Свети архијерејски сабор 2017. радни део

[александар живаљев]

пре 24 минута, Ромејац рече

Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве

Значи, ипак, се нешто ради на измјенама Устава.

[александар живаљев]

1 hour ago, Ромејац рече

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Значи: нијесу прихваћене одлуке "Критског, односно Светог и Великог Сабора" него само извјештај о његовом раду.

1 hour ago, Ромејац рече

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Изгледа да ће Синод да преузме Поукама Кану Галилејску. Шалим се наравно: радује ме оснивање, што би Руси рекли синодалних "учережденија", али ми је чудно да нема Одјељења за катехизацију, за омладинску мисију, за координацију социјалног служења...

1 hour ago, Ромејац рече

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем.

 

1 hour ago, Ромејац рече

са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Заиста излишна расправа. Али зато није формиран Одбор за обиљежавање 800. годишњице аутокефалности Светосавске Цркве, 2019, а прослава таквих јубилеја се спрема по неколико година унапријед.

Најзад: ни ријеч о Македонији, а Печат објавио да је то била главна тема...

[александар живаљев]

пре 2 часа, verum est in beer рече

Исто ме растужује вест да су дозволили за резервно седиште Нови Пазар. Некако наша Црква од 90-тих бежи од кризних подручја, зато и сада имамо патријарха који је између осталог и Пећки, а Пећ види само за по неку славу и почетак Сабора. 

Надам се и вјерујем, да ова одлука не представља одступање, већ припрема за васпостављање Рашке епископије у складу са одлуком из маја 2011:

МАЈ, 2011:

"Са свешћу да постоје очигледни пастирски разлози за обнову древне Рашке епархије, припојене Епархији призренској у тешким временима турског ропства, и да би стално присуство епископа у Рашкој области ојачало видљиво и делатно присуство Српске Православне Цркве у том делу Србије, Сабор је привремено одложио решавање тог питања - док се не стекну сви неопходни услови."

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve

Проблем са васпостављањем Рашке епископије била је и пропаганда артемита да се "иде на продају косметског дела РП епархије", што је нарочито форсирао главни гуру Вилоски, да би артемити, досљедни какви су, "избором хорепископа старорашког" (sic!) потврдили да та потреба стварно постоји. Озбиљнији, али не нерјешив, је проблем што је садашњи рашки дио ЕРП збиља мали за епископију и требало би му арондацијом придодати дио епархије жичке (архијерејско намјесништво студеничко:Рашка+копаонички дио и Ушће) и евентуално Брус из Крушевачке епархије. Да се не би овим одвајањем "признале границе Косове", а и сама логика терена налаже да Лепосавић уђе у тако креирану/васпостављену епархију рашку. Мислим да ће управо на томе да ради владика Теодосије у Новом Пазару (Расу).

["Tamo daleko"]

пре 3 часа, александар живаљев рече

 

пре 4 часа, Ромејац рече

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Значи: нијесу прихваћене одлуке "Критског, односно Светог и Великог Сабора" него само извјештај о његовом раду.

 

Pa zar nije Svetigora izdavac, Odluke Svetog I Velikog Sabora Pravoslavne Crkve?

Odluke Sabora su potpisane na Kritu, pa su time I prihvacene zar ne?

[александар живаљев]

пре 31 минута, "Tamo daleko" рече

Pa zar nije Svetigora izdavac, Odluke Svetog I Velikog Sabora Pravoslavne Crkve?

Odluke Sabora su potpisane na Kritu, pa su time I prihvacene zar ne?

Не. Била је делегација на Криту, не читав Сабор (као и у другим Помјесним црквама). У "рецепцији Крита" бугарски и грузијски сабори су га одбили, александријски, кипарски и јеладски (Атинске архиепископије) једногласно подржали, посљедња два о томе посебним Посланицама обавјестиле вјерујући народ.

[Џуманџи]

Sta mislite, sto su zapeli sa Teslom?

[Васијан]

пре 5 часа, verum est in beer рече

Шалу на страну, нека их Господ све усели у Царство Небеско, али... Ето, ја бих предложио међу многима и еп. Доситеја (Васића). 

Ех брате, па Он је одавно канонизован. Има већ скоро десет година 

[Августин]

Одлично је саопштење аксиос аксиос аксиос

[Џуманџи]

пре 13 часа, verum est in beer рече

Некако наша Црква од 90-тих бежи од кризних подручја, зато и сада имамо патријарха који је између осталог и Пећки, а Пећ види само за по неку славу и почетак Сабора. 

Na prvom mestu je Pecki, kao geografsko (a ne drzavno) odredjenje, zato ovo i nije toliko bitno. Okolnosti se menjaju, pa tako moze i odredjenje, ali zbog kontinuiteta (za sada) ja to ne bih menjala, iako je takva situacija da tamo ne boravi cesce. (setim se uvek onog pisma gde lik vristi sto Patrijarh nije "dole" i zasto se ne strada hrabro, pa sam osetljiva na ovu temu, sorry na off-u ).

[александар живаљев]

On 5/26/2017 at 17:56, Ромејац рече

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

     1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
     2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
     3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;    
     4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
     5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

Амин.

Патријарх Пајсије је својим мирним и неуморним радом једна од најкрупнијих личности наше црквене историје. Владика Атанасије Јевтић најављивао је и канонизацију мученички пострадалог патријарха пећког Јована (често се Пајсије и Јован узимају као примјери два односа према османлијском завојевачу).

Митрополит Викентије и игуман Владимир заиста примише вијенац страдања и уђоше њиме у Царство небеско. Исто као и сурдулички, пивски и велички мученици. Треба напомјенути да су у њиховим епархијама они посљедњих деценија достојно обиљежавани.

Ипак, остаје чињеница, да смо, како је рекао један наш умни, скромни владика, (не могу вам ништа више о њему рећи одмах бисте се сјетили који је), "подјелили наше мученике". По броју су многобројнији мученици из Ливна или Санског Моста, него из Пребиловаца. О судбини сталних захтјева за канонизацију мученика јадовнских, да и не говорима. Ту треба отворено рећи да постоји снажан притисак хрватске државе на владику Герасима да се не придружи захтјеву за канонизацију мученика Јадовна. Мало остаје утисак, да који је епископ "јачи" у Сабору или јавном мњењу прије постиже канонизацију мученика.

Шта рећи за Србију у којој сасвим оправдано славимо Новомученике шумаричке (као дијете седамдесетих година био сам свједок многих прича њихових мајки, сестара итд који су чиниле већину на свакој литургији у крагујевачкој Саборној цркви), а нијесу унијети у диптих Новомученици краљевачки.

Ту је проблем жртава комунистичког терора у Србији. По историчару др Срђану Цветковићу њих је као "народних непријатеља" у Србији (не рачунајући фолксдојчере, Мађаре...) било 70 000. Само у Београду 9 000. Слушао сам представнике њихових породица прије годину дана на Радио Бгд 2 (ријетко их пуштају у друге медије) да градске власти годинама одбијају да им се направи достојан споменик.

[ronin]

не треба заборавити ни мученике из села Крива Река пострадале на Михољдан 1942. године од припадника Принце Еуген дивизије. Многи од њих си живи спаљени у цркви. 

[александар живаљев]

пре 14 минута, ronin рече

Многи од њих си живи спаљени у цркви.

Ми смо јединствен народ по тим црквама-мученицама, црквама у којој су поклани или спаљени православни Срби. Таквих примјера има 6-7: најпознатија је Глинска црква, али није било мање Жртава ни у Цркви на Вељуну (Кордун) или у једној славонској цркви код Пакраца...

[geronymo]

Crkva mučenika u selu Draksenicu , ruski film. Govori nadležni sveštenik parohije. Inače kraj oko Jasenovca.

[александар живаљев]

Сајт шибеник.ин о новом епископу далматинском:

Nikodim Kosović novi episkop dalmatinski

Nakon što su katolici u biskupu Rogiću dobili pomirljivog vjerskog vođu, sada je na dobitku i Eparhija dalmatinska

Nikodim Kosović, dosadašnji iguman u manastiru Krka, novi je episkop Eparhije dalmatinske, doznaje se nakon današnjeg zasjedanja sabora Srpske pravoslavne crkve u Beogradu na kojem su imenovano pet episkopa, a dosadašnji ekiskop dalmatinski Fotije proglašen je zvorničko-tuzlanskim episkopom.

---

 

PIŠE I. Šimundić
26.05.2017, 20:42h

 

 

Novi episkop Nikodim Kosović imenovan je na tu funkciju danas, ali postupak još mora ići u proceduru – kratko su kazali u upravi parohije u Kninu.

Sve prijedloge za nove vladike pet eparhija dao je patrijarh Irinej, a usvojeni su jednoglasno i bez polemike, čime je potvrđen nesumnjivi autoritet poglavara Srpske pravoslavne crkve javljaju srbijanski mediji.Nikodim Kosović od 2012. uspješno je obavljao dužnost igumana manastira Krka i netipična je ličnost u što su se Šibenčani mogli uvjeriti kada je gostovao na Festivalu alternative i ljevice u Šibeniku.

Kazao je tada da hrvatska katolička crkva nije nikad osudila stradanja drugih naroda u Drugom svjetskom ratu i dok se ne promijeni takav sklop Hrvatske katoličke crkve, teško da će doći do pravog suživota i dijaloga između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda.

- HKC više ima političku od evanđeoske funkcije, i bilo bi dobro da napokon reagiraju na stradanja drugih naroda, ali iskreno, a ne samo zato jer se to od njih očekuje – rekao je Nikodim Kosović na FALIŠ-u.

Organizator festivala Emir Imamović Pirke kazao je za ŠibenikIN da je ugodno iznenađen tom pozitivnom odlukom pravoslavne crkve jer je začuđujuće da na tako visoku poziciju imenuju čovjeka mlađeg od 40 godina.

- To je sigurno dobitak, ne samo za srpsku zajednicu u šibenskom kraju, nego i za sve na ovom području jer je Kosović čovjek dijaloga, tolerancije, koji funkcionira u dobrim odnosima s većinskim narodom i sa svima drugima. On ima moderne, ovostoljetne poglede na svijet, kako među religijskim institucijama tako i u sekularnom društvu - kazao je Pirke.

Nakon što je u kolovozu prošle godine u Šibenskoj biskupiji nakon biskupa Ante Ivasa, poznatog po radikalnim političkim stavovima, na tu funkciju došao pomirljiviji biskup Tomislav Rogić, i u Eparhiji dalmatinskoj sada je imenovan moderan vjerski vođa, što je sasvim sigurno dobro za ovaj kraj.

Inače, nakon dolaska Kosovića za igumana manastira Krke, manastir je postao svjetovno otvoreniji, a uspostavljena je i čvršća suradnja s lokalnom zajednicom i institucijama.

[Рилски]

A о ситуацији у Македонији, ни реч у посланици .. чак се и македонски медији нађоше у чуду ..

Сабор СПЦ завршен, а о МПЦ-ОА ни реч

Дали Соборот донел каква било одлука за евентуално продолжување на дијалогот со Македонската православна црква – ОА, засега останува непознато. Во официјалното соопштение, што два дена по завршувањето на заседанието на највисокото црковно тело на СПЦ, нема ниту еден збор кој се однесува на ова прашање.

Српските Архиереи, според соопштението на СПЦ, разговарале и одлучувале по многу прашања, но за состојбата во Македонија нема никакви информации.

Според некои непотврдени неофицијални изнформации, „Религија.мк“ дознава дека темата МПЦ-ОА и обновување на дијалогот била отворена, но дека дел српски владици не биле расположени за почеток на разговорите, особено што неодамна Вранишковски повторно беше осуден на казна затвор, но која нема да ја издржува, бидејќи таа се поклопува со времето поминато во притвор.

Јован недамна во интервју за „Вечерње новости“ најави дека Соборот на СПЦ ќе донесе одлука околу идните разговори со МПЦ – ОА, но засега тоа прашање останува без официјален одговор.

/РЕЛИГИЈА.МК

http://religija.mk/soborot-na-spc-zavrshi-za-mpc-oa-nitu-zbor/