Српска пољопривреда - исплатив посао или лутрија

[БанеЛ]

Честа је дилема међу млађим људима, да ли је боље да напусте недовољно плаћени посао и посвете се пољопривредној производњи? Првенствено мислим на људе који раде код приватника за двадесетак хиљада, што је за мања места и солидна плата.

Ако су преци живели од те земље, можемо ли и ми омладинци?

Исплатив посао или не? И унапред да кажем, слика није ни црна ни бела, често је слична вашем погледу на живот, реалним или нереалним очекивањима.

Силом прилика, пратим ситуацију која прати српско воћарство. О осталим гранам пољопривреде нешто касније.

Сваке године, пред почетак бербе неког воћа, врши се опипавање пулса произвођачима о цени која је прихватљива за њихово воће.

И како кажу произвођачи, опипавање пулса почиње 50-ак дана од почетка бербе. Понуда, потражња, прекривање стања у хладњачама, извозна цена, добра воља или самовоља, устајање на леву ногу или пак десну, све су то фактори који ће се заломити српском сељаку.

И тако, српски сељак поред свих мука од којих стрепи до оног тренутка док гајбе са воћем не преда на откупно место, стрепи од воље других људи који би његов производ да купе за што мање пара. Дакле, ни мраз, ни град, суша, поплаве, болести воћака, најезде ваши, инсеката и грабљиваца(пу, пу, лопова) нису главна претња за џеп сељака.

Ове године су актуелне малине, чија се цена у односу на прошлу годину и више него преполовила, са неких 250-270 динара, на скромних 100-120 динара по килограму. Не гајим ту воћку, тако да нисам баш упознат са технологијом производње, али виламет и микер као сорте посебног квалитета на нашем подручју су годинама уназад странцима биле изузетно интересантне. И плаћало се. Треба напоменути да те две сорте не успевају свуда, траже планинска подручја, тако да надморска висина игра велику улогу. Са друге стране, полана и полка успевају на мањим висинама, тако да су шансу за њихов узгој видела и равничарска подручја, тако да је и Војводина добила своју малину. Цена полане и полке била је слична(мало нижа) цени виламета и микера претходних година, али квалитет је доста лошији, јер се ради о сортама које нису погодне за замрзавање.

И онда је дошла година 2016. када је род подбацио, па извозне квоте виламета и микера нису испуњене, али је неко рачунао(или се прерачунао), да недостатак допуни полком и поланом, замрзне и тако попуни квоте. Шта је добио купац? Добио је лош квалитет за огромну цену, па је извоз успорен. Последица тог прерачунавања је лоша цена ове године, са најавом још лошије за следећу.

Странца не варате двапут. Исправна логика. Превари ме једном, срам те било, превари ме још једном, срам ме било.

Наставиће се...

 

 

[Матусал]

Пољопривреда се исплати само ако радиш са већим количинама а за то су потребни и већи улози.

[florenntina]

A ko otkupljuje i izvozi poljoprivredne proizvode. Je li to radi drzava i kako se odredjuje cena?

[RYLAH]

пре 2 часа, florenntina рече

A ko otkupljuje i izvozi poljoprivredne proizvode. Je li to radi drzava i kako se odredjuje cena?

Картел извозника, који имају хладњаче. Ове године, ако је тачно оно што се прича, састали се и потписали обавезујући споразум да нико неће да понуди више од Х динара по килограму малине, уз заложену имовину ако се прекрши споразум.

Држава се појављује споредно, углавном кад сељаци почну да прете да ће због тих монопола камионима за Београд пред Владу, и тад покушавају да буду медијатори у решавању питања.

[Trifke]

пре 6 минута, RYLAH рече

Картел извозника, који имају хладњаче. Ове године, ако је тачно оно што се прича, састали се и потписали обавезујући споразум да нико неће да понуди више од Х динара по килограму малине, уз заложену имовину ако се прекрши споразум.

Држава се појављује споредно, углавном кад сељаци почну да прете да ће због тих монопола камионима за Београд пред Владу, и тад покушавају да буду медијатори у решавању питања.

Upozoravam da ova kapa tajanstveno prenosi misli Miroljuba Petrovica i podriva nas forum!

 

[БанеЛ]

Све је тако, као што је рекао @RYLAH. Шушка се свуда, а где има дима, има и ватре. Ма, има превише и дима и ватре.

Него, да наставим...

[БанеЛ]

После малинара, чини се да ће на ред доћи несрећни купинари. Тренутне цене које се помињу су смешне. Док су малинари прошле године задовољно трљали рукама, није их било превише брига за њихову браћу "по јагодичастом воћу" који су имали среће ако су успели да продају купину за 30-40 динара по килограму. Цена је била и 20 динара, откуп је заустављан више пута, а не тако давно, само пар година уназад, бивала је и цена од 140 дин/кг. Чујем да је сада изговор откупљивача да произвођачи треба да буду задовољни, јер је 40 динара дупло више од цене која је била најчешћа током прошле године, а то је 20 динара. За разлику од малине, са овом воћком сам више био у контакту, и морам рећи да ми се смучила још 2002. године у дедином купињаку. Цена је тада била 8 дин/кг. Руку на срце, и квалитет је био заиста лош те године. Купина без воде не може, мора се заливати бар на два дана, а када буду сушна и изразито топла лета, питање је колико и наводњавање помаже. Те године многи купињаци су покрчени, да би наредне године цена ишла до 80 динара по килограму, ако се добро сећам. Замислите положај сељака који су покрчили своје засаде.

 

Није овај народ џабе измислио пословицу: "Кад сви ваде, ти сади." Па, то само код нас може. Дакле, лутрија, како вам се заломи. Инстант решења овде не постоје. Мислим да је пре свега потребна љубав према ономе што радите, али и упорност(живци као конопци, стрпљење, јака воља и вера, а од нечега треба и да се живи). Искрено, стидим се, кад погледам генерације наших дедова, прадедова, који су радили земљу, а неупоредиво мање су мислили на исплативост. Брига тадашњег сељака је била да му њиве буду сређене, да се не чуди народ, што је честа изрека овде. И стварно, некако боли кад често пролазиш поред своје њиве коју си запустио и запарложио. Чим је парлог, то домаћинство се рачуна као пропало. У реду, за хлеба је било, и даће Бог, биће, али није ли овде и друга ствар у питању. Да ли се и тада оволико скидао кајмак? Е, то је питање.

Наставиће се...

[БанеЛ]

Неко би рекао да је све до сада написано црно без белога, али ипак није баш све тако.

Последњих година цена јагода је више него стабилна, ове године је ишла до неких 180 динара, зависно од сорте. Посебно су са ценом добро прошли они произвођачи чија је јагода отишла на тржиште Русије. Ради се о јагоди роксани, која је изразито крупна, али и не неког нарочитог укуса по мени. Зенга зенгана која је ситнија, али неупоредиво слађа, скромније је плаћена, неких 120 динара. Рад са јагодама доноси набржи повраћај уложеног, али у њу се мора и највише уложити. Да не говоримо колико рада је потребно да би се се остварио максимални принос по хектару. Довољно је било да са терасе гледам комшије који су свакодневно у свом засаду. Овогодишњи род јагода је прилично смањен, јер је пролећни мраз узео велики данак. Они који су имали, куповали су фолије којима су штитили своје засаде, али говоримо о стотинама евра, чак и хиљадама.

Род вишања је преполовљен ове године, можда и више, али оне су биле изузетног квалитета. Моје најдраже воће, без обзира на цену. То је воће које ће увек родити бар нешто, без обзира на све услове, јер говоримо о дивљој биљци, која се не калеми. Мислим на облачинску вишњу, која се не калеми. Цена је ове године у неким местима ишла до 95 динара(углавном је отишла за 70-80 динара), што није лоше. И њена цена много варира, 2009. плаћала се 12 динара, цена је расла до 110 динара 2012.(више од 9 пута за 3 године!!!), онда је наредне две падала, да би 2014. била 40 динара, а од тада наизменично расте и пада. Када добро роди цена је око 50 динара, кад не роди добро, око 80 динара. Како год било, ово је воће које се чека до пуног рода бар 5,6 година, али за оне који не мисле да плаћају радну снагу за његово одржавање, доноси сваке године неки додатни приход за крпљење рупа у буџету.

Шљиве ове године готово да нема, бар не у топличком крају. Ако је некоме засад сачуван од мраза, може се надати лепој заради. И то је воћка чија цена варира у зависности од рода. 2002. њена цена је била 10 динара, што је тада била солидна цена, а 2013. исто толико. Е, сад упоредите динар 2002. и 2013. Нека просечна цена за стенлеј је 20-ак динара претходних година. Кад је лоша цена, раде казани, поготово за оне који су ракијски.

Када све ове податке човек види, може само да закључи да је у питању обична клацкалица. Народ крене да сади нешто што има добру цену, чим је лоша цена, вади се, и тако то иде у круг. Некад ми се чини као да хладњачари играју игру навлачења народа да засади, а после их ценом тотално деморалишу. Ко има могућност да добије финални производ, и има где да га пласира, тај је свој газда. И само упорни опстају. Што кажу за једног Лалу, сади човек арпаџик, кад је лоша цена, он губи, али догодине сади опет, опет изгуби, он опет сади, па поврати уложено. Ова земља има невероватне могућности да будемо познати по готовим пољопривредним производима, а не да од нас странци купују сировину, а онда нам продају да не кажем оно познато поређење. Само упорно!!! И но сикирики!

[БанеЛ]

Погледајте причу овог упорног човека, а знамо га сви.  Надам се да ће успети!

 

[Војвода7]

Проблем је што је пољопривреда неконтролисана, можеш да се шириш до бесвијести, мислим да је то велика грешка, нна такав начин се стварају велики произвођачи због којих неко ко жели да се бави пољоприврдом тешко може да започне посао, једино ако има велику лову да уложи.

[Tumaralo.]

Evo ja sam bas danas cuo jos jednu pricu o ljudima koji su dosli iz grada u selo i pokrenuli poljoprivredu i biznis im cveta.

Inz. elektrotehnike i dipl. pravnik batalili grad, poveli zene i decu (bebe),  prodali u gradu sto imaju i kupili zemlju negde u selu kod Valjeva i pokrenuli proizvodnju.

Imaju pcele, proizvode med, mlec, maslinovo ulje (malo mi cudno kako to u Valjevu), imaju koze, proizvode mlecne proizvode i tako.

Preserecni su kaze moj dobro obavesteni izvor.

S druge strane ostali iz sela beze vristeci.

Ne znam sta da mislim

[florenntina]

A Bane, postoji li mogucnost udruzenja proizvodjaca u zadruge preko kojih bi direktno mogli da prave kontakte sa inostranim kupcima i zaobidju domace izvoznike?

 

[БанеЛ]

@Sasa Vojvoda Велике рибе гутају мале, али нека буде борба непрестана. Свако мора да се бори за своје место под сунцем. Најлакше је предати се. Наравно, лакше је онима са повећим капиталом, али нема предаје.

@Tumaralo. Све зависи од онога што се очекује, а зависи и од онога колико може да се уложи. Убеђен сам да може да се живи у селу, али има да се ради, и то много. Ми видимо мед и млеко, а колико је зноја проливено до тога, само ти људи знају. Углавном, ти људи су своје газде. Браво за њих! Само, хајде да причамо мало и о другој страни. Та деца треба да се школују, удаљен си од болнице, продавнице, свега онога без чега не можеш нормално да функционишеш. Треба комбиновати и једно и друго, наравно ако се може.

@florenntina Помиње се задругарство, али то захтева потпуну промену начина размишљења и контролисање свог ега. О капиталу који је потребан да би произвођачи правили неке веће хладњаче, не смем ни да мислим. Треба доћи до тржишта, а то значи да треба да будеш доста крупна риба у систему. Све је то тешко, а ту неслогу и немаштину лако користе буџе и кајмак се увелико скида.

[Милан Ракић]

Једно од решења је не производити само сировину и као такву ју продавати, него је прерађивати. Ракије, џемови, слатко,...

[uros]

пре 3 часа, БанеЛ рече

Погледајте причу овог упорног човека, а знамо га сви.  Надам се да ће успети!

 

Vau super je lik, nisam znao Fala na linku

p.s. Jedino se ne slacem sa "drzava pomaze ali nedovoljno" (premda sam kaze da sve sam finansira od svog kesa). Treba vise da se okanu dole nasi seljaci drzave, mnogo vise novca ce na kraju moci da naprave bez ikakve veze sa tim krvopijama.