Претражи Живе Речи Утехе

Srpska vojna industrija bila je veoma dobro zastupljena na izložbi naoružanja Eurosatory 2018 koja je u periodu od 1. do 15. juna održana u Parizu. Kompanija Jugoimport prikazala je gotovo sve što domaća namenska industrija trenutno može da ponudi tržištu a među njima i bespilotnu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem X-01 ’’Stršljen’’ koju razvija firma EDePro iz Beograda. Ovoga puta prikazana je nešto izmenjena varijanta ’’Stršljena’’ koja se po spoljašnjem izgledu dosta razlikuje od onoga što smo videli na njegovoj svetskoj premijeri prošle godine, na izložbi naoružanja i vojne opreme IDEX-2017 u Abu Dabiju. Ipak u ovakvom nešto izmenjenom obliku X-01 je već prikazan takođe u UAE, na izložbi UMEX-2018. godine krajem februara ove godine a promena dizajna je izvršena u durgoj polovini prošle godine. Prva varijanta BPL helikoptera “Stršljen“ / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Srpski bespilotni helikopter privukao je pažnju britanskog vojnog magazina Janes Defence Weekly koji ga je u svom članku detaljnije opisao prikazavši njegove osnovne taktičko-tehničke karakteristike. Tako Janes za izloženu varijantu Stršljena navodi da je letelica dugačka 8,75 m, široka 1,8 i visoka 2,44 m uz maksimalnu poletnu masu od 750 kg i nosivost 350 kg tereta uključujući gorivo i naoružanje. Početna brzina penjanja je 8 m/s, vrhunac leta 4000 metara a maksimalno vreme ostajanja u vazduhu iznosi 4 sata. Maksimalna brzina iznosi 180 km/h dok je krstareća brzina 120 km/h. Zmaj je konstruisan od ojačanog kompozitnog materijala (ugljeničnih vlakana) a pogonsku grupu čini domaći turbovratilni motor Phoneix-180. Od opreme letelica poseduje žirostabilisani elektrooptički sistem, radarski i/ili laserski visinomer, kombinovani GPS/GLONASS navigacijski sistem koji je uparen sa inercijalnom mernom jedinicom. Opciono se na helikopter može montirati i radarski ometač kao i SAR X-band radar. Stršljen može biti naoružan, za sada su od ubojnih sredstava pomenuti kontejner sa mitraljezom kalibra 12,7 mm, lanseri nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80mm, malogabaritne rakete vazduh-zemlja kao i televizijski vođena protivoklopna raketa ’’Pauk’’. Kako Tango Six saznaje pripreme za prvi let letelice su u toku. Završena su testiranja transmisije i druge opitne radnje koje su dokazale da je spremna za sledeću etapu razvoja. Živojin BANKOVIĆ

Nakon jučerašnjih ozbiljnih priča i suštinske brige za budućnost srpskog vojnog vazduhoplovstva danas nam dolazi nešto bizarno i izuzetno zabavno. Akteri su, sa jedne strane, konglomerat „namenske“ industrije državno preduzeće Jugoimport SDPR a sa druge Amerikanac Kris Beskar i njegova kompanija Stavati Erospejs. Da se radi o privatnom sektoru i da se strastveni kreativci igraju sa viškom svoga vremena sve što sledi bilo bi zabavno ali budući da je u priči i jedna ozbiljna, državna institucija koja je nosilac razvoja celokupne vojne industrije u Srbiji i koja je tesno povezana sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, onda je u javnom interesu da se rekonstruiše nešto što očigledno poprima dimenzije jednog od zabavnijih Spilbergovih ostvarenja. Upoznajte „Catch me if you can“ karaktera iz pravog života, ovlašćenog da promoviše prodaju gotovo celokupnog inventara srpske vojne avijacije ali i njegovu istoriju koja se graniči sa bizarnim i postavlja pitanje: zbog čega su ozbiljni ljudi iz SDPR-a ušli u saradnju sa njim na toliko zvaničnom nivou? „Rešiti“ Utvu Utva iz Pančeva nesuđeno je postala „žrtva“ ove komedije ali iz jednog mnogo ozbiljnijeg razloga. Preuzimanjem najveće srpske fabrike aviona (druga bi uskoro trebalo da se preseli u Jagodinu) SDPR je ušao u vazduhoplovni biznis i kao proizvođač. U pitanju je pozitivan razvoj događaja imajući u vidu da je Utva projektom Laste i saradnjama sa drugim domaćim i inostranim proizvođačima lagano počela da se stabilizuje. Započeti su projekti i van proizvodnje letelica a uskoro ćemo imati i probni let novog/starog projekta aviona Sova. SDPR već više od godinu dana ozbiljno radi na želji da Utvu aktivira, donese joj nove projekte i mušterije. Ništa neobično, štaviše veoma pohvalno. Međutim, umesto da izveštavamo o napornom „rešavanju“ situacije u Utvi i prenosimo vam pozitivne vesti, iskočila je bizarna pojava u vidu Amerikanca Krisa Beskara koja preti da sroza reputaciju SDPR-a. Kako smo već izvestili, Stavati i Utva su u aprilu ove godine potpisali „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim su se kao ciljevi naveli i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavati letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu. Zatim je saradnja „konkretizovana“ u junu i najinteresantniji argument koji sam mogao da čujem iz SDPR-a, kao opravdanje ovakvog aranžmana, bio je da „Stavati učestvuje u T-X programu i da je zbog toga bitan igrač“. View image on Twitter Twitter Ads info and privacy Prilično kontroverzna odluka, poput drugih sličnih koje će uslediti i koje su se dešavale godinama ranije. Da li je menadžment SDPR-a znao za Beskarovu prošlost i da li se potrudio da svog novog partnera podrobnije istraži ne znamo ali pronašli smo toliko „crvenih zastava“ da bi njegova „poslovna istorija“ i kredibilitet ako se ikada dokažu bile astronomske slučajnosti. Novi momenti Naslovna fotografija na ličnom sajtu Krisa Beskara Najnovija sekcija na sajtu Stavatija zove se „Military Aerospace“ i zapravo je opis aktivnosti tzv. „Military Aerospace Division“ kompanije. Pročitajte tekst sa pažnjom. Dakle, kompanija Stavati nudi na prodaju skoro svaku letelicu iz asortimana kako Utve tako i srpskog RV i PVO i po svemu sudeći imovine Ministarstva odbrane koja je trenutno parkirana u Muzju vazduhoplovstva. Letelice od kojih neke postoje, neke su bile zamišljene kao razvojni predlozi dok neke uopšte ne postoje na način na koji su opisane. Beskar za nepostojeće projekte navodi da su „raspoloživi za isporuku u 2017. godini“ i tako kompanija Stavati nudi: Lastu. Koju je Beskar preimenovao u „SM-95“ i za koju tvrdi da je „raspoloživa odmah“. Budući da ne postoje raspoložive Laste u Utvi i da se jedini primerci nalaze u višegodišnjem uvođenju u naoružanje RV i PVO postavlja se pitanje da li bi SDPR i Ministarstvo odbrane uzeli te letelice i prodali ih Beskarovim kupcima? Zatim tu su turboprop i light attack opcije Laste (dakle nude se tri verzije), SM-4 Super Galeb, SM-5 Super Galeb i SM-22 Super Orao. Kris Beskar je do sada samo crtao fantasy projekte a sada za nepostojeće letelice iz Srbije tvrdi da su ili spremne za isporuku u ovoj godini ili spremne za proizvodnju a isporuku u sledećoj. Za Super Orao tako kaže da je sa Motor Sič AI-322-30F pogonskom grupom, HOTAS-om i „staklenim kokpitom“ spreman za „trenutnu proizvodnju“ i „isporuku u 2018. godini. Avion po brošuri koju je sam napravio(bez pitanja uzeo fotografiju Dimitrija Ostojića) košta 20 miliona dolara. Vratimo se na početak Kris Beskar, kako piše na njegovom ličnom bio-sajtu, je „otac, mislilac, umetnik, avijatičar, preduzetnik, industrijalista, fizičar, futurista i inženjer“. I dok bi većini bilo dovoljno jedno površno skrolovanje kroz gomilu hiperbola koje je Beskar pisao o sebi u trećem licu, ljudima iz SDPR-a je izgleda sve bilo na mestu. Jer siguran sam, proverili su ga temeljno. U toj proveri mogli su da vide da tvrdi da je projektovao (zapravo samo nacrtao u prilično efektnim renderima) preko 20 letelica. Nikada ni jedan projekat nije realizovao, nikada ništa nije proziveo ali je očigledno imao dar da od sebe napravi priču i proda je naivcima. Beskar je osnovao „Stavatti Aerospace“ o kojem govori kao da je u pitanju tim ljudi što je prilično sumnjivo kako smo se kasnije uverili. Tvrdi da je „projektovao“ (negde i „proizveo“) preko 20 letelica: od jurišnika, COIN jurišnika, lovaca, taktičkih transportera. „Razvijao je i proizvodio“ i letelice za generalnu avijaciju, osnovao više kompanija unutar Stavati grupe i van nje a šlag na tortu je tvrdnja iz njegove autobiografije da je „pionir u inovativnim rešenjima u kontroli visokih temperatura u Hidrogensko-Boronskoj fuziji što je osnova za međuplanetarne i međuzvezdane letelice sa ljudskom posadom“. Ispostavilo se da je Beskar decenijama ranije pokušavao da raširi svoju imperiju i malo je reći da je bio aktivan. Najraniji trag je iz 2003. godine i ni manje ni više je u pitanju „laserska puška“. Beskar, inače fan naučne fantastike (logično) napravio je projekat laserske puškekoji je privukao pažnju novinara. Posle kraćeg istraživanja proglašen je prevarantom uz bisere kao što je tvrdnja da ima 60 zaposlenih da bi na insistiranje novinara da lupa gluposti priznao da ih je tada bilo samo troje i da su radili pro bono. Kompanija mu se te 2003. godine pored proizvodnje aviona bavila i prodajom muzičkih instrumenata – gajdi. Pronašli smo svedočanstvo iz 2005. godine gde pokušava da proda nepostojeću letelicu kupcu, doduše po fer uslovima – kada ona poleti. Letelica nikad nije poletela a neduđeni klijent piše kako mu je čudno da je neko toliko zaludan da raširi priču o nečemu što je okarakterisao kao „prevara“. Megalomansko preterivanje sa još jednim entitetom nazvanim „Stavatti Heavy Industries“donelo mu je više komentara, naravno negativnih. Institucionalizovanje Iako skoro nikada ništa nije napravio od onoga što je usnio i nacrtao, Kris je na izvanredan način iskoristio dve prilike vezane za američko Ministarstvo odbrane i Ratno vazduhoplovstvo i tako sebi obezbedio intenzivno medijsko pokrivanjekoje je verovatno i „upecalo“ menadžment SDPR-a. Verovali biste nekome ko tvrdi da ovako nešto može napraviti? Stavati SM-39 „Razor“ Naime, Beskar je sebe nametnuo kao učesnika na projektima T-X – avion za obuku nove generacije za američko RV i OA-X – jurišni avion nove generacije koji bi trebalo da zameni legendarni A-10. Prijava za učešće na ovakvim projektima je otvorena za sve (koji imaju dozvolu za proizvodnju i izvoz naoružanja, kao i administrativna odobrenja – što je Stavati sve posedovao) ali sam taj čin ne dokazuje kredibilitet aplikanta. Kao što je većina američkih medija iz industrije sa podsmehom i primetila, više puta. Međutim, klasični mediji, opčinjeni maštovitim crtežima koji podsećaju na Star Wars letelice dali su Beskaru gas i bio je svuda. Na mnogo više lokacija nego ostale prijavljene kompanije koje su zapravo imale fizičke projekte. Srbija Beskar je tek ove godine otkrio tviter i očigledno ga sam vodi pišući o sebi u trećem licu. Verovatno oduševljen da mu je prošla priča sa SDPR-om, a ne bi li kredibilizovao svoju širu piramidalnu šemu „projekata i aktivnosti“, na tviteru je objavio i ugovor za srpskom kompanijom. Direktor Jugoslav Petković je tako potpisao ugovor sa neuspelim proizvođačem laserkih pušaka i aviona o strateškom partnerstvu. Prema ovom ugovoru dve kompanije radiće sve i svašta a blamantan deo za srpsku kompaniju je onaj poslednji. Twitter Ads info and privacy SDPR je ugovorom ovlastio Beskara kao zastupnika u promociji svih aktivnosti u domenu projektovanja i proizvodnje vazduhoplova. Kako Tango Six saznaje iz više izvora iz SDPR-a ali i drugih naučno-proizvodnih institucija srpske vazduhoplovne industrije, gotovo svaki naš vazduhoplovni inženjer koji je prisustvovao sastanku sa Beskarom savetovao je menadžmentu da se on zaobiđe u širokom luku. Žargonski rečeno, provalili su ga. Ipak, menadžment je nastavio sa saradnjom. Tango Six je više puta kontaktirao Beskara za komentar ali on nije odgovarao na postavljena pitanja u vezi sa saradnjom sa SDPR-om već je konstantno naglašavao u kojoj se sve zemlji nalazi i zbog kog sve „važnog sastanka ne stiže“. Istina, u poslednje vreme je bio prilično aktivan, išao je po svetu i potpisivao ugovore ili dogovore sa svima o svemu – 1,2,3. Fool me twice… Kris Beskar je više od interesantne pojave. Očigledno je reč o fascinantnoj ličnosti sa velikom energijom i resursima da svoju kreativnost izrazi na načine za koje bi „normalna“ osoba rekla da su previše. Na javnim Flickr fotografijamanjegove nekadašnje saradnice vidi se dobroćudan zanesenjak koji očigledno ima misiju da u životu postigne nešto veliko i to kroz vazduhoplovstvo. Pojava o kakvoj smo već gledali tipske filmove ili neshvaćeni genije čije vreme tek dolazi? Malo je verovatno da će uspeti da napravi bilo kakvu materijalnu štetu SDPR-u i Utvi. Pojedini iz ovih kompanija komentarišu i „da ga treba pustiti da proba, da nešto možda i uradi“. Međutim, šteta po reputaciju ionako posustale domaće vazduhoplovne industrije već je napravljena. Jer kao što Beskar dobro i zna, kada nemaš ništa možeš uvek graditi neku priču. Problem je što nama treba pozitivna, kredibilna i neprevarantska priča. Njemu je dovoljno rukovanje sa zvaničnicima, da može da objavi ugovor što pre na tviteru i da tako nastavi sa kredibilizacijom svoje agende. Ili je SDPR bio toliko očajan da pokrene stvari, pre svega oko Utve, ili nisu dovoljno dobro proverili svog poslovnog partnera ili im jednostavno ništa od gore navedenog ne deluje kao čudno, sumnjivo ili nemoguće i jednostavno se nadaju da neko ko ima toliki „pristup američkom i svetskom tržištu“ nešto može uraditi. Videćemo. Petar VOJINOVIĆ

Kompanija Stavatti Aerospace i Jugoimport SDPR potpisali su u Beogradu 19. aprila ove godine „sporazum o strateškoj i dugoročnoj poslovno-tehničkoj saradnji“. Kako je saopštila američka kompanija, ključni elementi sporazuma su zajednički marketing („reimagining“ – marketinško osveženje postojećih proizvoda), modifikacije, sertifikacija i proizvodnja letelica Utve iz Pančeva kao i drugih proizvođača „povezanih sa Utvom“. Zatim se kao ciljevi navode i zajednički razvoj i proizvodnja novih Stavatti letelica, pogonskih grupa i sistema ali i proizvodnja komponenata za njihove letelice u Pančevu. Prema sporazumu, Stavatti će Utvi biti „production partner“ i proizvodiće letelice, strukturu, komponente, sisteme iz Utvine fabrike u Pančevu ali i drugih proizvodnih lokacija Jugoimport SDPR-a. Stavatti će, prema saopštenju, takođe ući u zajednički razvoj sa srpskom kompanijom i to: sistema za stajne trapove, pneumatike, kočnice, izbaciva sedišta, rakete i projektile, artiljerijske sisteme, tenkove, oklopna vozila i gotovo sve što je u prototipnom ili ostvarenom proizvodnom portfoliu SDPR-a. Sporazum o saradnji logičan je početak aktivnosti SDPR-a u cilju potrage za partnerima – sada kada je preuzimanjem Utve iz Pančeva postao i proizvođač aviona. Proizvođači prototipova Kompanija Stavatti Aerospace vuče korene iz Korporacije Stavatti koju je u Minesoti jula 1994. osnovao Christopher R. Beskar. Korporacija je tada registrovana kao proizvođač, uvoznik i izvoznik artikala, usluga i tehnologija za saveznu vladu SAD po listi USML (United States Munitions List). Kao proizvođač odbramenih sistema kompanija dobija i tzv. CAGE kod (Commercial And Government Entity), potom se obezbeđuje i Military Critical Technical Data Agreement Number a od Sekretarijata za transport države Minesote i licenca kao proizvođač i prodavac vazduhoplova. Jedan od mnogobrojnih smelih, futurističkih koncepata Stavati vazduhoplova. Trenažni avion SM-47 T-X Super Machete / Foto: Stavatti Aerospace Stavati Korporacija je, kako kažu, osnovana sa samo jednim ciljem a to je konstruisanje i proizvodnja originalnih modernih vojnih i civilnih vazduhoplova koristeći poslovni model koji predstavlja adaptaciju pristupa koji je prvi primenio Lokid Martinov Skunk Works. Njihovi revolucionarni projekti poput, na primer P-80, U-2, A-12/SR-71 postali su veoma uspešni i očigledno su inspirisali osnivače Stavatija. U periodu od 1994. do 2007. u ovoj firmi razvijeno je preko 50 koncepata vazduhoplova različitih namena ali je samo njih 15 stiglo do faze u koji je konstrukcija bila spremna za izradu prototipa. Izrađivani su koncepti borbenih, školskih, sportskih, trenažnih, izviđačkih, transportnih, protivpodmorničkih aviona, bespilotnih letelica čak i vazduhoplova za let u svemir. Ipak nijedan dizajn do danas nije materijalizovan jer očigledno da nije bilo zainteresovanih partnera koji bi na različite načine pomogli projekte ove, za svetske okvire, relativno male firme. Javelin Prošla godina bila je veoma značajna za Stavati – 14. novembra korporacija je dobila ekskluzivnu licencu da izvrši redizajn malog civilnog mlaznog aviona Javelin koji je razvijen u kompaniji Aviation Technology Group (ATG). Prethodno je Stavati našao partnera u maloj kompaniji Rud Aero koja je nakon bankrota ATG-a 2008. godine kupila konstruktorska prava za ovaj avion. Program Javelin započeo je 1998. godine kao projekat dvosedog civilnog sportskog mlaznog aviona. Model aviona u razmeri 1:1 sa oznakom ATG-1 prikazan je 2002. godine a do 2003. godine dobijeno je čak 151 porudžbina za Javelin Mk-10. Sledeće godine, partner u razvoju vojnih varijanti Mk-20 i Mk-30 postao je izraelski IAI a prototip je poleteo 30. septembra 2005. Nakon što decembra 2007. nije obezbeđen kredit od 200 miliona dolara za dalji razvoj, ATG je prekinuo sa poslovnim aktivnostima a 2008. godine je bankrotirao. Prvi prikaz Javelin-a nakon modifikacija u Stavatiju / Foto: Stavatti Aerospace Stavati je odmah nakon sticanja prava na redizajn započeo radove na varijanti Mk-30 kako bi učestvovao u programu izbora novog trenažnog aviona za RV SAD, poznat pod nazivom T-X. Formalno Stavati je 1. februara ove godine objavio da ulazi u trku za novi USAF trejner koji će zameniti avione T-38. U odnosu na Javelin Mk-30 nova modifikovana letelica ima ojačanu konstrukciju koja može da izdrži opterećenje od +9G, ima jače motore, nosi više goriva i ima veću nosivost. U međuvremenu Stavati traži partnera koji bi trebalo da bude mnogo veća i ozbiljnija firma koja bi bila i primarna ugovorna strana. Javelin se promoviše ne samo kao trenažni avion već i kao veoma laki borbeni avion (VLF – Very Light Fighter). Petar VOJINOVIĆ