Трибина: "Ламбросова национална идеја" (ВИДЕО)

[Милан Ракић]

Познати блогер и историчар уметности, Александар Ламброс, био је гост нашег уредника Жељка Ињца у сали Културног центра Новог Сада где је синоћ одржана трибина "Ламбросова национална идеја"

На почетку предавања, Ињац је подсетио на празник Видовдан, рекавши да је у прошлости видовданска идеја у политичке сврхе често била окарактерисана као „ретроˮ , те су се поједини наши државници одрицали те идеје зарад неких туђинских идеја, које немају никакве везе са нама као народом.
 

За видовданску идеју, сматра Ињац, кључни су правда и слобода које су довеле до тога да се ослободимо турског ропства. У тој модерној српској држави, у 19. веку, свако ко је дошао у Србију третиран је као слободан човек, што није било карактеристично за остале европске државе. Оне су тада биле колонијалистичке, а у исто време у Америци постојало је робовласништво.
 

– Срби су у тој својој видовданској идеји били много испред тадашњег схватања слобода. Данас, у 21. веку, та прича је потпуно изокренута толико да се Срби проглашавају безмало „пећинским људимаˮ , без осећаја за правду и слободу – рекао је Ињац и препустио реч Ламбросу.

Гост из Француске објаснио је да је после распада СФРЈ, у којој је растао као Југословен, прошао кроз период националног освешћивања.
 

-Било ми је нелагодно када су ме почели етикетирати као српског националисту, а онда сам се запитао: „Зашто ми је нелагодно, ако нећу ја да волим своју земљу ко ће да је воли?ˮ Сада више уопште немам задршку да браним српску позицију и српске националне интересе – рекао је Ламброс уз оцену да корен свих српских проблема лежи у очигледном недостатку националне политичке и интелектуалне елите.

Kао предуслов за стварање једне аутошовинистичке елите, која спроводи стране интересе у Србији, било је потребно разградити националну свест код Срба. Ако то не почне да се мења, сматра Ламброс, никада из те дубиозе свести нећемо изаћи.
 

– Данас се рат више не води првенствено конвенционалним оружјем, него кроз културу и медије и то кроз популарну културу, кроз рекламе и поруке које у главама људи формирају стереотипе– нагласио је аутор трибине.
 

Указао је, потом, на податак да је у последњих тридесетак година Холивуд снимио око 40 филмова и серија у којима су Срби „лоши момциˮ , а сценарији су невероватни – у једном таквом остварењу Срби постављају атомску бомбу у Уједињене нације, а у другом обарају авион америчког председника.

– Мислим да је то све плански урађено, јер поп култура има ту невероватну моћ да сублимира и пласира поруке. У нашем случају, испуњена су три предуслова: белци смо и Европљани, па те филмаџије нико не може да оптужи за расизам. Други предуслов је да немамо моћ да се одбранимо од такве пропаганде, не можемо да их забранимо, а трећа ствар је да нико са Запада неће стати у нашу одбрану, јер нас доживљавају као „балканске Русеˮ.
 

Кроз паралелу о миту Јованке Орлеанке који се негује у Француској, Ламброс је поручио да ни Срби не треба да дозволе негирање митова из своје историје, првенствено косовског мита.

КЦНС

 

[Ћириличар]

Предавање ћу вечерас или сутра одслушати. Него мислим да би било добро поставити и ово овдје:

Зоран Ђинђић - национализам и патриотизам

Баш да видимо паралеле између Ламброса и Ђинђића гледе овог питања.

[Милан Ракић]

И својеврстан наставак трибине се из Католичке порте "преселио" и одржао у студију Новосадске ТВ; у емисији "Аргументи", аутора Бранка Радуна

 

[Кратос]

пре 3 часа, Ћириличар рече

Предавање ћу вечерас или сутра одслушати. Него мислим да би било добро поставити и ово овдје:

Зоран Ђинђић - национализам и патриотизам

Баш да видимо паралеле између Ламброса и Ђинђића гледе овог питања.

Đinđić je je bio neoosporno pametan i sposoban čovek ali klasičan makijavelista i pragmatičar koji je koristio nacionalizam i patriotizam kada je smatrao da je neophodno na tu kartu zaigrati.

[Кратос]

пре 6 часа, Милан Ракић рече

– Данас се рат више не води првенствено конвенционалним оружјем, него кроз културу и медије и то кроз популарну културу, кроз рекламе и поруке које у главама људи формирају стереотипе– нагласио је аутор трибине.

Apsolutno je izrekao suštinu.

Rat za dušu pojedinca.

 

[Ћириличар]

пре 17 часа, Кратос рече

Đinđić je je bio neoosporno pametan i sposoban čovek ali klasičan makijavelista i pragmatičar koji je koristio nacionalizam i patriotizam kada je smatrao da je neophodno na tu kartu zaigrati.

Али их је ипак, чак и као такав, добро разумјео.

Не мораш бити нешто из убјеђења да би то знао објаснити и примјенити.

[Ћириличар]

Хм, почео је добро али је на крају прешао Рубикон.

Суштина читавог предавања је "не требамо се стидјети онога што смо". И то је тачно, али Ламброс има рупе у својој идеји.

>Прва рупа јесте недослиједност када говори да "само прича шта се заиста десило" у одговору на питање "шта је српски наратив". Мало раније у предавању је рекао да Срби немају ничега да се стиде у својој историји. Ништа Сребреница ( са каквом год квалификацијом ) и остали ратни злочини из деведесетих? Ништа ратни злочини четничких формација у Другом свјетском? Албанци чак тврде да смо 1912 ипак зијанили по Косову мало ( па би се то ваљало и испитати, пошто лично немам појма је ли то тачно - али знам да је нама продавана прича како смо Албанце сматрали пријатељима а они нас опет нападали ). А сасвим сигурно је било изразитог шовинистичког става према Шиптарима као варварима у нашим интелектуалним круговима и круговима власти у та времена, за шта постоје и записи са сједница владе. Дакле, Ламброс сасвим сигурно не зна за једне од ових ствари, а друге згодно игнорише - што личи на SJW принцип "muh feels are more important than reals".

>Друга рупа јесте упореивање могућности Србије и могућности Израела. Нажалост, оно што он назива "српским дефетизмом" је истинито. Ми немамо могућности за геополитичке замахе, нити снаге - јер не добијамо брдо пара од Америке као што то Израел добија сваке године. Немамо постојану подршку Запада у задњих скоро 70 година, немамо јак лоби и немамо везане геополитичке интересе. И Јевреји су тек од настанка Зионизма гледали ка Јерусалиму. Плус - како су Јевреји "узели" Израел? Населили су се ту, по одобрењу међународне заједнице, као накнаду за Холокауст. А прије тога је јеврејска дијаспора куповала земљишта и насељавала се ту постепено и организовано - што је турска османска империја толерисала ( док су Арапи друга прича ). Дакле, Србија и Израел су неупоредиви у том смислу. Лијепо је имати жељу вратити Косово, али другог начина нема о враћања популацијом. А то колико је реално, питање је.

>Трећа рупа се тиче другосрбијанаца. Зашто су они уопште и  битни? Ко њих уопште више и слуша? Борку Павићевић, Латинку Перовић, Биљану Србљановић, Соњу Бисерко? Сада се може доживјети да их и људи њихове оријентације не узимају као релевантне, што је макар мени било јако пријатно искуство. Дакле небитни су постали након 2012. Свака част Вучићу, за само 5 година рада... Уосталом, полако се све више захуктава национална прича код нас. Мијеша се "српски наратив" сам од себе ( уз асистенцију одређених пропагандних структура, наравно ) - па видјећемо на шта ће изаћи. Суштина је - другосрбијански мозгови су постали одвећ предмети шпрдње или повод за колутање очима ( или за прављење хит шоу програма званог Ћирилица ).

>Четврта рупа је заправо рупица. Када неко каже да ми никада нисмо водили освајачке ил иимперијалне ратове, него само ослободилачке, упали ми се лампица која вришти "1885!". Плус, српски планови за заузимање читаве Албаније 1912 иако ту не живи већинско српско живље... малкице миришу на мини империјализам.

Значи, слажем се апсолутно са сентиментом и са одређеним стварима које је изрекао ( немамо наш наратив, немамо конзистентну политику, немамо јасно дефинисан национални интерес, Хрвати ће увијек нама у инат све да раде, ми смо само реактивни... ), али одише емотивном аргументацијом, пристрасношћу која заслијепљује за неке ствари. Може боље. Мора боље. Имамо генерално чисту историју, а оно што смо шенлучили се опет на крају своди на племенска пушкарања, имамо одличне основе за једну националну идеју  ( то некакво "видовданско слободарство" ), али били смо гомна брате мили у задњих 100 година и према другима и према себи. И није издаја то признати и на то указивати. То нам је итекако потребно да не западнемо у замке пристрасности и да не правимо од себе сталну жртву, као што Бошњаци раде у БиХ, да је то тешко и гледати. 

[Православни Србин]

Brate Ćiriličar, mislim da grešiš po pitanju drugosrbijanaca takozvanih kad tvrdiš da ih niko ne sluša. Iako je njih malo, njihov diskurs je u Srbiji vladajuć već dug niz godina. Oni krije i sliku i politiku u Srbiji i njihova verzija istorije je dominantna. Tako da nisi ti u pravu.

Poslato sa 5045X koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

[Православни Србин]

Brate Ćiriličar, mislim da grešiš po pitanju drugosrbijanaca takozvanih kad tvrdiš da ih niko ne sluša. Iako je njih malo, njihov diskurs je u Srbiji vladajuć već dug niz godina. Oni krije i sliku i politiku u Srbiji i njihova verzija istorije je dominantna. Tako da nisi ti u pravu što se toga tiče .

Poslato sa 5045X koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju

Poslato sa 5045X koristeći Pouke.org mobilnu aplikaciju