Да ли је грех тежити богатству?

[Trifke]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Зато што пише човеку кога је поставио за епископа, а то значи човек се посветио служби Цркви:

1. Тим 3.2 Али епископ треба да је без мане, једне жене муж, трезвен, мудар, поштен, гостољубив, кадар да поучава;
1. Тим 3.3 Не пијаница, не убојица, не лихвар, него кротак, мирољубив, не среброљубив;

Нормално је да епископ не треба да прави бизнис кад се посветио другачијем послу.

Rode moj tu se navode kvaliteti jednog episkopa a koje bi trebalo da ima svaki hriscanin. U ono vreme episkopi bas nisu dobijali neku platu od crkve nego su ziveli i izdrzavali se od svog rada kao i apostoli. I neznam sta si ovim citatom hteo da kazes ali on ne podupire tvoju tvrdnju! Sve jedno odoh ja sada na spavanje ! Cujemo se sutra ako Bog da! Zelim ti laku noc! 

[Flojd]

пре 4 минута, Trifke рече

Onda ja nisam bas dobro razumeo tvoj predhodni stav.  Po ovome sto ja govorim greh je za bogatasa da kupi jahtu ako njome nece pomoci drugome. Ti koliko se secam kazes da nije. Neznam , najverovatnije te ne razumem. Kasno je i idem da spavam pa se cujemo sutra ako hoces. Laku noc! 

Па ја нешто не мислим да морам јахтом да помогнем другоме, али могу нпр да му купим хлеба и уз хлеба. Јахту купиш за своју душу да се опустиш и уживаш е сад ако банчиш на њој и просипаш своје дарове и трошиш себе, то је онда друга прича.

[Trifke]

пре 1 минут, Џуманџи рече

Уопште ја то нисам доживела као инсистирање на пасивности, већ на томе да Хришћани не дижу политичке револуције само и само зато што су од Христа примили сво достојанство и слободу. Ту одговара оне који би искористили то што су крштењем постали Синови Божији да стварају неке своје (ово)земаљске утопије.

Nisam ni pomenuo pasivnost ali sve jedno! Cujemo se ako Bog da sutra! Lepo mi spavaj! Laku noc1 

[Flojd]

пре 4 минута, Аурор рече

Nikom ne treba "srebro" da bude iznad svega.

Sećaš se i onog apostola što je imao izraženu tu strast...

Е али ту излази на видело његова личност, нису сви људи исти и немају исте намере. Зато је и битна намера, за шта ће да нам служи то богатство и у какву сврху ћемо га користити. То је већ ствар стања наше душе.

[Џуманџи]

пре 1 минут, Trifke рече

Nisam ni pomenuo pasivnost ali sve jedno!

Пасивност у "тону" теме - кад имамо тежњу (ка нечему), опозит је нетежња.

Лаку ноћ!

[Grizzly Adams]

пре 12 минута, Trifke рече

Stalno mesas zabe i babe. Zudnja ili teznja za bogatstvom je zlo. Ja neznam da li su ti ljudi zli. Ako posteno rade i zaradjuju i ako nemaju teznju za bogatstvom nisu a ako imaju jesu, bez obzira sto oni sebe nazivaju hriscanima. 

Mozda je za tebe to pohvalno ali po ucenju apostola i otaca ne. Kvalitetan zivot ne podrazumeva bogatstvo! 

Тај појам "богатство" је веома релативан. Сви ми који смо данас живи смо већ самим тим десет пута богатији од "богаташа" из првог века. Имамо непроцењиво више материјалног богатства, удобности и могућности од њега. Он несрећник није имао ни WC шољу, а камо ли ауто, компјутер и микроталасну.

А тежња за квалитетним животом јесте тежња за "богатством". То је жеља да се овај свет унапреди, савладају невоље, излече болести, нахране гладни, обуку голи. Све то је могуће само зато што људи имају племениту жељу да све око себе унапреде. И то је та "добра жеља". Јер Бог је створио све око нас - и све беше добро веома. Све на овом свету је дато човеку да живи. И кад ми то користимо, унапређујемо, тиме испуњавамо ону прву заповест да "врт ... чувамо и радимо".

А похлепа, тј. страст среброљубља, је нешто сасвим друго. Она је деструктивна, није креативна.

[Кратос]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

А похлепа, тј. страст среброљубља, је нешто сасвим друго. Она је деструктивна, није креативна.

[Војвода7]

Да ли богатсво постоји без сиромаштва? Да ли можда човјек тежи да буде богат зато да би имао више од сиромашних или човјек жели да себи оспособи некакав живот, шта ако рецимо неко жели да стекне паре да би могао да направи кућу за седмеро дјеце, мислим да то није гријех, али ако жели да направи кућу да би му се дивиле комшије које су можда и гладне, то је већ друга прича. Мислим да с богатсвом долазе разна искушења, тешко је с парама остати 'нормалан', врло брзо паре постану бог, бар се мени тако чини....

[Ведран*]

пре 2 минута, Trifke рече

Onda ja nisam bas dobro razumeo tvoj predhodni stav.  Po ovome sto ja govorim greh je za bogatasa da kupi jahtu ako njome nece pomoci drugome. Ti koliko se secam kazes da nije. Neznam , najverovatnije te ne razumem. Kasno je i idem da spavam pa se cujemo sutra ako hoces. Laku noc! 

Ја мислим да није грех само по себи чак и ако је не купује искључиво ради помоћи другоме. Да ли је теби или мени грех попити кафу? Јер не пијемо је из потребе, то није насушно пиће. Нити из жеље да помогнемо ближњем. Пијемо је из ужитка.

Међутим, ако тај "богаташ" има пред себе гладног Лазара који тражи мрвице, а он га одбије и купи себи јахту да се провоза, онда је грех. И то страшан грех, а у јеванђељу је описано каква је плата за тај грех. 

Зашто мислим да није грех, па зато што је ствар релативна, а релативна је зато што зависи од многих других околности, али највише од самог човека (од његове унутрашњости). Суштина свега је не у спољашњости него у унутрашњости човековој. А ми волимо иначе да судимо по спољашње видљивим стварима, јер другачије и не можемо, јер не видимо човекову унутрашњост. Само треба бити свестан да наш суд није и праведни суд Божији. 

Ево један пример, колико су ствари релативне. Узмимо Павлову препроруку о потреби да смо задовољни храном и оделом. Неко ко живи у богатству и одрастао је у њему, у таквој средини, под овим Павловим речима може да подразумева кавијар и шампањац и свилу и порфиру, јер за друго не зна. А сиромах кору хлеба и дроњке. Богаташ може и да не зна за дроњке, да их никад није видео, исто као што и сиромах не мора да зна за кавијар, шампањац итд. Постаља се питање, ако тако по спољашњости судимио и прихватимо ове Павлове речи на тај начин, са спољашње стране, који је онда критеријум прикладне хране, прикладног одела. Кавијар, корица хлеба или нека средина? И где то пише и ко је дао те мере? Да ли је за ону сиромашну Божију дечицу коју си поменуо, чипс прикладна храна или луксуз, и да ли је за све кора хлеба оно што ћемо прихватити за критеријум? Мислим да је проблем јасан. Не може се тако судити ни мерити, нити је Павле то хтео да каже. Његова порука је о скромонсти у смислу да не претерујемо, и о благодарности, да на свему благодаримо Господу, а целокупна јеванђељска порука је о томе да служимо Богу и да на заборављамо ближњег. А форме како се ово спроводи у дело су разне.

[Кратос]

пре 19 минута, Џуманџи рече

Уопште ја то нисам доживела као инсистирање на пасивности, већ на томе да Хришћани не дижу политичке револуције само и само зато што су од Христа примили сво достојанство и слободу. Ту одговара оне који би искористили то што су крштењем постали Синови Божији да стварају неке своје (ово)земаљске утопије.

Pa to je pasivnost.Blaženi su niščega duha,srećni sa onim što imaju jer je svaka vlast od Boga.Koketiranje hrišćanstva sa svetovnim vlastima je neoboriva činjenica.I dan  danas smo svedoci toga,kada kažem koketiranje to znači da hrišćanstvo tj Crkva afirmativno govori o poretku koji vlada iz čisto političko-pragmatičnih razloga.

 

 

[Џуманџи]

И уопште ми није јасно шта се бавите тим "вишковима" и упоређујете неупоредиве ствари. Но, ионако нмг да похватам.

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Жичанин рече

Има занимљиво место код св. Јована Златоустог који вели:

 

"Реци ми како си стекао богатство? Од кога си га добио? А тај други, од кога га је он узео? Од деде, кажеш, од оца. Можеш ли ти, пролазећи кроз дуги низ поколења, показати да је то богатство стечено на легалан начин? Никако то не можеш. Напротив, његов почетак и корен неизоставно се крију у некаквој неправди. Зашто је тако? Зато што Бог у почетку није једнога створио богатим, другога сиромашним, и узевши (људе), није једноме показао многе ризнице злата, а другога лишио тога, него је свима оставио на обделавање једну исту земљу. Па на који то начин, када је Он оставио заједничко имање, ти располажеш толиким имањем, а ближњи твој нема ни комадић земље?"

Треба разумети контекст тог времена. У то време било је робовласничко друштво, богатство се стицало насиљем над другим људима. И тадашње "богатство" било је везано пре свега за "земљопоседништво" - значи неко је имао земљу, имао робове да раде, па одатле имао довољно хране и неких елементарних ствари које су тада сматране за "богатство" (а данас су скоро беда). Па одатле и такав став.

Данас је другачија ситуација. Ако човек отвори радњу, ради нешто вредно и поштено - коме је он наудио? Никоме. У ствари једино може да заради ако помаже људима. Ко отвори фабрику и прави неке корисне ствари коме је наудио? Никоме. Радници раде добровољно за плату коју су договорили, купци купују добровољно ако им одговара. Данашњи појам "богатства" је нешто сасвим другачије од тадашњег.

И то захтева пажњу и разумевање да би схватили о чему су оци говорили и како то применити на данашње време.

Иначе, одосмо у формализам...

[Кратос]

пре 8 минута, Жичанин рече

Има занимљиво место код св. Јована Златоустог који вели:

 

"Реци ми како си стекао богатство? Од кога си га добио? А тај други, од кога га је он узео? Од деде, кажеш, од оца. Можеш ли ти, пролазећи кроз дуги низ поколења, показати да је то богатство стечено на легалан начин? Никако то не можеш. Напротив, његов почетак и корен неизоставно се крију у некаквој неправди. Зашто је тако? Зато што Бог у почетку није једнога створио богатим, другога сиромашним, и узевши (људе), није једноме показао многе ризнице злата, а другога лишио тога, него је свима оставио на обделавање једну исту земљу. Па на који то начин, када је Он оставио заједничко имање, ти располажеш толиким имањем, а ближњи твој нема ни комадић земље?"

 

[Ведран*]

пре 23 минута, Danijel Petrovic рече

Трифке хоће да каже да је довољно само зрнце вере у Бога и све ће нам бити могуће, или ако имамо веру онда нам ништа друго није потребно сем те вере, све ће Бог да нам да. А Ведран хоће да каже да онај који се окренуо према свету, не монаштву треба да се потруди како би себи обезбадио бољи живот, што није грех, чак је и дозвољено, чини ми се да унапрећујеш себе и развијаш своје таленте. 

Можда сам нешто лоше сконтао ал мислим да сам укапирао шта хоћете да кажете.

Само бих додао да ја мислим да што се тиче и монаштва, свар у једном делу је потпуно иста. А то је ово око вере и труда. Није да само монаси треба да се уздају у Бога и да траже оно што је најважније, и верују а ће све што је потребно да се дода. То и мирјани мора да раде. Као што и монаси мора да се труде и да раде како на самима себи тако и на корист ближњих и да умножавају своје таланте. 

И монаси се труде да обезбеде бољи живот, праве конаке, па сређују манастир, итд. Једина разлика је што они то не стичу на своје име. Зато и полажу "завет" нестицања (не сиромаштва?). А мирјани стичу на своје име, макар док не дају деци, не оставе неком другоме итд. Јер сви на крају опет одлазимо пред Бога без свога "богатства" али и без свога "сиромаштва". 

[Кратос]

пре 15 минута, Grizzly Adams рече

То је жеља да се овај свет унапреди,

Ti idealizuješ stvari,težnja je da se ostvari profit:Zabole bilo koga za bilo kakvo unapređenje sveta.Težnja je zaraditi što više para da bi sebi priuštio lagodniji život.U suštini se svodi na to da li jedeš da bi živeo ili živiš da bi jeo.Ovo drugo preovladava.Isto je i sa parama.Pare su sredstvo a ne cilj života,sredstvo da taj život bude aj da kažem lagodniji i lepši.