Српска пољопривреда - исплатив посао или лутрија

[БанеЛ]

@Милан Ракић 

пре 3 часа, БанеЛ рече

Ова земља има невероватне могућности да будемо познати по готовим пољопривредним производима, а не да од нас странци купују сировину, а онда нам продају да не кажем оно познато поређење. Само упорно!!! И но сикирики!

То сам и каз'о !  

@uros Нема на чему!

[Иван Ј.]

Можда најбољи одговор на ово питање је дала мати Атанасија Рашић у својој књизи „Баште као некад“, ево део тог текста:

„Претежна одлика данашњих људи јесте незадовољство оним што се поседује и роптање због таквог стања. Сви ропћу, да се скоро ништа не исплати и да се мало поседује. Сељак грди своју земљу и ропће да се ништа  не исплати. Пекари нерадо месе хлеб – не исплати се; ни сточарима се стока не исплати, ни мајсторима се њихов посао не исплати,...и тако у недоглед. Покушаћемо да докажемо да је све то само у нашој фикцији и да је такво закључивање последица губитка здравог расуђивања, о чему смо на почетку говорили. Господ није напустио свет. Он нам и данас показује да се сваки труд исплати и да доноси огроман добитак.

Узећемо као пример, најпре, клас пшенице. Из једног зрна, дакле, добијемо више од десет зрна. Из једног зрна пасуља, које смо посејали, уберемо са вреже више од педесет. Од посејаног зрна кукуруза, колико добијемо зрна само са једног клипа? – Више од стотине! Не заборавимо да један струк може да роди и по два клипа кукуруза, и да нам после бербе остаје и кукурузовина за исхрану стоке. А од једне мрезге ораха узрасте велико дрво. Па колико сваке године роди ораха? Од истог тог стабла ораха можемо добити и неки комад намештаја. Или, узмимо као пример једну кокошку. Неке сорте кокошака могу да снесу и до 200 јаја годишње. Две кокошке могу да исхране једног човека целу годину и могу да излегу и по 20 пилића, а човек на крају од њих има и месо. Мислимо, да не треба набрајати даље. И сам човек може, показаним поступком, да направи анализу и свуда ће добијати резултат екстра добитка, који Бог даје човеку, при чему човек има само мајушни део у целом овом заједничком послу Бога и човека. Највећи, и пресудни, део улога је Божији и Бог га даје бесплатно. Он излива своје енергије на сва бића: ...“јер Он заповеда свом сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима“ (Мат. 5,45)

И тако долазимо до добитка у односу 1:10, 1:50, 1:100, 1:200, 1:300 и тако даље. Постоји ли такав добитак (с обзиром на улагање) негде у свету. Нема га ни у најозлоглашенијим криминалним подземним економијама. Такав добитак нико никоме не даје. Такав добитак само Бог даје човеку, а човек нарогушен, помраченог ума више нема радости због таквог добитка, као што су његови преци имали (ориле су се долине од песме жетелаца и берача), данас погружен у себе, сам остављен од своје деце, која су васпитана да неволе ништа од својих родитеља, сам ропће и љути се на Бога....

Наша земља од Бога је даривана свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ – вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступници наши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо....

Трудимо се, производимо где год је то могуће, јер све се исплати само треба да постом, молитвом и добрим делима одагнамо од нас жеље да поседујемо ствари које су вештачки прецењене и које нам нису неопходне. Учимо своју децу, и говоримо им, да се све што човек поштено и честито ради и око чега се труди, и исплати.“

[Матусал]

пре 55 минута, Иван Ј. рече

Наша земља од Бога је даривана свим добрима која су потребна да човек живи као слуга Божији. Има све од дела Божијег (који је пресудан) у заједничком улагању Бога и човека: погодна клима, плодна земља, довољно воде. Наш народ – вредан је народ, способан и предузимљив. При томе имамо велики број светлих примера наших светих предака, који су заступници наши пред Богом и који су нам указали којим путем ми треба да идемо....

Бог јесте премудро створио свет али је човек измислио економију.

[Иван Ј.]

1 hour ago, Матусал рече

Бог јесте премудро створио свет али је човек измислио економију.

Бог је свакоме дао слободу да сам изабере којим ће путем. 

[Матусал]

пре 7 минута, Иван Ј. рече

Бог је свакоме дао слободу да сам изабере којим ће путем. 

Уколико може да бира, а данас баш и немаш неку слободу када је у питању економија.

Нпр. Неке кокошке донесу 200 јаја годишње а поједу кукуруза и остале хране за који можеш да купиш 250.

Из зрна пшенице добијеш десет, али када платиш орање,спремање,сејање,прскање,жетву...онда ти претекне три зрна а не десет.

 

 

 

[Princess Bella]

On 7/14/2017 at 8:41, БанеЛ рече

И стварно, некако боли кад често пролазиш поред своје њиве коју си запустио и запарложио. Чим је парлог, то домаћинство се рачуна као пропало

Tacno. Ljudi sa sela to znaju.

Njive koje se ne obradjuju postaju parlozi. Ako neko zeli da dodje iz grada u selo, na neko svoje pradedovsko imanje, dolazi u parlog, ne u njivu koja je spremna za rad. 

 

 

 

[Иван Ј.]

пре 2 часа, Матусал рече

Уколико може да бира, а данас баш и немаш неку слободу када је у питању економија.

Нпр. Неке кокошке донесу 200 јаја годишње а поједу кукуруза и остале хране за који можеш да купиш 250.

Из зрна пшенице добијеш десет, али када платиш орање,спремање,сејање,прскање,жетву...онда ти претекне три зрна а не десет.

 

 

 

Знаш како Матусал, не можемо ми сви да имамо плантаже као Ненад Јездић. Он сними једну серију или рекламу и оде купи хектар земље. Овде се говори о обичном човеку који треба да произведе довољно хране за годину дана уз минималне трошкове. А да би произвео рецимо довољно поврћа за зимницу, треба ти 5 ари плаца и мало пара да купиш семе и то је то. А коке? Купиш, али и пусти их нека пасу, па ту су остаци хране, импровизуј. Може и да се заради, доста ти је још 5 ари јагода рецимо, сталнорађајуће или шумске. Па ако се разумеш у печурке, може мало да се прошета шумом. Ако неко ради у породици, нека не напуста посао и његова примања ће добро доћи и ето, накупи се. Али овде није само ствар у заради, истина је да све то можеш да купиш и више него што произведеш, али тај осећај кад убереш свој труд је немерљив и ту више не важе закони економије. 

[Матусал]

пре 47 минута, Иван Ј. рече

Знаш како Матусал, не можемо ми сви да имамо плантаже као Ненад Јездић. Он сними једну серију или рекламу и оде купи хектар земље. Овде се говори о обичном човеку који треба да произведе довољно хране за годину дана уз минималне трошкове. А да би произвео рецимо довољно поврћа за зимницу, треба ти 5 ари плаца и мало пара да купиш семе и то је то. А коке? Купиш, али и пусти их нека пасу, па ту су остаци хране, импровизуј. Може и да се заради, доста ти је још 5 ари јагода рецимо, сталнорађајуће или шумске. Па ако се разумеш у печурке, може мало да се прошета шумом. Ако неко ради у породици, нека не напуста посао и његова примања ће добро доћи и ето, накупи се. Али овде није само ствар у заради, истина је да све то можеш да купиш и више него што произведеш, али тај осећај кад убереш свој труд је немерљив и ту више не важе закони економије. 

Од свега наведеног смисла има само ово последње, једеш здраво и своје, и имаш мало занимације у међувремену.

Од те приче да можеш нешто да зарадиш на пет ари нема ништа боље да посејеш траву и седнеш да пијеш кафу, што би се рекло боље је џабе седети него џабе радити. Систем у овој држави се прилагођава великим произвођачима и намеће се такав монопол да мала домаћинства не могу да опстану. Мегамаркети су заменили пијаце а робу набављају или из увоза или од горе наведених. Имам пријатеље који раде јагоде на велико а и печурке и од те приче исто нема ништа. Код нас се цена формира на основу понуде и потражње и када је робе мало цена је велика и обрнуто али када се срачунаш увек си на истом. Проблем је што ми као народ имамо неку фалинку, научили смо да радимо за џабе а и уђе нам нешто у навику и онда од године до године радимо и кукамо а ништа не мењамо само се жалимо на државу, а да не причам о томе колико код нас доста старих пољопривредника и сељака неће да користи мозак па их ови накупци и трговци само мунтају. Ми смо једина земља на свету која има одличне услове за наводњавање нпр. у војводини али ретко ко има системе за наводњавање нити постоји неки пројекат да се спроведу иако је вода на неких 30м док у другим државама скрећу читаве токове река и буше бунаре од 500 до 1000 м да дођу до воде а то кошта милионе и стално слушамо приче о суши и губимо огромне новце. Да не причамо о томе колико смо неозбиљни у захтеву квалитета и покушајима да потуримо рђаву робу иностраним купцима због чега губимо кредибилитет и добијамо лошу цену, нажалост наш човек још није дорастао неким савременим стандардима ми све покушавамо да постигнемо радом и мислимо да је то довољно а понекад треба више мислити а мање радити али се код нас то одмах сматра лоповлуком.

[Иван Ј.]

Све је ово истина што си написао, то на жалост јесте тако. Ја сам описао како изгледа истински живот једне скромне породице, наводећи све њене делатности и начине које јој омогућавају да опстане. Грешка је можда само што сам то понудио као могуће решење.