Шта је смисао?

[Матусал]

  On 16. 8. 2017. at 20:55, Џуманџи рече

чак је и Бог постао подложан смрти.

Expand  

 Само је кушао смрт по људској природи али је као Бог Логос остао изван њених окова.

 

[Џуманџи]

  On 16. 8. 2017. at 21:08, Iulianus рече

O tome govorim od prvog posta. A, ovi... vrdaju li vrdaju! 

`Oćedu samo i jednako do glorie in excelsis deo-sa, bre 

Expand  

А, зааато ти мени не одговараш. Добро, искупио си се оним делом где одбијаш да злу даш смисао, те опраштам, хајд'.

  On 16. 8. 2017. at 21:10, Матусал рече

 Само је кушао смрт по људској природи али је као Бог Логос остао изван њених окова.

Expand  

Мрзи ме да објашњавам поенту и импликације.

[Djapa]

  On 16. 8. 2017. at 21:01, Џуманџи рече

Могли би мало да преусмеримо на смисао човековог делања. Js, не морамо, али оно... Било би врх.

Expand  

 

Procitao sam negde da je covekovo delanje njegov sporazum sa samim sobom. Dakle postoje dva nacina zivota koji imaju smisla, u svetu sa svime sto nosi (borba, problemi, brak, deca itd..) ili zivot u manastiru. I u jednom i drugom slucaju moramo da imamo zasto da zivimo, cemu da se nadamo, nekog kog volimo i ko voli nas. Dakle smisao sami biramo i stvaramo ili ga izgubimo ako dodjemo u nesporazum sa samim sobom  

[Срђан Шијакињић]

С једне стране, претпостављам да свако може да пронађе (или можда изабере?) лични смисао у практично било чему, као и да му додели апсолутну вредност.

С друге, чини се ипак да већина људи подразумева под (С)смислом објективно постојећу сврху постојања њих самих и света. Из те перспективе, слажем се са Матусалом да је смисао повезан са вечношћу (и додао бих неким позитивним садржајем у тој вечности).

Верујем да људи нису способни да сазнају о постојању Смисла, већ да им се таква спознаја може једино даровати актом Божије милости, али и тада ми се чини релативно ретким да човек изађе из домена вере у простор знања и извесности.

[Џуманџи]

  On 16. 8. 2017. at 21:28, Djapa рече

Dakle postoje dva nacina zivota koji imaju smisla, u svetu sa svime sto nosi (borba, problemi, brak, deca itd..) ili zivot u manastiru.

Expand  

Vrlo ogranicavajuce, moram da primetim.  Ali kontam sta zelis reci.

  On 16. 8. 2017. at 21:35, Срђан Шијакињић рече

чини се ипак да већина људи подразумева под (С)смислом објективно постојећу сврху постојања њих самих и света.

Expand  

Slazes li se sa ovom vecinom i zasto da/ne?  

[Срђан Шијакињић]

Питам се к да ли се сваки човек, на овај или онај начин, свесно или не, запита у току живота о смислу свог постојања, да ли се запита зашто живи онако како живи, да ли треба или може другачије итд. Чини ми се понекад да људи вероватно, у неком тренутку, констатују постојање овог питања, али не оду даље од разматрања начина живљења које увиде око себе, без претараног удубљивања.

[ИгорМ]

  On 16. 8. 2017. at 21:45, Срђан Шијакињић рече

Питам се к да ли се сваки човек, на овај или онај начин, свесно или не, запита у току живота о смислу свог постојања, да ли се запита зашто живи онако како живи, да ли треба или може другачије итд. Чини ми се понекад да људи вероватно, у неком тренутку, констатују постојање овог питања, али не оду даље од разматрања начина живљења које увиде око себе, без претараног удубљивања.

Expand  

Управо о томе размишљам... Да се надовежем на мисао. Ово ме наводи на питање: да ли човек види "прави" смисао свог постојања ван одговора на питање истине човека?

[Срђан Шијакињић]

  On 16. 8. 2017. at 21:43, Џуманџи рече

Slazes li se sa ovom vecinom i zasto da/ne?  

Expand  

Слажем се, јер ми другачији смисао нема смисла, ако ме разумеш. Али овде се ради само о личном укусу - да свој смисао могу наћи само у постојању објективног и вечног смисла.

Са друге стране, чак и када бих знао да објективан смисао (да поједноставим = Бог, у најширем смислу) не постоји, нисам сигуран колико би ми се живот променио, не бих се убио свакако, вероватно не бих пао у депресију и сл. Онда изгледа да осећај свакодневног (не)задовољства животом не зависи искључиво (бар код мене) од постојања Смисла (што је мало тужно, јер би требало, у супротном сам лутка коју навијају неке мање-више баналности и пролазности).

[Djapa]

  On 16. 8. 2017. at 21:43, Џуманџи рече

Vrlo ogranicavajuce, moram da primetim.  Ali kontam sta zelis reci.

Expand  

dobro kad kontas  moramo da pronadjemo sebe u koordinatnom sistemu konfuzije  

[Срђан Шијакињић]

  On 16. 8. 2017. at 21:50, ИгорМ рече

Управо о томе размишљам... Да се надовежем на мисао. Ово ме наводи на питање: да ли човек види "прави" смисао свог постојања ван одговора на питање истине човека?

Expand  

Искрено, мени се понекад чини (можда због лакомислености или гордости, ко зна) да већина људи не види ништа. Живе по аутоматизму, изаберу један од стилова живота који постоје око њих... Не схвате никад да заиста могу да нешто бирају, да могу да живе на основу одлуке, избора, а не по дифолту. То се чак не односи искључиво на веру и духовност, већ и на све остало, човек може да одлучи да живи овако или онако јер сматра да тако треба, јер тако хоће, а не само зато што је тако лакше, што "се ваља" или "не ваља" или што га живот и околина гурају у том правцу, по тој утабаној стази...

[Iulianus]

  On 16. 8. 2017. at 21:35, Срђан Шијакињић рече

 

Верујем да људи нису способни да сазнају о постојању Смисла, већ да им се таква спознаја може једино даровати актом Божије милости, али и тада ми се чини релативно ретким да човек изађе из домена вере у простор знања и извесности.

Expand  

Zato i nema pravih vernika. Jer, većina samo "veruje u verovanje", tj. bolje išta nego ništa, kažu oni. A "pastiri" im na to odgovaraju, "daj šta daš". 

[Срђан Шијакињић]

  On 16. 8. 2017. at 22:08, Iulianus рече

Zato i nema pravih vernika. Jer, većina samo "veruje u verovanje", tj. bolje išta nego ništa, kažu oni. A "pastiri" im na to odgovaraju, "daj šta daš". 

Expand  

Нисам сигуран шта је прави верник...

Ја, поједностављено, видим неколико група верника.

Прва, укључујући мене, верује у Бога, где ово "верује" значи да, са мањом или већом сигурношћу зависно од тренутка, осећа да Бога има. Та вера не прелази у знање о постојању Бога, нити константно утиче на доминантан свакодневни осећај живљења (иако учествују у црквеном животу).

Друга, из мог искуства мања, група каже да зна да Бог постоји, на исти начин као што зна да постоје људи и предмети око њих.

Трећа, опет из мог искуства, најмања група, зна да Бог постоји и то потупно, непрестано и кључно утиче на њих свакодневни живот. Они у свему виде Бога, немају озбиљних брига и суштинских радости ван Њега. Они су на неки начин технички на земљи, док већ живе у Царству.

---

Мене ова тема подсећа на мислим Ничеове речи о слободи воље - чини ми се да он каже да је, без обзира и ако човек дође до филозофске истине о непостојању слободне воље, доминантан осећај сваког од нас да смо слободни. Исто тако и са вером, много верника верује у Бога (дакле увиђа или осећа/наслућује да Бог постоји и живи активним црквеним животом), али то само понекад и само донекле утиче на њихов осећај живљења и став према свакодневици. Они се и даље брину због пролазних ствари и даље се радују одласку на одмор, и даље их ујутру покреће неки светски посао, а само понекад осећају бесмисао свега сем Бога, осећају радост због Бога или тугу јер су далеко од њега. Дакле само понекад, иако би њихова вера требало да делује другачије.

Због свега овога, изгледа ми да човек може само да се нада да ће Божија милост да га привуче себи. То ваљда значи испунити се Духом Светим. Али то изгледа не иде баш лако, јер је човекова воља распукнута, човек једним делом чезне за вечношћу и смислом, за Другим и другима, а са друге га ипак радују и баналности, ипак жели та кола, то одело, то унапређење, ипак се радује и брине због њих, ипак је срећан у свету, ипак воли живот и овакав какав је, пролазан и суров понекад...

[Iulianus]

  On 16. 8. 2017. at 22:37, Срђан Шијакињић рече

Нисам сигуран шта је прави верник...

----------------------------------------------------

 

Ја, поједностављено, видим неколико група верника.

-----------------------------------------------------

Прва, укључујући мене, верује у Бога, где ово "верује" значи да, са мањом или већом сигурношћу зависно од тренутка, осећа да Бога има. Та вера не прелази у знање о постојању Бога, нити константно утиче на доминантан свакодневни осећај живљења (иако учествују у црквеном животу).

Друга, из мог искуства мања, група каже да зна да Бог постоји, на исти начин као што зна да постоје људи и предмети око њих.

Трећа, опет из мог искуства, најмања група, зна да Бог постоји и то потупно, непрестано и кључно утиче на њих свакодневни живот. Они у свему виде Бога, немају озбиљних брига и суштинских радости ван Њега. Они су на неки начин технички на земљи, док већ живе у Царству.

 

Expand  

U pravu si. Ima samo onih koji veruju u verovanje. 

[Џуманџи]

Srki, konfuzno pises. No, svakako mi je cudno da raspravljamo o smislu zivota u celini. Mnogo zavisi od okolnosti. Intuitivnije je reci da se smislovi smenjuju, kao sto se i ukusi menjaju npr. Pa i struktura porodice, na kraju krajeva.

  On 16. 8. 2017. at 22:37, Срђан Шијакињић рече

а са друге га ипак радују и баналности

Expand  

Pa u tome je stos, kako mi znamo da su to banalnosti?

[Iulianus]

  On 17. 8. 2017. at 0:03, Џуманџи рече

 

Pa u tome je stos, kako mi znamo da su to banalnosti?

Expand  

"Iz iskustva", pobogu! (moram, a ne bih, al` ipak, makar neka je pogrešno skontano--> )