"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

[Милан Ракић]

У наставку разговора о СВЕТИМ РАТНИЦИМА са проф. др Бориславом Гроздићем, некадашњим професором војне етике на Војној академији, осврнули смо се на светле примере подвига светих војника и војсковођа у храбрости, јунаштву, али и у одолевању искушењима телесних страсти пре боја. Покушали смо да одговоримо и на питања: Зашто су верујући хришћани по правилу изузетни ратници; Какав је однос војника према вери и разумевању правила вере; Зашто међу Србима више од два века, након толико ослободилачких ратова и страдања није просијао ниједан свети војник – свети ратник; Како се у Српској Православној Цркви негује успомена на све пострадале за веру православну и одбрану отаџбине од Косовског боја до данас; Зашто је псовка, а посебно псовање Бога и хула на светињу недопустива за војника? 
У емисији је јавно покренута иницијатива да се у Војсци Србије забрани псовање Бога и хула на светињу.

 

[Милан Ракић]

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

Празнична емисија посвећена је прослави Божића у Српској војсци некада и сада. Саговорници су историчар потпуковник др Миљан Милкић, научни сарадник Института за стратегијска истраживања и отац Селимир Вагић, војни свештеник у Речној флотили.

 

[Милан Ракић]

Тема емисије је „Кодекс части припадника Војске“, а разговарали смо са пуковником Стевицом Карапанџином који је својевремено био на челу тима за израду Кодекса части. Зашто постоји потреба за кодификацијом понашања припадника војске, Зашто је тај документ први пут донешен тек 2010. године, Која основна начела, вредности и норме понашања припаднике војске, Какви су резултати у његовој примени до сада, Каква је одговорност припадника војске за повреду Кодекса части, само су нека од питања на која смо покушали да дамо одговор у новом издању емисије ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ.

 

[Милан Ракић]

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

Са оцем Сашом Совиљем, војним свештеником и старешином параклиса Светог Луке симферопољског и кримског на Војномедицинској академији, разговарао сам о пастирској мисији Цркве при болничким установама, о истраживањима везе између духовности и здравља и његовим досадашњим искуствима у пружању религиозне подршке пацијентима. 

Настојали смо посебно да осветлимо питање: како религиозност болесника и медицинских радника утиче на клиничку праксу, што је предмет његових научних истраживања и будућег докторског рада. Овај пионирски подухват, по први пут на овим просторима, спаја теологију и медицину егзактном научноистраживачком методологијом што ће бити значајан допринос медицини, а можда и преломна тачка у дефинисању стратегије за брже и квалитетније укључивање  војног свештенства у тимски медицински рад у војним здравственим установама. 
У овој емисији изостала је редовна рубрика СВЕТИ РАТНИЦИ јер у календару наше Свете Цркве наредне недеље нема светих војсковођа и војника.

 

[Милан Ракић]

Тема 19. емисије  је МОРАЛ ВОЈСКЕ. Како ће се убудуће развијати морал војске; шта се предузима да се та најважнија компонента наше војне моћи унапреди; Како се негује сећање на оне који су својим подвигом, у рату или у миру, постали пример за углед; Кави су резултати истраживања о оживотворењу Кодекса части припадника Војске Србије, нека су од питања на која смо покушали да дамо одговор у интервјуу са пуковником др Срећком Кузмановићем, начелником Одсека за морал у Управи за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије.

 

[АлександраВ]

On 1/28/2018 at 12:45, Милан Ракић рече

Са оцем Сашом Совиљем

Дивни отац Саша, поново сам уживала слушајући га. Хвала за постављену емисију.

[АлександраВ]

пре 11 минута, АлександраВ рече

Дивни отац Саша, поново сам уживала слушајући га. Хвала за постављену емисију.

 од 24:47

[Милан Ракић]

Двадесето издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо поклоничким путовањима припадника Војске Србије у земљи и иностранству. Са нашим гостима, протонамесником Слађаном Влајићем, главним војним свештеником у Генералштабу Војске Србије и Драганом Вукићем, управником Поклоничке агеције СПЦ „Доброчинство“, разговарали смо о томе како се организују поклоничка путовања, које су најинтересантније дестинације, какав је утицај тог садржаја рада војних свештеника на духовни живот у јединицама војске и неговање традиција ослободилачких ратова с обзиром да се на поклоничким путовањима, поред православних светиња, редовно обилазе српска војничка гробља, војни меморијали и места страдања нашег народа. 

Посебну пажњу у емисији поклонили смо утисцима са надавне посете Светој Земљи и прослави Божића у Витлејему, као и сарадњи Војске Србије са „Доброчинством“ која се успешно одвија више од 15 година.

 

[Милан Ракић]

Темa 21 емисије емисије је СРПСКА ОФИЦИРСКА САБЉА.

Разговарали смо са Душицом Велемир Танасковић о томе како је сабља, после више од пет деценија колико је била потпуно скрајнута и заборављена, поново постала симбол витешке части и достојанства за припаднике Војске Србије. Од 1997. године додељује се слушаоцима Школе националне одбране Војне академије, а од 2006. године и најуспешнијим потпоручницима на промоцији испред Дома Народне Скупштине.

Поред тога било је речи и о редизајнираном српском средњовековном мачу, парадним бодежима и другим пројектима тима на чијем је челу Душица Велемир Танасковић, који својим радом већ више од две деценије пружа немерљив допринос неговању српских војничких традиција и уздизању војничког духа.

 

[Милан Ракић]

О насиљу над Србима у 20. веку разговарали смо са проф. др Радославом Гаћиновићем, научним саветником у Институту за политичке студије и аутором истоимене монографије која представља најцеловитији и најисцрпнији преглед српског страдања у прошлом веку.  
Која су основна изворишта, узроци и последице насиља над Србима у 20. веку; Зашто политичко руководство Срба није било достојно величине српског народа; Зашто је онемогућавање интеграције српских земаља једна од балканских геополитичких константи; Да ли је за србе последњих 100 година изгубљени век; Какве су последице југословенства и црвеног терора над Србима, само су нека од питања на која смо покушали да дамо одговор.

[Милан Ракић]

Са протонамесником капетаном Ђорђем Димићем, војним свештеником у Команди Копнене војске, разговарали смо о духовном животу у том виду Војске Србије, специфичностима службе војног свештеника у трупи, чинодејствима за војне потребе, пастирско-светодавном раду са припадницима војске и сарадњи са епархијама Српске православне цркве, манастирима и свештенством. Поред тога представили смо и спомен-собу, будући музеј Команде Копнене војске.

 

[Милан Ракић]

Са др Милетом Бјелајцем, научним саветником и директором Института за новију историју Србије разговарали смо о новом читању „Српске трилогије“ Стевана Јаковљевића, најчитанијој књизи између два светска рата. Како је настала „Српска трилогија“, зашто је она књижевни споменик малом човеку у Великом рату, зашто је својевремено оспоравана и критикована, само су нека од питања на која смо покушали да дамо одговоре у 24. емисији „За Христољубиву војску“.

 

[Милан Ракић]

О духовном животу припадника Војске Србије, кроз призму једног официра, православног верника, разговарали смо са пуковником пилотом Зораном Стојиљковићем, наставником у Катедри оператике Школе националне одбране. Осврнули смо се и на његова ратна искуства, школовање у Грчкој Ратној школи и на Богословском институту СПЦ и службу у Сарајеву као првог изасланика одбране Србије у Босни и Херцеговини. Завирили смо и у његов приватни живот и живот његове породице који је утемељен на хришћанским вредностима и по много чему необичан јер има једанаесторо деце.

Пуковник авијације Зоран Стојиљковић, завршио је Ваздухопловну гимназију „Маршал Тито“ у Мостару и Ваздухопловну војну академију у Задру. Као пилот, службовао је у ескадрилама јуришне авијације у Церкљу (Словенија), Маховљанима (Бања Лука), Лађевцима(Краљево) и Батајници. На авионима Јастреб, Супер Галеб и Орао, остварио је више од 1000 сати налета, укључујући борбене летове у свим ратовима на територији бивше Југославије.

Завршио је Командно штабну академију, Школу националне одбране и Ратну школу Грчког РВ. Поред тога, завршио је и Богословски Институт Српске Православне Цркве, као и последипломске студије на Факултету политичких наука-Центар за америчке студије.

Поред пилотских, обављао је низ одговорних дужности у Команди РВ и ПВО. Био је, у четворогодишњем мандату и војни аташе у Босни и Херцеговини. Тренутно је предавач предмета Тактика на Катедри оператике Војне академије и Школе националне одбране. И даље обавља пилототске дужности!

Активно се бави трчањем и бициклизмом и течно говори грчки, енглески, словеначки и македонски језик.

Са супругом Мануелом има једанаесторо деце.

Ану (1991.), Тању (1993.), Даницу (1995.), Ђорђа (1996.), Софију (1998.), Милицу (1999.), Јелену (2001.), Димитрија (2002.), Дуњу (2004.), Божидара (2006.) и Лазара (2012.).

Најстарија кћерка Ана је удата и у браку са Давидом има сина Луку.

Пуковник Зоран Стојиљковић и његова породица су се током додсадашњег живота, као подстанари, селили више од 20 пута. Тренутно живе у стану са нерегулисаним имовинско-правним односима…

[Милан Ракић]

Наш гост био је историчар Немања Девић, докторанд на Филозофском факултету у Београду, аутентични представник генерације младих интелектуалаца која храбро трага за истином, отвореним очима сагледава проблеме који су се надвили над Србијом и улива наду у опстанак нашег народа у 21. веку. 

У првом делу разговора са њим покушали смо да дамо одговор на питања: да ли је последњих 100 година за Србе изгубљени век, да ли су на адекватан начин обележени велики јубилеји Балканских ратова и Првог светског рата, зашто је стварање Југославије за српски народ историјска грешка, како се ослободити „вируса југословенства“, како превазићи поделе и обновити српску располућену историјску свест?

[Милан Ракић]

У другом делу разговора са младим историчарем Немањом Девићем, започетом у претходној емисији, осврнули смо се на рзбијање СФРЈ, „Суочавање са прошлошћу“ и наметање „Српске кривице“  у односу на догађаје из деведесетих, стварање Република Српска као јединог позитивног резултат српске државотворне идеје у 20. Веку, а покушали смо да одговорима и на питања: зашто ни једно важно српско идентитетско питање није коначно решено у протеклих сто година, шта су изворишта српског аутошовинизма и Која су главна упоришта за опстанак Срба у будућности.