"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

[Милан Ракић]

Гост: јереј капетан Предраг Докић, војни свештеник у 204. ваздухопловној бригади на аеродрому „Батајница“

У више наврата до сада, у серијалу емисија „За Христољубиву војску“, разговарали смо са војним свештеницима о њиховим искуствима у раду верске службе и обнови духовног живота у јединицама Војске Србије.
И најновијем издању емисије наставили смо са том праксом.  
Наш гост био је јереј капетан Предраг Докић, који је на служби у 204. ваздухопловној бригади на аеродрому „Батајница“ и са нама ће поделити искуства у досадашњем раду у том ваздухопловном саставу Војске Србије. Она су по много чему специфична у односу на друге јединице, а посебно због тога што је при параклису Светог Илије Тесвићанина на аеродрому „Батајница“ заживела мала хришћанска заједница у којој се недељом и празницима на литургијама окупљају припадници јединице, али и чланови њихових породица и пријатељи 204. Ваздухопловне бригаде.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гости: Слађана Зарић, ауторка документарно-играног филма „Ратне приче са Паштрика“ и генерал Божидар Делић, ратни командант херојске 549. моторизоване бригаде Приштинског корпуса

Пре двадест година, управо ових дана, крајем маја и почетком јуна 1999, трајао је други покушај агресије шиптарских терориста такозване Ослободичачке војске Косова, НАТО снага и регуларне војске Републике Албаније на Савезну Републику Југославију. 
Та ваздушно-копнена битка, позната и као операција „Стрела“, водила се на самој српско-албанској граници у рејону Паштрика.
У разговору са Слађаном Зарић, ауторком документарно-играног филма „Ратне приче са Паштрика“ и генералом Божидаром Делићем, ратним командантом херојске 549. моторизоване бригаде Приштинског корпуса, сагледаћемо како су припадници те јединице, у одсудној одбрани границе, операцију „Стрела“ претворила у „Сломљену стрелу“.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: проф. др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, директор Евроазијског безбедносног форума

Вечерашњим издањем емисије „ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ“, на дан потписивања Војно-техничког споразума у Куманову, чиме је окончана Агресија Нато-а на СРЈ 1999. године, заокружили смо ту причу којом смо у претходних неколико месеци дали мали допринос обележавању 20. годишњице од тог злочиначког похода Алијансе.

Са проф. др Митром Ковачем, генерал-мајором у пензији, директором Евроазијског безбедносног форума говорили смо о последицама НАТО агресије и односу НАТО-а према Балкану. Повод за то су  били су недавни излазак из штампе монографије са прошлогодишње научне конференције о последицама НАТО агресије и научна конференција, недавно одржана у Дому Војске Србије, коју је на тему односа НАТО-а према Балкану организовао Евроазијски безбедносни форум, патриотска невладина организација која окупља наше врхунске стручњаке из области безбедности. 

Посебно смо се осврнули и на решавање питања Косова и Метохије које је такође било тема једне конференције Евроазијског безбедносног форума. На тој конференцији је, према речима генерала Ковача, наглашено да се Косово и Метохија не сме предати и да је неопходно да се очува јединство народа, што је и став Српске православне цркве, како би се у повољнијим геополитичким колностима решавало то питање у складу са интересима српског народа.  
 
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: јереј мајор Стеван Стевановић, војни свештеник у Команди за обуку

Командa за обуку је оперативни састав Војске Србије који је у миру намењен за индивидуалну обуку војника на добровољном служењу војног рока, кандидата за професионалне војнике, обуку кандидата за подофицире, усавршавање кадра и колективну обуку територијалних јединица. 
У саставу Команде за обуку, поред центара за обуку, налазе се и команде за развој територијалних бригада. Јединице су, поред Београда, размештене у још десетак гарнизона широм Србије.

Каква су искуства јединог војног свештеника у тако сложеном саставу чућемо од јереја мајора Стевана Стевановића, војног свештеника у Команди за обуку.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Писац Стеван Лазић, аутор романа „Последња одбрана“

Није баш честа појава да млади писац својим првим романом освоји срца читалачке публике, добије ласкаве оцене књижевне критике и престижну књижевну награду „Пегаз“. Стевану Лазићу, нашем вечерашњем госту, аутору романа „Последња одбрана“, управо то је пошло за руком 2016. године. 

У приказу књиге стоји да је „Последња одбрана“ авантуристичко-акциони роман са примесама футуристичке фикције. Радња романа одиграва се у Србији која је и даље под утицајем моћи великих сила на Балкану, и која води читаоца у блиску будућност и коначно решење косовског питања.

Лазара Илића, заставника војске Србије, средовечног, породичног, скромног и помало разочараног родољуба, у предвечерје тих догађаја посећује стари пријатељ, искусни обавештајац, генерал Зечевић, који му нуди да учествује у нечему што ће га довести у животну дилему. Предочава му фаталан исход коначног решења косовског проблема, и отвара један нови свет за који није ни слутио да постоји. 

Kоначан слом или коначна победа – две су визије одређене избором самог читаоца, а фикција која је пред крај романа постављена пред читаоца, постаје фикција и главног јунака.

Највећи квалитет ове сјајне књиге јесте храброст аутора да ствари без увијања и еуфемизма назове правим именом.
Није случајно што о тој сјајној књизи говоримо баш у сусрет Видовдану. 

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Историчар Немања Девић

Поводом  Видовдана, празника посвећеног Светом Кнезу Лазару и свим Светим српским мученицима, који смо прослављали ових дана, о  Косовском завету или Светосавском завету и његовом значају за идентитет српског народа разговарали смо са младим историчарем Немањом Девићем.

Било је речи и о злоупотребама Косовског завета у политичке и идеолошке сврх, о неразмевању негове суштине јер се атеистичким тумачењем појма „небески народ“ збуњују верски неупућени људи, али и подсмевању ономе што је нашим прецима било вредно живота у борби за КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ. 

Нагласили смо и виталност тог најзначајнијег обележје српске самосвести која је дубоко урасла у косовско опредељење те да ће, и после најдубљег преоравања, понека жилица ипак избацити нове изданке, како је својевремено рекао историчар Радован Самарџић. 

Осврнули смо се и на то како се отпор промени свести нашег народа пројављује у ово време на пример у  реакција деце у школи у Апатину када су америчком амбасадору, када им је на предавању показао карту без Косова и Метохије, скренули пажњу да то нису границе Србије, или када су осмаци и матуранти недавно на крају школске године клицали српском Косову, носили мајице са натписом „Косово је Србија“, певали „Христе Боже распети свети“, „Догодине у Призрену“ и махали српском тробојкама. 

Огроман новац и труд разних домаћих и страних организација усмерен на испирање мозга младих од српског национализма, на њихове велико разочарење, очигледно није дао значајније резултате.  
Порука овог разговора свима нама који данас верујемо у Лазареве идеале јесте да будемо спремни да их личним примером сведочимо сваки дан, и у миру и у рату, као што су то некада радили наши славни преци али и они најбољи међу нама у овим временима. 

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Драган Филиповић, књижевник, новинар и публициста

Недавно је јавности представњена нова књига прича Драгана Филиповића, књижевника, новинара и публицисте из Шапца под називом „Комад таина“. 
Као и у претходној његовој књизи „Војникова бресква“, реч је о ратним причама из Великог рата,  Другог светског рата и „Нашег“ рата, односно ратова  дведесетих година на простору некадашње Југославије, како то наглашава аутор.
Реч је о збирци од дванаест истинитих прича као, својеврсној хроници страдања, отпора и борбе за живот нашег народа кроз читав 20. Век, али и завету потомству да се од заборава отрну догађаји из ближе и даље прошлости.
Посебну пажњу заслужује изванредан вишегодишњи труд аутора да се дође до најприближније истине о убиству новинарске екипе шабачког дописништва РТС-а на Банији 1991. године на путу између Петриње и Глине. 
Зоран Амиџић, новинар и уредник  ТВ Београд, Сретен Илић, новинар и уредник Радио Шапца, Бора Петровић, сниматељ и Дејан Милићевић аистент сниматеља, били су први новинари који су погинули у грађанском рату на просторима некадашње Југославије.
Тај ратни злочином, за који до сада још нико није одговарао иако су познате све чињенице па чак и имена извршилаца, описан је у једној од прича из „Нашег“ рата.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Марко Качаревић, оснивач састава „Србски православни појци“

Недавно је у Дому Војске Србије у Београду, одржано уметничко вече посвећено борцима са Кошара, када је у богатом програму представљен и нови ЦД „Србских православних појаца“ под називом „Трилогија са Кошара“. 
Тим поводом наш гост је Марко Качаревић, оснивач тог акапела састава који негује српску духовну, националну, етно и староградску музику.
Овом приликом било је речи и о различитим облицима сарадње са Војском Србије, раду са младима на очувању српске традиционалне музике и хуманитарним активностима.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: протојереј-ставрофор Илија Шмигић старешина Храма Светог архангела Гаврила у Београду

Вечерашње издање емисије „ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ“ је мали допринос ТВ „Храм“ обележавању јубилеја Храма Светог архангела Гаврила у Београду. 
Ова година је у знаку обележавања 80 година те светиње за коју се обично каже да се налази поред Партизановог стадиона иако је уствари обрнуто јер је она и старија и значајнија од тог спортског објекта некадашње ЈНА.

Наш гост је протојереј-ставрофор Илија Шмигић, старешина Храма Светог архангела Гаврила и са њим ћемо разговарати о историјату те светиње, која је 
посвећена српским војницима погинулим у Првом светском рату.

Прилика је и за подсећање на ктиторе храма Милана и Радмилу Вукићевић, потомке породица које су у устанцима и ослободилачким ратовима градили и обнављали Србију.

Отац Илија је са нама поделио и утиске са видовданске посете Косову и Метохији где је својевремено дуго година службовао.

У другом делу разговора, за седам дана, са оцем Илијом Шмигићем осрнућемо се и на сарадњу Храма Светог архангела Гаврила са војском током тих осам турбулентнх деценија.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: протојереј-ставрофор Илија Шмигић старешина Храма Светог архангела Гаврила у Београду

Други део разговора са протојерејом-ставроформом Илијом Шмигићем, старешином Храма Светог архангела Гаврила у Београду, који ове године обележава 80 година постојања, посветићемо, као што смо већ најавили у претходној емисији, сарадњи свештенства те светиње са Војском током тих турбулентних осам деценија.

Док је сарадња са Војском Краљевине Југославије у време градње храма па све до Другог светског рата била врло коректна, са комунистичким властима и ЈНА после ослобођења не би се баш могло рећи да је била добра, поготово за време градње стадиона ЈНА односно ФК „Партизан“ од 1948-1951. године

Мало је познато да је у то време постојао налог генерала Пека Дапчевића Комади Београдске војне области, којом је командовао генерал Павле Јакшић, да се храм уклони због градње стадиона како „звоњењем не би ометао приредбе“. Генерал Јакшић је од претњом потписао захтев градским властима, али је касније у својим мемоарима сведочио о тој фудбалској еуфорији „режимског тима“. Народни одбор Београда није прихватио захтев војних власти за рушење Храма Светог архангела Гаврила, а у летопису храма забележена је та епизода али и чињеница да је стадион изграђен на црквеном земљишту.
Црквено земљиште је узурпирано, и то насилно, и крајем педесетих година приликом градње војног комплекса на коме је сада интернат Војне гимназије. Од 1970. године када је почела са радом та школа ученицима и наставницима било је забрањено да посећују храм поред којег су свакодневно пролазили.

Средином деведесетих година и касније, како се будио духовни живот у војсци, односи свештенства Светоархангелског храма са војском били су све бољи и садржајнији, нарочито од 2007. године када је уведена верска настава у Војној гимназији. Храм Светог архангела Гаврила од тада је, на неки начин постао не само учионица веронауке него и духовно уточиште будућих официра. 
Од 2014. године, одлуком Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, Храм Светог архангела Гаврила одређен је да се користи и за духовне потребе припадника Војске Србије. У њему данас служе први вероучитељ у Војној гимназији јереј Јован Бабић и јереј Славно Папић, војни свештеник у Војној гимназији и Средњој стручној војној школи.

Отац Илија је, овом прилико, са нама поделио и своја искуства са одслужења војног рока у некадашњој ЈНА.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије У јубиларној 100 емисији „ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ“, наш гост био бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе, организацијске целине Генералштава Војске Србије, која је надлежна за Верску службу у војсци. Говорили смо о досадашњим искуствима у раду верске службе и сарадњи Војске Србије са Српском Православном Црквом, а осврнули смо се и на изградња морала, културу, традиције остале делатности Управе на чијем је челу.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi

Издавачка кућа Catena mundi постала је препознатљива у јавности по капиталним делима  српске националне културе. У тој својеврсној мисији попуњавање празнина, које су настале гашењем или потпуним маргинализовањем  некадашњих наших великих издавачких кућа низали су издавачки подухватикао што су: „Catena mundi – српска хроника на светским веригама“, Предрага Драгића Кијука, „Магнум Кримен“ Виктора Новака, „Књига о Дражи“, „Историја једне утопије“, поводом 100 година од стварња Југославије и други. 

Њихов капитални издавачки пројекат ове године је „Историја СПЦ“ Ђоке Слијепчевића, поводом 800 година самосталности наше Свете Цркве и то је повод за нови сусрет са Бранимиром Нешићем, директором издавачке куће Catena mundi. 

Оно по чему је издавачка кућа Catena mundi такође препознатљива јесте да се смело хвата у коштац са врућим актуелним темама. Ранијих година то су биле Српска национална и културна политика, Европска унија, Југославија, Босна и Херцеговина, Геноцид над Србима у НДХ, Косово и Метохија и друге. Сада је то црногорски сепаратизам и истимена књига Александра Раковића која је привукла велику пажњу јавности.

Тема није нова, али је последњих година актуелизована страшним шиканирањем, понижавањем, омаловажавањем и дискриминацијом коју тамошњи Срби трпе. Сада се већ жестоко напада и СПЦ у Црној Гори јер се прети отимањем храмова, а држава Србија, као матица српског народа нема адекватан одговор на такву политику власти у Црној Гори.

Било је речи и о Косову и Метохији као неизбежној теми, предстојећим сусретима са читалачком публиком у САД и Канади и четвртом тому Catenе mundi о националном идентитету Срба који би требао да изађе из штампе у јануару наредне године.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић