati sposobnosti vertikalnog transporta. U Ministarstvu odbrane juče je, između Vlade Crne Gore i Kanadske privredne korporacije, potpisan Ugovor o nabavci tri srednja višenamenska helikoptera. Ugovor je ispred Vlade potpisao ministar odbrane Predrag Bošković, a s kanadske strane Martin Zabloki, predsednik i izvršni direktor Kanadske privredne korporacije. Vrednost kreditnog aranžmana, koji je predviđen Ugovorom, iznosi 30 miliona evra, a za taj novac će se za potrebe Vazduhoplovstva Crne gore kupiti dvahelikoptera tipa Bell 412EPI i jedan u varijanti Bell 412EP. Sva tri helikoptera stižu u Crnu Goru tokom ove godine, jedan u prvom, a preostala dva u četvrtom kvartalu 2018. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane. Ministar odbrane Crne Gore Predrag Bošković izjavio je nakon potpisivanja Ugovora da Crna Gora želi da unapredi sposobnosti svoje vojske i da će kupovinom tri višenamenska helikoptera biti značajno podignuti kapaciteti i mogućnosti Vazduhoplovstva VCG, ali i ostalih vidova vojske, s obzirom na to da će oni biti korišćeni za podršku u dejstvima na kopnu i moru, transport jedinica, traganje i spasavanje, medicinsku evakuaciju, nadzor granice i celokupne teritorije. Takođe, Bošković je posebno istakao značaj upotrebe helikoptera u civilne svrhe i naglasio da će vojska kao i do sada uvek biti na raspolaganju svakom građaninu Crne Gore. Predsednik i izvršni direktor Kanadske privredne korporacije Martin Zabloki rekao je da kao deo kanadske Vlade u njeno ime zaključuju ugovore širom sveta, te da je ovo istorijski ugovor, jer ga prvi put zaključuju sa Crnom Gorom. Zabloki je istakao da zna da Kanada i Crna Gora imaju izvanredne odnose u svim oblastima saradnje, da je ovo konkretan primer rastućih ekonomskih odnosa dve zemlje i da su naročito ponosni na činjenicu da će njihovi helikopteri doprineti bezbednosti Crne Gore. Ugovorom je predviđena nabavka četvorokrakih dvomotornih helikoptera koji su dizajnirani, opremljeni i namenjeni za frekventnu upotrebu i pouzdano izvršavanje letačkih zadataka, kao što su prevoženje putnika, medicinska evakuacija, traganje i spasavanje, transport tereta, gašenje požara, operacije na malim i ograničenim niskim i visokim terenima i nadzor granice. Nabavkom tri helikoptera značajno će se unaprediti i kapaciteti Vojske Crne Gore u domenu kontrole vazdušnog prostora (Air Policing), kao i pomoći građanstvu u vanrednim ili kriznim situacijama, naglašavaju iz Ministarstva odbrane Crne Gore. Živojin BANKOVIĆ

Papa Franja ima 40 miliona pratilaca na Twitteru Poglavara Rimokatoličke ckrve, papu Franju na devet njegovih naloga na Twitteru prati 40 miliona ljudi, saopštila je Sveta stolica. Papa koji na devet jezika upućuje verske poruke na Twitteru približava se američkom predsedniku Donaldu Trampu kojeg prati 40,3 miliona ljudi a daleko je iza bivšeg predsednika SAD Baraka Obame sa 93 miliona, pevačice Kejti Peri (102 miliona) i Džastina Bibera (102 miliona). Papu najviše prate na španskom (14,6 miliona), zatim na engleskom (14 miliona), na italijanskom (4,6 miliona), portugalskom (tri miliona), poljskom (953.000), francuskom (944.000). Zanimljivo je da papu više prate na latinskom sa 843.000 nego na nemačkom i arapskom jeziku. Papu na Instagramu prati pet miliona ljudi. https://twitter.com/Pontifex https://www.instagram.com/franciscus/ Izvor: Beta и http://www.novaenergija.net/papa-franja-ima-40-miliona-pratilaca-na-twitteru/ Foto: Pixabay